Šta donosi kinesko-ruska pomorska vežba

Vežba je počela samo nekoliko dana nakon što je na samitu NATO-a u Vašingtonu Kina označena kao “presudan faktor u omogućavanju rata u Ukrajini“.

Na drugoj strani, kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da ovom vežbom Rusija i Kina produbljuju “sveobuhvatno strateško partnerstvo“.

“Vežba se sprovodi u skladu sa kinesko-ruskim godišnjim planom za vojni angažman i bilateralnim sporazumom“, istakli su u saopštenju iz kineskog Ministarstvo odbrane.

Kako prenosi Radio slobodna Evropa “snage Kine i Rusije nedavno su bile u patrolama u zapadnom i severnom Tihom okeanu, ali ta operacija, kako su saopštili iz kineskog Ministarstva odbrane, nije imala nikakve veze sa međunarodnom i regionalnom situacijom i nije bila usmerena ni protiv jedne treće strane“.

“Zajednička patrola je godišnji događaj između dve mornarice koji je prvi put počeo 2021. godine, iako se mora reći da je ovogodišnja patrola smanjena u odnosu na patrole iz prethodnih godina koje su uključivale ukupno deset ili više brodova obe mornarice“, naglasili su iz kineskog Ministarstva odbrane.

 

Kineski državni medij “Sinhua“ javio je da je patrola ruske i kineske mornarice izvela vežbe simuliranog gađanja projektila, stvarne vežbe gađanja i sletanja na palubu dok je bila u Filipinskom moru, zajedno sa vežbom ukrcavanja i potrage.

Iz Ministarstva odbrane Rusije naveli su da je cilj vežbe "Zajedničko more 2024" da se predstave kineske i ruske mornarice u rešavanju sigurnosnih pretnji i očuvanja mira i stabilnosti na globalnom i regionalnom nivou.

Takođe, saopšteno je da bi u vežbu mogle da budu uključene protivraketne vežbe, napadi s mora i protivvazdušna odbrana.

Iz Ministarstva odbrane Rusije saopšteno je i da će tokom manevara na moru posade Pacifičke flote Rusije i Ratne mornarice Kine izvesti zajedničke vežbe protivvazdušne odbrane (PVO), protivpodmorničke vežbe uz učešće pomorske protivpodmorničke avijacije Kine.

“Mornari iz dve zemlje učestvovaće i u vežbi spasavanja na moru“, zaključili su  u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije.

 

Kako prenose pojedini zapadni mediji, u zajedničkoj vežbi Rusije i Kine učestvuju korvete ruske mornarice “RFS Gromkij (335) “ i “RFS Rezkij (343)“ kao deo Pacifičke flote Rusije, dok je Kina na vežbu poslala razarač “PLAN CNS Naning (162)“, fregate “CNS Ksijaning (500)“ i “CNS Dali (553)“.

Inače, na nedavno završenom NATO samitu u Vašingtonu istaknuto je u saopštenju “da Kina još više ulazi u fokus tog vojnog saveza, a Peking se označava kao faktor koji ’presudno omogućava’ ruski rat protiv Ukrajine“.

Kao odgovor Kina je optužila NATO da traži sigurnost na račun drugih i poručila NATO savezu “da ne donosi haos u Aziju“, a kinesko Ministarstvo inostranih poslova naglašava da Kina ima fer i objektivan stav prema ratu u Ukrajini.

Analizirajući situaciju u Filipinskom moru Darko Obradović iz Centra za strateške analize za “Ekspres“ kaže da je poslednjih godina pоjačan trend kineskog učešća u ruskim strateškim vojnim vežbama.

“Pored toga što dve države nemaju zvanično vojno savezništvo, stepen vojnih odnosa je u znatnom porastu. Poslednja u nizu pomorskih vežbi sa zadacima patroliranja, izviđanja, aktivne odbrane i koordinacije je četvrta u nizu takvih vežbi u kratkom periodu, dok je u martu ove godine održana peta po redu vežba sa učešćem Irana“, podseća Obradović.

IGRE “BEZ GRANICA“

 

Kako prenosi  Radio slobodna Evropa (RSE) Kina i Rusija su se prethodnih godina približile sa naglaskom da je njihovo prijateljstvo “bez granica“.

“Peking je dodatno ojačao svoje diplomatske, ekonomske i vojne veze sa Moskvom od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine“, prenosi RSE. Navodi i da Kina nikada nije osudila rusku invaziju iako tvrdi da je neutralna strana u sukobu.

Sa druge strane, zapadni lideri su Kinu kritikovali zbog političke i ekonomske podrške Rusiji, uključujući trgovinu robom koja ima i civilnu i vojnu namenu.

Pacifik je, inače, žarište međunarodnih napetosti zbog sporova oko suvereniteta između Kine i nekoliko njenih komšija kao što su Japan, Filipini i Tajvan, a koje podržavaju Sjedinjene Američke Države.

 

Istakao je da nema sumnje da vežbe imaju za cilj podizanje kapaciteta u pomorskim taktikama, tehnikama i procedurama.

“Treba imati na umu da je Kina doktrinarno mlađi partner Rusije kada se govori o sposobnosti oružanih snaga. Pored  impozantne ratne mornarice, Kina ima problem vojne doktrine zbog nedostatka iskustva, naročito u borbenim misijama“, naglasio je Obradović.

Podvukao je i da treba podsetiti da je Ukrajina ta koja je isporučila prvi nosač aviona Kini i modernizovala njenu vojsku tokom devedesetih godina, uključujući i raketne sisteme zemlja ‒ vazduh.

“Poslednja u nizu vežbi za svoj pravi cilj ima podizanje kineskih kapaciteta za razbijanje potencijalne blokade Južnog kineskog mora. Zanimljivo je da uporedo sa rusko-kineskom vežbom otpočinje vežba zapadnih saveznika “RIMPAC“ na kojoj učestvuju nemački i holandski brodovi. Sve veće geopolitičke tenzije usled otvorenih optužbi da Kina ima odlučujuću ulogu u omogućavanju ruske agresije na Ukrajinu kreiraju potrebu primene efektivnih mera i (kineskih) protivmera u regionu indo-pacifika“, kaže Obradović.

 

Istakao je i da je ono što privlači pažnju struktura  kinesko-ruskih vežbi.

“One su geografski lokalizovana bez kompleksnih i složenih rasporeda snaga“, naglasio je Obradović.

Rekao je i da nije baš jasno da li je reč o vremenskoj koincidenciji ili delu paralelnog odgovora, ali vojna vežba “RIMPAC“ okupila je 29 nacija, uključujući i Izrael, i predstavlja najveću pomorsku vežbu organizovanu od strane Amerikanaca.

Obradović je istakao i da svoje formalno opravdanje “RIMPAC“ temelji na primeni režima sankcija UN prema Severnoj Koreji.

“Sporna kineska granica u rejonu Južnog kineskog mora proizvodi tenzije na mesečnom nivou. Struktura savezništava i partnera upućuje nas da je u svakom scenariju Kina suočena sa bar šest država naspram nje“, naglašava Obradović.

Podvlači i da su Rusi za potrebe vežbe poslali dve korvete.

“Poprilično degradirani ruski pomorski kapaciteti u teatru Crnog mora uslovljavaju Rusiju da spremnost svoje mornarice demonstrira na bezbednijim područjima kako bi održala privid velike sile sposobne da projektuje globalno prisustvo.

Zanimljivo je da Rusija više nema nijedan operativni nosač aviona.

Sa druge strane, Kina zvanično ima najbrojniju ratnu mornaricu na svetu i svojim kapacitetima predstavlja brojčano najjaču silu u svom regionu, dok Amerika svojih 219 brodova mora da rasporedi na bar sedam tačaka širom planete. Stratezi zapadnog bloka smatraju da nije sve u brojevima već u sposobnostima oružanih snaga“, kaže Obradović.

Dodaje i da se u NATO-u vode snažne debate o potrebi prisustva na indo-pacifiku.

“Mnogi su blizu stava da većina evropskih članica NATO-a nema kapaciteta za dominatno pomorsku borbu.

Rat na indo-pacifiku bi definitivno bio dominatno pomorski rat i nema sumnje da će se voditi na širokim morskim prostranstvima sa fokusom na tri tačke Malaka moreuz, Japansko more i Žuto more.

Tu blokadu Kina ne može probiti zbog konfiguracije morskih tesnaca. Iz tog razloga Kina užurbano intenzivira vojne pomorske vežbe sa politički bliskim partnerima“, objašnjava Obradović.

Kaže i da je prošle godine kineska mornarica preko Bliskog istoka oplovila svet u patrolnom maršu.

“Glavna prepreka za Peking predstavlja takozvani ’zlatni lanac ostrva’, a ima ih tri, i u sva tri nalaze se američki saveznici“, kaže Obradović.

 

Naglašava i da pitanje NATO-a strogo ostaje domen evroatlantskog regiona bez ambicija za širenje nadležnosti i formalnog savezništva na geografski region u kome 29 članica NATO-a ne mogu projektovati ni simbolično vojno prisustvo.

“Sa druge strane, uspostavljanje formalnog savezništva sa NATO-om moglo bi oterati mnoge države u ambivalentni stav, mnogi zbog straha od kineskih ekonomskih kontramera mogu odabrati neutralnost“, podvlači Obradović.

Objašnjava i da bi, za razliku od agresije na Ukrajinu, rat za Tajvan uvukao najmanje 12 država.

“Doktrina kineske narodne armije predviđa povlačenje u dubinu teritorije čime kineska taktika više neće biti problem za Ameriku nego za samu Kinu“, smatra general Ben Hodžis.

Kina završila vojne manevre oko Tajvana, a evo koja je bila poruka vežbi

"Igranje sa vatrom"

"Igranje sa vatrom"

Svet 25.05.2024. 11:43

Kina završila vojne manevre oko Tajvana, a evo koja je bila poruka vežbi