U fokusu

Blokada Javnog servisa: RTS kao meta za sve

Radio-televizija Srbije, baš kao i njen "predak“ Televizija Beograd, uvek je bila omiljena meta protivnika svake vlasti.

Još od 9. marta 1991. godine, kada su demonstranti zahtevali smenu generalnog direktora Dušana Mitevića, ali i četvorice urednika Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Slavka Budihne. Njihove ostavke su i usledile tri dana kasnije.

Sledeći žestoki udar na RTS usledio je pet godina kasnije, tokom demonstracija 1996/97. izazvanih krađom na lokalnim izborima, a "TV Bastilja“, kako je još ’91. krstio Vuk Drašković, danima je zasipana jajima, dok su demonstranti šetali Takovskom ulicom zviždeći u pištaljke.

Četiri godine kasnije usledile su petooktobarske promene, RTS ubrzo posle toga postaje "Javni medijski servis“, sa sloganom "Vaše pravo da znate sve“. To, naravno, nije značilo da ponovo neće biti nezadovoljnih, manje-više s razlogom. Jer, ruku na srce, RTS gotovo da nikada nije opravdao moto pod kojim emituje program.

Tako su i naprednjaci, aprila 2011. godine, nezadovoljni načinom na koji je RTS izveštavao o štrajku glađu i žeđu njihovog tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, organizovali protest u Takovskoj.

Aleksandar Vučić, tada kao zamenik predsednika SNS-a, optužio je RTS da "u poslednja tri dana vodi monstruoznu kampanju laži protiv Tomislava Nikolića“, a što je "naredio Boris Tadić“.

Tokom protesta na kojem je, prema Vučićevim procenama, bilo osam hiljada ljudi, a prema policijskim četiri puta manje, izveden je performans nazvan "Gnevnik“, kojim su naprednjaci prikazali svoju verziju vesti koja, kako su tvrdili, odražava realno stanje u Srbiji.

Okupljeni su nosili majice sa natpisima "Dajem život za bolju Srbiju“ i "Napred do izbora“, duvali u pištaljke i vuvuzele. Protest je organizovala Omladina SNS-a, a zgradu RTS-a čuvale su jake policijske snage. Saobraćaj u Takovskoj ulici je, tokom protesta, bio obustavljen.

Situacija, dakle, uveliko podseća na današnje stanje, osim što sadašnja blokada RTS-a, za koju u ovoj kući, kada o njoj izveštavaju, insistiraju da je nezakonita, traje već 11 dana.

Tužilac obavio razgovore sa rukovodiocima RTS

Beograd

Vesti 23.04.2025. 15:55

Tužilac obavio razgovore sa rukovodiocima RTS

RTS podneo krivičnu prijavu zbog poternica sa fotografijama svojih zaposlenih

U fokusu

Vesti 24.04.2025. 21:33

RTS podneo krivičnu prijavu zbog poternica sa fotografijama svojih zaposlenih

Demonstranti – studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju – traže ili novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (koji ne postoji već mesecima) ili "ukidanje RTS-a“.

Program RTS-a se, u međuvremenu, emituje skoro pa gerilski. Programska šema kao i da ne postoji, informativni program deluje kao da se emituje iz bunkera, sa vrlo ograničenim brojem ljudi. Prosto da se čovek zapita gde su ostali.

Čelni ljudi, pre svega generalni direktor Dragan Bujošević i v. d. urednika informativnog programa Nenad Lj. Stefanović se ne oglašavaju. Ne čuje se ni Upravni odbor. Iako niko ne traži njihovu smenu.

U međuvremenu, zgrada u Takovskoj deluje sablasno prazno, sa tek ponekim pomoćnim svetlom koje kao da je slučajno ostalo uključeno iza nekoga ko je poslednji napustio zdanje čiji su svi ulazi, glavni, pomoćni i prinudni zaprečeni i pod kontrolom redarske službe studenata u blokadi, tako da niko u nju ne može da uđe.

Vlast blokade osuđuje, ali istovremeno ništa ne radi da ih i spreči. Novi ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, koji je inače poznat kao neko ko je pre 15-ak godina palio zastavu EU, izjavio je da je blokada RTS-a neprihvatljiva i da niko ne može da opravda da se novinarima zabranjuje rad uz ocenu da je reč o političkom zahtevu studenata u blokadi koji su, kako kaže, još jednom pokazali da imaju političke ciljeve.

On je u intervjuu za Tanjug rekao da blokada RTS predstavlja "traćenje“ možda najvećeg medijskog resursa u zemlji i ponovio da očekuje da nadležni organi, policija i pravosuđe, reaguju povodom nezakonite blokade. Dodao je i da pitanje izbora članova Saveta REM-a, nema nikakve veze sa javnim medijskim servisom.

I tu je u pravu, ali isto tako je propustio da kaže kako Savet REM-a i te kako ima veze sa ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom i kontrolom njihovog rada, odnosno programa koji emituju.

Sa druge strane, ni studenti i građani koji blokiraju RTS na dve lokacije, i u Takovskoj i na Košutnjaku, ne pokazuju znake popuštanja i nameru da odustanu od svojih zahteva i od blokade.

blokada RTS ATA — *Izvor: ATAIMAGES / Milos Tesic*

Nekoliko stvari je potpuno jasno. Prvo, informativni program Javnog servisa je zaista bio, najblaže rečeno, sumnjivog kvaliteta i podložan svakoj kritici. Pritom ga, naravno, ne treba porediti sa informativom nekih drugih TV stanica, kablovskih ili sa nacionalnom frekvencijom. Za razliku od njih RTS je javni servis koji plaćaju svi građani, i to bi ljudi koji rade u njemu trebalo da imaju u vidu.

To što su programom RTS-a nezadovoljni i opozicija, i veliki deo građana, ali i najviši predstavnici vlasti, a i sam predsednik Republike je to rekao u nekoliko navrata, ne potvrđuje nepisano pravilo o tome da kad nečim niko nije zadovoljan, to mora da bude dobro. U ovom slučaju, kad niko nije zadovoljan, to zaista znači da nešto nije dobro.

Druga stvar je, međutim, takođe jasna. U trenutnoj situaciji RTS, sve i da hoće, ne može da emituje ne kvalitetan, već bilo kakav program jer jednostavno ljudi, zaposleni, ne mogu da mu priđu. A put do objektivnog novinarstva, ako je to jedan od zahteva, ne vodi preko sprečavanja tih ljudi da rade svoj posao.

Ometanje novinara dok rade nikad nije bila dobra stvar. Naročito zbog toga što građani i dalje izdvajaju taj novac za finansiranje RTS-a, koji tek sada ne može da se pohvali imenom Javnog medijskog servisa.

Sve, međutim, u ovom trenutku izgleda kao da je RTS prepušten sam sebi. Kao da nikoga zaista nije briga šta će se dalje dešavati sa ovom kućom koja ima višedecenijsku tradiciju. A kako se čelni ljudi Javnog servisa, Bujošević i Stefanović, uopšte ne oglašavaju, izgleda da su, zapravo, radnici RTS-a prepušteni sami sebi.

Da ironija bude veća, ovakvu sudbinu Radio-televizija Srbije doživljava u trenutku dok su na njenom čelu ljudi koji su svojevremeno važili za istaknute borce za slobodu medija i kritičare represivnog režima Slobodana Miloševića, u čije je vreme medijskih sloboda bilo veoma malo.

Za ponedeljak, 28. april, zakazana je sednica Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, koju je, kako je to izjavila predsednica parlamenta Ana Brnabić, opozicija tražila.

Kako je rekla, na dnevnom redu biće ono što je opozicija danas tražila.

Članovi skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje iz redova opozicije zatražili su ranije u sredu hitnu sednicu tog tela na kojoj bi bio poništen prethodni i započet novi proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, što je i zahtev studenata koji blokiraju zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj i na Košutnjaku.

Da li bi to mogao da bude i početak kraja blokade RTS-a? I šta će biti posle.

Deo zaposlenih: "Okončajte blokade da počnemo da radimo i menjamo RTS"