Vesti
21.06.2021. 07:00
Vesti
10.03.2025. 17:20
Marko R. Petrović
Intervju
Neven Anđelić o tome kuda ide BiH, u čemu je problem sa Dejtonom, šta bi bilo novo rešenje...
U 30. godini postojanja dejtonska Bosna i Hercegovina ulazi u novu krizu, mada je pitanje da li je i iz jedne prethodne izašla.
Najnoviju je označila presuda Suda BiH protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, kojom je, doduše nepravosnažno, osuđen na godinu dana zatvora i šest meseci zabrane obavljanja funkcije predsednika RS, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita.
RS je odgovorila usvajanjem seta zakona kojim odbacuje neke ingerencije BiH na teritoriji RS. Dovoljno da se još jednom postavi pitanje – kuda ide Bosna i Hercegovina, a ovog puta odgovor na to pokušava da pruži Neven Anđelić, davnašnji glavni urednik legendarnog Omladinskog radija Sarajevo, a potom i urednik na Radio Sarajevu, jedan od organizatora antiratnih demonstracija u Sarajevu početkom 1992. godine, a danas profesor na Ridžents univerzitetu u Londonu.
"Bosna i Hercegovina je u velikom problemu već 30 godina. Sistem koji je uspostavljen u Dejtonu obezbedio je mir, neko relativno tolerisanje vodećih političkih elita u svakoj etničkoj grupi. Dodik je ovim krivičnim delom od pre dve godine, kako je presuđeno prvostepenom presudom, napravio korak koji neminovno ima ne pravne reakcije, već političke reakcije, i u tome je problem. Pravno, odnosno sudski se delo procesuira, donese se prvostepena presuda na koju će se skoro sigurno njegov tim žaliti, i onda je pitanje hoće li ona biti potvrđena. Uglavnom to je neminovan proces koji se dešava. Dešava se i u drugim zemljama.
Eto, u Hrvatskoj je bivši premijer u zatvoru, u Bosni i Hercegovini je bivši premijer Federacije u zatvoru. To su stvari koje se dešavaju ljudima na političkom vrhu. Francuski bivši predsednik je u kućnom zatvoru, ima nanogvicu, i to nije nikakav politički problem. Problem sa Bosnom i Hercegovinom je da sve postaje politički problem. Sve se politički tumači. Da je doneta oslobađajuća presuda Dodiku, to bi bio politički problem. Presuda koja ga je proglasila krivim je isto tako politički problem. I onda se ide mobilizacijom masa da se pokaže snaga, složnost odupiranju onima drugima i sve to, zapravo, zadržava zemlju od bilo kakvog progresa koji jednostavno sprečavaju političke elite. Način na koji ta država funkcioniše ne dozvoljava bilo kakav napredak.“
Kada govorimo o načinu na koji ta država funkcioniše ili ne funkcioniše, koliko je tu otežavajuća okolnost inostrano mentorstvo nad Bosnom? Bosna 30 godina jeste u miru, ali ne deluje kao da je to nezavisna država koja potpuno gospodari svojom sudbinom.
"Ograničen je unutrašnji suverenitet Bosni i Hercegovini. Vanjski suverenitet postoji, bez obzira na prisustvo vanjskih faktora u formi što se naziva međunarodna zajednica, iako nema definiciju, šta je to, ko je ta međunarodna zajednica. Podrazumeva se da je to, dakle, neki svet predvođen Sjedinjenim Američkim Državama. Kada je to ustanovljeno 1995. godine, bio je unipolarni svet. Sjedinjene Države su imale glavnu reč. Eto, dato je da Evropska unija imenuje visokog predstavnika i uvek je jedan od zamenika Amerikanac. To je funkcionisalo u takvom okviru okolnosti. Međutim, promenio se svet od tada.
I sada imamo unutrašnju suverenost koja jeste ograničena davanjem velikih ovlašćenja kolektivitetima, da li je to entitet Republika Srpska, entitet Federacija, pa unutar Federacije imamo kantone... Realno govoreći, imamo etnički ograničen unutrašnji suverenitet, a sve to da bi se sprečila bilo kakva mogućnost nekog novog sukoba. I u tome je uspešan Dejton. Za Dejton je povoljna i ta okolnost što je dokazano da tokom ovih 30 godina, bez obzira na retoričke iskaze nacionalizma, u nekim slučajevima i mržnje, nije bilo činova osvete. Međutim, problem je da Dejton sve gleda unazad, na rešenje oružanog sukoba, a ne dozvoljava funkcionisanje države u smislu progresa i međunarodnih integracija. I onda imamo situaciju da funkcionalnost države donekle postoji, ali je taj sistem toliko iskomplikovan da bi preventivno delovao u odnosu na dominaciju jedne grupe ljudi nad drugim grupama ljudi, a tako usložena situacija jednostavno oduzima vreme. I, konačno, elite, koje su neprekidno manje-više iste na vlasti tokom tri decenije, shvatile su da sa smanjenom pažnjom međunarodne zajednice imaju mogućnost da korumpiraju taj sistem pozivima na zaštitu nacionalnih interesa, da jednostavno blokiraju i te komplikovane sisteme funkcioniranja države.“
Svet
03.07.2024. 19:00
Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu
Govorite o manjoj pažnji međunarodne zajednice, a koliko je i njima možda u interesu da se ne bave više Bosnom? Zbog čega su je ispustili iz ruku?
"Prva je stvar bila sredinom ’90-ih. To je bio osnovni sukob u svetu, usred Evrope, koji je trebalo rešiti. I tu je velika pažnja bila posvećena. A potom napadima 11. septembra na Sjedinjene Američke Države, tada paranoidni niz akcija Sjedinjenih Država je uključivalo svu bezbednosnu pažnju, pa je samim time u to bila uključena i Bosna i Hercegovina. Sećamo se i slučaja alžirske grupe gde je Amerikancima de facto dozvoljeno da ih pohapse i odvedu iz Bosne. I onda dolazimo do globalne finansijske krize gde se Zapad, prvenstveno taj dominantni faktor, morao pozabaviti samim sobom. Šta se desilo? Znači imamo da je 11. septembra 2001. godine početak kraja unipolarnog sveta. Sa globalnom finansijskom krizom 2007‒2008. godine, to je definitivno dokazano. Još uvek nije bezbednosno Zapad bio negde drugde ozbiljnije izazvan i jednostavno oni se tada fokusiraju mimo Bosne i Hercegovine koja je mirna, bezbedna, mimo Zapadnog Balkana koji je miran, bezbedan. I proglašenje nezavisnosti Kosova u principu nije imalo nikakvih ozbiljnijih bezbednosnih pretnji i promene geopolitičke strukture i granica na Balkanu.
U svemu tome imamo, dakle, situaciju gde je novi fokus konfrontacija sa silama koje su ponovno porasle ili su najavile svoju ambiciju ‒ prvenstveno sa Kinom i Rusijom. I, jednostavno, Balkan je miran, nema potrebe za pažnjom. Tek kada su ustanovili da je Rusija aktivna na Balkanu, dolazi do buđenja pre nekih desetak godina, kada se zapadne zemlje ponovno fokusiraju donekle. Ali nedostatak je i sredstava i pitanja prioriteta.“
Praktično je ceo taj prostor prošao ispod radara međunarodne zajednice, Evropske unije pa i Amerike. Da li je ovo sada pokušaj da se ponovo uspostavi neka jača kontrola na procesima u BiH i da li je to uopšte moguće?
"Mislim da uprkos svemu Zapad drži Bosnu i Hercegovinu pod kontrolom. Jednostavno Dodik, odnosno Republika Srpska, ne poseduje kapacitete da mobiliše narod u neku otvorenu pobunu protiv države. Jedna je stvar simpatija, nekog etničkog ponosa, nacionalizma, a druga je stvar da je to jedna konkretna akcija na koju bi došla reakcija. Reakcija bi trebalo da dođe u tom slučaju od strane države. E, sada, SNSD, odnosno Republika Srpska je deo te države. Da li će ta država imati kapacitet da radi ono što države po Veberovoj definiciji i rade. Dakle, jedina su agencija sa mogućnošću legitimne upotrebe sile. To svaka država teoretski može. U Španiji, kada su Katalonci imali nelegalni referendum, ali je ideja secesije pobedila, usledila je nasilna akcija španskih bezbednosnih snaga. I u principu je to prošlo, završilo, jer to je ono što država radi. Dokazana je ta definicija Veberova, koja je možda zastarela, ali i dalje funkcioniše.
U Bosni i Hercegovini, mislim da je sreća da nemaju ni taj pokret, ti sledbenici Dodika, kao ni država, kapacitete za jednu zaista nasilnu akciju. Svodi se ponovno na to da je, jednostavno, predizborna kampanja počela činom čitanja presude Miloradu Dodiku. Svi politički akteri u Bosni i Hercegovini sada koriste tu presudu i čekaju izbore koji se dešavaju svake dve godine, da li na lokalnom nivou ili opšti. Sledeći su opšti za godinu i po dana i sve vodi ka tome da će situacija i dalje ostati ista, nažalost.“
Vesti
06.03.2025. 18:21
Šta su Dodik i Vučić poručili nakon sastanka
Da li možemo da kažemo da ova presuda zapravo ide naruku Dodiku u političkom smislu?
"Nisam siguran dugoročno da mu ide. Pretpostavljam da će se pravni tim žaliti na presudu, tu će trebati vremena. A onda će biti celo pitanje kada će biti izrečena drugostepena presuda, da li pre sledećih izbora ili ne. Uzmimo da je on prekršio zakon u julu 2023. godine, da je prvostepena presuda izrečena u februaru 2025. Znači, otprilike, nastavak sudskog procesa bi mogao da se desi otprilike baš tako negde u doba sledećih izbora u oktobru 2026. godine. To će ponovo neke dodatne političke tenzije da proizvede. Potom, Dodik će se verovatno kandidovati za predsednika Republike Srpske i tu je stvar onda problematična. Šta ako bude izabran? A može biti izabran iz nekog, delom sledbeništva njegovih glasača, a delom iz inata ljudi glasača, jer te etničke tenzije postoje u društvu, odnosno inati, nazovimo ih tako.“
Konstantno se dovodi u pitanje legitimnost visokog predstavnika Kristijana Šmita, s obzirom na to da njegovo postavljenje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija?
"To je pitanje koje sam ja probao istražiti i na kraju sam odustao tražeći stare transkripte sednica Saveta bezbednosti. Pa sam pitao neke kolege koje su mi ukazale da je procedura za njegove prethodnike bila da ga Savet za implementaciju mira bira, a Savet bezbednosti potvrđuje. Dakle, to je bila procedura. Sada, dakle, moguće je postaviti pitanje legitimnosti. To je stvar koja se opet politizuje i strastveno se diskutuje da li je neko za jednu stranu ili za drugu. Njegov prethodnik Incko bio je visoki predstavnik tokom dugog niza godina upravo zbog toga što je već počelo to geopolitičko raslojavanje gde u Savetu za implementaciju mira njegov potencijalni naslednik ne bi dobio podršku ruskog predstavnika u tom telu. I sa tim u vezi odugovlačilo se sa zamenom, iako se tokom Inckovog mandata ta institucija, zapravo, nije uopšte mešala u zbivanja u Bosni i Hercegovini do samog kraja. Tek nekoliko dana pre isteka mandata on je nametnuo jednu svoju uredbu na koju je potom Dodik reagovao. Vidimo i te probleme u legalitetu i legitimitetu, što opet preslikava drugačiji svet danas od sveta kada je Dejton ustanovljen i kada je ta institucija visokog predstavnika ustanovljena. Jednostavno, mora se potražiti novo rešenje.“
U kom smislu?
"Mislim da bi prvi korak morao da bude promena izbornog zakona kojom bi se omogućilo da birači u Bosni i Hercegovini imaju alternativu u svojim izborima. Jer ovakav sistem, kakav je postavljen, neminovno vraća iste aktere, nacionalističke vođe na vlast. Već 30 godina se to dešava. Možda se jedna partija promeni u odnosu na drugu, ali u principu to je manje-više isti sistem. Jer, jednostavno, takav sistem zahteva način glasanja koji će biti prilično radikalan u svakoj zajednici. Na taj način bi se moglo pokušati i ustanoviti da li postoji volja unutar biračkog tela Bosne i Hercegovine za promenom, da se nešto pozitivno promeni. Jer kada sagledate, oni svi govore da su za evropske integracije, deklarativno. A u praksi čine sve protiv tih integracija. Sva debata u predizbornim kampanjama je o zaštiti prava naroda, obezbeđenju osnovnih nacionalnih prava, a vrlo malo, odnosno nikako se ne govori o poboljšanju kvaliteta života građanstva, o praktičnim primerima.
Kada pogledate, svet se okrenuo zbog okoliša ka izgradnji brzih pruga, a u sve to u Bosni i Hercegovini čak ni sporovozne pruge ne funkcionišu kako treba. Takav je splet okolnosti, sve više nazaduje Bosna i Hercegovina u poređenju sa ostalim zemljama u Evropi. Dakle, promenom mogućnosti izbora to bi bio možda prvi korak. Bilo bi lepo da se desi da međunarodna zajednica više nije potrebna, ali je nažalost institucija visokog predstavnika, ili neka zamena toj instituciji, još neophodna. Na koji način će to biti moguće sprovesti, to je pitanje. Vidimo iz odnosa između Evrope i Sjedinjenih Država, između Evrope i Rusije, Sjedinjenih Država i Kine, da su tu multiplicirani različiti interesi gde Balkan može biti zaboravljen, zapostavljen i da se, jednostavno, prepusti da se unedogled perpetuira sadašnje stanje.“
Može li se uopšte raditi na tom planu kada taj neki međunarodni predstavnik nema pun legitimitet? Da li neko ko nema taj pun legitimitet može da, kao što je i do sada bio slučaj, nameće zakone, odluke...
"On je to uradio, očito dakle da može.“
Ali je dobio reakciju sa druge strane.
"E to je to, očito da postoji sukob koji se dešava. Imamo, nažalost, ta jednostrana tumačenja situacije, gde se ne dozvoljava javna debata, gde bi ljudi, pozivajući se na zvanične dokumente, da utvrde jednu situaciju ili drugu situaciju. Sada sam gledao Ukrajinu i dešavanja iz 2013–2014. godine, kada je tadašnji predsednik Janukovič podneo ostavku, pa povukao ostavku, pa ga je parlament smenio... U principu, kada se sagleda ukrajinski ustav iz tog doba, tražila se tročetvrtinska većina za smenu predsednika. Nedostajalo je deset glasova. Međutim, vrlo je teško iskopati taj podatak jer jednostavno, strani, zapadni mediji se fokusiraju samo na njegov proruski stav, a ruski mediji se fokusiraju na taj navodni, nacizam zapadne Ukrajine, šta god. Ista stvar je u Bosni i Hercegovini sa medijima. Pogotovo sada sa uskraćivanjem međunarodne pomoći, nezavisnost medija će postati upitna. Dodatno, većina najpopularnijih medija gleda na tržište koje će ih podržati. Jednostavno da mediji koji su slobodni samoinicijativno osećaju potrebu da interpretiraju događaje sa pozicije strane koje su im korisnici koji ih čitaju, gledaju da bi opstali finansijski. Nažalost, to je ta stvar koja je nekada u totalitarnim režimima bila ideološka ‒ da moraju biti na jednoj strani, sada ih ekonomske prilike prisiljavaju da se ideološki pozicioniraju na jednu, drugu ili treću stranu. I to je problem sa medijima u Bosni i Hercegovini.“
Rekao bih da nije samo u Bosni i Hercegovini, nego i...
"Jeste, u pravu ste. Jedino što se apsolutno ignorišu mediji u onim drugim društvima unutar Bosne i Hercegovine. Nekako više ideološki su podeljena društva, recimo u Srbiji. A ovde je prvo podela jednog društva na tri društva i onda unutar toga možda imamo malu ideološku podelu.“
Svet
21.11.2023. 10:22
Dokument kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini
Vesti
24.10.2024. 17:50
Lazar Škobo: "Istorija ne može biti krivac za nove ratove"
Više puta smo spomenuli i Dejton da je doneo mir, ali da je posle toga možda falilo još nešto da bi Bosna postala funkcionalna država. Promena Dejtona za mnoge nije uopšte opcija. Drugo pitanje da li je moguće tu uopšte nešto menjati, s obzirom na to ko su sve bili garanti potpisivanja Dejtonskog sporazuma i da li je to potrebno?
"Posve, prva stvar je da je Dejton već menjan. Ta višekratno ponavljana izjava Dodika i njegovih sledbenika – ništa mimo Dejtona, a upravo su oni podržali promene Dejtona u prošlosti. Po Dejtonu nije postojalo, recimo, na državnom nivou ministarstvo odbrane. Ono je uvedeno i sve su strane unutar Bosne i Hercegovine pristale na to. Amerikanci su bili strahovito angažovani na tome i uvedeno je to jedinstveno ministarstvo odbrane. Po Dejtonu su dve paralelne vojske postojale, vojska Federacije Bosne i Hercegovine i vojska Republike Srpske.
Potom, unutar te vojske Federacije postojali su segmenti koji su bili skoro isključivo etnički, bošnjački ili hrvatski. Sve je to fuzionirano. Dakle, već je menjano i očigledno je da se može menjati bez nekih revolucionarnih ustavnopravnih poteza. E, sada je stvar ovo drugo što ste rekli, šta bi se moglo dalje promeniti. Pre 20 godina bila je situacija drugačija i u svetu i unutar Bosne i Hercegovine. Sada isti ti akteri se sasvim drugačije pozicioniraju i to bi sada značilo na koji način ih se može privući stolu da se dogovara, pregovara bez blokada institucija sistema. Međunarodni akteri su se takođe promenili. Pre dvadesetak godina, Vladimir Putin je u drugačijim odnosima bio sa Džordžom Bušom. Rusija je, recimo, podržala reakciju Sjedinjenih Američkih Država u Avganistanu. Sve to bio je bitno drugačiji svet nego što je sada. Stoga je promena Dejtona neophodna, ali je problem što može da proizvede nešto još gore, još goru situaciju nego što je trenutna, u zavisnosti od toga kako se ta promena provede. A trenutna je situacija opet dugoročno neodrživa jer stepen iseljavanja radno sposobnog stanovništva iz Bosne i Hercegovine je ogroman.“
Čini mi se da ni ovaj Sud Bosne i Hercegovine, koji je presudio Dodiku, takođe nije po Dejtonu, i on je uveden odlukom visokog predstavnika.
"I to je jedan problem, dakle prisustvo međunarodnih sudija u Sudu Bosne i Hercegovine. Dodik je tome prigovarao i prilikom ustanovljenja suda. I tada je visoka predstavnica Evropske unije za međunarodnu politiku Ketrin Ešton dolazila u Banjaluku, videla se sa njim i nekako su oni ipak to izveli, formirali su neku komisiju koja ima neko rogobatno ime da reši to pitanje. Međutim, vidimo da u konstelaciji odnosa kada oni nisu dobri, onda se samo iste institucije stavljaju na dnevni red i u tom smislu institucija Suda Bosne i Hercegovine, sedište gde bi trebalo da bude, kao i ostale institucije gde treba da budu sedišta... Sve eskalira, često nepotrebno, samo da bi se dobio najnoviji adut u nekoj sledećoj, narednoj pregovaračkoj sesiji. Problem je i to što se razgovara sa tri etnička lidera, ne razgovara se sa predstavnicima institucija sistema. Ne idu dogovori kroz institucije, nego se sve svodi na trojicu autokrata. I očito ništa se ne može pozitivno rešiti u tim dogovorima između trojice autokrata i međunarodne zajednice.“
Tu im međunarodna zajednica dođe kao neki četvrti autokrata.
"Otprilike dođe na to jer ne postoji konsenzus unutar međunarodne zajednice više. I sada je ona ograničena, ograničenog dometa. Ruski predstavnik tu više nije prisutan. A potom su interesi različiti, doduše oduvek su i bili. Američki predstavnik u Veću za implementaciju mira je često bio u političkom nerazumevanju sa evropskim glavnim visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini. Ali sada se sve to radikalizuje sa Trampom u Beloj kući.“
I onda opet dolazimo do pitanja njihovog legitimiteta i pozicije sa kojih nastupaju.
"Formalnopravno moguće je takvo pitanje postaviti, ali u praktičnom smislu visoki predstavnik je neophodnost za Bosnu i Hercegovinu jer vidimo da uz ograničenja njegovim prisustvom politički lideri dovode do dugoročnih blokada funkcionisanja sistema. Kada visoki predstavnik ne bi bio prisutan u Bosni i Hercegovini, to bi bila katastrofa.“
Mislite da je uz sve manjkavosti on neki faktor koji to drži?
"Nažalost, mislim da je takva situacija. Bosna i Hercegovina je imala 30 godina na neki način za punoletstvo, da se ostvari, da se ustanovi u praktičnom funkcionisanju. Međutim, u tome se nije uspelo i biti iskren i sagledati uzroke tog neuspeha i onda tražiti rešenje za to bio bi sledeći korak. A za takav korak mislim da je neophodno da ih neko navodi, neko iz vana, jer unutrašnje prilike drže ih na vlasti u svojim malim etničkim torovima, ako nastavljaju sa svojom tvrdoglavom politikom.“
Ali njima to očigledno odgovara.
"I lično i njihovi najbliži saradnici profitiraju u takvoj situaciji.“
A da li profitira i visoki predstavnik iz toga?
"Došli smo do toga da su ljudi koje postavljaju na tu dužnost na neki način isluženi diplomati. Njima je prijatan život, to se vodi kao neka zona visokog rizika, a u praksi uopšte nije zona visokog rizika. Retorički su dramatične izjave prisutne u javnosti od lokalnih moćnika, međutim, u stvarnosti život teče dalje, funkcioniše de facto normalno, uz sva administrativna ograničenja koja su prisutna. Problem sa vlastima u celoj Bosni i Hercegovini, sva je priča o Dejtonu. A u praksi, recimo u Sarajevu, imenovanje rektora univerziteta je problematično, to nema veze sa Dejtonom. U Sarajevu je godinama već problematično imenovanje novog direktora Kliničkog centra, ponovno to nema veze sa Dejtonom. Dakle, vidimo nesposobnost vlasti na svim nivoima da reši neka pitanja. Isto je stvar i u drugim delovima Bosne i Hercegovine.“
Kada bi Vas neko pitao da li je Bosna i Hercegovina zapravo kolonija, šta biste mu odgovorili?
"Nije. Imamo tih slučajeva gde je ograničen suverenitet zemalja. Neke zemlje i traže takvo ograničenje zbog trenutnih okolnosti ili istorijskih. Taj neki neoimperijalizam je prisutan koji se ekonomski provodi. Kada pogledamo koje su banke prisutne u Bosni i Hercegovini, i uopšte na Zapadnom Balkanu, vidimo da su to uglavnom neke inostrane banke, to je neko ko kontroliše monetarni prostor na celom Zapadnom Balkanu, i to je svugde slučaj. Suverenitet zemlje je bitno promenjen od onog nekog imperijalnog početkom 20. veka do hladnoratovskog i tvrdih granica sredinom 20. veka. I na kraju sa globalizacijom je dosta tih granica ukinuto. Znači taj suverenitet je sada bitno drugačiji. Ja kada putujem meni samo na Balkanu lupaju štambilje u pasoš. To je još neki onaj dokaz državnosti suvereniteta. Jednostavno na drugim mestima se bezbednosno proveri ko ulazi, ko izlazi iz zemlje, a te formalnosti su manje bitne.“
Komentari
