Vesti
29.05.2024. 19:00
Vesti
04.06.2024. 19:30
Đoko Kesić
ČETVRTI DEO
DOSIJE “KUPLJENI NOVINARI“: Bilderberg klub ‒ “vlada planete“
Novac vrti gde burgija neće – rasprostranjen je aksiom koji lomi moralne i sve druge klasične norme pristojnosti klasičnog poimanja odnosa u društvu.
To se svakako odnosi i na novinarstvo u Nemačkoj, ali i svetu u poslednjih pedesetak godina, piše Udo Ulfkote u svojoj kapitalnoj knjizi “Kupljeni novinari“.
“Kada radite za važne novine, okruženi ste krupnim i značajnim interesima i čoveku nije lako da se odbrani od iskušenja. Veliki novac melje i moralno uništava novinara. U konkretnim slučajevima, najčešće je reč o naručenim i plaćenim novinskim tekstovima.
Novinari kad citiraju izjave političara Evropske unije u opasnosti su da ih optuže da pišu neobjektivne tekstove, da navijaju za službenu liniju Unije i političke stranke udruženja i fondacija i to sistemom ’copy & paste’. Ili stoje na raspolaganju političarima za intervjue za koje se zna da će biti nekritični i naklonjeni političarima.“
Ulfkote podseća da su u srednjem veku postojali dvorski pisari koji su izveštavali o događajima na plemićkim dvorovima. Na taj način obaveštavali su podanike koje su značajne plemićke ličnosti stupile u brak, ko je na dvoru rođen, o dogovorima među vladarima i mirovnim ugovorima. Dvorski pisari izveštaje su pisali dobronamerno i selektivno, izbegavali su sve što je problematično i negativno.
Nekoliko stotina godina kasnije “Frankfurter algemajne cajtung“ radi po klasičnom srednjovekovnom modelu, kako su i dvorski pisari izveštavali o događajima iz života vladara i plemstva.
Plemstvo i novinarstvo? Da li to ide zajedno? Ponekad novinara “kupe“ da bi uticajne ličnosti imale dobre kontakte sa javnim životom. To se desilo u slučaju Aleksandera Grafa fon Šenburg-Glauhaua. On je brat milijarderke Glorije fon Turn und Taksis i Maje Flik (koja, navodno, posle razvoda nije mogla da dobije više od 20 miliona evra).
“Dok sam bio u FAZ-u, Šenburg – koji kaže da je odrastao u prilično siromašnim okolnostima – radio je za FAZ kao dopisnik iz Berlina. Frank Širmaher, urednik rubrike ’Feljton’, ponosno mi je rekao da je naš list ’kupio’ Šenburga i da on radi kao dopisnik iz Berlina. Kasnije smo Šenburg i ja radili u uglednoj izdavačkoj kući “Gruner + Jar“. Tada smo bivši čovek FAZ-a Holger Kristman i ja pripremili skupi, ekskluzivni časopis ’Park Avenue’. A izdavači su doveli u našu redakciju grofa Aleksandera. Novinska agencija Kres objavila je:
’Fon Šenburga izdavačka kuća “Gruner + Jar’ kupila je ne samo zbog odličnih kontakata koje on ima u svetu aristokratije. Fon Šenburg je brat princeze Glorije fon Turn und Taksis...’
Opet imamo reč ’kupljen’. Dakle, moguće je kupiti čoveka i zbog njegovih odličnih društvenih veza. Ovde nije reč o znanju ili sposobnosti. Štefan Vajhert i Kristijan Cabel, medijski stručnjaci, napisali su o Aleksandru Graf fon Šenburg-Glauhauu i njegovom radu u magazinu ’Park Avenue’:
’Ekskluzivni klub bogatih, društvo snobova, kružok slavnih, ekstravagantnih, ekscentričnih ličnosti. Zajedničko im je da društveni oportunizam proglašavaju najvišim vrlinama. Nova pojava je činjenica da u ovom društvu ponovo dobija na važnosti aristokratsko poreklo. Novinarstvo je verovalo da su odavno prevaziđene te vrednosti...’“
Sve ovo, piše Ulfkote, pokazuje da umiruće i degenerisano plemstvo dobija prostor u društvenom životu Nemačke, samo zbog porekla. O tome 2011. piše ekspert za medije Štefan Nigemajer:
“Pre šest godina, Aleksander fon Šenburg je postao predmet podsmeha u svetu novinarstva i uopšte u medijima. U to vreme Šenburg je bio glavni urednik časopisa i izdavača ’Gruner + Jar’ pod nazivom ’Park avenju’...
Opšti zaključak glasi da glavni urednik časopisa ’Park avenju’ Aleksandar fon Šenburg nije ništa do novinarski prosjak...“
Pod naslovom “Bilderbergov kružok uticajnih: teorija zavere ili stvarnost“, Ulkote podseća da teško da se bilo koje drugo ime toliko dovodi direktno u vezu sa teorijom zavere kao Bilderberg klub. Za neke, Bilderberg konferencije nisu drugo sem neformalni, privatni sastanci uticajnih ljudi iz sveta politike, finansija, vojske, medija i visoke aristokratije.
“Ima i onih koji tvrde da je reč o tajnoj zavereničkoj grupi i da im je cilj da vladaju svetom. Vikiliks je objavio mnogo dokumenata na tu temu. U slučaju Bilderberga, a isto važi i za slično orijentisane i tajne organizacije poput Saveta za spoljne poslove – nije dozvoljeno da se izveštava sa sastanaka.
I sami uticajni mediji govore o zavereničkoj grupi kad izveštavaju o klubu Bilderberg. Britanski BBC posvetio je nekoliko emisija klubu “Unutar tajne Bilderberg grupe“; “Bilderberg je najveća teorija zavere“ i “Predstavnici uticajnih i moćnih organizacija sastaju se u tajnosti“.
Da li u Bilderberg klubu sede “gospodari vasione“, gospodari sveta, kako tvrdi “Asia Times“? Svako ko je pominjao Bilderberg konferenciju poslednjih godina smatran je za neozbiljnog teoretičara zavere. Danas više ne. Sad bar možete slobodno da govorite da Bilderberg postoji.
Bilderberg konferencija prvi put je održana u maju 1954. Domaćin konferencije bio je holandski princ Berihard, a održana je u njegovom hotelu “Bilderberg“ u Holandiji. Grupa je tako dobila ime.
Od samih početaka Bilderberg je dobijao značajnu finansijsku podršku i od vlade SAD i CIA-e, kao i od privatnih izvora i preko Američkog komiteta za ujedinjenu Evropu i drugih institucija. To neutralna organizacija nikako nije, već zastupa interese proameričkih institucija. Ima zadatak da radi tajno za Vašington i za američke interese.
Bilderberg grupa je kružok moćnih i uticajnih ljudi. Ko su ti ljudi? Kružok okuplja šefove korporacija, stratege iz banaka i oni se susreću sa uskim i odabranim krugom političara i novinara. Grupa Bilderberg ne vodi samo računa o ličnim karijerama političara, već im je važnije da te odabrane i korisne političare povežu svojom mrežom.
Na konferencijama Bilderberg redovno su prisutni predstavnici nemačkih “narodnih stranaka“ i Socijaldemokratske partije Nemačke. Oko 130 ljudi prisustvuje konferencijama Bilderberga, od kojih su dve trećine iz Zapadne Evrope i trećina iz Severne Amerike. Oko dve trećine pozvanih dolazi iz sveta finansija, industrije, univerziteta i medija, a trećina iz vlada ili političkih institucija.
Organizacija “LobbyControl“ piše o sastanku grupe Bilderberg 2014. u Kopenhagenu:
“Dugi niz godina, pored Dojče banke, nedeljnik ’Cajt’ je drugi tradicionalni stub i glavni oslonac grupe Bilderberg u Nemačkoj. Imenovani nemački predstavnici su zastupljeni u ’upravnom odboru Bilderberške konferencije’. Godine 2014. Nemce je predstavljao Matijas Donfner iz izdavačke kuće ’Aksel Špringer’.
Prema rečima novinara, eksperta za medije Štefana Nigemajera, nedeljnik ’Cajt’ više nema predstavnike u grupi Bilderberg. U članku o tadašnjem etičkom kodeksu lista ’Cajt’, Štefan Nigemajer u martu 2014. napisao je: ’Navodno, u redakciji nedeljnika ’Cajt’ postoji sve veća osetljivost da pitanje velike bliskosti sa grupom Bilderberg može pre da šteti ugledu lista. Zbog toga je ’Cajt’ rešio da više ne učestvuje na konferencijama Bilderberg grupe. Upražnjeno mesto zauzeo je Matijas Denfer, predsednik upravnog odbora izdavačke kuće ’Špringer’...“
Novinar Uve Kriger 2007. napisao je članak o Bilderberg klubu u Nemačkoj. To je jedan od retkih izveštaja koji se pojavio o ovoj organizaciji u Nemačkoj. Naslov ‒ “Alfa novinari su ugrađeni“.
Kriger piše:
“U najuticajnijim medijima nestao je svaki osećaj novinarske kritičnosti, odgovornosti i radoznalosti. Nema ni traga elana da se javnost upozna sa pravim informacijama. Svima postaje jasno da to nije slučajno. Godine 1967. u Engleskoj je postao poznat memorandum u kojem je šef Udruženja vlasnika novina, Sesil King, ’podsetio’ kolege izdavače da ’ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo davati bilo kakve izveštaje ili čak spekulacije o sadržaju Bilderberške konferencije, a koja je održana na koledžu Sent Džons u Kembridžu’.
Kad je politički aktivista i reditelj iz SAD Aleks Džons 2006. otputovao u kanadski grad Otavu da dokumentuje tamošnju konferenciju Bilderberga, dočekali su ga kanadski carinski službenici i 16 časova zadržali na aerodromu. Praktično, bio je u pritvoru. Sličan događaj 2005. odigrao se na minhenskom aerodromu, gde je nemačka obaveštajna služba deset časova vodila informativni razgovor sa Danijelom Estulinom.
Ovaj Španac, autor knjige o klubu Bilderberg, nameravao je da govori o knjizi u nemačkom gradu Torah-Egernu. Kada je stigao u to mesto i prenoćio, bio je iznenađen da je hotel pun agenata nemačke tajne službe.
Dok neki novinari nastavljaju da opsedaju i bezuspešno jurišaju na dobro čuvanu salu – koja pre liči na neosvojivu tvrđavu ‒ drugi uticajni novinari sede u sobama luksuznog hotela sa pet zvezdica te zajedno sa šefovima vlada, ministrima i šefovima krupnih firmi i korporacija provode vreme u razmeni mišljenja. Šta rade ti novinari, kada javnost ne izveštavaju o konferenciji?... Morali bi da o tome pišu, čak i u slučaju da su se pred Bilderbergom zakleli da će ćutati....“
Udo Ulfkote u bestseleru “Kupljeni novinari“ koji je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća “Informatika ad“, o klubu Bilderberg kaže da se sve važne političke ili ekonomske odluke donose na njihovim konferencijama.
“Demokratske institucije ili nisu uključene, ili su samo u manjoj meri. Trilateralna komisija, koja je već pomenuta u ovoj knjizi (još jedna proamerička lobi organizacija), osnovana je po Rokfelerovom savetu i to na konferenciji Bilderberga.
Vesti
22.05.2024. 21:00
DOSIJE “KUPLJENI NOVINARI“: Novinari kao saradnici obaveštajne službe
Prema rečima belgijskog fabrikanta i počasnog predsedavajućeg Bilderberg konferencije Etjena Davinjona, uvođenje evra, jedinstvene monete EU, smatra se delom Bilderberg konferencije. A prema rečima bivšeg ambasadora SAD u Berlinu Džona Mektija, Bilderberške konferencije odigrale su ’važnu ulogu’ u oblikovanju i formiranju Rimskih ugovora koji su doveli do osnivanja Evropske ekonomske zajednice.“
Bilderberg klub samo je jedno od mnogih elitnih udruženja. U knjizi “Super klasa“ Dejvid Rotkopf proučavao je svet međunarodne elite. Utvrdio je da ona broji oko 6000 ličnosti iz sveta međunarodnih korporacija, uticajnih svetskih političara, vodećih finansijskih institucija i medija. Ukratko, upravo tih šest hiljada ljudi “zapravo drže ključeve naše planete u svojim rukama“.
Njegovo istraživanje karakteriše činjenica, te zato ima i težinu, da se i sam Rotkopf lično upoznao sa mnogima od ovih šest hiljada ličnosti, i to kao bivši zamenik državnog sekretara za međunarodne trgovinske odnose u Klintonovoj administraciji. Njegovo izlaganje pokazuje da su konferencije Bilderberg samo jedan od mnogih foruma na kojima se okupljaju najuticajniji ljudi sveta. Dejvid Rotkopf ima o tome mišljenje:
“Iako je malo verovatno da ljudi koji imaju pristup elitnim institucijama – ili su članovi pomenutih elitnih klubova – kuju tajne planove kako da vladaju svetom, ipak je velika verovatnoća da svakako imaju zajedničke interese. Njihovi ciljevi, pogledi na svet i načini na koji bi naša Zemlja trebalo da se razvija u budućnosti, nema sumnje, veoma su slični. Kada stupaju u kontakt jedni sa drugima, nije im cilj da deluju kao neka zaverenička grupa, već pre svega da prošire sopstvenu, ličnu moć kroz korisne, uticajne veze.“
Bivši novinar FAZ-a Udo Ulfkote, shodno sopstvenom istraživanju “Kupljeni novinari“, postavlja pitanje šta u tajnim i zatvorenim i moćnim društvima i klubovima rade ugledni nemački novinari? Već pomenuti Uve Kriger jasno kaže šta misli o bliskosti nekih novinara sa Bilderberg klubom i tajnim sastancima:
“Ovo se može objasniti sa nekoliko faktora. Prvo, većina običnih novinara možda donedavno nije nikad čula za klub Bilderberg.
Drugo, najuticajniji ’alfa novinari’, negujući kontakte sa elitnim krugovima društva, znali su za klub, ali, verovatno, ne smatraju poverljive elitne sastanke skandaloznim. Oni ih prihvataju kao nešto samo po sebi logično i normalno. Ne žele da pišu o elitnim udruženjima kako ne bi ugrozili svoje korisne kontakte.
Treće, novinari iz izdavačkih kuća ’Špringer’, ’Burda’ i ’Holcbrink’ nisu osobe koje će da istražuju delatnosti elitnih organizacija i to iz razloga jer su Matijas Dopfner, Hubert Burda i Matijas Nac (nedeljnik ’Cajt’ štampa izdavačka kuća ’Holcbrink-Ferlag’) članovi kluba Bilderberg, obavezali su se da neće obaveštavati javnost, dakle da će ćutati. Tako da oni koji ne prisustvuju konferenciji mogu samo da nagađaju, a ne znaju ništa konkretno. Međutim, sa tačke gledišta javnosti i njihovog uticaja na društvo, klub Bilderberg poseduje ’meku moć’ (soft power). Na njihovim konferencijama globalne elite međusobno se povezuju.“
Svake godine se najuticajnije ličnosti planete sastaju sa malim brojem odabranih novinara i sa njima provode tri dana, daleko od očiju javnosti. Značaj ovih sastanaka za nas obične građane ne proizilazi iz njihove moći. Oni na tajnim konferencijama donose odluke koje se tiču svih nas. Svi učesnici takvih konferencija su uticajne ličnosti te javnost ima legitiman interes i pravo da dobije prave informacije. Dakle, nedopustivo je da se njihove konferencije kriju od stanovnika planete.
A da li konferencija kluba Bilderberg može da se nazove sastankom “gospodara sveta, gospodara kosmosa“, kako je napisao “Asia Times“? Francuski intelektualac Tijeri Meson, predsednik i osnivač udruženja “Reseau Voltaire“ i “Osovine za mir“, bavio se klubom Bilderberg i istorijom te organizacije kao niko pre njega. On dolazi do drugačijeg zaključka: klub Bilderberg nije ništa drugo do lobi organizacija NATO-a. Glavni cilj kluba je da utiče na globalno javno mnjenje i da zastupa interese Sjedinjenih Američkih Država. A novinari u takvom klubu, razume se, nemaju šta da traže.
(Nastaviće se)
Vesti
14.05.2024. 20:05
DOSIJE “KUPLJENI NOVINARI“: Školovani da lažu
Komentari
