U fokusu
12.11.2022. 13:05
Vojislav Tufegdžić

Privatne kolekcije

Pljačka kulturnih dobara u bivšoj Jugoslaviji

Oplenac
Izvor: Shutterstock

Vredno kulturno i umetničko blago naše zemlje oduvek je bilo privlačno ljubiteljima kulture i umetnosti, naravno i onima kojima je ilegalna trgovina ovim predmetima predstavljala unosan izvor zarade.

Ne može se pouzdano tvrditi kada u nekadašnjoj Jugoslaviji počinje uništavanje i pljačkanje istorijske baštine, potom i "prelivanje" umetničkih predmeta u privatne ruke i u inostranstvo. Nikada na državnom i stručnom nivou nije pokušano da se na jednom mestu sakupe svi podaci o uništenim i nestalim umetničkim delima.

Prvi put je 1995. godine, objavljivanjem knjige "Krađa kulturnog i nacionalnog blaga Jugoslavije" autora Mirjane Živković i Milenka Miše Todovića, u jednom izdanju objavljen svojevrsni katalog ukradenog kulturnog blaga. Osim što je time naša zemlja stala uz rame Francuskoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji, koje su do tada jedine imale ovakve publikacije, u praktičnom pogledu nije se puno toga promenilo.

Kako navode autori ove knjige, tek od ’60-ih godina prošlog veka u tadašnjoj Jugoslaviji se popisuju vredna umetnička dela po muzejima, galerijama, crkvama i manastirima. Razlog toga autori, pre svega, iznose u sledećoj konstataciji:

"Insistirajući na političkim odlukama tamo gde im ni na koji način nije mesto, bivša SFRJ se ogrešila i o međunarodne konvencije koje je i sama, među prvima, potpisala nakon Drugog svetskog rata."
 

Revers za krađu

Živkovićeva i Todović na početku ove vredne knjige navode da bi se, i pored nepotpune dokumentacije, grubo mogla odrediti tri perioda u kojima se u bivšoj Jugoslaviji na različite načine vršio zločin nad spomenicima kulture. U prvom periodu, između 1945. i 1955. godine, predstavnici nove vlasti obavili su pljačku pokretnih kulturnih dobara iz muzeja, arhiva, galerija i bogatih kuća predratne buržoazije. Pljačka je tada maskirana navodnim reversima o izdavanju i raznim oblicima takozvanih pozajmica. Krajem ’40-ih godina ova dokumentacija je svesno uništavana, pa je nemoguće postalo ući u trag na ovaj način opljačkanom kulturnom blagu.

Drugi period od sredine pedesetih do ’80-ih prošlog veka karakterišu novi vidovi pljačke koji se mogu označiti kao klasični primeri kriminala i falsifikata. Lopovi, tada još nevešti u ovoj vrsti kriminala, u tom periodu su često brzo otkrivani i osuđivani. U isto vreme javljaju se prvi kolekcionari i sakupljači umetničkih dela, arhivskih dokumenata i starih rukopisa.

Treći period nakon ’80-ih godina obeležen je nastajanjem bogatih kolekcija, veštih lopova i dobre mreže preprodavaca umetničkih predmeta. Na crnom tržištu uspostavlja se snažna saradnja sa inostranim naručiocima naših umetnina i organizovanim međunarodnim bandama.

Tokom traganja za građom o uništenim, izgubljenim ili ukradenim kulturnim blagom Jugoslavije istraživači su uputili više od 1500 pisama na adrese ovdašnjih institucija, međunarodnih organizacija, policija i pojedinaca s molbom za pomoć. Urgirano je i po nekoliko puta, ali odgovori od većine nisu dobijeni, niti je bilo dobre volje da se ova problematika istraži dokraja.

Prvo ozbiljnije državno staranje o kulturnim i istorijskim vrednostima u modernom smislu u Srbiji je ozakonjeno u 19. veku. Jedna od prvih preporuka o zaštiti starina potekla je od Zaharija Stefanovića Orfelina koji je svojim zemljacima u Srbiji poručio:

"Osobitu i veliku pohvalu zaslužili bi oni koji bi rad svoj priložili istražujući i opisujući starine srpskog naroda, o čemu je dosad na drugim jezicima rađeno, a na našem jedva se gde nađe."
 

Prilikom obilaska ovčarsko-kablarskih manastira radi ispitivanja i beleženja starina, Vuk Stefanović Karadžić je 1820. godine detaljno opisao sve manastire koje je posetio i predmete nađene u njima: jevanđelja, manastirske pečate, okove na knjigama i drugo. Istraživačke rezultate objavio je šest godina kasnije.

Posle Vuka Karadžića, radi ispitivanja starina po Srbiji je putovao Dimitrije Davidović, sekretar Miloša Obrenovića, a posle njega sa istim zadatkom je zemlju obilazio i Joakim Vujić. Znano je da je postojala "naredba" Miloša Obrenovića o sakupljanju starina, ali ona, nažalost, nije sačuvana.

I sam knez Miloš je otkupljivao stari novac od ljudi koji su ga posedovali ili pronalazili. Ali, kao apsolutni gospodar, on je njime raspolagao po ličnom nahođenju, tako da se veliki deo starog novca „prodavao u Beču po njegovoj metalnoj vrednosti“. I pored toga, autori knjige tvrde da je knez Miloš značajno pomogao da se stvori vredna kolekcija starina koja će kasnije biti osnov pojedinih prvih zbirki u Srbiji.

Poharane ambasade

U Kraljevini Jugoslaviji su od 1918. do Drugog svetskog rata činjeni veliki napori da se obnove mnoge zbirke, dopune i osnuju muzeji i fondovi starih knjiga, arhiva, arheoloških nalaza i numizmatičkih zbirki. Međutim, za vreme rata nacisti i njihovi saradnici opljačkali su gotovo sve što je do tada sakupljeno, obrađeno i uključeno u razne umetničke zbirke. U veoma značajne i vredne spadala je zbirka likovne umetnosti kneza Pavla u njegovom muzeju, kasnije pretvornom u Predsedništvo SR Srbije u Beogradu. Izuzetno vrednu zbirku, iako je bio zaljubljenik u slikarstvo, nije sastavio sam, već uz pomoć stručnjaka Milana Kašanina i dr Pavla Vasića.

U svom delu "Ratna šteta koju je Nemačka učinila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu“ dr Nikola Živković navodi i sledeći primer:

"Iz Umetničkog muzeja u Beogradu potpuno su opljačkane praistorijska, antička, srednjevekovna, numizmatička i umetnička galerija... Po istorijskoj i umetničkoj vrednosti to je bio najbogatiji muzej te vrste u zemlji.“
 

Na istovetan način opljačkana je i zbirka nakita, kujundžijskih radova i drugih dragocenosti iz etnografskih muzeja u Beogradu i u Nišu. Iz Narodnog muzeja odneto je više od 500 predmeta, uglavnom retkih muzejskih eksponata, kao i inventar muzeja. Stradale su i dragocenosti čuvane u Železničkom, muzičkom, tehničkom, crkvenom, Prirodnjačkom muzeju... Posle rata bilo je veoma teško tražiti povraćaj ovih predmeta ili zahtevati odštetu jer nisu postojali precizni spiskovi umetnina i vrednosti, a razne komisije oslanjale su se uglavnom na sećanja i svedočanstva preživelih radnika muzeja.

Tek 1990. godine dr Dinko Davidov objavio je elaborat o uništavanju srpskih manastira i crkava u Sremskoj eparhiji. Između ostalog je naveo:

"Ni u jednoj oblasti porobljene Evrope nije uništeno toliko crkveno-istorijskih spomenika kao u ustaškoj NDH. Najveća razaranja pogodila su fruškogorske manastire i parohijske crkve u Sremu. Stradala je arhitektura manastirskih crkava i konaka, a u njima monumentalni ikonostasi, ikone, čitave galerije slika, dragocene biblioteke sa rukopisima, arhivska građa, obredni sasudi od plemenitih metala, predmeti umetničke izrade..."

Kasnije, krađa umetničkih predmeta u SFRJ bila je omogućena zbog nepostojanja odgovarajuće dokumentacije, pa su oni nestajali i iz velikih javnih ustanova, predstavništava i ambasada Jugoslavije širom sveta. Tek 1979. godine sačinjen je kompjuterski popis svih vrednosti. Prethodno ukradenim umetničkim predmetima je praktično postalo nemoguće ući u trag.      

Ali, na tome se nije zaustavilo. Umesto državnih birokrata pojavili su se drski lopovi. Na sastanku u Beogradu 1998. godine predstavnici policije izneli su sledeće podatke:

"Od 1. januara 1984. godine u Jugoslaviji su ukradene 333 umetničke slike, 120 ikona, 375 religijskih kipova i figura, 144 religijska predmeta, 1328 antikvitetnih knjiga, sedam numizmatičkih zbirki i 399 drugih predmeta umetnina." Uprkos naporima policije, od pobrojanih krađa više od 60 odsto ostalo je nerasvetljeno.

Paradoks u vezi sa bivšom Jugoslavijom bio je i taj što je zaštita kulturnih dobara, po Ustavu iz 1974. godine, bila u isključivoj nadležnosti republika, a u njima su postojale veoma različite regulative. Samim tim, ni Jugoslavija na svojoj teritoriji nije mogla da ispunjava jasne međunarodne norme kada je ova oblast u pitanju.   

Nestali "komadi" 

Tek 1990. godine u Srbiji je zvanično postavljeno pitanje o pokretnoj i nepokretnoj imovini kraljevske porodice Karađorđević koja je posle Drugog svetskog rata ostala na Oplencu i u Topoli. Na osnovu dokumenata iz 1946. moglo se saznati da se u oplenačkim vilama, "Bivšoj kraljevoj vili" i "seoskoj kući" kako se imenuju u spisima, nalazilo vrlo malo stvari. Prema tom izveštaju, u takozvanoj kraljevoj vili „nema ni traga od umetničkih slika, vrednog nameštaja, predmeta od porcelana, plemenitog stakla i metala i drugih predmeta od umetničke, kulturne i istorijske vrednosti". Slična situacija bila je i u "seoskoj kući".

U Crkvi Svetog Đorđa nalazile su se stvari koje tadašnja komisija, nemajući u svom sastavu stručnjake, nije znala da proceni: predmeti od zlata i srebra – 19 komada, „raznih ikona“ – 32 komada, oficirska sablja kralja Aleksandra – sedam komada, „raznih fotografija i portreta – 14 komada, „raznih umetničkih slika“ u ramovima – devet komada!

Međutim, 1990. godine zvanično je saopšteno da se nijedan od navedenih predmeta ne nalazi na Oplencu. Kao ni darovani predmeti – "Tajna večera" izrađena u sedefu, bronzana bista kralja Aleksandra, poklon jugoslovenske kolonije iz Berlina, zatim kandila, gusle u duborezu, srebrni lovorov venac od grada Plzena...

Na osnovu pribavljenih dokumenata, ustanovljeno je da je tokom nekoliko adaptacija nakon Drugog svetskog rata, koje su uglavnom nadzirali zaposleni i o tome sačinjavali beleške, procenjivano koje predmete je potrebno „rashodovati“ i prodavati ih preko sindikalnih organizacija, na kojima je, između ostalog, rasprodavan i kraljev nameštaj. Najveći broj predmeta su, očekivano, na rasprodajama kupili ljudi koji su radili u ovim objektima. Niko od njih, niti od njihovih naslednika, nije ih vratio. Nestala je i velika kraljevska biblioteka u kožnom povezu.

Posebno zanimljiva priča odnosi se na muzej koji nikada nije otvoren, ali je opljačkan. Vila u kojoj je poslednje godine života proveo kralj Petar I Karađorđević nalazi se na Senjaku. Dogovor da se posle njegove smrti ovo zdanje pretvori u Muzej kralja Petra ostvaren je samo utoliko što su postavljena zlatna slova na reprezentativnoj kapiji i kraljeva obeležja.

Posle Drugog svetskog rata Vukoman Nikolić, stalni kraljev pratilac, sačinio je spisak svih stvari koje su se nalazile u kući i zvanično ga predao Ministarstvu prosvete. Na osnovu ovog spiska, u kraljevoj spavaćoj sobi nalazila se zidana peć, trokrilni orman za odela, drveni krevet, nahtkasna, umivaonik, stona lampa, kraljeva posmrtna maska, sablja, njegova slika, slušalice, stakleni bokal i luster.

Ni u trpezariji nije bilo ničeg raskošnog. Izuzev stola za ručavanje, stolica, kredenca, zidane peći, ikone Svetog Andrije, kraljeve slike i lustera, nije bilo ničeg drugog.

U biblioteci je kralj Petar držao sva dotadašnja izdanja Srpske književne zadruge, a hodnici su bili uređeni s 27 fotografija iz Prvog svetskog rata i prelaska preko Albanije. U takozvanoj Velikoj sali nalazio se veliki geografski reljef iz 1918. godine i osam velikih fotografija prelaska preko Albanije.

U Maloj sali, salonu u kojem je kralj provodio najviše vremena, nalazio se veliki Petrov portret u paradnoj uniformi za koji neki misle da ga je naslikao Uroš Predić. Tu su bile i slike porodice, nekoliko fotelja i stolica.

U maloj sobi nalazio se motocikl s prikolicom u kojem se kralj Petar vozio i delovi njegovog ličnog automobila. I to je bilo sve što je skromni kralj posedovao. Međutim, sudbina najvećeg dela stvari koje su se nalazile u nesuđenom muzeju ostala je neznana. Ovo zdanje je 2010. godine na inicijativu opštine Savski venac kojoj pripada adaptirano u savremeni kulturni centar.  

 

U SLEDEĆEM NASTAVKU:

Fabrike nameštaja kao trgovci umetnina      

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Otkrivamo tajna dokumenta CIA-e o raspadu SFRJ
Prisluškivanje, tajne službe

Dosije X

22.09.2021. 09:12

Otkrivamo tajna dokumenta CIA-e o raspadu SFRJ

Vrh Centralne informativne agencije u raskolu Tita i Staljina 1948. video je pukotinu u sovjetskom bloku i sugerisao je vladi SAD da Jugoslaviju uzme kao prioritet u Hladnom ratu. Ovaj čin je Jugoslaviju postavio u sam vrh svetske politike i ozbiljnog privrednog benefita.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
10°C
23.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve