Vesti
10.12.2022. 20:00
Vesti
11.12.2022. 17:15
Marko R. Petrović
Intervju
Dr Stefan Surlić: "Nametnuto rešenje za Kosovo bilo bi Pirova pobeda Zapada"
Prvi put lideri zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana su se na samitu okupili u prestonici jedne od balkanskih zemalja, Tirani. Da li će ovaj samit ostati upamćen samo po tome? Jer izgleda da je, iako je reč o Zapadnom Balkanu i njegovoj evropskoj budućnosti, u fokusu ipak više bila Rusija.
Utisak je, naime, da je izostalo nešto "opipljivo“ kada je reč o samom proširenju Unije na region. Sa time se slaže i dr Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, koji za "Ekspres“ kaže da je, ipak, pozitivno to što je ovo bio "jedan od događaja u nizu koji želi da zadrži pažnju na Zapadnom Balkanu, naročito što Zapadni Balkan u kontekstu rata u Ukrajini dobija na geopolitičkom značaju“.
"Evropska unija brani svoj kredibilitet time što pojačava pažnju usmerenu na region koji smatra svojim dvorištem. Nažalost, još ne postoji konsenzus među zemljama Evropske unije da je neophodno ubrzati proces proširenja i ponuditi zemljama Zapadnog Balkana pre svega, a potom i ostalim zemljama, kredibilnu perspektivu članstva. Do sada smo mogli da čujemo jednu od opcija, da je moguće da Evropska unija ponudi više strukturalnih fondova koji bi ubrzali infrastrukturne projekte i doveli do većeg ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu. Pominje se i ideja kreiranja jedinstvenog tržišta, ne samo Zapadnog Balkana, nego inkorporiranja u jedinstveno evropsko tržište. I treći model jeste fazno pristupanje u kome bi zemlje Zapadnog Balkana različitim brzinama pristupale Evropskoj uniji, ali bi već u različitim telima imale status posmatrača. Međutim, to su sve nagađanja, budući da nema nikakve konkretne ponude i da je konstanta u odsustvu spremnosti i kompromisa zemalja članica Evropske unije da ponude zaista opipljive rokove i opipljive ishode procesa proširenja“, kaže dr Stefan Surlić za "Ekspres“.
Najkonkretnije što se deklaracijom iz Tirane nudi jeste paket podrške od milijardu evra za energetiku. Reč je o bespovratnim sredstvima, ali opet ne predstavlja nikakav pomak ka približavanju ovih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
"Taj novac nije zanemarljiv, ali su potrebna mnogo veća sredstva. Jer su procene da je od 2010. godine siromašni Zapadni Balkan u deficitu u trgovini sa zemljama Evropske unije izgubio 100 milijardi evra. Znači siromašni Zapadni Balkan je za 100 milijardi evra učinio bogatijim zapadna društva kupujući proizvode, tehnologiju, čak i usluge iz zemalja Evropske unije. U tom smislu, ova sredstva koja se ulažu su minimalna u odnosu na ono što bi trebalo da se vrati zemljama Zapadnog Balkana i gde bi se zapravo omogućio stabilan rast. Jer činjenica je da je neophodno tri-četiri decenije konstantnog rasta društvenog bruto proizvoda između četiri i šest odsto za zemlje Zapadnog Balkana, tu podrazumevam posebno Srbiju, da bi došle do evropskog proseka razvijenosti. Tek kada se suočimo sa brojkama vidimo zaostatak, vidimo koliko nama praktično znači da stignemo Evropsku uniju, a to u ovom trenutku jesu finansije. Naravno, drugo je pitanje da li mi imamo održive institucionalne mehanizme da bi taj novac koji je dodeljen društvima Zapadnog Balkana bio valjano potrošen, a da ne dođe do zloupotrebe, kao što smo imali slučajeve do sada. Ili da jednostavno sredstva ne budu potrošena, iako su na raspolaganju. Jer i to je bio slučaj, da su IPA fondovi otvoreni, da zahtevaju složenu administraciju, papirologiju, opravdavanje potrošenih sredstava i da zemlje Zapadnog Balkana u različitim sferama nisu zapravo povukle sav novac koji je bio dodeljen.“
To je drugi problem, manjak projekata i ideja na šta bi te pare mogle da potroše.
"Ali ono što je najgore, strukturalno, jeste što kada vide koji su sve to zahtevi ljudi se obično povlače, smatrajući da ne mogu da ih ispune, da potroše sav novac valjano, ili da nisu kompetentni i nemaju obučene ljude koji znaju da pišu projekte i da dobiju te IPA fondove. I to su dva ozbiljna problema. Nedostatak kapaciteta i nedostatak kadra.“
Da se vratimo na Tiranu. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla je da proces proširenja ponovo dobija zamah. Da li Vi imate taj utisak?
"Ne bih rekao da je proces proširenja dobio zamah, ali da je pažnja Evropske unije zaista u poslednje vreme politički mnogo više usmerena ka Zapadnom Balkanu, to se vidi – pre svega u želji da se reše sva otvorena politička pitanja. To se vidi u želji da Zapadni Balkan, a pogotovu Srbija, bude diverzifikovana što se tiče energenata i da ne zavisi od ruske nafte i ruskog gasa. I na kraju obećanja o strukturalnim fondovima, povezivanje koje može biti omogućeno preko smanjivanja roming taksa, jesu neki pozitivni pomaci, ali nedovoljni da bismo zaista mogli da zaključimo kako je politika proširenja uzela maha.“
Šta god da se desi i kako god se te stvari budu odvijale, na kraju Srbiju ipak čeka Kosovo?
"Da. Čeka kao uslov. I očigledno da postoji zamah u uslovljavanju pre svega nemačko-francuskim dokumentom, koji nije transparentan, javnost nije upoznata sa sadržinom...“
Sada je stigla i nova verzija.
"Da, i ono što se moglo očekivati, nešto što je izazvalo i ljutnju predsednika Vučića, jeste što ta verzija nije poboljšana u onim ključnim delovima koji se tiču pre svega crvenih linija Srbije. Tako da mogu samo da spekulišem, odnosno nagađam. Pretpostavljam da je glavna ideja nemačko-francuskog sporazuma pravna formulacija koja će omogućiti zemljama Evropske unije koje do sada to nisu učinile da priznaju nezavisnost Kosova i tako odblokiraju Kosovu put ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u, jer su neki konkretni zahtevi koje smo mogli da čujemo u proteklom periodu od Nemačke i Francuske. I ovim dokumentom, takozvanom ponudom prinudnog sporazuma, žele da dođu do tog cilja.“
Vesti
10.12.2022. 11:52
Dačić najavio promene u ponašanju Srbije prema međunarodnoj zajednici
Vesti
06.12.2022. 17:53
Vučić iz Tirane: "Najotvoreniji i najpošteniji razgovor do sada"
Da li Srbija može doći u situaciju da joj bude ispostavljen neki predlog po sistemu – uzmi ili ostavi?
"Naravno. Ovo znači potpunu promenu dosadašnje dinamike dijaloga. Do sada je važila praksa da medijatori ne nameću teme, da samo mogu da predlože teme i da je predmet dijaloga ono oko čega se saglase Beograd i Priština. Sada imamo vrlo aktivnu ulogu, samim tim što postoji nemačko-francuski dokument u čijoj izradi nisu učestvovali ni Beograd ni Priština. To implicira, pod broj jedan, da medijatori više nisu medijatori nego treći u dijalogu i, drugo, da se ovo može završiti jasnom politikom uslovljavanja – uzmi ili ostavi. Ovo je naša ponuda, u suprotnom mogu slediti i konkretne sankcije.“
Gde se tu uklapa Vašington? U jednom trenutku izgledalo je da Beograd i Vašington prilično dobro komuniciraju po pitanju kosovskog problema.
"Vašington ima pragmatičniju ulogu. Svestan je da ne može istovremeno Srbiju pritiskati i za uvođenje sankcija Rusiji i za konačno statusno rešenje oko Kosova. I ova presudna uloga Vašingtona u poslednjoj krizi na Severu Kosova pokazala je da ipak, iako nema spora da SAD podržavaju nezavisnost Kosova, sa druge strane shvataju koliko je to senzitivno pitanje i ne žele da se povuče bilo kakav politički potez, čak i od Prištine, koji bi poremetio dosadašnji mir i stabilnost u regionu. Očekujem njihovu vrlo aktivnu i pragmatičnu ulogu. Oni naravno ne odustaju od ideje punog priznanja nezavisnosti Kosova, ali su svesni da nema mira i stabilnosti bez stabilnog društva u Srbiji i da bi, ukoliko nametnu neku vrstu unutrašnje polarizacije u srpskom društvu, to bila Pirova pobeda. Region bi i dalje bio nestabilan, a zatvaranje jednog statusnog pitanja otvorilo bi neka druga politička pitanja i podele.“
Vesti
09.12.2022. 09:57
Vučić: "Nema predaje"
Jedno od tih pitanja je sasvim sigurno i odnos prema Rusiji?
"Naravno, i ta tema će doći na red. Ali uveren sam da SAD ne doživljavaju trenutno vlast u Srbiji kao neki ruski proksi, već da shvataju istorijsko-kulturološki proces koji je vrlo složen. Za njih je veoma važno da je Srbija podržala rezolucije koje osuđuju agresiju na Ukrajinu, da Srbija zapravo živi te sankcije koje je već EU po pitanju energenata i ostalih stvari nametnula, i da tu Srbija nema nekog velikog izbora nego da bude na brodu na kome je već politički opredeljena za članstvo u EU. To SAD shvataju i mislim da njihov pritisak nije ključan u odnosu na evropski pritisak da se pokaže solidarnost.“
Da li to znači da EU ne shvata na isti način položaj Srbije ili ih nije briga?
"Ne bih rekao da ih nije briga, ali treba uzeti u obzir da Evropska unija ima rat maltene na svojim granicama, da se zapravo zemlje članice NATO-a koje su ujedno i članice Evropske unije ozbiljno organizuju, naoružavaju i taktički pripremaju za eventualne sukobe, pre svega u srednjoj Evropi, i da se u ovoj ratnoj retorici i Srbija doživljava u dihotomiji – ili ste saveznik ili ste neprijatelj. Moramo razumeti da su te zemlje u ratu, da agresiju na Ukrajinu posmatraju kao agresiju i na EU i pokušaj destabilizacije celog kontinenta. U tom kontekstu imaju vrlo malo razumevanja za Srbiju jer od nje očekuju da se ona konačno opredeli. To smo mogli da čujemo čak i od komesara Varheljija koji je rekao: ’Mi bismo želeli da je Srbija nama saveznik.’ Sam predznak saveznik upućuje na to da je veoma važno za EU da se Srbija i politički, ali i vojno svrsta na njihovu stranu.“
Da li se onda savezniku nameće rešenje po pitanju Kosova koje mu ne odgovara? Koliko zapravo mogućim nametanjem rešenja EU odbija saveznika od sebe?
"Naravno. Dolazimo do neke vrste pojednostavljenja problema. Naime, i Berlin i Pariz uvereni su da je Rusija važna u političkom smislu Srbiji upravo zbog statusa Kosova, zbog toga što bi Rusija blokirala članstvo Kosovu u UN i drugim međunarodnim organizacijama. Te ako bi se rešilo pitanje Kosova da bi oslabila i politička povezanost Beograda i Moskve. Takva računica isključuje neke druge odnose koje imaju srpski i ruski narod tradicionalno i zapravo nešto što je očigledno, a to je da se većinska populacija u Srbiji protivi uvođenju sankcija ne zato što, to je moje lično mišljenje, podržava rat u Ukrajini ili agresiju na Ukrajinu, već zato što smatra da bi te sankcije pogodile pre svega ruski narod, a ne nikako državni vrh ili oligarhe. To pitanje je vrlo kompleksno, senzitivno, zalazi i u identitetska pitanja i ne može se svesti samo na to kao što mnogi Evropljani misle – aha, ukoliko nestane pitanje Kosova, onda će nestati i povezanost Beograda i Moskve.“
Vesti
10.12.2022. 15:31
Ponovo se oglasile sirene u Kosovskoj Mitrovici
Rekli ste u jednom trenutku da će Kosovo da odredi evropsku sudbinu Srbije. Da li će Kosovo ili odnos prema Rusiji da odredi evropsku sudbinu Srbije?
"Verujem da će ipak Kosovo biti to. Zapravo opredeljenost Srbije za konačni sporazum s jedne strane i rešenost da ne priznaje nezavisnost Kosova i da blokira Kosovo na međunarodnom planu, s druge. Ona onda ima teritorijalni spor, ima granice koje nisu većinski priznate od članica EU i naravno mi ne možemo očekivati da bi Srbija mogla da postane punopravna članica Unije bez priznavanja Kosova. Po sadašnjem sistemu, dovoljna je samo jedna zemlja EU da u procesu pristupanja zahteva od Srbije i formalno priznanje nezavisnosti Kosova za punopravno članstvo, i to bi bio uslov koji bi zapravo blokirao Srbiju. U ovom trenutku ja ne vidim, sem nekog vrlo kreativnog rešenja, nikakvu mogućnost da Srbija ima jasnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, dok god je status Kosova nerešen.“
Zanimljivo je istraživanje koje je sprovela „Crta“ krajem septembra i početkom oktobra, koje pokazuje da je sve veći broj ljudi ravnodušan prema ulasku Srbije u EU pa čak i prema eventualnom prekidu pregovora o pridruženju.
"Da, ali ja bih ta istraživanja stavio pod sumnju iz dva razloga. Prvo, postoji nešto u javnomnjenjskom istraživanju što možemo nazvati poželjnim odgovorima. Ljudi se obično opredeljuju da imaju negativna mišljenja oko određenih struktura, da najčešće ne veruju političarima, a onda glasaju za njih, ili da ne vole EU, ali je pitanje zaista kako bi glasali na eventualno održanom referendumu. To jeste u domenu možda poželjnih odgovora da se negativno izraze prema EU. Drugo je pitanje kako se posmatra EU. Kao neki nedostižan cilj, kada je Evropska unija daleko i da je stvar našeg izbora EU ili neka druga regionalna integracija. Zapravo, druga regionalna integracija ne postoji. Ne postoji mogućnost nikakve evroazijske unije, nikakve unije sa Kinom, sa afričkim zemljama..."
"Srbija je okružena zemljama Evropske unije i onda će morati šta god politički bude odlučila da bude usmerena ka zemljama EU. I to smo videli nebrojeno puta. Evo, dovoljno je da EU zavrne naftu i gas preko Bugarske i Hrvatske i to je bezizlazna situacija za Srbiju, jer ona ne može da pronađe alternativu mimo dogovora sa EU. I treća stvar koja je važna jeste to što u medijskom prostoru nemate nikakvu pozitivnu reč o EU. A kada pogledate širom Srbije videćete od parkova, vrtića, bolnica, instrumenata u tim bolnicama, kulturne baštine poput Golubačke tvrđave, da su to kompletna bespovratna ulaganja Evropske unije od nekoliko miliona svaki od tih projekata. Vidite da su zapravo putevi, zgrade, softveri, infrastrukturni projekti jako podržani od Evropske unije. Ona ulaže, ona daje bespovratna sredstva i niko ne kaže – e hvala, ovo je zaista učinila Evropska unija.“
Vesti
02.12.2022. 14:25
Evropska unija poručila: "Očekujemo da svi dođu na samit u Tiranu"
Ali će reći da žele da nam uzmu Kosovo.
"Pa nije pitanje da li žele da nam uzmu Kosovo, jer imamo jedno pitanje na koje Srbija nema odgovor. Zamislimo hipotetički da sve zemlje EU povuku priznanje nezavisnosti Kosova. Šta bi zapravo bio odgovor Srbije? Novi rat sa Albancima ili reintegracija Albanaca u srpsko društvo, da zamislimo da su Albanci sutra članovi parlamenta, vlade, ministri itd. Pitanje je zapravo i za Srbiju, a to smo propustili u unutrašnjem dijalogu da vidimo, šta bismo mi zaista hteli sa Kosovom i da li zaista postoji kompromisno rešenje između Srba i Albanaca. Apsolutno sam protiv politike uslovljavanja i nametanja od strane Evropske unije, podržavanja bezuslovne nezavisnosti Kosova, ali to ne abolira ni Srbiju da porazmisli o tome kakav realan aranžman zaista želi sa kosovskim Albancima.“
U jednom trenutku ste rekli, posle dogovora o registarskim tablicama, da se Srbiji pokušava po drugi put prodati priča o Zajednici srpskih opština na Kosovu. Njeno formiranje spominje se kao nekakav benefit tog dogovara iako je ZSO dogovorena još pre devet godina.
"Da, to je veliki minus pre svega za one koji su bili garant da će sve ono što je dogovoreno u Briselu biti i sprovedeno. Zapravo, čitava integracija severa na Kosovu desila se upravo da bi se omogućila Zajednica srpskih opština, povezivanje opština severno i južno od Ibra. Propuštena je velika prilika i šansa da se ovih proteklih skoro deset godina implementira autonomija za Srbe u potpunosti u zdravstvu, obrazovanju u ekonomskom razvoju. To je sada nenadoknadiva šteta jer Srbi kao zajednice na Kosovu žive u konstantnoj neizvesnosti. Ujedno Zajednica srpskih opština u političkom smislu je nešto što postaje stalna moneta za potkusurivanje. Priština to formalno čas hoće, čas neće. U ovom trenutku Aljbin Kurti čak decidno odbija bilo kakvu ideju o formiranju ZSO-a. Šta mislim da jeste najveća opasnost za Srbiju? Jeste da se Zajednica srpskih opština ponudi u ovom finalnom sporazumu. To ne bi bilo fer i to naravno ne može biti predmet kompromisa. Kao što sam rekao, nešto što je već dogovoreno u prošlosti, ne može se dva puta prodavati. I sada će zapravo pred Srbijom biti najveća politička bitka da ZSO bude sprovedena mimo ovog dogovora i pre finalnog dogovora.“
Vesti
09.12.2022. 20:05
I bi Samit
Na sve to, umesto kazne za Prištinu zbog toga što nije ispunila nešto što je dogovoreno, dobijamo priču da će Kosovo do kraja naredne godine dobiti viznu liberalizaciju sa Evropskom unijom.
"Da. Ne bi trebalo da imamo bilo kakvu dilemu da je Priština ljubimac Evropske unije i SAD, da oni odavno podržavaju nezavisno Kosovo, i da oni svaki element Srbije vide kao neprijateljski element prema kosovskoj državnosti. Tako da ne bi trebalo imati iluzije ni oko registarskih tablica, ličnih karata, priznavanja dokumenata itd. da svi zapadni predstavnici stoje na strani Prištine, samo se razlikuje u tome na koji način i u kom vremenskom intervalu to primeniti. Sve ovo ostalo je sasvim i potpuno jasno. Što se tiče međunarodnih aktera, ne možemo očekivati da će podržati bilo šta što albanski predstavnici misle da je loše rešenje za njih. A, nažalost, prihvaćen je taj narativ i to čujemo iz izjava Saracina, Lajčaka, Eskobara, kako oni neće dozvoliti formiranje nove Republike Srpske na Kosovu.
"Ta teza je pogrešna i štetna iz više razloga. Prvi, nema nikakvog poređenja između Republike Srpske i Zajednice srpskih opština, po kapacitetima. Ni po broju stanovnika, ni po teritoriji, ni po teritorijalnoj rasprostranjenosti, snazi... Drugo, to nije nikakva deljena vlast na centralnom nivou, nego je to autonomija na nivou opština. I treće, srpska populacija je veoma mala, nerazvijena, govorimo o nekih šest do osam procenata od ukupne populacije na Kosovu, kojoj je neophodna određena zaštita. I oni i dalje nemaju tu vrstu zaštite. Međutim, Priština koristi ZSO da je predstavi kao neki ultra, super način koji će paralisati sve institucije i onemogućiti Prištinu da normalno funkcioniše.“
Komentari
