Život
10.04.2024. 12:00
Vesti
14.05.2024. 20:05
Đoko Kesić
PRVI DEO
DOSIJE “KUPLJENI NOVINARI“: Školovani da lažu
U domaćoj, ali i u svetskoj javnosti često se poteže pitanje – ima li u svetu slobodnog novinarstva, a samim tim i demokratije?
Pošto se ovo pitanje u našoj javnosti nameće sa Zapada, otuda ne postoji sumnja da ih baš tamo nema!? Verujem da će zbog toga mnogima sledeće podsećanje biti neprimereno, ali redovno, sličnim povodima mene vraća na reči mog profesora Miloša Đurića, čuvenog profesora heleniste, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, čije ime je imalo ozbiljan ugled u Evropi i svetu. Na ovo pitanje odgovarao je: “Demokratija u svetu je umrla u ’Zlatnom dobu Atene’. Ona je poslednji put bila prisutna u Periklovim mlađim godinama vladavine!“
Ovo pitanje na gromoglasan način u svetsku, evropsku i našu javnost pre deset godina vratio je ugledni nemački novinar Udo Ulfkote bestselerom “Kupljeni novinari“. U podnaslovu, na prvoj strani, stoji objašnjenje: “Kako političari, tajne službe i visoke finansije upravljaju nemačkim masovnim medijima.“
Knjigu “Kupljeni novinari“ prošle godine na srpskom jeziku objavila je beogradska izdavačka kuća “Informatika ad“. Srpsko izdanje ovog bestselera prošlo je, s namerom ili slučajno, ispod radara. U Evropi i ostatku sveta izazvala je kulturološki i politički požar. Izdanje za SAD i Kanadu, na engleskom jeziku, bilo je zaustavljeno, ali je ipak tamo stiglo posredstvom modernih društvenih mreža i sličnih digitalnih pomagala.
Život
29.03.2024. 22:00
Ispovest Pink pantera: "Jeo sam raštan iz Rembrantovog tanjira"
Knjiga je i u Evropi bila opstruisana na mnoge načine, ali je opet štampana i čitana.
U Nemačkoj, knjiga je objavljena 2014. godine. Autor Udo Ulfkote u jednom intervjuu objasnio je da je knjigu morao da objavi baš tada jer je on kao bivši iskusni i poznati spoljnopolitički novinar “Frankfurter algemajne cajtunga“ (FAZ) u događajima na Majdanu i u Ukrajini uopšte te 2014. godine prepoznao dolazeći rat koji će zapretiti globalnom nuklearnom kataklizmom.
“Bio sam novinar već oko 25 godina i školovan sam da lažem, izdajem i javnosti ne kažem istinu. Ali, videći u nekoliko poslednjih meseci kako nemački i američki mediji pokušavaju započeti rat u Europi, rat u Rusiji – to je tačka bez povratka – sada ću ustati i reći: ’Nije bilo u redu što sam radio u prošlosti, manipulisao ljude, širio propagandu protiv Rusije i nije u redu što moje kolege čine i što su činili u prošlosti, jer su podmićeni da izdaju ljude, ne samo u Nemačkoj, već i u celoj Europi...
Razlog za pisanje ove knjige je bio što se jako bojim novog rata u Europi i ne bih želio da opet imamo tu situaciju, jer rat nikad ne dolazi sam, uvek postoje ljudi koji stoje iza njega, koji guraju/podstiču rat i to nije samo politika, to su i novinari – i upravo sam napisao u knjizi kako smo u prošlosti izneverili/izdali naše čitaoce, samo da podstaknemo rat – jer ja to više ne želim. Sit sam te propagande, živimo u banana-republici, a ne u demokratskoj zemlji gde imamo slobodu medija, gde imamo ljudska prava. Ako pogledate nemačke medije, posebno moje kolege, koji iz dana u dan pišu protiv Rusa, koji su kako bi to učinili podržani od strane transatlantskih organizacija i SAD“, rekao je Ulfkote.
Vili Vimer, političar koji je u našoj javnosti poznat kao čovek koji se suprotstavio politici EU i NATO-a prema Srbiji, u predgovoru za srpsko izdanje najpre postavlja pitanje:
“Da li je to ’istinski život’ o kojem je pisao daroviti novinar i autor Udo Ulfkote u bestseleru o ’kupljenim novinarima’? Može, ali i ne mora biti. Uvek kada u nemačkim i internacionalnim medijima isplivavaju izveštaji o takozvanim istraživačkim novinarima i internacionalnim mrežama, a ove mreže bivaju uvezane nedaleko od Bele kuće, u mene se uvuče lagana sumnja da je gospodin Ulfkote doista mogao da postupi i blaže sa svojim ’objektom izveštavanja’. Njegova dimenzija je daleko veća nego što svi naslućuju ili sebi priznaju. Ulfkote ne radi ništa drugo, već otvara ’vrata Pakla’.
Zašto je to tako? Zašto se stvara ogroman jaz između onoga što ’stoji u novinama’ i onoga što se stvarno događa u oblasti politike. Do ovoga suda možemo doći u onom slučaju kada neko ne želi da se bavi medijima kao naučnik, upućen na dokumente, već kao svedok vremena. Postoji jedna ’družina na vrhu’ – skoro istovetna sa ’pijacom brbljarija’ – gde se okupljaju mediji i njihovi predstavnici. Tu zastaju skoro svi predstavnici medija, žvaću parčad vesti sve dok od toga ne nastane kaša koja se može servirati takozvanoj javnosti...
Vesti
11.04.2024. 18:43
Četvrt veka od ubistva Ćuruvije: "Ubili ste pravdu, ali istina živi"
U tom redu kao prvi ne stoje oni zainteresovani za dalje širenje vesti. To vodi do neočekivanog saznanja koje za politiku može biti od najvećeg značaja. Kada oni, u čijem se domenu odgovornosti ’proizvodi politika’, sebe okruže ’radijskom tišinom neme sobe’, onda se oni sa svojim političkim planovima kreću izvan kruga prethodno spomenute ’družine na vrhu’ i samim tim ih ne ometa radoznalost profesionalne vrste, koja inače odlikuje medijski svet...
Tako sam u stvari bio najbolje pripremljen kada smo se, na poziv izdavača Johena Kopa, našli u Štutgartu, vrlo kratko pre njegove iznenadne smrti, uz čašu dobrog vina seli jedan spram drugoga. Bez okolišenja smo prešli na teme koje su bile na stolu, ali koje vladari nisu želeli...
Verovatno zbog toga što se na ’štampu’ više nije gledalo kao na nužno povezanu sa demokratskom državom ili sa EU ‒ Evropom, čiji najviši organi od EU ‒ Evrope stvaraju nešto što nema nikakvo opravdanje u osnivačkim dokumentima. Danas se nesumnjivo kristališe ideja da je demokratsko društvo obavezno povezano sa nacionalnom državom, dok je EU ‒ Evropa krenula putem svoje transformacije u antidemokratsku nevladinu organizaciju.
U ovom procesu ’štampa’ je samlevena zato što je izgubila svoju funkciju, koja je bila i jeste povezana sa demokratskom državom. Ovo nije nikakvo teorijsko razmišljanje. Ovde je reč o skupnom razmišljanju koga ćemo se svi mi setiti 2024. godine, kada budemo na poseban način razmišljali o 25. godišnjici agresorskog rata NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojim je prekršeno međunarodno pravo. Evropa je u svakom pogledu bila obeshrabrena i odlučila se da radije ’zapleše na vulkanu’. Rezultat je predvidiv.“
“Kupljeni novinari“ Uda Ulfkotea je čudesno, hrabro i slojevito štivo koje definitivno razobličuje mehanizme vlasti tog čudovišta od moći i prakse NATO država okupljenih oko Sjedinjenih Američkih Država. Zbog toga je sasvim razumljivo što su ovu dragocenu knjigu zabranili koliko su mogli, da se ne sazna prava istina o suštini te neviđene moći.
Udo Ulfkote je bio posebni izveštač u ratnim zonama. Radio je dugi niz godina za “Frankfurter algemajne cajtung“ i bio jedan od vodećih nemačkih novinara. On razotkriva kontrolu američkih i nemačkih obaveštajnih službi nad medijima ‒ kako se stvaraju vesti koje utiču na mišljenje javnosti o međunarodnim odnosima.
Knjigu su odmah bojkotovali čak i nemački mediji jer su otkrivena imena ljudi i metode kojima su CIA i nemačke službe kupovali novinare, uključujući i samog autora, koji je priznao da je to učinio kako bi ostvario brzu karijeru u novinarstvu.
Vesti
21.01.2024. 20:05
Krcun je bio i hleb i otrov
Vesti
10.01.2024. 11:58
"Bio sam Krcunov i Rankovićev dželat"
Uprkos tišini mejnstrim medija, knjiga Ulfkotea je ubrzo postala bestseler koja je uticala na javno mnjenje u Nemačkoj protiv rata u Ukrajini.
Podsećajući na celu priču, Čarls Bausman citira članak koji je 31. jula prošle godine objavio “Global risrč“, a potpisao ga je Džejms F. Trejsi.
Trejsi objašnjava kako je engleski prevod knjige Ulfkotea “Kupljeni novinari – Kako CIA kupuje vesti“ te kako je, nakon mnogih odgađanja, objavljena u maju 2017. Knjigu je objavila kuća “Next Revelation Press“ američko-kanadske izdavačice Tajen Lejn. No, nakon objave je misteriozno nestala u celoj Severnoj Americi i Evropi, a da izdavači nisu dali nikakvo objašnjenje.
Na svu sreću, uz pomoć društvenih mreža i internet prodaje, knjiga je našla svoje čitaoce širom sveta.
U odeljku “Istina – ekskluzivno samo za novinare“, Ulfkote piše da finansijski i politički moćnici na intimnim sastancima novinarima saopšte istinu, uz napomenu – ta istina nikako ne sme da se objavi, nije za obične građane.
“Što se mene tiče, iluziju o objektivnom novinarstvu izgubio sam pre mnogo decenija. Preciznije, to se dogodilo tačno 2. avgusta 1990. godine. Tog dana predsednik Iraka Sadam Husein naredio je okupaciju Kuvajta. Kratko pre ovih događaja američka PR agencija ’Hil i Nolton’ proširila je lažnu vest kako su irački vojnici upali u kuvajtsku bolnicu pa su bebe koje su bile u inkubatorima izvadili i nemilosrdno bacili kroz prozore na asfalt. To su irački vojnici radili jer, navodno, u iračkim bolnicama nemaju dovoljno inkubatora. Ova informacija direktno je vodila u rat. SAD su vojno intervenisale protiv Iraka, da ’oslobode Kuvajt’. Ono što javnost nije znala: humanitarna organizacija Amnesti internešenel od samog početka učestvovala je u stvaranju ove laži. Amnesti internešenel je 19. decembra 1990. godine objavila izveštaj na 82 strane, gde se nabrajaju iračke povrede ljudskih prava u Kuvajtu, a spominje se i lažna priča o inkubatorima za bebe.
Tako smo dobili neobičan savez američke PR firme koja sarađuje sa organizacijom za ’ljudska prava’, a i jedni i drugi su vezani za službenu politiku Vašingtona. Nedugo posle opisanih događaja, 12. januara 1991, američki Kongres glasao je za rat protiv Iraka.
Svedočenje mlade devojke pod imenom Nejrah gledali smo 10. oktobra 1990. godine. Ona je pred Kongresom izjavila kako je svojim očima videla da vojnici Sadama Huseina vade bebe iz inkubatora i nemilosrdno ih bacaju na beton kuvajtske bolnice, a same inkubatore su ukrali i odneli. Srceparajuća priča koja je imala zadatak da Sadama Huseina predstavi kao đavola i režim satanizuje uticala je na javnost SAD i, razume se, Nemačke. Došlo je do željene mobilizacije stanovništva Zapada i tajnih službi.
Kratko posle američke vojne intervencije procurila je istina. Čitava priča o inkubatorima za bebe u Kuvajtu bila je laž. A mlada devojka, koja je govorila dobro engleski, ispostavilo se da je ćerka Sauda bin Nasera al-Zabaha, kuvajtskog ambasadora u Vašingtonu. Da bi mogla pred TV kamerama ubedljivo da odigra ulogu, Nejrah su trenirali, kao da je reč o predstavi u teatru ili na filmu, profesionalci PR agencije ’Hil i Nolton’. Kuvajtska vlada platila je američkoj firmi za ovu propagandnu akciju 12 miliona dolara... Veliki deo nemačke štampe preneo je ovu priču.
Svet
28.03.2024. 12:44
U Rusiji pohapšeni novinari: "Šutirali su me, stavljali mi nogu na glavu..."
Nekoliko godina pre, bio sam na delu fronta gde su irački vojnici, pod komandom Sadama Huseina, ubijali iranske vojnike bojnim otrovom koji je proizveden u Nemačkoj. Zločin se dogodio jula 1988. Iranskim vojnicima mozak je curio iz očiju, nosa i usta. Ove slike užasa sam fotografisao. Da li verujete da su moje fotografije izazvale užas u Nemačkoj? Jedino sa čime sam se suočio je zavera ćutanja nemačkih medija.“
Udo Ulfkote na 43. strani knjige, u odeljku “Kupljeni novinari: o elitnim organizacijama“ priznaje: “Ja, autor ove knjige, bio sam zločinac. Kada razmišljam, zapravo sam bio korumpiran, te sam manipulisao svojim čitaocima, odnosno bio sam deo dezinformativnog rata. Novinari nisu imali potrebnu distancu. Reč je o vrsti novinarstva, čiji sam i sam bio deo, te danas znam zbog čega kritikujem kolege...
Učestvovao sam u TV debatama, to je značilo besplatan boravak u najelitnijim hotelima, ili sam imao privilegiju da putujem sa vodećim nemačkim političarima, da se u ’opuštenoj atmosferi’ družim sa njima. Sve sam spremno izvršavao, po zadatku glavnog urednika. Mogao sam da budem imenovan i na neko počasno mesto u poznatoj zadužbini ili da budem pozvan da održim dobro plaćeno predavanje pred visokim službenicima obaveštajnih organizacija.
Kao novinar FAZ-a bio sam kupljen i, razume se, zadatak je bio da pišem dobro i lepo o određenom političaru ili firmi. Ukratko, mene su mogli da kupe...
Neke stvari su se, od vremena kad sam počeo da radim kao novinar, izmenile. Danas su kupljeni izveštaji svakodnevna pojava. Evropska unija ima na spisku ’nezavisne novinare’, čiji je zadatak da, kao ’nezavisni mediji’ pozitivno pišu o EU i poprave sliku o toj nadnacionalnoj organizaciji koja, kao što je opštepoznato, ne uživa veliki ugled kod evropskih građana. Propagandne firme i štampa se takmiče ko će iz Brisela, iz kase EU, da dobije unosan posao...
I nije reč o jednosmernoj ulici. Imamo slučaj da su dva britanska novinara ponudili novac poslanicima Evropskog parlamenta da predlože promene zakona i u tome su uspeli. U Švajcarskoj novinari prime u kovertu 500 franaka sa obavezom da prisustvuju konferencijama za štampu. A izdavači velikih novinskih kuća nude političarima napisane portrete i hvalospeve o njihovom životu i radu, pod uslovom da plate. Dakle, nisu kupljeni samo novinari, nego i političari.
Naročito upada u oči da FAZ godinama manipuliše i laže čitaoce. O tome je dr Hajnc Lokan 2003. održao slavnu besedu.
’Od vašingtonskog dopisnika FAZ-a saznali smo da američki predsednik Buš svaki dan čita Bibliju, redovno se moli Gospodu, a odluke i rad uvek preispituje pitanjem: šta bi, da je na mom mestu, uradio sam Isus Hristos? Američki predsednik je oličenje skromnosti i narodne mudrosti. Istina, on na trenutak može da izgleda arogantan, ali treba da se zna da je on pre svega čovek ljubavi. On misionira, ali na kraju to uvek ispravlja državničkim mudrim držanjem...’
Tako nas, evo, mudro i očinski poučavaju vašingtonski dopisnici nemačkih listova i uveravaju da s punim poverenjem možemo da se pouzdamo u sposobnost i razumnost američkog predsednika. Kad izveštavaju o američkim vojnim intervencijama, novinari vodećih agencija i medija sa Zapada uvek su okruženi pažnjom NATO oficira za štampu... dobijaju informacije iz prve ruke.“
“Američka vojna intervencija protiv Iraka 2003. bila je protivna međunarodnom pravu i kršila je Povelju UN. U to vreme dopisnik FAZ-a iz Vašingtona Matijas Rib sastavio je onaj pohvalni tekst o Bušu. Godinu dana kasnije, za sličan članak, on je primio ’prestižnu’ nagradu Artura Bernsa, koju dodeljuje nemačko Ministarstvo inostranih dela“, piše Ulfkote.
On postavlja i pitanje: ko vlada Evropom? Ko upravlja Evropskom unijom? To sigurno nisu građani EU! Ogroman birokratski aparat EU nema veze sa demokratijom. Pre bismo mogli da kažemo da imamo posla sa iluzijom demokratije. Demokratija u EU ne postoji, simulira se.
Ako građani Evrope nemaju uticaj na politiku EU, ko ima? Da li je to kartel industrije, finansijskog sveta i politike, koji iz pozadine rešava sve probleme? U svemu im pomažu elitni mediji. Oni upravljaju našim mislima.
“Sve ovo nekome može da zvuči kao teorija zavere, ali potvrdu moje tvrdnje možete da nađete u uglednim novinama ’Frankfurter rundšau’, kad izveštava da je ideja za evro nastala u tajnoj elitnoj organizaciji Bilderberg. Ovu informaciju, piše ’Rundšau’, potvrdio je počasni predsednik Bilderberga. Ovo je jedan od primera kako elitna udruženja, van očiju javnosti, diriguju našim životima.“
Novinari u Nemačkoj vole da se zovu “četvrta sila“, posle zakonodavne, sudske i izvršne vlati. A kako to izgleda iza zavese?
Šta da mislimo o Klausu Kleberu, uredniku glavne informativne emisije ZDF programa, kad “vesti“ sa te televizije upoređuje sa informacijama severnokorejske televizije? Kako da protumačimo slučaj Kaja Dikmana, glavnog urednika najtiražnijih nemačkih “nezavisnih“ novina “Bild“, koji je član sporne organizacije “Atlantski most“.
Može li se smatrati neutralnom osoba kao što je Jozef Jofe, izdavač nedeljnika “Cajt“, a koji je istovremeno član proameričkog Aspen instituta bliskog CIA-i? Jozef Jofe sam kaže da lobira za SAD: “Pošto većina Nemaca nije više prijateljski naklonjena Americi, moj zadatak je da pišem protiv većine.“
Možda Jofe, koji se sa radošću žali na stanje u Nemačkoj, ne zna da je berlinski Aspen institut pod sumnjom da su prostorije tog instituta ujedno i prostorije u kojima rade oficiri američke obaveštajne službe.
Imamo simpatičnog svetskog čoveka Štefana Kornelijusa, novinara “Zidojče cajtunga“. Povezan je sa velikim brojem lobi organizacija. Možemo li da tvrdimo kako su njegovi politički komentari nezavisni i objektivni?
(Nastaviće se)
Vesti
08.04.2024. 09:37
Smrt novinarke Dade Vujasinović: Misterija duga 30 godina
Komentari
