U fokusu
14.09.2021. 06:05
Rade Jerinić

Tri Pulicerove nagrade

Ko je Volt Bogdanić i zašto njime treba da se ponosimo svi u Srbiji

novinari, mediji
Izvor: Shutterstock

Retko ko u Srbiji zna šta je to Pulicerova nagrada. O njenom značaju, uticaju i vrednosti onoga ko je ponese verovatno još manje.

U svojoj kampanji koja traje već duže od godinu dana, ambasada Amerike u Srbiji u projektu „Vi ste svet“ govori o ljudima koji su poreklom sa ovih prostora, a koji su ostavili duboki trag na razvoj Sjedinjenih Američkih Država, pa i čitavog čovečanstva. Svi smo, naravno, čuli za Nikolu Teslu i Milutina Milankovića. O tome šta prosečan građanin Srbije zna o ovim ljudima, to je već nešto oko čega je polemika dopuštena, pa čak i dobrodošla. Ako imamo i zrno objektivnosti, teška srca ćemo priznati da ne znamo gotovo ništa osim imena i nekoliko opštih mesta. Za nekoliko godina generacije koje dolaze misliće da je Tesla marka automobila, a Milanković bulevar na Novom Beogradu nazvan verovatno po nekom narodnom heroju iz Narodnooslobodilačke borbe.

Ali dok većina građana Srbije ima kakve-takve predstave i uobrazilje o tome ko su Nikola Tesla i Milutin Milanković, o tome ko su Volter Volt Bogdanić i Čarls Simić ne zna apsolutno ništa. Iako su i jedan i drugi nesumnjivo značajni, Simić je jedan od najvećih živih pesnika, nama je ipak iz subjektivnih esnafskih razloga bliža priča o Voltu Bogdaniću, jednom od najboljih, ako ne i najboljem istraživačkom novinaru na svetu. Suvoparno nabrajanje činjenica o tri dobijene Pulicerove nagrade i ostalim priznanjima tek je vrh jednog impozantnog ledenog brega satkanog od hladnih i čvrstih nepokolebljivih istina i izveštavanja koje nije pokleklo ni pod najtežim pritiscima sa kojima se niko nikada pre njega nije susreo.

Priča o Voltu Bogdaniću zapravo je priča o tome šta je to novinarstvo, egzemplar par ekselans, sama esencija istraživačkog novinarstva i onoga što Amerikanci zovu „good writing“. Zato je to priča koju valja ispričati iz početka.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Garth Dahdah (@garthdahdah)

Volter Bogdanić rođen je u Čikagu 1950. godine, ali su se njegovi roditelji otac Volt i majka Helen već nakon nekoliko meseci preselili u gradić Geri u Indijani. Otac je radio u tamošnjoj čeličani, kao i većina stanovnika tog gradića gde je gotovo polovina stanovništva bila srpskog porekla, dok su druga polovina bili uglavnom Afroamerikanci. Kuriozitet je da je iz ovog mesta nа primer i Majkl Džekson. U to vreme početkom pedesetih Geri je imao snažnu srpsku zajednicu koja je inicijalno začeta već potkraj devetnaestog veka sa prvim doseljenicima, ali je procvat doživela nakon Drugog svetskog rata kada je dosta emigranata iz Titove Jugoslavije našlo tamo svoj novi dom. Bogdanićeva porodica pripada starijem delu srpskih doseljenika, onima koji su došli u Ameriku pre 1945.

Njegov otac Volt bio je sin poznatog srpskog i beogradskog trgovca Đorđa Bogdanića koji je u svoje vreme bio vlasnik hotela „Palas“ u Beogradu. Bogdanić je u svojim intervjuima govorio da je kada je imao osam godina, dakle 1958, njegov otac poveo čitavu porodicu na put u Beograd da unuke upozna sa dedom. Kaže da su mu tada u sećanju ostale igre sa decom iz komšiluka koje je pokušavao da nauči da igraju bejzbol, njegov omiljeni sport. Dede se sećao kao nasmejanog i dobroćudnog čoveka koji je voleo da okuplja ljude oko sebe i da bude dobar domaćin.

Odrastanje mu je bilo ispunjeno ljubavlju prema bejzbolu, porodičnim okupljanjima i vrlo živahnim socijalnim miljeom srpske zajednice u Geriju. Njegov otac bio je vrlo posvećen crkvi i uopšte negovanju tradicije. Volt je nadimak dobio po svom omiljenom bejzbol igraču Voltu Dropu koji je, gle slučajnosti, takođe bio Srbin poreklom iz istog mesta.

„Otac je inače bio jedan od najboljih stonotenisera u zemlji i sećam se da je veoma voleo da peva i da proučava istoriju. I on i majka bili su veoma ponosni na svoje srpsko poreklo i u skladu s tim bili su aktivni i posvećeni članovi Srpske pravoslavne crkve u Geriju. Od oca sam pokupio ljubav prema bejzbolu. On je bio vatreni navijač ʼČikago vajt soksaʼ, pa sam i ja to ubrzo postao. Moj omiljen igrač u tom timu bio je Srbin i zvao se Volt Dropo. I dan-danas Dropo drži rekord velike lige u uzastopnim udarcima. Zbog njega sebe odmalena nazivam Volt, a ne Volter“, izjavio je Bogdanić u jednom od retkih intervjua objavljenih u domaćim medijima.
 

Nakon završetka srednje škole Bogdanić je završio političke nauke na Univerzitetu Viskonsin Medison 1975. Već sledeće godine specijalizira žurnalistiku na Univerzitetu u Ohaju. Bogdanić kaže da isprva nije planirao da se bavi novinarskim pozivom, ali da je vrlo brzo bio inficiran ovim virusom. Posle studija vratio se u rodno mesto i sa nešto ušteđenih para pokrenuo je vlastiti nedeljnik.

„Svoj prvi novinarski članak napisao sam još na fakultetu, za studentske novine Univerziteta u Viskonsinu. Inače, kako sam studirao političke nauke, a ne novinarstvo, nisam imao ʼpozadinuʼ da se pre završetka studija i diplomiranja zaposlim u nekom mediju, tačnije u novinama, jer je to ono što je mene od starta interesovalo. Tako sam se po završetku studija vratio u Geri, sakupio nešto novca i pokrenuo sopstvene nedeljne novine. Kasnije sam pomogao i u pokretanju dnevnih novina u Geriju“, kaže Bogdanić.
 

Njegova karijera išla je sasvim uobičajenim tokom, radio je u brojnim manjim lokalnim novinama od „Klivlend presa“, do „Plejn dilera“ da bi, pošto je već u toj fazi pokazao zavidan talenat, postao dopisnik „Volstrit džornala“ iz Vašingtona. Inače, u Sjedinjenim Američkim Državama u novinarskom esnafu važi pravilo da su dopisna mesta velikih nacionalnih medija u Vašingtonu stvar prestiža. Bogdanić je do toga stigao već sa svoje 34 godine. Te godine dobio je i svoju prvu veliku nagradu, prestižno priznanje Oversiz pres kluba. Nije se dugo čekalo ni na onu najprestižniju, prvu Pulicerovu nagradu koju je dobio 1988. godine za seriju tekstova iz istraživanja koje je nazvano „Velika bela laž: kako su američke bolnice izneverile poverenje građana i ugrozile njihove živote“.

„Izveštavao sam o smrtonosnim posledicama nestandardnih medicinskih testiranja za lečenje kancera. Moje istraživanje i članci koje sam tim povodom pisao direktno su uticali ili mogu čak da kažem i da su doveli do usvajanja novog federalnog zakona. Tim zakonom su uspostavljene nove, strože regulative u oblasti medicinskog testiranja i industrije koja se bavi ovakvim poslovima“, kazao je Bogdanić povodom ovog serijala.
 
Njujork Tajms
Izvor: Shutterstock

Bogdanić je jedan od retkih koji je ovu prestižnu novinarsku nagradu u svojoj karijeri dobio čak tri puta.

„Nagrađen sam sa tri Pulicerove nagrade. Osim mene, koliko znam, takav uspeh je u istoriji postigao samo još jedan čovek – Tom Fridman, koji kao i ja radi u ʼNjujork tajmsuʼ.“
 

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju nedeljnika Ekspres koji je na kioscima.

najava broja 280
Izvor: Ekspres
Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Preminuo novinar Petar Lazović
Sveće

Urednik na RTS

03.09.2021. 12:21

Preminuo novinar Petar Lazović

Dugogodišnji novinar i urednik Radio-televizije Srbije Petar Lazović preminuo je u 78. godini.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
11°C
21.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve