"Očuvanje Dejtonskog sporazuma je antikolonijalna borba"

Neki analitičari političku presudu Miloradu Dodiku, koja ruši Srpsku, porede sa Aneksionom krizom iz 1908. godine, kada su akteri istog geografskog i političkog koda i njihovog izvornog arhitekte Benjamina Kalaja, ministra finansija Crno-žute monarhije i okupacionog upravnika BiH, anektirajući Bosnu planirali da uđu u srce srpskog naciona u okviru plana širenja na Istok. 

Drugi pak kažu da ovaj čin "hapšenja“ Republike Srpske podseća na 14/15. oktobar 1991. kada su Bošnjaci i Hrvati u Sarajevu, bez prisustva srpskih predstavnika, proglasili nezavisnost "države BiH“, usvajajući Memorandum o suverenitetu, što je Srbe nateralo da osnuju Republiku Srpsku.

Sarajevska presuda predsedniku Srpske Miloradu Dodiku na jednogodišnju kaznu zatvora i šestogodišnju zabranu bavljenja politikom najmanje je pravosudni akt. To je izvan sumnje urušavanje manjeg dejtonskog entiteta i njegovo svođenje na političku ruinu bez ikakvih nadležnosti, snage i moći. Dakle, to je najmanje sudski akt, a u suštini je teška politička odluka koja ima nameru da uništi Republiku Srpsku i indirektno proizvede BiH u centralizovanu muslimansku državu.

Milorad Dodik to jasno vidi. On je u prvi mah hteo da proglasi Srpsku kao samostalnu državnu celinu u okviru BiH. Međutim, uz sugestiju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on danas nudi i poziva predstavnike sva tri konstitutivna naroda da razgovaraju o izvornom Dejtonu i poštovanju tog ugovora, a shodno tome i Ustava BiH. Za sada iz Sarajeva, koje posle presude sumnjivog i neustavnog suda likuje, nema odgovora na te pozive. U skladu sa svim nedržavnim i nedobronamernim postupcima tzv. visokog predstavnika Kristijana Šmita, Velike Britanije i većinskog dela članica EU, izuzimajući Mađarsku i Slovačku, uspravlja se ključno pitanje – šta u bosanskom loncu dalje valja činiti?

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović poteze Kristijana Šmita i njegovog suda u Sarajevu vidi kao manir feudalca bez pedigrea i procenjuje da Sarajevo tera Republiku Srpsku ka samostalnosti. Nenad Kecmanović, ugledni univerzitetski profesor i nekad političar u Sarajevu, u autorskom tekstu u "Politici“ se pita "da li će sudinica Sena Uzunović ući u istoriju, pa će se periodi poluraspada BiH računati pre i posle Sene? Ne bi bio istorijski presedan da jedna po svemu slučajna osoba svojim imenom obeleži prelom između nastanka unitarne BiH i nestanka Srpske. Ili pak obrnuto, osamostaljenja Srpske i nestanka BiH…”

Profesor Kecmanović dalje navodi da je presuda protiv Dodika trijumf bajdenovaca i bošnjačkih zavisnika, ali podseća da je Senina presuda prelila čašu strpljivog otpora naroda u Srpskoj, koji praktično traje već trideset godina u kontinuitetu ‒ Klinton-Obama-Bajden i državnih sekretarki Madlen i Hilari.

U dejtonskoj BiH tačno tih 30 godina traje hipokrizija sa osnovnim narativom "ima li državnog sporazuma koji su potpisale Sjedinjene Američke Države, da ga baš one nisu počele rušiti već sutradan?“ Dejtonski sporazum već 30 godina je planski devastiran na štetu Srpske, a preko visokih predstavnika koji su se ponašali kao namesnici Ujedinjenog Kraljevstva u Kalkuti ili bilo kojem dominionu.

Ta hipokrizija je rak-rana liberalne politike Zapada, svima je jasno da Srbi ne ugrožavaju celovitu BiH, ako se izuzmu neki verbalni delikti, da Srbi ne ruše dejtonsku državnu skalameriju. Međutim, Zapadu je smetao Milorad Dodik, koji bar tri puta godišnje odlazi kod Putina, smetaju im ruske investicije u Srpskoj, a ne smetaju im iste ili slične investicije u njihovim zemljama. Uz to, Dodik je vešt političar čiji nastupi izazivaju nemoćan gnev u Sarajevu i Briselu, pa su sad kao našli matricu da ga eliminišu, a da Srpskoj oduzmu svu imovinu, koja po njihovom sudu pripada većem entitetu.

Uz sve pomenuto, Turska i Saudijska Arabija, pa i Malezija svojom tihom politikom temeljno rade na puzajućem islamu koji osvaja MH federaciju. Dalekosežno, oni bi u tom poslu mogli i uspeti. Da li će baš Bosna i Hercegovina postati unitarna muslimanska država ‒ veliko je pitanje.

Neven Anđelić o tome kuda ide BiH, u čemu je problem sa Dejtonom, šta bi bilo novo rešenje...

Intervju

Intervju

Vesti 10.03.2025. 17:20

Neven Anđelić o tome kuda ide BiH, u čemu je problem sa Dejtonom, šta bi bilo novo rešenje...

Dodik nije došao na saslušanje u Tužilaštvo BiH

Napad na ustavni poredak

Napad na ustavni poredak

Vesti 10.03.2025. 12:14

Dodik nije došao na saslušanje u Tužilaštvo BiH

Na veliku žalost i Sarajeva i Brisela, njihovu kulu od karata ruši predsednik SAD Donald Tramp, koji dovodi u pitanje opstanak Evropske unije i NATO kišobrana, jedine njene bezbednosne zaštite. Gde je u tom globalnom galimatijasu nesrećna zgužvana prilika Kristijan Šmit? Zbog toga ne čudi izjava Željka Komšića, moćnog neizabranog hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH, koji pre neki dan kaže da "sloga međunarodne zajednice u Bosni više ne postoji“. Na kraju, profesor Kecmanović ne isključuje scenario da će Srpska proglasiti svoju državnost, a u tom slučaju međunarodne mirovne snage bi se postavile na granicu entiteta, što bi praktično značilo priznanje samostalne Republike Srpske.

Poznato je šta žele Bošnjaci. Međutim, valja se podsetiti na čemu baziraju i koju baštinu unose u željeni državni projekat?

U Prvom velikom ratu javili su se dobrovoljno u austrougarsku vojsku, zajedno sa Hrvatima činili masovne zločine po zapadnoj Srbiji. Posle poraza živeli su lagodno i bez ikakvih sankcija za počinjene zločine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Projekat bošnjačke nacije, koju je krstio Benjamin Kalaj, taložio se ne samo Austrougarskoj, nego i u Pavelićevoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, gde su muslimani barabar sa ustašama klali i ubijali Srbe, a doprli su i do Istočnog fronta ispred Moskve i Staljingrada.

Nemali broj Hrvata procesuiran je za ratne zločine, ali "zaslužnih“ muslimana, koliko se zna, minimalni broj je bio kažnjen. U raspadu SFRJ, politički sud u Hagu osudio je uglavnom Srbe za ratne zločine, minimalno Hrvate, a muslimane gotovo nikako. Muslimanski zločini su zataškavani, poput onih Nasera Orića, a neki procesi povereni su domaćim pravosudnim organima. O zločinima u Sarajevu, brojnim logorima i nestanku oko 10.000 sarajevskih Srba ‒ ni pomena. U suštini, projekat stvaranja bošnjačke nacije je panislamistički, a fundus im je istorijska zaostavština u dva velika rata i raspadu SFRJ.

Danas, tačno je da se Republika Srpska nalazi pred najozbiljnijim izazovima od završetka građanskog rata 1995. godine. Ali, slutim da će se i Sarajevo naći na vreloj ringli globalnih preraspodela, a verujem i bez sna o panislamskoj centralizovanoj državi sve sa Srpskom i Hrvatima, kao trećim konstitutivnim narodom u njoj.

Republika Srpska, po uverenju njenih žitelja, posle presude Miloradu Dodiku, živi istorijsko vreme. Masovnim skupovima u Banjaluci i drugim gradovima u Srpskoj narod pokazuje čvrsto jedinstvo i podršku rukovodstvu koje brani opstanak Srpske. Istina, politička parlamentarna opozicija u Skupštini Srpske vidi svoju šansu za preuzimanje vlasti. Ne slažu se sa većinom, a deo te opozicije traži da Milorad Dodik podnese ostavku na funkciju predsednika jer on je "pred meritornim sudom BiH osuđen“.

U međuvremenu Skupština Republike Srpske po ubrzanom postupku donosi set zakona kojima se na teritoriji tog entiteta suspenduju ovlašćenja pojedinih institucija BiH, a pre svega Suda i Tužilaštva BiH, što Banjaluka naziva sistemom odbrane Ustava BiH i povratka na izvorni Dejton. Ovaj zakon propisao je da zakoni o Sudu BiH, Agenciji za istrage i zaštitu BiH (SIPA) i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH neće biti primenjivani niti će se izvršavati na teritoriji Srpske.

Skupština je usvojila i Zakon o dopuni Krivičnog zakona Srpske koji će nepoštovanje odluka institucija organa Srpske u institucijama BiH ili jedinicama lokalne samouprave biti kažnjavani zatvorom od šest meseci do pet godina. Usvojen je i Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, kojim se izbor sudija i tužilaca u pravosudnim institucijama Srpske vraća na nivo entiteta. Zatim usvojen je i Zakon o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, poznatiji kao zakon o stranim agentima…

Opozicija u Srpskoj kritikuje ove odluke Narodne skupštine, tvrdeći da entitet nema zakonsko pravo da vraća nadležnosti BiH u nadležnost entiteta, bez saglasnosti dva entiteta i tri naroda, što vlasti u Banjaluci odbijaju kao neargumentovane. Dodik im odgovara da je on godinama upozoravao vlasti u Sarajevu, da će on to morati da uradi, ali nisu ga slušali. U Sarajevu ostrašćeni protesti. Bakir Izetbegović kaže da je to "državni udar“...

Jedanaesti Srbin u Dejtonu

Intervju - Kris Spirou

Intervju - Kris Spirou

Vesti 21.06.2021. 07:00

Jedanaesti Srbin u Dejtonu

Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu

Posle Dejtona

Posle Dejtona

Svet 03.07.2024. 19:00

Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu

Razgovaramo sa Sinišom Ljepojevićem, odličnim poznavaocem međunarodnih političkih odnosa u Evropi i svetu. Gospodin Ljepojević je gotovo deceniju i po bio dopisnik Tanjuga iz Londona, gde i danas živi. Priču počinjemo o smešno-tragičnoj hipokriziji u političkom životu dejtonske BiH. Jer, svima je jasno da Milorad Dodik ne ruši dejtonsku BiH, on je zapravo brani, ali je percipiran kao glavni krivac za sve negativno u ovoj skalameriji od države.

"Ovo što se događa u  Sarajevu i Republici Srpskoj samo je jedna viša faza političkog nasilja prema Republici Srpskoj i u osnovi srpskom narodu, koje traje još od kraja rata. To političko nasilje predvodi Zapad, a muslimanski deo Federacije je samo izvršilac, pomoćni radnik. Inače, to je u osnovi zapadna politika prema Bosni i Hercegovini. Zapad je pomagao rat u Bosni i Hercegovini, učestvovao u njemu da stvori jednu državu koja nije stvorena i sada je to već decenijama teror gubitnika u ratu. Sada je došlo do ove više faze gde se uopšte Zapad više ne ustručava da uvažava realnost i Republika Srpska je kažnjena. A kažnjena je zato što hoće da se poštuje Dejtonski sporazum iz koga je proizašao Ustav Bosne i Hercegovine.

Nažalost, kroz nekoliko decenija Republika Srpska je pristajala na to nasilje. Formirane su razne institucije koje su protiv Republike Srpske. Ali nekako se desilo da se uvek pristajalo na to. I onda je na Zapadu stvoreno uverenje da Srbi uvek popuste, tako da ono što Srbi rade i retorika rukovodstva Republike Srpske nije ozbiljno shvatano. Jednostavno, dominiralo je uverenje da na kraju Srbi popuste. E, sada, u toj višoj fazi nasilja primenjen je stari metod Zapada, a to je da personalizuje politiku prema jednom narodu i to svedeno na jednog čoveka. I na kraju se on bori protiv tog čoveka. U stvari bori se protiv celog jednog naroda, u ovom slučaju srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, a delom i celog srpskog naroda, pošto je Srbija u tom paketu političkog nasilja prema srpskom narodu. Sada je došlo do neverovatnog apsurda jer taj sporni sud u Bosni i Hercegovini ne postoji u Ustavu Bosne i Hercegovine, drugim rečima ilegalni je sud. U ovom trenutku on sluša instrukcije čoveka ‒ visokog predstavnika koji to nije. On je čovek koji nije, kao što je poznato, postavljen prema pravnoj proceduri. Jedan nelegalni, takozvani visoki predstavnik nameće zakone i instruiše jedan ilegalni sud da kažnjava predsednika Republike Srpske koji je legalno izabran.

Ali pravi cilj je Republika Srpska. Ovo je tehnika da se personalizuje problem, atakuje na jednog čoveka, u stvari, ide se na jedan narod. To smo mi ovde već videli, pre 20 i nešto godina. Veruje se da Zapad može da izgura to jer, kažem, dominira uverenje da Srbi na kraju popuste raznim ucenama, a pre svega takozvanim evropskim putem. Nada se Zapad da preko Beograda može da izvrši taj pritisak da Republika Srpska popusti.

A šta su posledice? Posledice su da definitivno Bosna i Hercegovina ne može da se smatra državnom zajednicom i da jednostavno nije jasno kako tu državnu zajednicu održati i spasiti ukoliko se ne poštuje Dejtonski sporazum i Ustav Bosne i Hercegovine. Šta dalje?

Problem je u tome što je predsednik Republike Srpske uopšte pristao da učestvuje u tom suđenju i samim tim je prihvatio te ilegalne optužbe. Na neki način on je, praktično, taj ilegalni sud legalizovao. Šta dalje? Postoji žalbeni postupak. Koliko će trajati to je veoma bitno, zbog toga što čitava stvar nije pravne prirode. Čitava stvar je političke prirode. Drugim rečima, može doći do promene političkog ambijenta, mada Bosna i Hercegovina nije tema višeg nivoa vlasti na Zapadu. To je nivo specijalne operacije i nižeg diplomatskog nivoa.

Ali može doći do promene političkog ambijenta i, kao što je podignuta optužnica, tako može da bude i odugovlačena jer ovi neće da priznaju da su pogrešili. Ali na kraju oni neće odustati, nego će morati nešto da modifikuju. To je moja procena. Ali jedini način da se Republika Srpska i predsednik Republike Srpske odbrane jeste snaga i dovoljno jedinstvo srpskog naroda u Republici Srpskoj. Jer protiv narodne volje, kao što vidimo sve više i više, ipak niko ne može. Zapad ima svoju mrežu u srpskom narodu, čak u rukovodstvu srpskog naroda u Banjaluci, kao i u Beogradu. I nada se da kroz tu mrežu može, da ’izbuši’ tu neku odlučnu poziciju Republike Srpske. Ne verujem da će uspeti u tome. Jedino preostaje ta odlučnost dovoljno velikog broja srpskog naroda u Republici Srpskoj u odbrani interesa Republike Srpske i da jednostavno shvate da nije reč o sudbini predsednika Republike Srpske. Reč je o sudbini srpskog naroda. Jer ako sada u ovoj višoj fazi političkog nasilja slome Republiku Srpsku i narod u Republici Srpskoj, onda od toga neće ostati ništa.“

Govoreći o tome da predsednik Srpske Milorad Dodik nudi Sarajevu raspravu o Dejtonu, o suštini Dejtona, gospodin Ljepojević tumači:

"Predsednik Republike Srpske to nudi godinama. I ne samo on. I hrvatski narod u Bosni i Hercegovini to isto traži. Bilo je nekoliko sastanaka, naravno, i nije bio nikakav rezultat. Prema tome, ova ponuda je politički u redu, zbog toga što Republika Srpska na taj način pokazuje da je odlučna u odbrani Dejtonskog sporazuma i samim tim i Bosne i Hercegovine. Ali ja ne očekujem da će uopšte biti tih sastanaka, a pogotovu da će doneti neki rezultat. Tu je još jedan elemenat koji je veoma važan. Bosna i Hercegovina je najneobičnija kolonija u savremenoj istoriji i jedina kolonija u Evropi. To što oni imaju ambasadore po svetu i članica su Ujedinjenih nacija, to je najveći apsurd, to je uvreda za inteligenciju. Prema tome, deo borbe Republike Srpske za očuvanje Dejtonskog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine takođe je antikolonijalna borba. Jednostavno, boriš se za oslobađanje od stranog vlasništva. A to je najneobičnija kolonija zbog toga što kolonizatori nemaju nikakvu odgovornost, oni samo šire svoje ideje, vode neku nejasnu politiku, ali nemaju nikakvu odgovornost za sudbinu Bosne i Hercegovine, kao kolonije čak.

Prema tome, ovo je jedna istorijska faza. Ono što je najneobičnije, Republika Srpska se, boreći se protiv kolonijalne vlasti i za oslobađanje od kolonijalnog statusa, bori za perspektivu Bosne i Hercegovine kao takve, a istovremeno je optužena navodno da ruši Bosnu i Hercegovinu. To je toliki galimatijas koji ne može tako brzo da bude rešen. I trajaće to mučenje. Republika Srpska treba da bude spremna na dugoročnu borbu, političku naravno, jer to ne može tako jednostavno da bude rešeno. Pošto vidimo da je Zapad do te mere upleten u svoje gluposti, a Bosna i Hercegovina je deo zapadne gluposti i ne može iz toga da izađe. Nevolja je takođe što se zapadna politika u Bosni i Hercegovini protiv Republike Srpske hrani antiruskom politikom na Zapadu. Srbi i dalje imaju status malih Rusa, a Republika Srpska, doduše, zaista vodi jednu prorusku politiku i veoma je odlučna u savezništvu sa Rusijom. Ima toliko mnogo elemenata koji su se nadovezali na prethodne gluposti Zapada koji se lažno predstavlja kao međunarodna zajednica.“

Komentarišući činjenicu da Republika Srpska dopunjuje Ustav ovog entiteta pa donosi niz zakona koji štite ovaj entitet, Siniša Ljepojević kaže da su promene Ustava Republike Srpske deo pokušaja odbrane Republike Srpske.

"Ne možete vi učestvovati u institucijama Bosne i Hercegovine koje direktno rade protiv vas. Već godinama Republika Srpska pokušava, ukazuje, ubacuje neke svoje kadrove koji vrlo brzo postanu korumpirani, politički korumpirani, i jednostavno vi se morate braniti od tih institucija koje vas ruše. U tom smislu je to pokušaj odbrane Republike Srpske. E sada ako to niko ne vidi na taj način, šta da radimo, ali je važna odlučnost, jer niko ne može ništa da uradi ukoliko nema podršku naroda. A do sada, barem u dosadašnjoj istoriji, narod ipak niko nije pobedio.

Objektivno, ovaj galimatijas kolonije Evropske unije koja podržava stvaranje unitarne "demokratske“ Bosne i Hercegovine, jedino može da reši Amerika.

"U dosadašnjoj i sadašnjoj fazi, Amerika je predvodila Zapad. Međutim, mi vidimo da dolazi do nekih pomeranja u odnosima Evrope kao Zapada i ove nove vlasti u Americi. Ja se plašim da bi Evropa mogla, pošto je potpuno marginalizovana, potpuno eliminisana iz nekih dosadašnjih tokova odnosa sa Amerikom, upravo da ucenjuje Ameriku preko ovih nerešenih malih problema, kao što je Bosna i Hercegovina, tako da će i dalje najveći pritisak dolaziti iz Evrope. Na kraju Amerika može da preseče to, ali ne, sada su mnogo komplikovani odnosi. Na kraju će Evropa, naravno, da izgubi u tim sukobima sa Amerikom jer, jednostavno, Evropa ne može bez Amerike. I na kraju će Amerika, naravno, odlučivati o svim stvarima pa i o Bosni i Hercegovini. Ali to neće tako brzo biti.

To je jasno pokazao samit u Londonu, gde je glavna tema bila Ukrajina. Ispostavilo se da EU nema nikakvog zajedničkog stava ni po pitanju Ukrajine. Prvo, tu je bilo 13 zemalja i interesantan je bio ministar spoljnih poslova Turske. To je skup koji ima pre svega za cilj održavanje antiruske politike Evrope i, naravno, pokušaj da se kao suprotstavi američkoj politici prema Ukrajini. Ali nikakav zajednički stav nije donet. Jedno je stvar izjave premijera Velike Britanije ili predstavnika Francuske, a drugo je šta je dogovoreno. Pravi samit Evropske unije biće 6. marta jer ovo nije bio samit Evropske unije. Pre svega Britanija nije članica Evropske unije. Zemlje koje su došle čine konglomerat antiruskih zemalja, ali nikakav stav nije donet, sem obećanja da će biti dat kredit Ukrajini za oružje koje će biti pravljeno u Engleskoj, a da će ti krediti biti servisirani od prihoda zarobljene ruske finansijske imovine, finansijskih sredstava. To nije ništa novo, to je još jedan čisto medijski pokušaj da se javnost uveri kako Evropa ima svoju politiku i da je ona, što oni kažu, strateški autonomna. To su sve gluposti. Evropa nema kapacitet za to.“

U međuvremenu, Željko Komšić, navodno hrvatski predstavnik u Predsedništvu BiH, izjavljuje kako "međunarodna zajednica u BiH više ne postoji“. Ljepojević komentariše da je upravo on najveći glasnogovornik te takozvane međunarodne zajednice, odnosno Zapada.

"Poznato je da on ne predstavlja hrvatski narod, on je izabran muslimanskim glasovima jer tako je to u Federaciji Bosne i Hercegovine, a međunarodna zajednica taj nonsens podržava. On je, verujem, mislio ovom izjavom da kaže da ne postoji jer još nije uhapšen Milorad Dodik. Ja ne mislim da su njegove izjave važne.“

Pitamo našeg sagovornika kako vidi ulogu Srbije u ovoj ozbiljnoj političkoj krizi u Bosni i Hercegovini.

"Pozicija Srbije je jasna od pre 100 godina. U ovoj krizi Srbija je jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma. Prema tome, Srbija je oduvek bila za Bosnu i Hercegovinu kao državnu zajednicu i to nije sporno. Ali u situaciji kada Zapad ruši to uređenje, gde se praktično ruši Republika Srpska i ponižava srpski narod, Srbija će sigurno stati na stranu odbrane srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, šta god to značilo u određenom trenutku. To nije sporno. To je jednostavno realnost. Ko god je vlast u Beogradu, ko god je vlast u Banjaluci, to je realnost. E sada, ja očekujem velike pritiske na Srbiju. Najveći pritisci su takozvani evropski put. Evropska unija će vršiti pritisak na zvaničnu politiku Srbije. Ali ne može, ipak, ne sme da se menja pomenuti stav Srbije. Ko god bio na vlasti, Srbija neće istupiti izvan istorijske definisanosti podrške srpskom narodu.

To je jedini način, istina mi smo mali narod, ali mi nemamo drugi način nego da se branimo, osim tako što smo jedinstveni, tako što imamo odlučnost u svojim stavovima. Jer ovo je zaista prava odbrana. Biće veoma loše za sve Srbe ako se sada popusti. Kako će se to izvesti? Mislim da će morati doći i u Srbiji do nekih prestrojavanja u tom geopolitičkom smislu i da bi to trebalo na vreme uraditi jer može da bude i kasno. Kad se pogreši, teško se popravlja.

Istina, Srbija insistira na evropskom putu, mada je jasno da Evropskoj uniji nije u planu da Srbija postane njena članica. To je potpuno jasno svima koji žele da to vide. Ako vlast u Srbiji govori i dalje o evropskom putu, to je problem te vlasti. Ili na taj način Srbija kupuje vreme. Ne mislim da ljudima u vlasti nije jasno da nema šanse da Srbija bude članica Evropske unije, ali kupuje se političko vreme. Ima dosta praznina u političkim vizijama, u procenama. Jer je dugogodišnja propaganda ostavila velike posledice u srpskom narodu.

U Republici Srpskoj je to manje nego u Srbiji, zato što je tamo bio rat i ljudi su shvatili da jedino odbranom srpskog identiteta i nacionalnog interesa mogu da opstanu. To u Srbiji još nije sazrelo. Dugogodišnja propaganda i ta neka evropska priča ima veliko prisustvo pre svega u takozvanoj eliti u Srbiji, a sve manje u narodu. Ali doći će i do tog sazrevanja. Kada bi se napravila analiza gde su išle zapadne pare, onda bi bilo jasno zašto neko govori to, a neko govori drugo. Ali to je proces. U ovom času mi ne možemo da kažemo, ne može niko ko je ozbiljan da kaže pouzdano kako će to dalje ići“, kaže Ljepojević.

Završavamo razgovor o velikim strahovima žitelja BiH da opet ne dođe do građanskog rata. Naš sagovornik kaže da rat nije realan.

"Jeste da Srbi ne samo da strahuju, nego se polako i spremaju na nekom nižem nivou. Spremaju se za taj eventualni rat. Međutim, rat kao rat nije realan. Ono što je moguće jesu razni teroristički napadi. Znači da mogu da se ubace ljudi, ubiju nekoga, dignu u vazduhu neka važna postrojenja... To je ono što je moguće, čak je i vrlo verovatno. To je zapadna tehnologija. Oni imaju potencijal za takve stvari. Ja bih podsetio da u Federaciji negde oko 28 ima strela koje su pod kontrolom Muslimanske braće. Otprilike ti ljudi mogu biti angažovani za takve stvari. Ali rat kao rat, ne verujem da je moguć“, kaže sagovornik "Ekspresa“.