Svet
01.01.2022. 06:05

Hrvatska, BiH, CG...

Šta čeka region u 2022. godini

Balkan
Izvor: Shutterstock

Osim pandemije korona virusa, sa kojom se gotovo dve godine suočava ceo svet i energetske krize koja je takođe svetskih razmera, zemlje regiona u narednu godinu ulaze sa teretom neuspešnih kohabitacija vlasti i političkim i institucionalnim krizama, a u narednu godinu BiH očekuju Opšti izbori, a Crnu Goru lokalni, možda i vanredni parlamentarni, kao i popis stanovništva koji je trebalo da bude održan u ovoj godini.

Bosna i Hercegovina u narednu godinu ulazi sa teretom događaja iz 2021,nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Incko praktično poslednjeg dana svog mandata, krajem jula ove godine, iskoristio tzv. bonska ovlašćenja i pod pritiskom Bošnjaka nametnuo izmene Krivičnog zakona o zabrani i sankcionisanju negiranja događaja u Srebreniči jula 1995.

To je bio okidač da Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) odluči o povlačenju svojih predstavnika iz državnih institucija BiH, a 10. decembra i usvoji Zaključke o vraćanju nadležnosti sa državnog nivoa na Srpsku za početak u oblasti pravosuđa, vojske i poreskog sistema.

Dodatni problem u funkcionisanju BiH nastao je nametanjem nemačkog diplomate Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika bez odluke Saveta bezbednosti UN, zbog čega u Reublici Srpskoj on nije priznat.

Zbog svega ovog, ali i zbog toga što BiH u narednoj godini očekuju Opšti izbori, po svemu sudeći bez promene Izbornog zakona, na čemu insistiraju Hrvati, ovu godinu je u ovoj zemlji obeležila je izuzetno živa diplomatska aktivnost i pokušaj međunarodne zajednice, EU i SAD, da nađe rešenje za aktuelnu krizu, ali, za sada, bez uspeha.

Osim što Republika Srpska insistira na poštovanju izvornog Dejtonskog sporazuma i vraćanju nekih nadležnosti, iz Banjaluke je političkom Sarajevu i međunarodnoj zajednici poslata jasna poruka da će se srpski predstavnici u državne institucije vratiti samo ukoliko tzv. Inckov zakon bude povučen.

Republici Srpskoj i srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, koji se zalažu za rešavanje krize dijalogom predstavnika dva entiteta, bez prisustva međunarodne zajednice, i EU i SAD prete sankcijama.

Zastava Crne Gore
Izvor: Shutterstock

Događaji u Srebrenici jula 1995. i s tim u vezi izjave smenjenog ministra pravde Vladimira Leposavića i usvajanje Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu kojom se potvrđuje da se u tom mestu dogodio "genocid", uzrokovali su političku i institucionalnu krizu u Crnoj Gori.

Leposavić je smenjen na predlog premijera Zdravka Krivokapića, zbog javnog iznošenja stava kojim je izrazio rezervu da se u Srebrenici dogodio genocid.

Na istoj sednici parlamenta, sa četiri poslanička glasa koalicije Crno na bijelo Dritana Abazovića i uz podršku poslanika opozicione DPS Mila Ðukanovića, koji su prekinuli bojkot i vratili se u parlament izglasana je smene Leposavića i Rezolucija o Srebrenici.

Revoltirani ovim odlukama poslanici Demokratskog fronta su napustili parlament, uz najavu bojkota plenarnih zasedanja, ali i uskračivanja podrške Krivokapićevoj vladi, koji u narednu godinu, ipak, ulazi kao predsednik izvršne vlasti.

Krivokapićeva vlada nije uspela da organizuje popis stanovništva u ovoj godini, pa će taj proces biti sproveden 2022, kada će biti održani i lokalni izbori u 13 crnogorskih opština, što, inače, nije u skladu sa evropskim standardima da se popis održava u izbornoj godini.

Predsednik Milo Ðukanović je za početak naredne godine najavio održavanje vanrednog kongresa DPS na kojem će novi šef stranke prvi put biran neposredno. Neposredni izbor šefa DPS-a podgorički mediji dovode u vezu sa mogućim odlaskom Ðukanovića sa pozicije na kojoj je od 1998., a to bi praktično značilo i da odustaje od ponovne kandidure za za još jedan predsednički mandat na izborima 2023.

Ne isključuje se mogućnost da naredne godine u Crnoj Gori budu održani i prevremeni parlamentarni izbori s obzirom na to da su propali svi pokušaji rekonstrukcije aktuelne izvršne vlasti, koja sebe smatra ekspertskom, u koju bi bili uključeni i političari iz stranaka parlamentarne većine.

U Hrvatskoj, članici EU političku scenuobeležilo je javno prepucavanje predsednika i premijera Zorana Milanovića i Andreja Plenkovića i nekih ministara u aktuelnoj vladi, pre svega ministrom odbrane Mariom Banožićem.

Razmene uvreda i neprimerena retorika među predstavnicima tamošnje vlasti su gotovo svakodnevne, zbog čega su ne retko na meti analitičara i medija, koji uglavnom za Milanovića inače, socijaldemokratu, tvrde da je prešao na stranu desnice.

Da kohabitacije vlasti nema, ukazuje i to da na relaciji predsednik-premijer nema dogovora ni o izboru ambasadora, ni o izboru određenih ličnosti na čelnim pravosudnim funkcijama i funkcionisanju bezbednosnih službi i Oružanih snaga, pa čak i u vezi sa merama u borbi protiv korona virusa.

Tema njihovih javnih sukoba je i situacija u BiH, posebno Milanovićeve izjave o Srebrenici, da ima "genocida i genocida" i da Srebrenica ne može biti kao Jasenovac, pa i o položaju Hrvata u toj državi, ali i kupovina 12 borbenih aviona od Francuske tipa Rafali.

Zastava
Izvor: Shutterstock

U Hrvatskoj je ove godine održan popis stanovništva, prvi put su građani mogli da se samompopišu elektronskim putem, a zvanični rezultati još nisu saopšteni.

Ni ove godine Srbima u Hrvatskoj, posebno onima koji žive u Vukovaru, nije vraćeno pravo na ćirilično pismo, jer gradonačelnik Ivan Penava smatra da se još nisu stekli uslovi za to.

Nije rešeno ni pitanje upotrebe ustaškog pokliča "za dom spremni" u javnom prostoru, što je veoma učestala pojava, posebno u vreme obeležavanja datuma značajnih za Hrvatsku iz proteklog rata.

Hrvatska u narednu godinu ulazi i sa problemima u obnovi zemljotresom ugroženog područja Banije i Grada Zagreba, za koju se smatra da je prespora.

Makedonija
Izvor: Shutterstock

Severnu Makedoniju očekuje formiranje nove vlade nakon ostavke Zorana Zaeva zbog lošeg rezultata njegove SDSM na lokalni izborima u oktobru.

Mandat za sastav nove vlade od predsednika Stevana Pendarovskog dobio je Dimitru Kovačevski iz SDSM, koji je izjavio da novi tim treba da odgvori ozbiljnim izazovima koji čekaju ovu zemlju u "turbulentnim vremenima, vremenima krize i neizvesnosti".

Očekuje se da nova vlada bude izabrana 16. januara, a do tada će funkcionisati vlada u tehničkom mandatu.

Severna Makedonija ulazi i bez otvorenih pregovora o priključenju EU, zbog blokade Bugarske koja insistira da zvanično Skoplje prizna povezanost bugarskog i makedonskog jezika i da promeni neke interpretacije vezano za istorijske ličnosti i datume.

Bugarska blokada Severne Makedonije došla je gotovo neposredno nakon što je zvanično Skoplje rešilo četvorogodišnji spor sa Grčkom u vezi sa imenom, nakon čega je primljena u NATO, dok je otvaranje pregovora sa EU i dalje na čekanju.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Makedonija: Ostavke zvaničnika zbog požara u Tetovu
Makedonija

Nastradalo 14 osoba

11.09.2021. 13:00

Makedonija: Ostavke zvaničnika zbog požara u Tetovu

Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče, zamenik ministra zdravlja Iljir Hasani, direktor Kliničkog centra Tetovo Fljorin Besimi i finansijski direktor Kliničkog centra Tetovo Artan Etemi podneli su ostavke zbog požara koji je izbio u kovid bolnici u Tetovu u kojem je nastradalo 14 osoba.
Close
Vremenska prognoza
few clouds
18°C
22.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve