"U Glamoču NATO rat još traje"

Jednako veliki problem je u saznanju da ti mladi, uglavnom obrazovani ljudi, kad bi i hteli da se vrate, nemaju gde. U svojim rodnim varošicama nemaju gde da se zaposle, nemaju socijalnu sigurnost ni zaštitu.

U Glamoču Srbi i dalje imaju većinu po broju stanovnika, posle Srba Bošnjaci su drugi narod po broju, pa posle njih Hrvati. Od rata, u Glamoču se nije dogodio nijedan ozbiljan međunacionalni incident, priča naš sagovornik.

O problemima ovog kraja razgovaramo sa Nikolom Srdićem, inženjerom šumarstva, koji živi u rodnom Glamoču, a trenutno je poslanik u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, istovremeno i poslanik u Skupštini Kantona deset, kao predstavnik Srpske napredne stranke Federacije BiH. Na naše pitanje šta uraditi da se mlađi svet koji trenutno živi u Banjaluci, Modriči, Derventi, Novom Sadu i u Beogradu vrati u Glamoč, gospodin Srdić odgovara:

"Moj lični plan je da je jedino rešenje dovođenje investicija za neke izgledne poslove na područje glamočke opštine. Mi imamo izazovan i sasvim izgledan poslovni poduhvat, a vezan je za glamočki krompir. Globalno, ovde se ne radi o velikom novcu i poslovnom riziku. Poslovni ljudi bi za početak uložili u pogon za pakovanje glamočkog krompira. Podigli bi nivo proizvodnje glamočkog krompira, koji i danas Glamočani uzgajaju na svojim imanjima, za sopstvene potrebe, ali i za prodaju. Ta domaćinstva bi već sutra mogla biti kooperanti u pogonu za pakovanje krompira, njima bi prodavali svoj krompir, a samim tim i povećali parcele na kojima bi proizvodili više krompira. To podrazumeva da ti kooperanti smanjuju rizik da neće prodati svoj proizvod, a naplata u saradnji sa tim pogonom bi bila sigurna.“

Glamočki krompir je poznata robna marka i danas širom bivše SFRJ. To podrazumeva da u marketing te nove proizvodnje ne bi morali ulagati neke ozbiljne pare?

"Mi smo u Glamoču oformili tim agilnih mlađih ljudi, osnovali smo i udruženje pa smo određene važne proceduralne poslove i završili. Pretprošle 2024. godine podneli smo zahtev za zaštitu geografskog porekla, uz obimnu i stručno urađenu dokumentaciju, pa smo ga i dobili od Instituta za intelektualno vlasništvo BiH sa sjedištem u Mostaru. Sve smo to uradili preko Udruženja ’Glamočki krompir’. To podrazumeva, između ostalog, da se glamočki krompir može proizvoditi samo na području Glamoča jer na toliko pijaca u Bosni i Hercegovini ljudi prodaju ’glamočki’ krompir.

Čitali smo sve što su o glamočkom krompiru, uzgoju i tržištu pisali poljoprivredni stručnjaci i instituti. Našli smo u dokumentaciji i one važne podatke kad je krajem ’60-ih prošlog veka u Saveznoj vladi donošena odluka o gradnji fabrike za preradu krompira. Na taj tender javile su se tri opštine, iz Slovenije, Vojvodine i BiH. Nikako nisu mogli da se dogovore. Tada je doneta odluka da se uzorci krompira pošalju u jedan institut u Švajcarskoj. Švajcarski stručnjaci su ustanovili da glamočki krompir ima najveći procenat skroba, što je presudno za proizvodnju čipsa, smokija, pomfrita... Tako je izgrađena ’Glama’ fabrika za preradu krompira, koja je radila do početka raspada SFRJ.“

Šta je presudno za kvalitet glamočkog krompira?

"Za pomenuti skrob stručnjaci kažu ‒ važno je zemljište i nadmorska visina. To je kraški predeo, kraško polje koje se nalazi na krečnjačko-karbonatnim stenama koje su bogate kalijumom. Sam kalijum kao hemijski element nosilac je te suve materije koja se nalazi u krompiru. I tako se glamočki krompir izdvaja, i bilo koja sorta koja se proizvodi u Glamoču počiva na tom okruženju. Ova nadmorska visina je značajna, moram to naglasiti, jer se virus, koji je standardna pojava na biljci krompira, daleko sporije razmnožava i inficira krompir, za razliku od nižih nadmorskih visina. Tako da je kvalitet semena koje se proizvodi u Glamoču i semenske robe na daleko višem nivou nego na nižim nadmorskim visinama, što otvara perspektivu i za ovaj vid proizvodnje, da se proizvodi i semenska roba za širu potrošnju i na drugim područjima.“

To vas je dovelo do ideje kako vratiti bar deo mlađeg sveta u Glamoč, koji ima svoja imanja gde bi uzgajao krompir, ali i druge poljoprivredne proizvode?

"To bi bio početak, po našim planovima. Kooperanti, domaćinstva koja se i danas bave proizvodnjom krompira, obezbedili bi savremene poljoprivredne mašine, ali i savete inženjera poljoprivrede – kako unaprediti prinose. Ti mladi poljoprivrednici ne bi uzgajali samo krompir, nego i druge proizvode, poput šargarepe, cvekle, luka i žitarica… Zaokruženom proizvodnjom hrane, koju bi na šire tržište isporučivali preko pogona (on bi dobio svoje pravo ime)... To bi, po mišljenju našeg tima, otvorilo nove prilike za neke druge poslovne mogućnosti. To nisu fantazije, nego opipljiva realnost da se radi i zaradi, korak po korak, to bi bio iskorak u životu male kasabe u novi svet.“

Vi u udruženju verovatno razmišljate da bi trebalo unaprediti, obogatiti taj proces proizvodnje i prodaja krompira da se ne zaustavi samo na pakovanju i transportu osnovne sirovine, da se dođe do nekog višeg stepena proizvodnje?

"Svakako, kada imate viškova na tržištu, onda vam nedostaje taj deo. Višak krompira na tržištu dovodi do pada cene. Krompir je periodičan artikal, ali dodatna prerada i pravljenje određenih proizvoda, poput čipsa, pomfrita, pirea... podrazumeva veće investicije. Svakako onaj ko bude razmišljao da investira u Glamoč može da razmišlja i o tome. Glamoč raspolaže sa nekoliko hiljada hektara obradivih površina i smatramo kada bismo sve to stavili u pogon, onda maksimum proizvodnje krompira može da bude na hiljadu hektara, da bismo imali svake treće godine promenu zasađenog prostora. Sama pakirnica je zamišljena da radi i druge artikle, što se tiče povrća koje u Glamočkom polju može vrlo dobro da uspeva.“

Za ove poslove, o kojima pričate, potrebni su novac i znanje. Nemate za sada ni jedno ni drugo?

"To je tačno, ali nije nerešivo. Mi iz glamočkog Udruženja imali smo sastanak sa predsednikom Vlade Federacije i rekli smo da imamo nameru da uradimo studiju koja dokazuje isplativost investicija u tu proizvodnju, odnosno pakovanje glamočkog krompira, za šta su nam bila potrebna sredstva. Vlada Federacije prihvatila je da nam pomogne sa određenom donacijom Udruženju ’Glamočki krompir’ u vidu izrade tog projekta, odnosno studije izvodljivosti. Za izradu studije angažovali smo agenciju iz Prijedora i to nam služi da oblikujemo neki model koji bi funkcionisao ovde u Glamoču. I takođe važno, na nedavnom Sajmu zavičaja u Novom Sadu imali smo sastanak zajedno sa načelnicima opština iz okruženja, sa predsednicom Vlade Vojvodine Majom Gojković i u Privrednoj komori sa čelnim ljudima, gde smo izneli našu ideju.

Tada nam je rečeno da se može razgovarati sa pokrajinskom vladom i komorom, ukoliko imamo gotov projekat. Mi smo upravo završili taj projekat, studiju, i očekujemo u narednom periodu da ćemo se pojaviti u pokrajinskoj vladi, Pokrajinskoj privrednoj komori i Privrednoj komori Srbije, da predložimo naš projekat. Nadamo se pozitivnom mišljenju jer smatramo da u Srbiji postoji dosta preduzeća, firmi, koji se bave preradom povrća i pakovanjem, i da bismo naišli na razumevanje, odnosno sa ovom studijom smatram da bi mnogo investitora našlo svoj interes da uloži novac u Glamoč, u taj projekat. Očekujem podršku pokrajinske vlade, odnosno Vlade Srbije i Privredne komore Srbije, odnosno Privredne komore Vojvodine.“

Vi ste inženjer šumarstva, ali ste ušli u politiku, poslanik ste u Domu naroda Federacije BiH i u kantonalnoj skupštini. Ljudi u Glamoču ubeđeni su da Glamoč zaobilaze pare iz fondova EU, kao i novac iz kantona i iz Sarajeva?

"Ja nisam političar, ja sam šumarski inženjer i volim svoju struku, i čitav život sam proveo u struci. Ali evo sticajem okolnosti shvatio sam da su upravo naši krajevi malo zapostavljeni što se tiče kompletne države. Dosad su kod nas na vlasti uglavnom na lokalnom nivou, a i na nivou kantona, bili SNSD ‒ Milorad Dodik i stranke iz te provenijencije, što se tiče srpskih poslanika, sve do prošlih opštih izbora, kad je SNS FBiH osvojio mesto poslanika u skupštini kantona, a time i mesto ministra u vladi Kantona deset. Republika Srpska nema zvaničnu saradnju sa opštinama, međutim, ponekad se sete pa prebace neki deo, nekakva sredstva. Nisu oni u obavezi, to su jednokratne pomoći. Bez obzira, to su sredstva koja je Milorad Dodik obećao za četiri srpske opštine u jesen 2024. godine ‒ Glamoč, Grahovo, Drvar, Bosanski Petrovac trebalo je da dobiju po milion KM. Isplatio je po 500.000 opštini Bosanski Petrovac, Drvar i Glamoč. Na lokalnim izborima u Bosanskom Grahovu nije pobedio kandidat SNSD-a i njima nije isplaćeno ni tih 500.000 maraka. Pobedio je upravo kandidat kojeg je podržavala Srpska napredna stranka Federacije Bosne i Hercegovine. To je razlog što Grahovo nije isplaćeno.

Delegat sam u Domu naroda i u razgovoru sa premijerom Federacije Bosne i Hercegovine Nikšićem video sam da su i oni svesni da su ovi krajevi zapostavljeni, da su ih investicije zaobilazile. Očekujemo da se ti odnosi promene, da ovaj naš program sa krompirom Vlada Federacije, kroz redovne programe podrške poljoprivrednoj proizvodnji i programima, pomogne određenim sredstvima. Vlada Kantona deset je prošle godine prepoznala ’Glamočki krompir’ kao perspektivu našeg kraja te ga uvrstila u redovan program podrške poljoprivrednoj proizvodnji. Moram da kažem da se ovde malo ko bavio idejom o ulaganju u profitabilne poslove, da je, uz studiju, tražio neka sredstva da li iz evropskih fondova ili budžeta Federacije i kantona. Uglavnom premijer Nikšić nam je dao obećanje da će i on mimo redovnih programa dati podršku takvom projektu. Ako bismo imali podršku iz Republike Srbije i sa ovih naših nivoa, sa kantona iz Federacije Bosne i Hercegovine, verujem da bi to mnogo pomoglo razvoju glamočke opštine. Bio bi to zapravo novi početak boljeg Glamoča, bar da zaustavimo odlazak stanovništva, jer svaki mladi čovek ne vidi svoju perspektivu ovde, on pokušava svoj život da organizuje negde drugde. A smatram da Glamoč to zaslužuje, bogat je šumom, ima bogomdano Glamočko polje da se ovde može organizovati fini život u prirodi, čistim kišnim vazduhom, dobrim ugođajem, gde nemate gužvi. Živite onako kako planirate.“

Srbija je dala neki novac za izgradnju sportske dvorane u Glamoču, i to je počelo da se gradi?

"Republika Srbija je dosta ulagala u ove krajeve. Ne toliko u Glamoč, koliko u Drvar... Koja je procedura bila, stvarno ne znam, ali znam da je opštini Glamoč dala 250.000 evra, odnosno 480.000 maraka za projekat izgradnje sportske dvorane. Taj projekat još nije završen, to su bila početna sredstva i naravno nedovoljna za jednu sportsku dvoranu koja košta nekoliko miliona. U vreme planiranja ona je projektovana na nekoliko miliona, ne mogu tačno precizirati, mislim da je oko dva miliona, a sama izgradnja zbog nedostatka radne snage itd. i opšteg stanja u građevini će koštati nekoliko milionа više. Hala je pokrivena, još su preostali unutrašnji radovi i još nije stavljena u funkciju. Mora se tu naglasiti da je pored tih sredstava iz Srbije tu investirala i Vlada Federacije. I svake godine odobravana su sredstva namenjena za određene faze izgradnje sportske dvorane. Republika Srbija je dosta uložila u Drvar, oko desetinu miliona maraka. Investirala je u Drvaru u pogon ’Jumka’, tekstilne industrije koja zapošljava oko stotinak ljudi, koji i dan-danas rade u tom pogonu. Smatram da bi takva investicija dobrodošla i Glamoču.

Dosadašnje investicije, evo prošlo je 30 godina, uglavnom su se odnosile na izgradnju i asfaltiranje gradskih i seoskih puteva.“

Etno-turizam, kao relativno nova grana, mogao bi dopuniti ukupnu sliku o Glamoču, a praktično doneo bi neka nova radna mesta?

"To je tačno, mogli bismo da pomognemo nekim mlađim ljudima, mladim bračnim parovima da se prihvate tog posla. Mnogo ljudi, od maja do kraja oktobra poseti Glamoč. Jesu to oni Glamočani koji su se odselili odavde, ali ima i turista, radoznalih putnika, planinara recimo, koji bi radije potražili tu vrstu smeštaja i boravišta, nego onaj hotelski. Verujem da bi takav projekat bio potpomognut od investicionih projekata EU. Ideja je zaista dobra.

Sigurno da Glamoč ima perspektivu takvog načina poslovanja. U ovim momentima to može biti samo dodatni neki prihod, ne može da obezbedi kontinuirano finansiranje jer to zahteva velika ulaganja. Ne možete odjednom da napravite nešto veliko, ljudi koji žive u Glamoču ne mogu odjednom da naprave deset objekata koje bi stavili u funkciju. To je velika investicija. Ali činjenica je da u Glamoču imamo dosta objekata, recimo porodičnih kuća, koje su obnovljene, koje su napravljene i koje su zaključane. A mogle bi se koristiti u takvoj vrsti turizma o kojem govorite.

Mi smo ovde imali tokom leta dvodnevni rok festival gde se okupljalo nekoliko hiljada ljudi. Dolazili su Glamočani koji žive u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci, ali i svet iz bližih i nešto udaljenijih centara. Ostajali bi tu po pet ili deset dana. Tim ljudima je potreban smeštaj, a neki su spavali i pod šatorima.

I pored toga, Glamoč ima niz istorijskih spomenika, poput velikog kamena koji stoji na tri piljka, najvećeg mašeta na ovim prostorima, Tabiju, znamenitu građevinu iz srednjeg veka iznad grada, pa tu su Put soli iz rimskog vremena, temelji Bazilike iz VI vijeka, Tursko groblje kod Odžaka... U Glamoču od pre dve-tri godine dobro posluje lovni turizam, imamo sve vrste divljih životinja, od zeca do jelenske divljači, medvjeda, vuka, risa… Sve u modernoj organizaciji. A mogli bismo da organizujemo posete ergeli divljih konja koji već više od 30 godina žive slobodno na planinama između Glamoča i Livna...“

Negde sam pročitao da ste konačno, 30 godina od rata, 2024. godine, isposlovali da srpska deca u osnovnim i srednjim školama uče srpski jezik i nacionalne predmete.

"To je tačno. Uspeli smo da se izborimo da srpska deca u školama budu ravnopravna sa bošnjačkom i hrvatskom decom, da uče srpski jezik i književnost. Takođe, u nastavi imaju i nacionalne predmete poput srpske istorije i geografije. Skoro tri decenije kantonalne vlasti to nisu dozvoljavale, sve do formiranja aktuelne vlade sa Ivanom Vukadinom na čelu, ali na veliku radost svih Glamočana, Srba koji su ovde, ali i u rasejanju.“

Glamočani u Glamoču ostali su nekako zarobljeni u bivšem vremenu. Oni i dalje očekuju da im država donese novac i organizuje posao?

"Jasno je meni da nedostaju ti projekti, malo je rađeno u tom smislu, znači da se ne vidi potencijal. Došla su vremena gde je najbitnija zdrava poslovna ideja, koju treba uobličiti u projekat, priložiti kompletnu dokumentaciju nadležnim službama u Vladi Federacije ili kantona. Van sumnje, potreban je i lobi za određene poslove, prihvatili smo praksu Zapada, koja ima zdravu logiku.

Mladi ljudi bi trebalo da odlaze u Banjaluku, Livno, Mostar, Sarajevo... Da se upoznaju sa ministrima, investitorima, da se približe delu vlasti koja raspolaže investicionim fondovima iz EU... Treba da razmenjuju ideje, naučiće mnogo u tim susretima, a poznanstva uvek mogu biti od koristi. To je, između ostalih, naša ozbiljna mana. Mi najčešće živimo u ubeđenju da smo najpametniji, ali glupa okolina ne razume našu ’genijalnost’.“

Ovih meseci glamočku opštinu, a verujem i neke druge opštine u Kantonu deset, pogodila je ozbiljna afera u vezi sa navodnom izgradnjom poligona za uništavanje svih eksplozivnih sredstava sa područja Bosne i Hercegovine, a na visoravni između Glamoča i Kupresa.

"Vidite o čemu je reč: nakon završetka rata 1995. godine, NATO snage su pokušale da naprave poligon zauzimajući severni deo Glamočkog polja prema Mrkonjić Gradu, počeli su da prave dva vojna poligona. Međutim, nakon kratkog vremena kada su videli koliki su to troškovi za otkup zemljišta i za štetu koju su učinili, odustali su od toga jer je to bila prevelika investicija. Verovatno u tome možemo tražiti razlog. Ostao je jedan mali deo na potezu na glamočkoj teritoriji, prema Vitorogu, gde se uništavaju ostaci oružja i municije iz Bosne i Hercegovine, kojima je prošao upotrebni rok. Godinama su to radili, a dva momka su poginula od tih zaostalih mina i granata.

U poslednjih godinu dana pokrenuta je priča o izmeštanju tog privremenog poligona za uništavanje municije i oružja. To smo saznali iz medija, lokalna zajednica kao i drugi građani BiH o tome nisu obavešteni. Jedino što imamo jeste zaključak koji je potpisala Željka Cvijanović, gde ’Predsjedništvo BiH prima k znanju Informaciju o rješavanju statusa Lokalnog poligona obuke i strelišta ’Glamoč’ Opština Glamoč’, gdje se pod tačkom 2. ’zadužuje Ministarstvo odbrane BiH da u saradnji sa Opštinom Glamoč preduzme sve aktivnosti sa ciljem dugoročnog rešenja statusa Lokalnog poligona obuke i strelišta ’Glamoč’ na novom predloženom obuhvatu lokacije od strane lokalne zajednice’. Ovo sam citirao iz Zaključka koji je potpisala Cvijanovićeva.“

Zukan Helez, ministar odbrane u Vladi Federacije, posetio je Glamoč posle toga, gde je na Skupštini u Glamoču taj problem donekle razjasnio?

"Predsedništvo je zaključilo da ministar odbrane Helez Zukan obavi razgovore u opštini Glamoč i da nastavi sa aktivnostima o izmeštanju starog poligona na novu lokaciju. Površina tog poligona bila bi 102 kilometara kvadratna na jednoj visoravni između Glamoča i Kupresa, a koja pripada glamočkoj opštini. Na prvom sastanku koji je održan u glamočkoj opštini, o kome su izvestili mediji, načelnik opštine i ministar odbrane dali su, po mom sudu, dve oprečne izjave. Gradonačelnik Glamoča pričao je o izmeštanju postojećeg poligona za uništavanje eksplozivnih sredstava na područje gde je manje naroda. Ministar je pričao o proširivanju poligona. Ta priča traje već godinu dana. Ministarstvo odbrane na Opštinskom veću u Glamoču prezentovalo je projekat proširivanja poligona za potrebe vojske i za potrebe NATO snaga, a gde bi za potrebe namenske industrije Bosne i Hercegovine testirali oružje i municiju, odnosno određene rakete, gde bi dužina poligona bila najmanje 15 kilometara, a površina poligona bila bi 102 kilometra kvadratna. I kažem na iznenađenje sviju ‒ niko o tome nije znao, niko o tome nije bio obavešten.“

Odbornici u Skupštini, navodno su to odbili?

"Nije bilo glasanje. Ali svojim stavovima sve odborničke grupe, zastupnici svih političkih stranaka su dali do znanja da neće podržati tu ideju. Verujem da bilo ko razuman, i koji je imao u glavi misao o novim idejama o napretku Glamoča, neće podržati gradnju tog poligona. Čak i ovaj stari poligon koji smo imali do sada davao je Glamoču jedan negativan kontekst, smatrajući da se tu uništavalo oružje sa osiromašenim uranijumom itd.

Tako da bi sva priča o razvoju Glamoča i Glamočkog polja izgubila smisao jer bismo imali jasnu etiketu koja ne bi valjala za imidž Glamoča. Smatram da i Federacija i Vlada Srbije, kantonalna vlada moraju u Glamoču prepoznati potencijal da proizvodi hranu. A ako imate proizvodnju hrane, onda ne možete imati poligone za uništavanje i testiranje novog oružja i municije na visoravni koja dominira nad Glamočkim poljem.

To bi zagadilo vazduh, zemljište, ukupan životni prostor. Dovela bi se u pitanje elementarna bezbednost i život na ovim prostorima. Tim pre što smo i sa prvim manjim poligonom imali negativan kontekst. Bez tog poligona ovaj prostor bi bio perspektivno mesto za život.

Jedina nada je da, po važećim zakonima, ovako nešto ne bi moglo da se gradi bez saglasnosti lokalne zajednice, a to je naglasio ministar odbrane Bosne i Hercegovine na pomenutom sastanku u Glamoču. Na kraju, lokalne zajednice u Kupresu i Livnu bi izgradnjom ovog poligona bile ugrožene pa je logično da će to biti, verujem, presudno, što će pomenuti poligon izmestiti na neko drugo mesto.“

Šta ako se rat vrati u Bosnu?

Analiza

Analiza

Vesti 17.03.2026. 21:36

Šta ako se rat vrati u Bosnu?