Svet
24.11.2022. 11:40
Beta

Britanski Vrhovni sud

Šta svetski mediji pišu o zabrani Škotskoj da održi referendum o nezavisnosti

1
Izvor: Beta / PA / Jane Barlow

Britanski Vrhovni sud presudio je da škotska vlada ne može da održi novi referendum o nezavisnosti bez odobrenja britanskog parlamenta, što je osujetilo planove i obećanja škotskih čelnika o referendumu sledeće godine.

Međutim, dok škotska premijerka najavljuje 'de facto' referendum na narednim opštim izborima, presuda bi mogla da bude prepreka u ostvarivanju međunarodnog legitimiteta i proklamovanog cilja Škotske da se ponovo pridruži Evropskoj uniji, pišu svetski mediji a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Nova odluka britanskog Vrhovnog suda prepreka je kampanji škotske vlade da se odvoji od Velike Britanije, ističe Asošiejtid pres.

Poluautonomna škotska vlada želi da sledećeg oktobra održi referendum s pitanjem "Treba li Škotska da bude nezavisna država?".

Konzervativna britanska vlada u Londonu odbija da odobri glasanje s tvrdnjom da je to pitanje rešeno na referendumu 2014. kada su škotski birači odbacili nezavisnost s razlikom od 55 prema 45 odsto.

Vlada u Edinburgu ističe da je izlazak Britanije iz Evropske unije, čemu se protivila većina škotskih birača, radikalno promenio politički i ekonomski pejzaž. Škotska premijerka Nikola Stardžon tvrdi da ima demokratski mandat od škotskog naroda da održi novo glasanje o otcepljenju jer u škotskom parlamentu postoji većina koja podržava nezavisnost.

Ankete pokazuju da su Škoti otprilike ravnomerno podeljeni po pitanju nezavisnosti, a takođe i da većina glasača ne želi novi referendum u skorije vreme.

Iako je najviši britanski sud osujetio nastojanje škotske nacionalističke vlade da održi drugi plebiscit sledeće godine, Škotska nacionalna stranka (SNP) je najavila da će naredne opšte izbore pretvoriti u ‘de facto’ glasanje o odvajanju od Velike Britanije, preteći ustavnim haosom, ističe agencija Frans press.

Škotska premijerka i čelnica SNP-a Nikola Stardžon rekla je da poštuje presudu, ali da je "razočarana", navodeći na Tviteru da je, ako Škotska ne može da "izabere vlastitu budućnost bez pristanka Vestminstera", ideja o Velikoj Britaniji kao dobrovoljnom partnerstvu razotkrivena kao "mit".

Škotska vlada je nastojala da napravi vlastiti pravni okvir za još jedan referendum, tvrdeći da je "pravo na samoopredeljenje temeljno i neotuđivo pravo". Međutim, naglašava AFP, Vrhovni sud je odbacio poređenja koje je izneo SNP, a koji je Škotsku uporedio s Kvebekom ili Kosovom.

Predsednik Vrhovnog suda Robert Rid je rekao da se međunarodno pravo o samoopredeljenju primenjuje samo na bivše kolonije, ili tamo gde je narod potlačen vojnom okupacijom, ili kada su određenoj grupi uskraćena njena politička i građanska prava. Ništa od toga se ne odnosi na Škotsku, rekao je predsednik Vrhovnog suda.

Vlada premijerke Stardžon je u nizu izveštaja iznela razloge zbog kojih bi Škotska sada trebala biti "više nego ikad" odvojena od Velike Britanije, piše Vašington post.

Među glavnim razlozima je to što bi se odvajanjem Škotska mogla ponovno pridružiti Evropskoj uniji, navodi list, ukazujući da se pitanje škotske nezavisnosti zakomplikovalo na glasanju o Bregzitu u junu 2016. na kojem su Škoti snažno podržali ostanak u EU, sa 62 prema 38 odsto.

Britanska vlada je, ističe vašingtonski list, dopustila referendum 2014., na kojem je većina Škota glasala za ostanak u Velikoj Britaniji, dok su bivši premijeri Boris Džonson, Liz Tras i sadašnji Riši Sunak, signalizirali da se protive drugom referendumu.

Jednoglasna odluka Vrhovnog suda nije bila veliko iznenađenje jer je zakon uvek bio jasan da ovlašćenje za pokretanje referenduma pripadaju Vestminsteru, ističe Tajms u uredničkom komentaru.

Međutim, ukazuje konzervativni londonski list, otkako je postala prva ministarka Škotske, Stardžon je obećavala svojim pristalicama referendum za čije sprovođenje nema ovlašćenje i insistirala je na tome da podrška raspadu Velikoj Britaniji raste uprkos dokazima koji govore suprotno.

Očekivana odluka Vrhovnog suda otklonila je jedan od oblaka nad britanskim premijerom Sunakom koji se bori s ekonomskom krizom, napetim odnosom s EU i podelama u svojoj Konzervativnoj stranci nakon što su politički preokreti svrgnuli dvoje njegovih prethodnika u poslednja četiri meseca, piše Njujork tajms.

Sunak, koji je prošlog meseca postao premijer, popularniji je u Škotskoj od prethodnih britanskih čelnika, posebno od svog bivšeg šefa Džonsona, navodi list dodajući da je u avgustu 2020. Džonson poslao Sunaka, tadašnjeg ministra finansija u Škotsku da pokuša da suzbije nacionalistička osećanja.

Sada se Sunak suočava s drugačijim "vetrovima", ističe Njujork tajms i dodaje da kako britanska ekonomija sve više slabi tako su osećaji javnosti protiv Bregzita sve veći. To bi moglo podstaći želju Škota da se otcepe, s obzirom na to da Bregzit tamo nikad nije bio popularan.

Iako odluka Vrhovnog suda od 23. novembra neće zaustaviti pokret za nezavisnost Škotske koji je dobio na zamahu nakon Bregzita, presuda je prepreka u praktičnom smislu, ocenio je Njujork tajms. List je naglasio da referendum održan bez odobrenja Velike Britanije ne bi imao međunarodni legitimitet, što bi moglo zakomplikovati proklamovani cilj Škotske da se ponovno pridruži EU kao nezavisna država.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Da li će Riši Sunak pokazati da je "veći Englez od Engleza"?
1

Premijer Velike Britanije

28.10.2022. 13:58

Da li će Riši Sunak pokazati da je "veći Englez od Engleza"?

Kada je početkom septembra Liz Tras izabrana za lidera torijevaca, a potom i za premijerku Velike Britanije, mnogi su, iako su se pitali "ko je uopšte ona“ i "čime zaslužuje“ da dođe na tu poziciju, komentarisali kako je bilo dovoljno videti ko joj je bio glavni protivkandidat za čelnu poziciju konzervativne stranke. Bio je to Riši Sunak, dosadašnji ministar finansija, poreklom Indijac.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
13°C
09.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve