Benjamin Netanjahu

Pad "nevoljenog lidera"

Netanjahu 30. 5. 2024. — Izvor: EPA / JALAL MORCHIDI

Saopštenje Međunarodnog krivičnog suda o zatraženom nalogu za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua s početka ove nedelje jeste prava bomba u nizu međunarodnih događaja koji na sasvim dramatičan način menjaju svetski poredak.

Iranski predsednik poginuo je u helikopterskoj nesreći, a samo nekoliko dana pucano je na slovačkog premijera.

Izrael ratuje sa Hamasom u pojasu Gaze već osam meseci, što je drugi “globalno-regionalni sukob“ u svetu, posle rusko-ukrajinskog rata koji je u prethodne dve godine sasvim apsorbovao angažovanje velikih i malih država.

Međunarodni krivični sud i njegov glavni tužilac Karim Kan još prošle godine izdali su nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, ali je najava iste procedure za izraelskog premijera nešto što je svakako spektakularno iznenađenje.

Statut MKS-a potpisale su 124 zemlje, ali ne i SAD ili Izrael. Te 124 zemlje bile bi obavezne da uhapse Netanjahua ako sud izda nalog za njegovo hapšenje. Veće sudija MKS-a odlučiće o Kanovom zahtevu za izdavanje naloga za hapšenje.

Mnogi od najbližih saveznika Izraela, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, na strani su MKS-a i bili bi vezani odlukom suda ako bi bio izdat nalog.

To bi u velikoj meri zakomplikovalo njihove odnose sa Netanjahuom jer bi on zapravo postao međunarodni parija koji ne bi mogao da putuje u većinu zemalja. Francuska i Belgija su već dale izjave u prilog zahtevima MKS-a za izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua.

Sve ovo događa se baš u nedelji kada se u Generalnoj skupštini UN glasa o predlogu da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici pa se ovakav stav MKS-a prelama i na ovom slučaju.

SAD i Izrael, baš kao i Rusija, nisu potpisnice Rimskog statuta, tako da se one nalaze praktično na istoj strani u odnosu prema sudu, ali svako iz svojih razloga. Kan je saopštio da njegova kancelarija ima “razumne osnove“ da veruje da izraelski premijer Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Joav Galant snose “krivičnu odgovornost“ za “ratne zločine i zločine protiv čovečnosti“.

U odgovoru, Netanjahu ga je nazvao “najvećim antisemitom u modernom vremenu“. Američki predsednik Džozef Bajden je u saopštenju zahtev za izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua i Galanta nazvao “nečuvenim“.

“Da budem jasan: šta god ovaj tužilac mogao da implicira, ne postoji jednakost – nikakva – između Izraela i Hamasa“, rekao je američki predsednik.

Državni sekretar Toni Blinken ponovio je Bajdenovo gledište i signalizirao da će Bajdenova administracija podržati dvostranačku akciju u Kongresu protiv tužioca Međunarodnog krivičnog suda kao odgovor na njegovu odluku da traži naloge za hapšenje izraelskih lidera.

Blinkenovi komentari na saslušanju Senatskog odbora za spoljne poslove u utorak odražavaju bes i frustraciju Bajdenove administracije zbog odluke tužioca. Zvaničnici Bajdenove administracije kažu da je tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan odbio predloge SAD da direktno pregovora sa izraelskom vladom pre nego što je doneo odluku o nalozima za hapšenje.

“Osećaj u administraciji je da nas je Kan lagao“, rekao je jedan američki zvaničnik, dodajući da se administracija oseća prevarenom.

Portparol tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda rekao je da je kancelarija “pokušala i nastaviće da se trudi da sarađuje sa Izraelom i svim državama u svom radu“.

Tokom saslušanja, Blinken je kazao da je Bajdenova administracija spremna da radi sa Kongresom “na dvopartijskoj osnovi“ na “odgovarajućem odgovoru“ na odluku tužioca MKS-a da traži naloge za hapšenje izraelskih lidera. MKS je takođe saopštio da traži naloge za hapšenje lidera Hamasa.

Blinken je rekao da je odluka tužioca MKS-a “pogrešna“ i naglasio da je štetila naporima da se postigne dogovor između Izraela i Hamasa o oslobađanju talaca iz Gaze i uspostavljanju primirja u enklavi. Istog dana predsednik Predstavničkog doma SAD Majk Džonson saopštio je:

“U odsustvu vođstva Bele kuće, Kongres razmatra sve opcije, uključujući sankcije, da kazni MKS i obezbedi da se njegovo rukovodstvo suoči sa posledicama ako nastavi dalje. Ako MKS-u bude dozvoljeno da preti izraelskim liderima, naši bi mogli biti sledeći“, upozorio je Džonson.

Dvostranačka grupa zakonodavaca koja radi sa Belom kućom povodom odgovora na ovaj potez saopštila je da je postupak MKS-a u podnošenju zahteva za izdavanje naloga za hapšenje “u suprotnosti sa promocijom vladavine prava na globalnom nivou. Treba poštovati princip komplementarnosti, dozvoljavajući pravnom sistemu jedne nacije da prvi deluje“.

“Nastavićemo da radimo na dvostranački način kako bismo se oštro protivili akcijama MKS-a protiv našeg saveznika Izraela i preduzeli odgovarajuće korake da pomognemo Izraelu i zaštitimo američko osoblje od budućih akcija MKS-a“, saopštila je ta grupa.

"Hitler bi pozavideo Netanjahuu na genocidnim metodama"

Erdogan

Svet 12.05.2024. 12:46

"Hitler bi pozavideo Netanjahuu na genocidnim metodama"

Hamas oštro osudio zahtev za hapšenjem svojih lidera

Očekivano...

Svet 20.05.2024. 18:00

Hamas oštro osudio zahtev za hapšenjem svojih lidera

Predsedavajući Senatskog odbora za spoljne odnose senator Ben Kardin (D-Md.), član grupe, rekao je da sarađuje sa senatorom Lindzijem Grejemom (R-S.C.) na mogućim akcijama protiv Međunarodnog krivičnog suda u konsultaciji sa Belom kućom.

Kardin je rekao da nije siguran da li će odgovor biti sankcije i da će dvostranačka grupa poslanika nastaviti razgovore sa administracijom o mogućem odgovoru.

Iza kulisa svega ovoga, čulo se da je nedeljama pre nego što je objavio da traži naloge tužilac Kan održao sastanak s nekoliko senatora koji su izrazili zabrinutost zbog informacija da Kan planira da izda nalog za hapšenje.

Demokratski senatori pohvalili su Kana za njegov dotadašnji rad i rekli da se nadaju da su glasine o njegovom planiranom potezu lažne. Republikanski senatori rekli su Kanu da bi uzurpiranje izraelskog pravosudnog sistema samo pomoglo autoritarnim vladama.

Kan se navodno obavezao da će dati priliku Izraelu da se sastane sa predstavnicima Međunarodnog krivičnog suda kako bi se čuo njegov glas.

Lindzi Grejem rekao je Kanu “direktnim“ i “vatrenim“ jezikom da će nalozi za hapšenje imati geopolitičke posledice, uključujući gubljenje svake šanse za normalizaciju između Saudijske Arabije i Izraela.

“Umesto da MKS nastavi sa zakazanim konsultacijama sa Izraelom, oni su objavili naloge“, objavio je Grejem na mreži X. “Osećam da su me lagali i da su lagali moje kolege.“

Nacrt zakona o sankcijama protiv zvaničnika suda pripremio je poslanik Čip Roj (R-Teksas), ali “postoji napor“ da se izradi više nacrta koji će se više dopasti demokratama. Tako su se SAD našle u veoma kontroverznoj poziciji.

One podržavaju nalog za hapšenje koji je izdat za ruskog predsednika Vladimira Putina, ali su spremne da upotrebe sva sredstva protiv suda u slučaju Izraela. Kristijan Amanpur je upozorila da se ne može imati dupli stav prema sudu i ponovila hvalospeve istih američkih senatora kada je prošle godine objavljen nalog za hapšenje Vladimira Putina.

Jasno je da sada predstoji prava zakulisna bitka za dobijanje naloga za hapšenje izraelskih zvaničnika. To što je javno najavljen zahtev za hapšenje spada u neobičnost ovog slučaja i tumači se kao potez kojim se sužava prostor za odbijanje takvog zahteva.

Kremlj je definisao reakciju SAD na nalog Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kao “više nego zanimljivu“.

Na brifingu za štampu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima: “Vi znate da mi nismo potpisnica (Rimskog) statuta. Shodno tome, mi ne priznajemo nadležnost ovog suda. Ali generalno gledano, situacija je više nego čudna u smislu stava i spremnosti SAD da koriste metode sankcija čak i u odnosu na MKS.“

“Veoma zanimljivo. To jest, s jedne strane, ne podržavamo, ali s druge, naravno, pažljivo posmatramo i beležimo karakteristike pozicije“, rekao je Peskov.

Velika Britanija i Austrija odgovorile su slično kao SAD na saopštenje MKS-a. Portparol britanskog premijera rekao je da odluka MKS-a “nije od pomoći u vezi sa prekidom u borbama, izvlačenjem talaca ili dostavljanjem humanitarne pomoći“.

“Velika Britanija, kao i druge zemlje, još ne priznaje Palestinu kao državu, a Izrael nije država potpisnica Rimskog statuta“, koji opisuje oblasti nadležnosti MKS-a, dodao je portparol.

Francuska i Nemačka istakle su potrebu očuvanja nezavisnosti tužioca i suda. Netanjahu je rekao da je nalog “nečuven“ i da je stvorio “izvrnutu i lažnu moralnu ekvivalentnost između vođa Izraela i pristalica Hamasa“.

Ne samo da je eventualno pokretanje sudskog procesa protiv Netanjahua samo po sebi visokoprofilisano, ono je istovremeno postalo deo šou-biznisa i masovne kulture jer centralnu ulogu u ovom dosadašnjem postupku i traženju naloga za hapšenje igra supruga globalnog superstar glumca, Džordža Klunija ‒ Amal Kluni.

Amal Kluni bila je u veću koje je savetovalo tužioca Međunarodnog krivičnog suda Karima Kana.

Tužilac Kan zatražio je od panela pravnih stručnjaka da pregleda dokaze pre nego što izda naloge za hapšenje protiv Benjamina Netanjahua, izraelskog premijera i Joava Galanta, izraelskog ministra odbrane.

Amal Kluni rekla je da postoje “razumni razlozi da se veruje“ da su izraelski političari “počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući gladovanje kao metod ratovanja, ubistva, progona i istrebljenja“.

Komisija je takođe pozvala na izdavanje naloga protiv trojice lidera Hamasa, slažući se da su Jahja Sinvar, Mohamed Deif i Ismail Hanija počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući “uzimanje talaca, ubistvo i zločine seksualnog nasilja“.

Amal Kluni je u postu na veb-stranici Klunijeve fondacije za pravdu predočila da je veće od osam članova jednoglasno u svojoj odluci. U veću su bili i Teodor Meron, bivši predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, i lord sudija Fulford, bivši sudija Međunarodnog krivičnog suda.

Za nas je posebno zanimljivo da je u ovom veću bio i diplomac beogradskog Pravnog fakulteta dr Marko Milanović koji je profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Redingu.

“Pre više od četiri meseca, tužilac Međunarodnog krivičnog suda me je zamolio da mu pomognem u proceni dokaza o osumnjičenim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u Izraelu i Gazi“, rekla je Amal Kluni. “Učestvovala sam u ovom panelu jer verujem u vladavinu zakona i potrebu da se zaštite životi civila.

Zakon koji štiti civile u ratu razvijen je pre više od 100 godina i primenjuje se u svakoj zemlji na svetu bez obzira na razloge sukoba“, objasnila je Amal Kluni.

Amal Kluni je ranije zastupala jezidske žrtve Islamske države i preživele zločina u Darfuru u Sudanu. Ni SAD ni Izrael nisu priznali Međunarodni krivični sud, koji u ovom slučaju navodi da ima jurisdikciju nad Gazom, Istočnim Jerusalimom i Zapadnom obalom. Palestinski lideri su se 2015. godine saglasili da poštuju osnivačke principe Međunarodnog krivičnog suda.

U delu izraelske javnosti postoji snažna kritika Netanjahua. U danu kada su se mnogi u Izraelu obradovali kada je objavljeno da je pao helikopter sa iranskim liderom, naglašeno je da “izraelsko rukovodstvo tone alarmantnom brzinom“.

“Simetrija koju je stvorio tužilac između izabranih lidera Izraela i ubica iz Gaze slika je političkog poraza Izraela. Netanjahu je protraćio ogroman politički kapital koji je Izrael imao posle 7. oktobra da zadovolji svoju bazu i lude partnere u koaliciji. Ako je Izrael omražen i izolovan, viđen u svetu kao ekvivalent teroristima, ne zaboravite ko je godinama uništavao izraelsku spoljnu politiku, razvodnjavao i degenerisao diplomatski sistem.

Kada je izbio rat, u najkritičnije vreme za Izrael, bio je manje nego osrednji ministar spoljnih poslova koji je većinu vremena provodio na venčanjima članova Likud partije. Zamenila ga je posebno sramotna ličnost. Izrael ima infantilnog ambasadora u UN. U najboljem slučaju nas vode amateri“, ocenio je uticajni dnevnik “Harec“.

Aspektima Netanjahuove liderske ličnosti, posle saopštenja MKS-a, posvetio se i izraelski profesor Uzi Arad. Arad je bio savetnik za nacionalnu bezbednost Benjamina Netanjahua i šef izraelske Narodne skupštine – Kneseta od 2009. do 2011. Pre toga bio mu je politički savetnik i šef analitičkog odeljenja i planiranja u Mosadu. Poslednjih godina profesor Arad bavi se liderstvom – liderima u istoriji, profilom ličnosti koji lidere vodi ka veličini, poremećajima i impulsima koji ih izneveravaju, istorijom koja sve remeti, ali takođe i liderom koji je “godinama dosledno vodio Izrael ka ćorsokaku – Benjaminu Netanjahuu“.

Uvek je pitanje zahvaljujući čemu lideri postaju veliki, koje su vrline koje donose uspeh i veličinu, kao i suprotno – zašto lideri ne uspevaju? Američki predsednik Truman rekao je da biste se pripremili da budete lider, morate da čitate geografije i biografije. To je “istorija na jednoj nozi“. Veliki vođa je onaj koji uspe u svojim postupcima. Istorija sudi po rezultatima. Kada pogledamo velike vođe, naravno, postavlja se pitanje ‒ koje su bile njihove vrline?

Istoričar Fred Grinštajn istraživao je sve američke predsednike poredeći ih na osnovu šest kriterijuma: inteligencija, emocionalna inteligencija, empatija, sposobnost donošenja odluka i rad saradnika, politički program i vizija, komunikaciona sposobnost i na kraju politička mudrost, tražeći jedan kvalitet na osnovu koga, ako ga imaš – uspevaš, ako ga nemaš – ne uspevaš. Našao je da su to emocionalna inteligencija i empatija.

Američki psiholog Darel Foks, koji je bio šef odeljenja CIA-e za psihologiju, napisao je knjigu o narcizmu. Podelio je narcise na tipove i Netanjahu je tamo u kategoriji “nevoljenih vođa“. “Nevoljene vođe“ su oni koji uopšte nisu bili predodređeni da budu lideri, nego su to postali jer su oni koji su to u njihovim porodicama doista bili iz raznih razloga pali. To su, recimo, Džek Kenedi, Bazil Asad, Radživ Gandi i Joni Netanjahu koji su bili uspešna braća, ali su umrli prerano, a manje uspešni brat je postao naslednik. Da Joni Netanjahu nije pao u borbi, Bibi ne bi postao premijer. Bibi nije nikada mislio da ima ikakve šanse, dvoumio se da li da bude arhitekta ili biznismen i razmišljao da dođe u Ameriku. Verujem da se i dan-danas pita:

“Da je Joni premijer, da li bi bio bolji premijer od mene.“ On je godinama pokušavao da dokaže sebi da nije inferioran u odnosu na brata, što je jedan od njegovih osnovnih impulsa u stremljenju ka veličini.

“Netanjahuovo razumevanje u vođenju operacija nije kako da ostvari pobedu na najekonomičniji i najefikasniji način uzimajući u obzir dobrobit ljudi, nego razmatranje kako će se odraziti na njegov položaj lično.

“Svi kažu da se on bori za svoj opstanak, kao da je ’opstanak’ pravo koje je svakome dozvoljeno. Ne, on se bori da ostane na poziciji koja mu ne pripada. On drži oltar i sredstva na tom položaju iz razloga koji koriste samo njegovim ljudima.

On svoje odluke o nacionalnim pitanjima podređuje svom interesu“, objašnjava Arad.

“O crtama njegove ličnosti postoji saglasnost gotovo kod svih koji su se bavili njegovim psihološkim portretom. U njemu se prepoznaju crte koje se javljaju još od detinjstva: to su narcisoidnost koja vremenom postaje sve malignija, paranoični impulsi i treće – dominacija.“

Arad zaključuje da ovo vodi neminovnom padu Netanjahua.

“On jednostavno mora da ode: što pre ‒ to bolje. Samo u tom slučaju Izrael može da povrati svoju vojnu, političku i moralnu snagu“, smatra Arad.

Bez obzira na ishod zahteva za hapšenje izraelskih političkih prvaka, čini se očiglednim da se životi svetskih lidera nalaze na kocki sa svake strane: ako im glave ne dođu politički protivnici, može ih stići nadnacionalna “ruka pravde“. Zabeležimo i to da je početak tog trenda nastao u Srbiji, hapšenjem i suđenjem predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću. Sada se ne može ni pretpostaviti ko sve može iz predsedničkih odaja da dopadne iza rešetaka.

Tužilac u Hagu tražio naloge za hapšenje Netenjahua i lidera Hamasa i Izraela