Vesti
22.12.2023. 17:00
M.P.

"Dan posle"

Čemu su nas naučili tek održani izbori

Aleksandar Vučić, SNS 20.12.2023.
Izvor: ATAIMAGES / A.K.

Srbija je konačno stavila tačku na još jedan izborni ciklus. Posle više nedelja tenzija, obećanja i neizvesnosti koje su preplavile političku scenu tokom predizborne kampanje, došlo je vreme za analizu rezultata, proglašenje pobednika, odnosno gubitnika i donošenje zaključaka o tome šta nas očekuje u narednom poglavlju srpske političke priče.

Tek održani izbori pokazali su pre svega da Srbe politika zanima dokle god se brsti u kafanama i na slavama, a da kada dođe vreme da se izađe na izbore, oni, tradicionalno, ne zanimaju više od 40 odsto građana Srbije sa pravom glasa. Ništa novo, baš kao i činjenica da je Srpska napredna stranka vodeća politička opcija.

Na osnovu obrađenih 98,11 odsto biračkih mesta lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila je 46,64 odsto, odnosno 1.752.304 glasa. Ova lista je na parlamentarnim izborima ostvarila takav rezultat da će imati više od 125 poslanika (verovatno 128) zbog čega joj neće biti potrebna podrška drugih za formiranje vlade. Kada je reč o rezultatima pokrajinskih izbora, na osnovu obrađenog materijala, SNS je osvojio 47,28 odsto podrške birača, dok je na beogradskim izborima osvojio 39,34 odsto, odnosno 49 mandata.

Tek održani izbori u Srbiji pokazali da drugu najjaču političku opciju u zemlji predstavlja izborna lista “Srbija protiv nasilja“ koja je na parlamentarnim izborima osvojila 23,66 odsto glasova, 21,76 na pokrajinskim, odnosno 34,26 odsto na beogradskim izborima (pogledati sliku).

Ne treba biti previše mudar da bi se zaključilo da je Srpska napredna stranka apsolutni pobednik izbora, makar parlamentarnih i pokrajinskih, i da će i u budućnosti biti stranka koja će donositi najvažnije odluke u državi. Međutim, ukoliko je SNS najveći pobednik, ko je najveći gubitnik?

Deveti život SPS-a

SPS je, na srpskom političkom nebu, odavno prepoznatljiv kao politička opcija koja ima istančan instinkt za preživljavanje.

Koliko je Socijalistička partija žilava i otporna pokazalo se više puta, međutim, rezultati tek održanih izbora pritiskaju nas da se zapitamo da li je stranka koju predvodi Ivica Dačić upravo iskoristila svoj osmi od mogućih devet mačjih političkih života.

Sa 6,56 odsto osvojenih glasova na parlamentarnim izborima, odnosno 4,8 odsto na beogradskim, Socijalistička partija nikako ne može da bude zadovoljna, ali ni da se nada većem komadu postizbornog kolača.

Zbog toga i ne čudi što je Ivica Dačić u izbornoj noći izašao i nedvosmisleno najavio da razmišlja o povlačenju sa čela stranke.

Odgovor na pitanje šta je razlog za slab rezultat SPS-a i da li je on usko povezan sa Dačićem kao liderom stranke, potražili smo u razgovoru sa Bojanom Klačarom, izvršnim direktorom CESID-a.

Iako smatra da SPS spada u grupu izbornih gubitnika, Klačar ne smatra da je Ivica Dačić glavni krivac za ostvareni rezultat. Sagovornik “Ekspresa“ smatra da su razlozi za neuspeh sistemske prirode.

“Prvo, SPS se nalazi u koaliciji sa velikom strankom, sa kojom deli birače. Kada god se nalazite u koaliciji sa nekim velikim, vama preti mogućnost da vas taj veliki ’politički proguta’ jer su razlike između političkih pozicija relativno male i zato što bi jedan deo mekših birača mogao da fluktuira. Praktično se desilo da se jedan deo birača, koji su otišli od SNS-a ka SPS-u prošle godine, sada vratio SNS-u.

Drugi razlog je taj što SPS u ovoj kampanji nije mogao da ponudi neku temu po kojoj je mogao da bude drugačiji, na kojoj je mogao politički da poentira kao što je to bio slučaj sa Rusijom prošle godine. To je nešto što je tada donelo dobar rezultat. I treći razlog koji je vrlo važan, a koji opet nema veze sa Ivicom Dačićem, jeste da je vrlo teško voditi kampanju kako bi stranka, inače u nekim normalnim okolnostima, vodila jer ti deliš političku odgovornost sa svojim koalicionim partnerom SNS-om. Sve je to ograničavalo SPS da vodi kampanju kako bi je inače vodio da nije u toj velikoj koaliciji. Ivica Dačić je toga bio svestan i zbog toga je tokom čitave godine, kada god bi se licitiralo sa prevremenim izborima, govorio da socijalisti nisu za prevremene izbore. Bio je svestan rizika koji postoji na ovim izborima. To je opredelilo rezultat SPS-a, a ne imidž Ivice Dačića. Međutim, naravno da kada stranka napravi loš rezultat to je neuspeh i njenog lidera“, kaže Klačar i dodaje da je Ivica Dačić za Aleksandra Vučića i dalje praktično osoba od najvećeg poverenja.

Na taj način sagovornik “Ekspresa“ otvara i drugo važno pitanje koje se postavlja od trenutka kada su prebrojani glasovi, a to je – koliko je Socijalistička partija Srbije, sa ovom snagom, potrebna Srpskoj naprednoj stranci.

Klačar smatra da do političkog raskida neće doći jer SNS može samo da profitira iz saradnje sa SPS-om.

“Postoje dva razloga za ovakvu tvrdnju. Prvi je praktične prirode, a to je Beograd. SPS i dalje ima mali adut u pregovorima, a to je da bez SPS-a nema većine u Beogradu. A sa druge strane, SPS, sa ovako slabim rezultatom, svakako će biti u težoj pregovaračkoj poziciji sa SNS-om, tako da Srpska napredna stranka može da napravi koaliciju sa njima bez da ih SPS ikako ugrozi. Njihova uloga u budućoj izvršnoj vlasti će biti, verovatno, mnogo manja nego što je to bio slučaj ranije. Tu ima još jedna bitna stvar, a to je da ukoliko ne pravite koaliciju sa SPS-om onda ona postaje opozicija. Nisam siguran da u ovom momentu SNS-u odgovara da širi krug opozicionih partija u parlamentu i nisam siguran da je SPS, bez obzira što je napravio loš rezultat, potreban kao protivnik Srpskoj naprednoj stranci. SPS je vrlo vitalna i žilava stranka i bez obzira na to što su napravili loš rezultat to ne znači da su oni politički otpisani. Zbog toga mislim da je SNS-u bitnije da ih imaju bliže sebi nego da im dozvole da kroz opozicioni rad počnu da osnažuju svoje biračko telo.“

Čiji je Beograd?

Kada pričamo o političkim opcijama za koje još uvek ne znamo da li će završiti na strani pozicije ili opozicije, glavna tema ovih dana je Branimir Nestorović, nosilac liste “Mi ‒ glas iz naroda“.

Na osnovu prebrojanih glasova, više je nego jasno da SNS i SPS neće moći da formiraju vlast u Beogradu, ali neće moći ni koalicija “Srbija protiv nasilja“ koja jeste ostvarila zapažen rezultat, ali koji definitivno nije odgovorio njenim apetitima i političkim ambicijama.

Postavlja se pitanje da li je “Srbija protiv nasilja“ mogla do drugačijeg rezultata da je uspela da privuče veći broj Beograđana da izađe na izbore, odnosno da li veliki procenat političkih apstinenata u Beogradu predstavlja neuspeh opozicije.

Klačar smatra da se cela priča svodi na očekivanja koja je opozicija imala pre izbora.

“Mislim da se neuspeh meri naspram nekih očekivanja koja su bila veća od realnih. Oni su napravili vrlo dobar rezultat i u republici i u Beogradu, i to je bio rezultat koji je bio u korelaciji sa istraživanjem javnog mnjenja. Međutim, mislim da su njihova očekivanja bila veća i da se sada upalo u zamku da se više priča o neuspehu zbog očekivanja, a manje zbog realnih podataka koji su dobijeni. A drugi razlog je kontekst u smislu da je SNS u jedanaestoj godini vlasti i posle mnogih problema u poslednjih godinu, godinu i po dana vlasti uspeo da napravi odličan rezultat na republičkom nivou, fantastičan rezultat na pokrajinskom nivou i pristojan rezultat na gradskom nivou. U tom kontekstu kada je zapravo vladajuća stranka pokazala vitalnost i kada se pokazalo da je i dalje vodeća politička opcija, onda u takvom kontekstu čak i ozbiljni brojevi do kojih su došli u opoziciji počinju da se gledaju kao neka vrsta neuspeha.“

Bilo kako bilo, u situaciji smo da će se Branimiru Nestoroviću ispuniti želja pa će upravo njegova lista biti jezičak na vagi koji će odlučiti o tome da li će se vlast u Beogradu formirati ili ćemo ići na nove beogradske izbore.

Iako opcija novih beogradskih izbora nije isključena, prema poslednjim izjavama Branimira Nestorovića nije isključena ni mogućnost davanja podrške Srpskoj naprednoj stranci, iako je u izbornoj noći isključivao mogućnost ulaska u koaliciju i sa SNS-om i sa “Srbijom protiv nasilja“.

Da smo, u ovom trenutku, bliži saradnji SNS-a, SPS-a i pokreta “Mi“ nego novim beogradskim izborima smatra i Bojan Klačar, ali ističe za naš list da još uvek nije poznato kako bi potencijalna saradnja mogla da izgleda.  

“U ovoj fazi ne možemo da znamo da li će ta saradnja biti kroz postizbornu koaliciju gde bi i pokret ’Mi’ uzeo učešća u gradskoj vlasti ili će to bili kroz neku vrstu manjinske podrške. Ako bi se to desilo, to bi bilo, čini mi se, prvi put posle 2008. godine, kada je tadašnja gradska vlada Demokratske stranke bila podržana od strane odbornika LDP-a. Meni se čini da taj scenario manje odgovara SNS-u jer scenario manjinske podrške uvek otvara pitanje stabilnosti. Čini mi se da bi SNS-u više odgovaralo da ta saradnja bude na nivou izbornih lista, ali zbog postojanja određenih skepsi koje je izrazio sam Nestorović, verovatno, ne možemo isključiti mogućnost manjinske podrške. Međutim, određeni procenat šansi svakako treba zadržati i za nove beogradske izbore ukoliko se taj dogovor ne napravi“, kaže sagovornik “Ekspresa“, a potom ističe razloge za takvo mišljenje:

“Prvo, Nestorović jeste malo odškrinuo vrata, ali i dalje pokazuje ozbiljne rezerve prema toj saradnji. A drugi razlog je, ukoliko se gleda njegova politička karijera i dalji politički planovi, njemu verovatno i ne igra da odmah postane deo vlasti. Sasvim sigurno mu ne odgovara to na republičkom nivou i mislim da je mala šansa, ili nikakva, da se desi. Vrlo verovatno mu je beogradski nivo lakši imajući u vidu da su to neke druge teme, ali je činjenica da bi u ovoj fazi kao opozicija mogao da dodatno raste ili da se stabilizuje sa ovim što je do sada napravio. Ipak, u onom trenutku kada postanete vlast vi sa sobom preuzimate i dobar deo političke odgovornosti. Pozicija Nestorovića, ukoliko će biti u opoziciji, jeste zapravo jedna pozicija u kojoj je politička odgovornost svedena na minimum. To je polje u kom Nestorović kao vešt govornik može da nastavi da se bavi jednom populističkom politikom. On jeste neko ko je populistički političar i ko može da ponudi laka i pitka rešenja za političke probleme. A kada postanete deo vlasti, onda su problemi realni i moraju da se rešavaju. Samim tim i posledice po vaš rejting mogu da se menjaju“, objašnjava Klačar.

Od šopinga u Milanu do Skupštine

Branimir Nestorović je definitivno najveće iznenađenje tek održanih izbora i mnogi se s pravom pitaju odakle mu ovoliki procenti. Međutim, Nestorović nije prvo ovakvo iznenađenje na srpskim izborima, a verovatno ni poslednje. Setimo se samo Belog, pa i “Dosta je bilo“... Takođe, nikako ne bi trebalo da zaboravimo da je nosilac liste “Mi – glas naroda“ konstantno medijski prisutan još od pojave koronavirusa. Njegova izjava o najsmešnijem virusu na svetu naišla je na odobrenje u mnogim domovima u Srbiji koji su nastavili da ga prate, pre svega na TV Hepi i nakon što je korona pala u drugi plan. Ono što najviše interesuje jeste ko su Nestorovićevi glasači. Da li je reč o nekadašnjim glasačima SNS-a i opozicije ili je lekar uspeo da na izbore privuče političke apstinente. Bojan Klačar se ne opredeljuje ni za jednu ponuđenu opciju, već smatra da je Nestorovićevo glasačko telo isto ono koje je ranije glasalo za Dveri i Zavetnike.

“Iako se to nikada ne može sa sigurnošću znati, Branimir Nestorović je rastao nauštrb nekih desničarskih partija, pre svega Dveri i Zavetnika. Gro njegovih birača su uglavnom birači koji su glasali za desno orijentisane opcije. Ne čini mi se realnim da je on u ovom trenutku uzeo mnogo od SNS-a imajući u vidu rezultat Srpske napredne stranke. Moguće je da je nešto malo uspeo da zahvati od SPS-a, ali rezervoar njegovih birača je zapravo ono biračko telo desnice, posebno biračko telo Dveri i Zavetnika, jer kada saberete, danas, rezultate Nestorovića, Dveri i Zavetnika videćete da to odgovara procentu glasova koji su osvojili Dveri i Zavetnici prošle godine odvojeno.“

Ukoliko izbore posmatramo kao neku vrstu političke čistke, više je nego jasno da je došlo vreme da pojedini političari čuju šta im glasači poručuju. Srećom po mnoge pa cenzus iznosi tri odsto, jer da je ostao na pet odsto prešlo bi ga svega četiri političke opcije. Boris Tadić, Vojislav Šešelj, Saša Radulović i Čedomir Jovanović bi konačno mogli da prihvate poruku glasača, odnosno da shvate da je došlo vreme za smenu političke generacije, makar u opoziciji.  

S druge strane, Bojan Klačar smatra da su ovi izbori pokazali pre svega da je Srbiji potrebno ukrupnjavanje.

“Potrebno je dobiti stranački sistem koji bi bio jasniji, politički i programski pozicioniran i ukrupnjen. Ukrupnjen u meri da birači mogu da se identifikuju i razumeju šta im nude različite političke opcije. Nije bio održiv sistem koji smo imali do sada, a u kome vi imate po 15, 16 različitih političkih opcija u Srbiji. Mislim da su ovi izbori pokazali baš to ‒ ukrupnjavanje. Sekundarno je preuzimanje političke odgovornosti jer to bi trebalo da bude stvar svakih izbora. Apsolutno je jasno da su i ovi izbori pokazali da bi bilo dobro da neki ljudi razumeju poruke koje su dobili od birača. Međutim, činjenica je da je to u Srbiji za ovih 30 godina vrlo retko i da smo vrlo često imali lidere koji su bili i po 20 godina na čelu stranke bez obzira na to kakve su rezultate pravili.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Mi - glas iz naroda": Mesto gradonačelnika? Da, ali pod OVIM uslovima
gradska skupština, beograd

Gradski izbori

21.12.2023. 09:21

"Mi - glas iz naroda": Mesto gradonačelnika? Da, ali pod OVIM uslovima

Jedan od osnivača liste "Mi - glas iz naroda" Aleksandar Pavić, rekao je da bi ta lista mogla da traži mesto gradonačelnika Beograda, ali isključivo pod određenim uslovima.
Close
Vremenska prognoza
light rain
22°C
21.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve