Članstvo u EU - maraton sa preponama

Već četiri godine nijedan klaster nije otvoren, dok Evropska unija ostaje najveći donator u Srbiji – činjenica sa kojom su građani nedovoljno upoznati. Kako godine prolaze, popularnost EU među građanima Srbije slabi, a sa njom i entuzijazam za pristupanje. Sve češće se stiče utisak da ni EU nije naročito zainteresovana za Srbiju, ali ni da Srbija preterano žuri u EU – uprkos tvrdnjama državnog vrha da je evropski put strateški prioritet.

Da li je ovo partnerstvo osuđeno na večito "skoro pa tu“ ili će konačno doći do suštinskog pomaka? Pitanje koje se iznova postavlja, naročito nakon poseta evropskih zvaničnika Beogradu, posle kojih stižu uveravanja da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji.

Ovoga puta nije bilo sličnih poseta Beogradu, ali je Aleksandar Vučić u svega desetak dana ostvario tri važna kontakta sa evropskim zvaničnicima – dva susreta i jedan telefonski razgovor – nakon kojih je pitanje odnosa Srbije i Evropske unije ponovo dospelo u fokus.

Sastanci sa Martom Kos, Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom, kao i telefonski razgovor sa Emanuelom Makronom, privukli su pažnju domaće i evropske javnosti – kako zbog društveno-političke situacije u Srbiji, tako i zbog potencijalnih odgovora na pitanje gde se Srbija trenutno nalazi na svom putu ka Evropskoj uniji. Kakve smo odgovore dobili? Pa, očekivane. Ali, da krenemo redom.

Sve je počelo sa sastankom Aleksandra Vučića i Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, koji se dogodio svega četiri dana nakon najmasovnijeg skupa u Beogradu održanog 15. marta. Deo domaće javnosti je sa nestrpljenjem čekao da čuje stav evropske komesarke o društveno-političkoj situaciji u Srbiji, naročito zbog činjenice da se EU u prethodnih nekoliko meseci povodom protesta u Srbiji diplomatski oglašavala, pozivajući se na dijalog i slobodu okupljanja.

"Sa predsednikom Vučićem imala sam konstruktivan sastanak. Naglasila sam da je proširenje proces koji zahteva angažman celokupnog društva, uključujući snažno civilno društvo i nezavisne medije. To je najbolji put napred“, napisala je Kosova na društvenoj mreži Iks nakon sastanka sa predsednikom Srbije.

Šturo, diplomatski, sterilno… Očekivano.

Fon der Lajen i Košta: "Budućnost Srbije je u EU"

Važan sastanak u Briselu

Važan sastanak u Briselu

Vesti 26.03.2025. 08:36

Fon der Lajen i Košta: "Budućnost Srbije je u EU"

Šta Srbi misle o ulasku u EU: Od Šumadije do Unije

Istraživanje

Istraživanje

Svet 18.11.2024. 19:05

Šta Srbi misle o ulasku u EU: Od Šumadije do Unije

Međutim, ovih nešto više od 200 karaktera, objavljenih na društvenoj mreži Iks izazvalo je žustru reakciju dela domaće javnosti, koja je očekivala da komesarka za proširenje podrži studente i njihovu borbu, ali i pojedinih diplomata i nevladinih organizacija iz Slovenije.

Detaljnije o samom sastanku domaća javnost je mogla da čuje od predsednika Srbije koji je istakao da je uveren da je Srbija završila svoje obaveze u vezi sa pristupanjem SEPA-i i da u narednim nedeljama "možemo konačno da budemo deo Jedinstvenog evropskog prostora za platni promet“.

Vučić je napomenuo da je bilo reči i o otvaranju klastera.

"Nadamo se ove godine ne jednog, već više klastera da otvorimo, razgovarali smo o onome što moramo da uradimo. To su dva medijska zakona, to je ponovo REM. Oni su tražili Zakon o biračkom spisku koji je završen, ali trebalo bi da dobijemo konačno mišljenje ODIR-a. Trebalo bi da povećamo svoje usklađivanje sa EU po pitanju ovih njihovih deklaracija spoljnopolitičkih, da ponekad glasamo za neke deklaracije koje se tiču Ruske Federacije, što nisam mogao da im obećam, pošto ja ne volim da lažem nikoga, pa neću ni njih da lažem i obmanjujem“, rekao je Vučić naglasivši da veruje da možemo da ponovo snažno pokrenemo kompletan evropski proces.

"A sad da li će to biti ili ne, videćemo“, rekao je predsednik Srbije.

Srbija faktički tapka u mestu kada je reč o evropskim integracijama još od decembra 2021. kada je otvorila Klaster 4. Evropska komisija je od tada više puta ocenila da su ispunjeni tehnički kriterijumi za otvaranje Klastera 3, ali do toga nikada nije došlo. RTS je u decembru prošle godine, pozivajući se na diplomatske izvore, pisao da su kao glavni razlozi za odbacivanje zemlje članice ukazale na neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, probleme u vladavini prava, kao i u odnosima sa Prištinom… Da li će do kraja godine doći do neophodnog konsenzusa među državama članicama, odnosno da li će se nadanja predsednika Srbije ispuniti videćemo, a do tada Srbiji ostaje samo da sluša o tome šta je potrebno da uradi da bi se ponovo pokrenuo proces približavanja Evropskoj uniji.

Vučić o projektu Jadar, Evropskoj uniji, zvučnom topu...

Predsednik Srbije

Predsednik Srbije

Vesti 25.03.2025. 23:01

Vučić o projektu Jadar, Evropskoj uniji, zvučnom topu...

Žofre o tome kada bi Srbija mogla da otvori Klaster 3

Očekivanja

Očekivanja

Vesti 20.12.2024. 03:20

Žofre o tome kada bi Srbija mogla da otvori Klaster 3

O tome šta je potrebno uraditi mogli smo da čujemo od Marte Kos u intervjuu za N1 Slovenija.

"Kako sam i ranije rekla, od Srbije zahtevamo reforme, o kojima je juče govorila predsednica, sada imamo garancije od srpskog predsednika da će te reforme sprovesti. I naravno, sada je moj zadatak da nadzirem, da kontrolišem, da li će se to zaista i dogoditi. Jer bez tih reformi Srbija neće moći da napreduje na evropskom putu. Čini mi se da je važno da kažem i da je ono što od Srbije zahtevaju demonstranti i studenti isto ono što od Srbije zahteva Evropska komisija. Proces pregovora nije jednostavan, Srbija je zemlja kandidat još od 2014. godine, u međuvremenu se mnogo toga zaustavilo, upravo zbog toga što reforme nisu jednostavne ili u određenom periodu države ne rade na njihovom sprovođenju. 

Moje mišljenje je da je zadatak Evropske komisije, čiji sam i sama deo, da podstiče ili s vremena na vreme izvrši pritisak na vlade da te reforme sprovedu. Govorim o reformi izbornog sistema koja je neophodna, i to je ono što govore i demonstranti, da je Srbiji potreban novi izborni zakon. Govorimo i o tome da je potrebno postaviti regulatore elektronskih medija, to je takođe zahtev. Govorimo i o dva medijska zakona i pre svega o tome da je srpska vlada ta koja mora poštovati vladavinu prava, ljudska prava, medijske slobode i tako dalje. I to su tačno te reforme koje Srbija mora sprovesti. Bez toga neće moći da napreduje na evropskom putu nijedna država, ne samo Srbija, nego bilo koja druga zemlja koja ne poštuje slobode medija, koja ne poštuje slobodu izbora, koja ne uvažava nevladine organizacije“, rekla je evropska komesarka za proširenje, dok je na pitanje novinara koji su rokovi za sprovođenje ključnih reformi odgovorila:

"To se mora dogoditi u što kraćem roku, zato što Srbija želi da već do kraja prve polovine ove godine otvorimo treći klaster, što znači da se to mora dogoditi u roku od tri do četiri nedelje. I ja ću biti prva koja će da bdi nad tim, da se to zaista i dogodi. S jedne strane, to je tehnički postupak pregovaranja jer neke stvari moraju biti sprovedene, sa druge strane je to politički proces. Kao što sam rekla, mi moramo da pregovaramo sa onima koji mogu da pokrenu stvari. Sa kim u ovom trenutku da pregovaram? Već neko vreme stanje u Srbiji stagnira. Sa kim da razgovaram o tome da moraju da sprovedu reforme? U ovom trenutku nemamo nikoga drugoga sa kim bismo mogli razgovarati. Razgovarali smo o tome u Srbiji, da li idu na nove izbore, da li će biti nove vlade. Uvek ću se zalagati za to da je dobro razgovarati sa ljudima i da je dobro da otvoreno kažemo šta je ono što nije u redu i šta je ono šta bi države potom trebalo i da urade.“

Za preteranim čitanjem između redova nije bilo potrebe posle sastanka kome su prisustvovali Aleksandar Vučić, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a na kojem je bilo razgovora o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji i njenom putu ka članstvu u EU.

I Košta i Lajenova su pomenuli reforme, preduzimanje koraka ka slobodi medija, borbi protiv korupcije, uz zajedničku "ohrabrujuću“, toliko puta izgovorenu, rečenicu ‒ "Budućnost Srbije leži u EU“.

Ovu poruku građani Srbije slušaju godinama unazad. Nakon tolikog ponavljanja, ona je postala prazna fraza. Interesovanje za EU slabi, ne samo zbog osećaja da se proces pristupanja ne pomera, već i zbog kontradiktornih poruka koje stižu iz Brisela. S jedne strane, evropski zvaničnici godinama ukazuju na probleme sa slobodom medija, vladavinom prava i demokratijom u Srbiji, dok s druge, kada su u pitanju ekonomski interesi, njihova principijelnost nije toliko izražena.

To se vidi i po pitanju litijuma koji je ponovo postao aktuelna tema nakon izjave predsednika Srbije da će EU u narednom periodu proglasiti projekat "Jadar“ svojim strateškim projektom van granica Unije. Ovakav pristup dodatno učvršćuje uverenje da EU prema Srbiji primenjuje dvostruke standarde – stroga pravila kada se govori o reformama, a mnogo više pragmatizma kada su u pitanju njeni ekonomski interesi. Što donekle ne treba da čudi s obzirom na to da je za Evropsku uniju u ovom trenutku presudno da pojača konkurentnost po pitanju sirovina naročito u svetu u kome je Donald Tramp predsednik SAD, a Kina sila kakva jeste. I sve je to u redu i očekivano, samo bi bilo pošteno nazvati stvari pravim imenom.

U sličnom maniru treba čitati i poruku Emanuela Makrona koji je nakon nedavnog telefonskog razgovora sa Aleksandrom Vučićem rekao da je izrazio "svoju želju da Srbija nastavi da napreduje na svom evropskom putu“.

O bliskom odnosu dvojice predsednika ne treba trošiti previše redova. Pored političke podrške, Francuska je pod Makronom postala važan poslovni partner Srbije naročito u poslednjih nekoliko godina.

Pored toga što je jedan od najvećih investitora u Srbiji, Francuska je izabrana kao partner kada je u pitanju nuklearna energija, ali i izgradnja metroa u Beogradu. Srbija je po ceni od gotovo tri milijarde evra kupila 12 francuskih vojnih aviona "rafal“, dok su francuske kompanije "Suez“ i "Vinci“ potpisale sa Srbijom memorandum o razumevanju za izgradnju i upravljanje prvim beogradskim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu gde je već ranije započeta gradnja ovakve fabrike.

Eventualna prilika za dogovor o novoj poslovnoj saradnji, kao i slanje ohrabrujućih poruka građanima Srbije u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji, mogli bi se dogoditi već ovog meseca, kada je, kako je istakao predsednik Vučić, dogovoren njegov novi susret sa francuskim predsednikom Makronom.