Život
08.10.2022. 21:10
Vesti
15.01.2023. 16:25
Đoko Kesić
Gubi primat.
Hrišćanstvo polako kopni
Poslednjih decenija sva meritorna istraživanja u svetu svedoče da hrišćanska religija, jedna on najvažnijih civilizacijskih tekovina novog doba, gubi primat.
Prvi put od kako se prave popisi stanovništva u Velikoj Britaniji, recimo, godine 2021. manje od polovine populacije se izjašnjava kao hrišćani. Porastao je broj onih koji se izjašnjavaju da ne pripadaju nijednoj crkvi. U Engleskoj u popisu iz 2011. godine 39 odsto građana se izjasnilo da su hrišćani, a 25 odsto da nemaju religiju. Po popisu 2021. godine broj hrišćana je porastao na 46 odsto, ali je porastao i broj građana koji su "bez religije" na 37 odsto.
I u Srbiji je broj istinskih vernika mnogo manji nego što beleži statistika. Prema poslednjem istraživanju "Vin-Galup internešenel" agencije, u Srbiji 75 odsto građana se izjašnjava da je religiozno, a u postojanje boga veruje 79 odsto. Međutim, crkve u Srbiji su pune jedino za Božić i Vaskrs. Ako izuzmemo zadušnice, ostalim praznicima i liturgijama prisustvuje veoma mali broj vernika.
Zbog čega u ovim vremenima primat hrišćanstva gubi korak?
Validni odgovori na ovo pitanje su različiti i kompleksni. Najčešće se pominje ideologija liberalnog korporativnog kapitalizma, koja u svojoj osnovnoj definiciji potencira građanska, a ne nacionalna društva, da rubrike u izjašnjavanju građana nemaju sinonime pripadnosti veri i naciji. "To je u suštini socijalna kohezija. Jer religija spaja zajednicu, koja može da formira lovačke potere, podigne hram i podrži političku partiju" (Konor Vud) koja se ne uklapa u opštu matricu hegemona. Možda odgovori – da hegemon preko Atlantika razume da je lakše upravljati ljudima bez nacije i religije – pripadaju korpusu teorija zavere, ali izvesno je sigurno da ovo tumačenje ima i praktičnu logiku.
Uz sve pomenuto, prisutna je sračunata pomama u zaštiti LGBT populacije, koja je, nema sumnje, izraženija od zaštite dece u zemljama trećeg sveta. Sve to dakako dovodi u pitanje tradicionalnu porodicu, koja je od postanja bila glavni stub religije.
U svakom slučaju, proces krunjenja hrišćanstva traje već decenijama. Vratimo se samo razmišljanju Žan-Fransoa Kolasima, čuvenog teologa, profesora na Teološkom institutu Svetog Sergija u Parizu, autora serije knjiga o savremenim ideologijama i religijama i piscu nekoliko filmskih scenarija. On je pre desetak godina posetio Beograd, održao predavanje u Kući Đure Jakšića, a u intervju "Politici" je upozorio da je "kriza hrišćanstva uvod u krizu Evrope".
"Na Bliskom istoku danas se zbiva monumentalna katastrofa civilizacije (rat u Siriji, ISIS i uništavanje vavilonske civilizacije, prim. Đ. K.). Hrišćani koji su 20 vekova podnosili mnogobrojne nedaće – invazije, pokolje, okupacije – prvi put u istoriji rizikuju da onde kompletno nestanu. Oni su ’živo kamenje hrišćanstva’, jer tamo je hrišćanstvo rođeno, a koliko sutra tamo neće biti ničega osim mrtvog kamenja."
Vesti
25.10.2022. 14:05
"Crkva je kradljivac naučnih dostignuća"
Profesor Kolasimo veruje da se u ratu protiv civilizacije na Bliskom istoku u to vreme događa katastrofa za celo čovečanstvo.
"Reč je o narodima koji su prvi primili hrišćanstvo, o starim kulturama koje nas vode do porekla čovečanstva – u liturgijama egipatskih Kopta sadržana je na primer i muzika faraona.
Sve to je katastrofa i za muslimane, ali i za Zapad koji ništa zbog ovog ne preduzima, a ovo nam predočava sumornu sliku budućeg sveta. Nestanak drevnih hrišćanskih zajednica znači i nestanak živog podsetnika da hrišćanstvo nije samo svojina Zapada, već vera čije je poreklo na istoku."
Šta je ideja SAD, njene neprikosnovene moći potpomognute slepo poslušnom Evropom? Odgovor na ovo pitanje potražio je BBC pod radnim naslovom "Bogovi sutrašnjice – kako izgleda budućnost religija". Autor se vraća "razlogu za veru" i podseća na „jedan ozloglašeni odgovor Voltera, francuskog polimata iz 18. veka, koji je napisao: ’Da Bog ne postoji, trebalo bi ga izmisliti’.“ Volter je objasnio da je vera u boga neophodna za funkcionisanje društva.
S ovom teorijom slažu se i mnogi savremeni učenjaci religije, dodajući da opšta ideja o zajedničkoj veri služi potrebama društva, svrstavajući to u "funkcionalističko viđenje religije". BBC podseća na stav Konora Vuda iz Centra za um i kulturu iz Bostona da "vere istrajavaju kao dugogodišnji produkt izuzetno složenih kulturoloških pritisaka, procesa selekcije i evolucije…"
Novi religijski pokreti nastaju sve vreme, samo većina ne poživi dovoljno dugo. I hrišćanstvo je bilo samo jedno od religijskih pokreta, kaže Konor Vud.
Život
11.06.2021. 06:15
Ko su ziloti u Srbiji
Ugledni teoretičari religije u Velikoj Britaniji i u SAD slažu se u jednom: „Sve je veći konsenzus da budućnost religije uopšte nema budućnost!“ Ugledni američki sociolog Piter Berger je još 1968. godine rekao za "Njujork tajms" da je "vrlo verovatno da će se u 21. veku vernici pronalaziti samo u malim sektama, zbijeni zajedno kako bi pružili otpor svetski rasprostranjenoj svetskoj kulturi". Istina, Berger se kasnije ogradio od svog stava iz ’90-ih, ali stvarnost pokazuje da danas religija gubi bitku u bogatijim društvima i sredinama, dok se u siromašnijim drži. Čak i raste. U pojasu podsaharske Afrike broj hrišćana je u velikoj ekspanziji. Ankete u SAD iz 2018. pokazuju da su grupacije „bez religije“ najbrojnije.
Šta u stvarnosti najviše ugrožava hrišćanstvo? Očekivano internet, odnosno društvene mreže. U SAD pojavile su se "IT religije", koje su u prvih pet godina imale neverovatan broj vernika (Me Too), da bi se potom pretvorile u statističku grešku. Poznata je i grupacija "džedajista" (inspirisani "Ratovima zvezda") koja je u Britaniji imala sve verske obrise. U jednom trenutku brojali su više od pet miliona "vernika", da bi ih vreme "pozobalo".
U SAD, u vreme kad je Frensis Fukujama objavio "Kraj istorije" počele su se rađati "nove religije" poput kapitalizma i tržišne privrede, koji u tamošnjoj logici nazivaju novom religijom. Mantra Silicijumske doline „kreći se brzo i ruši sve“ postala je nova vera i istina za nove tehnologije i plutokrate… Pre nekoliko godina članovi samoproklamovane "racionalističke" onlajn zajednice "LessWrong" počeli su da raspravljaju o misaonom eksperimentu, o sveprisutnoj superinteligentnoj mašini sa mnogo svojstava božanstva i pomalo osvetničke prirode starozavetnog boga. Krstili su je kao "Deus ex machina". Osnovna ideja je da bi veštačka superinteligencija mogla da poseduje svojstva božanstva.
Vesti
15.09.2022. 18:00
Zbog čega su zabrinuti "Ateisti Srbije"
Neki preduzetnici iz ove oblasti, poput Entonija Levandovskog, misle da je njihov sveti cilj da izgrade baš pomenutu supermašinu, podseća BBC. Levandovski, koji se obogatio praveći automobile s automatizovanim vozačem, završio je u vestima 2017. kad je osnovao crkvu "Put u budućnost" posvećenu postizanju mirne tranzicije do sveta koji uglavnom vode superinteligentne mašine.
"Ovaj put ćete moći da pričate s Bogom, bukvalno, i sa sigurnošću da znate da vas on sluša", rekao je Levandovski…
Zemlje Zapadne Evrope najrečitiji su pokazatelj novih verskih preraspodela. U Nemačkoj, protestanti i katolici bili su odrednice ne samo verskih, nego i ukupnih društvenih kretanja. Međutim, poslednjih godina te odrednice su se pomerile.
"Ovo je istorijski trenutak, budući da posle mnogo vekova u Nemačkoj više nije normalno biti vernik", kaže Karsten Frerk, berlinski sociolog iz naučne grupacije koju je osnovala Humanistička fondacija "Đordano Bruno".
"Nekada su crkve učestvovale u svim segmentima društvenog života. Pedesetih godina 20. veka one su bile zastupljene u svakodnevici ljudi, određivale opšteprihvaćena shvatanja porodičnog života, morala i stabilizovale novonastali politički poredak", kaže Detlef Polak sa Univerziteta Minster.
Danas u Nemačkoj živi oko 83 miliona stanovnika. Oko 22 miliona se izjašnjavaju kao katolici, a manje od 20 miliona kao protestanti, što je ispod 50 odsto stanovništva. Teolozi i sociolozi procenjuju da će 2060. godine u Nemačkoj samo 30 odsto građana biti vernici Rimokatoličke ili Evangelističke crkve.
Iz ovog lavirinta teško je predvideti kakve su sudbine hrišćanstva, judaizma, islama. Ostaje jedna konstanta. Svet budućnosti, kojim će upravljati superinteligentne mašine, zasigurno će proizvesti još veće siromaštvo. A siromaštvo, po verovanju većine teologa u svetu, biće poslednja odbrana tradicionalnih religija. Međutim, ostaje pitanje da li će se pored hrišćanstva pojaviti nova religija. Najugledniji teolozi na Zapadu veruju da je to moguće, ukoliko vlasti SAD (a samim tim i većina zemalja EU) prihvate neku novu religiju, kao što je Rimsko carstvo 323. godine nove ere prihvatile hrišćanstvo.
Protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve dr Velibor Džomić za "Ekspres" govori o veri kod Srba i značaju hrišćanske civilizacije koju nije moguće tek tako "gumicom" izbrisati na Zapadu, ni na Istoku.
"Hrišćanstvo je na udaru još od Velikog petka i Hristovog raspeća na Krstu. Sva istorija hrišćanske civilizacije je u znaku krsta i Vaskrsa. Isti je slučaj i sa srpskim narodom i srpskom istorijom. Veliki Njegoš je rekao da je ’stradanje krsta dobrodjetelj’ i da ’vaskrsenja ne biva bez smrti’.
Vesti
20.12.2022. 12:02
Ove četiri crkve su proglašene spomenicima kulture
Srpski narod je posvedočio tu veliku hrišćansku istinu, a svedočimo je i danas. Ne mogu se danas dobiti pravi i tačni odgovori o pobožnosti i crkvenosti kod Srba ukoliko se ne zna za stravično stradanje crkve – njene jerarhije, njenih episkopa i sveštenika, monaha i monahinja, kao i vernika – u toku Drugog svetskog rata od skoro svih naoružanih formacija na bivšem jugoslovenskom prostoru, a najviše od hrvatskih ustaša i ostalih nacifašista. Srpska crkva ne samo da je bila desetkovana u Drugom svetskom ratu, nego je njeno sveštenstvo bilo prepolovljeno, a narod genocidom i drugim zločinima gotovo istrebljen sa određenih teritorija. Porušeno je na stotine hramova i manastira. Strašne ratne rane su produbljene gonjenjem Srpske pravoslavne crkve i njene punoće od komunističkog režima posle Drugog svetskog rata. Ne treba zaboraviti da su komunisti ubili dva i po puta više sveštenika od hrvatskih ustaša, a da je ateizacija vršena sistematski i planski decenijama i to na razne načine od obdaništa do domova penzionera. Još uvek ima hramova koji nisu obnovljeni od stradanja 1941. godine", kaže dr Džomić.
On podseća da je posle pada komunizma na ovim prostorima došlo do ratova koji su zadesili srpski narod.
"Čitave generacije su stasavale ne samo bez znanja, nego i bez elementarnih informacija o Bogu, crkvi, hrišćanskim vrednostima i srpskim tradicijama. Bio sam svedok kada smo u Crnoj Gori odjednom u jednoj porodici krštavali po tri generacije. Bez obzira na sve, naš narod se vraća Bogu, crkvi i istorijski potvrđenim moralnim i duhovnim vrednostima. U tom povratku ima i posrtanja, ali bitno je da smo na tom putu povratka koji nije ni lak, ni kratak, ni jednostavan. Naprotiv! Dovoljno je samo da se pročitaju izuzetni zapisi Grigorija Božovića, sabrani trudom prof. dr Dragiše Bojovića u knjizi ’Na hadžiluku’, pa će nam biti jasna i tajna pobožnosti i tajna crkvenosti kod Srba."
On podseća da veliki praznici poput Božića, Vaskrsa, Savindana... "uvek prizovu na bogosluženje veći broj ljudi i to je evidentno ne samo kod nas Srba, nego i kod drugih pravoslavnih naroda. Istina, na nedeljnim bogosluženjima, a ne treba zaboraviti da su i to praznična bogosluženja, bude manje ljudi nego na velike praznike. Međutim, raduje i hrabri činjenica da je na bogosluženjima sve više mladih ljudi. Ne treba zaboraviti i da sada imamo već 22. generaciju učenika koji su dobili priliku i pravo da uče pravoslavnu veronauku u srpskim školama. To je veliki zalog pravoslavnih Srba i zato na pravoslavnu veronauku u školama treba posebno paziti i posvećivati joj dužnu pažnju..."
Gospodin Džomić završava porukom da "ne treba gubiti iz vida da snaga hrišćanstva nije u broju, nego u sili božjoj. To nevernici pod različitim nazivima ne vide i zato su skloni da hrišćane stalno prebrojavaju. Crkva ne traži i ne treba joj monopol ni u čemu, ali crkva traži slobodu i dostojanstvo za svakog čoveka".
Komentari
