INTERVJU BOJAN KLAČAR: Opozicija je sada na nuli

Mnogo bi se narodnih poslovica moglo iskoristiti pri pisanju i pričanju o najnovijem opozicionom ukrupnjavanju, odnosno o formiranju Udružene opozicije Srbije. Njihova suština bi se, manje-više, uvek mogla svesti na isto – novo pakovanje. No, da ne bismo pali pod uticaj predrasuda, pitali smo Bojana Klačara, izvršnog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju, šta bi po njegovom mišljenju mogla da bude suština novog-starog saveza i da li je, zapravo, jedini novitet u njemu ime.

"Ima tu više ciljeva. Jedan je, mislim, strateški i to samo po sebi, i na ovom nivou nije loš potez. A to je zapravo odvajanje od Dveri. Jer Dveri su u suštini bile najkritikovanija tačka u Savezu za Srbiju. Na ovaj način, u stvari oni stvaraju sebi prostor da zagovaraju neku centrističku politiku, tako da mogu malo više da nastupaju programski, a da ne moraju da objašnjavaju zašto je taj Boško Obradović upao na RTS, i da li je to bilo dogovoreno. Sa druge strane, i Dveri mogu same da prikupe određen broj birača koji bi bili na tom rastojanju.

Pretpostavljam da je to taj neki prvi korak, a onda bi trebalo da usledi ono što je najvažnije. A to je ono što oni u ovom momentu ređe pominju. Ali ja mislim da je to suštinski vid ovoga, da se dođe do jednog imena, jednog kandidata“, kaže Klačar na početku razgovora za "Ekspres".

Za predsedničke izbore i za beogradske?

"Da. To je spoj jednog, odnosno dva imena u ovom slučaju. Ime koje bi na neki način politički potiralo sve razlike i nedostatke koje je imalo ovo udruživanje. Da stvori neku vrstu kišobrana za sve njihove razlike. To je onaj deo gde se može videti neka vrsta strateškog.

Ono gde zapravo ova odluka liči na Savez za Srbiju koji je postao fleksibilniji ili labaviji savez za Srbiju, kako je rekao Vuk Jeremić, jeste činjenica da je preko noći promenjeno ime, da su manje-više ostali isti akteri, da tome izgleda nije prethodila neka vrsta prethodnog razgovora sa drugim ljudima. Vidimo da su se o toj koaliciji negativno izjasnili Boris Tadić i ’Ne davimo Beograd’. I treća greška koju oni ponavljaju jeste neka vrsta ekskluzivnog pristupa u kojem su vrata zatvorena za sve one koji iskaču iz narativa koji je formirao SzS, a to je prevashodno narativ o bojkotu."

Ostali su isti ljudi, promenjeno je ime.

"Da, zadržan je isti narativ."

Sve liči na promenu forme bez bilo kakve nove suštine?

"U ovom momentu nema dramatičnih promena u suštini. Dramatične promene u suštini mogu da nastanu tek onda kada se dođe do kandidata za gradonačelnika i predsednika. Mi tada možda možemo govoriti o dramatičnim promenama u suštini. Ja mogu da pretpostavim da je to međukorak koji ide ka tome. Ali u ovom momentu ovo je više, kako da kažemo, neka vrsta taktičkog manevra da bi se dobilo na vremenu do pronalaska tih ljudi. Jer mi se čini nerealnim da će bilo ko ko je aktivno uključen u rad ovih stranaka moći da bude kandidat za predsednika. Čini se zapravo da se traži neko ime koje će biti izvan političara, izvan ljudi koji vode ove stranke."

Vidite li sada nekoga ko je bio spreman da stane ispred tih ljudi koji se u prošlosti nisu baš pokazali tako da često ni međusobno nisu mogli dobro da sarađuju, a kamoli još sa nekim sa strane?

"Ne vidim. Mislim da to ime nije ni blizu da se pronađe. Sigurno je da se o tome razmišlja. Sigurno je da postoje određena imena sa kojima oni razgovaraju, ali u ovom momentu je gotovo nemoguće predvideti ko bi to mogao da bude. Možemo da govorimo na nivou profila, kakav bi kandidat eventualno mogao da bude dobar. To bi trebalo da bude neko ko pripada onoj oblasti koja pokriva najširi spektar birača. To je ili oblast iz obrazovanja, ili zdravstva, ili vladavine prava. Dakle, neko ko dolazi iz one oblasti koja tangira najveći procenat stanovnika. Nije slučajno što je Aleksandar Vučić izvukao Zorana Radojičića da bude gradonačelnik. On dolazi iz zdravstva. Takav profil kandidata iz te oblasti treba i njima. I naravno potrebno je da ta osoba ima što manje problematičnih detalja u svojoj biografiji. I da ne bude nepoznata. Ne čini mi se da je dobro rešenje da se dobije osoba za koju najšira javnost nije čula, zato što je potrebno mnogo uložiti u kampanju da bi se takva osoba uopšte pozicionirala. Koje je to ime, mislim da u ovom momentu nije poznato ni ljudima u udruženoj opoziciji."

Oni su pokušali od Saveza da naprave nešto što bi imalo nekakav jedinstven program. To je bilo praktično. Jeremić kaže da NS nastupa sama, svaka stranka će imati svoj program. Koliko ta programska razjedinjenost može da doprinese stvaranju tako labavog saveza?

"Ja ne očekujem da će Udružena opozicija Srbije nastupati programski. Moja očekivanja su da će oni nastupati kao vrlo fleksibilan kišobran koji treba da okupi što više ljudi, stranaka i pokreta oko jednog, odnosno dva kandidata. Ovo udruživanje uopšte ne vidim kao neku vrstu sinhronizovanog tela koji će programski da nastupa. Ovo udruživanje zapravo meni liči na udruživanje koje treba da iznedri jednog, odnosno dva kandidata i koje treba, imajući u vidu da će ga činiti različite stranke i subjekti, da eventualno obezbedi tih dvadesetak hiljada ljudi koji su neophodni da bi se pokrili izbori. Ja cilj ovog udruživanja vidim samo u tome. Ono što će da bude nusproizvod ovog udruživanja jeste zapravo činjenica da će neke stranke više samostalno da rade na sebi.

Povezane vesti - IZVINITE, JE L’ MOGU JA JOŠ JEDAN KRUG?

Očekujem da će tu najviše da rade SSP i Narodna stranka.

Jedan od nusproizvoda i bojkota i ovog udruživanja jeste da će mnogo više prostora da dobiju one stranke koje imaju kakve-takve resurse i kapacitete da učestvuju u političkom životu. Veoma su male šanse da se u postojećim okolnostima to desi u DS. Dakle, dok se ne reši stanje u Demokratskoj stranci, teško da se Demokratska stranka može aktivnije baviti time. Male su šanse da čak i Dveri mogu ozbiljnije da se uključe u politički život, imajući u vidu da su praktično ostale bez ikakvog finansiranja. Da ne govorimo o onim strankama koje su izašle na izbore i na njima loše prošle. Koje su šanse da PSG postane stranka sa jačom infrastrukturom u periodu ispred nas? Da poentiram, nusproizvod će zapravo ovde biti jačanje određenih stranaka. Šta će se dešavati u budućnosti verovatno će zavisiti od toga kakva će biti reakcija onog dela opozicije koji nije zadovoljan ovim savezom. Za sada tu vidimo Borisa Tadića, vidimo delimično inicijativu ’Ne davimo Beograd’, i videćemo kakva će biti reakcija ovih stranaka koji su izašle na izbore. Nekako se ne čini realnim da će sve one sedeti skrštenih ruku na gradskim izborima i na predsedničkim."

Da li je ovo na neki način savez za davljenje ostatka opozicije?

"Ne, zato što ja mislim da su bojkot i rezultati ovih izbora na neki način i za opoziciju koja je izašla na izbore i za opoziciju koja je bojkotovala izbore, bili korak unazad, odnosno da su ovi izbori nezavisno od formiranja ovog saveza, zapravo poraz i jedne i druge opozicije. I one koja je izašla na izbore i one opozicije koja je bojkotovala izbore. Možda je nešto blaži poraz onih ljudi koji su bojkotovali izbore zato što su dobili, da kažem, ponovnu priliku da to urade na predsedničkim izborima. Ali ako se pogleda izlaznost na izbore 21. juna, oni su pokazali da opozicija mora gotovo u potpunosti da promeni svoje pristupe, svoje strategije, i da u suštini ono što su ponudili i jedni drugi nije naišlo na odobravanje ljudi."

Niko od njih nije uspeo da nametne neku temu kojom bi parirao strankama na vlasti.

"Ne. Rezultati izbora su takvi da opozicija faktički skoro pa da mora da krene od nule. Kada kažem skoro, postoji tu neka, nazovimo je bazična infastruktura, ima nekoliko ljudi koji su viđeni kao najozbiljniji kritičari režima, ali mimo toga faktički opozicija se sada nalazi na nuli. Posle ovih izbora opozicija mora, zapravo, da u potpunosti preispita, da preuredi svoje postojeće političke aranžmane. To je dakle nešto što je bez ikakve dileme pokazano na izborima 21. juna."

Mogu li to sa postojećim ljudima?

"Mislim da će morati. Ima i grešaka političara, ima malo i nerealnih očekivanja birača. Razna istraživanja nam vrlo često govore da birači žele nova imena, nova lica. Toga je svestan čak i Aleksandar Vučić, da ne govorimo o opoziciji. Zato Aleksandar Vučić manje-više na svim izborima meša karte.

Na beogradskim izborima je izašao sa puno javnih ličnosti, sa doktorom koji mu je bio kandidat za gradonačelnika, da bi na ovim izborima promenio manje-više dve trećine poslanika izašavši sa licima koja nikada do sada nismo imali prilike da vidimo. Ista ta očekivanja postoje i još su više izražena za opoziciju. Verovatno bi bilo dobro, i ja negde verujem da su toga i u opoziciji svesni, da bi promena nekih ljudi bila dobra i za njih. Ali nisam siguran da je Srbija toliko veliko političko tržište da ona može da dođe do tih novih ljudi. Jer ko su ti novi ljudi? Prosto nalazimo se u 2020. godini gde je većina političara koji su sada aktivni, bilo u opoziciji ili u vlasti, imala prilike da učestvuje u političkom životu. Imaju neke biografije iza sebe. Vrlo je teško u situaciji gde imate poprilično veliki odliv mladih ljudi da na svake sledeće izbore izlazite sa nekim novim ljudima. Mislim da će opozicija morati da ih ponudi. Mislim da će opozicija makar u liku ova dva kandidata morati da izađe sa nekim imenima koja su, ako ne u potpunosti nova, a ono imena bez velikog političkog balasta. To su moja očekivanja. Ali teško da će opozicija moći da promeni sve one ljude koji će biti iza tih kandidata.

Meni se to ne čini ni realnim. Tako da zapravo to su varijable sa kojima opozicija mora da ide. Nema drugog načina."

Zoran Lutovac kaže kako veruje da će ovim udruživanjem da privuku veću podršku građana. Koliko je realno da stranke, od kojih mnoge nisu ni prepoznatljive, udružene privuku veći broj građana?

"Objektivno, ispravan odgovor bio bi da su oni već to proverili kroz neko istraživanje, da li takva koalicija pravi sinergetski efekat ili ga ne pravi. Dakle, negde bi se moglo pretpostaviti da je to već urađeno pre nego što je bilo kakva koalicija napravljena. Da li je to tako, zaista ne znamo. Ono što se pokazalo u slučaju Saveza za Srbiju je da ta koalicija nije davala sinergetski efekat."

Povezane vesti - INTERVJU ŽARKO TREBJEŠANIN: Teško je, ali nije apokalipsa

I ne samo Savez za Srbiju, nego čini mi se i niz koalicija pre toga nije davalo taj efekat.

"Kako koja. Od Saveza za Srbiju se zapravo nametnuo taj narativ. I to je zapravo možda direktan odgovor na vaše pitanje. Negde se od Saveza za Srbiju napravio narativ da samo ujedinjena opozicija po nekim strogim kriterijumima ekskluziviteta i neke vrste političkog puritanizma, dakle u smislu da ne može da bude niko ko je izlazio na izbore i sarađivao sa Aleksandrom Vučićem, dakle samo takvo ujedinjenje može da donese prevagu u borbi protiv SNS. To se nije pokazalo u slučaju Saveza za Srbiju iz dva razloga.

Jedan je zato što se pokazuje da nije dovoljno imati crno-beli nastup, dakle nije dovoljno imati kao zajednički imenitelj kritiku Aleksandra Vučića. I drugi razlog su bile Dveri. A ova koalicija na neki način nastavlja tu tradiciju. I dalje je polazna pretpostavka da samo ujedinjenje tih pravovernih opozicionih stranaka donosi prevagu. Ali ovde je zapravo pitanje na koje ja nemam odgovor, da li je to i empirijski potvrđeno? Da li je neko uradio istraživanje koje je dalo jasan odgovor da li takva koalicija pravi sinergiju ili ne? Čini mi se, zapravo, da se možda u insistiranju na jedinstvenoj koaliciji gube prednosti koje bi mogle da se dobiju ukoliko bi se napravile dve ili tri koalicije koje bi bile utemeljene na nekoj vrsti programskih sličnosti, nekih novih ljudi. Sa ovom Udruženom opozicijom Srbije oni mogu profitirati ukoliko se zapravo pokaže da oni na sledećim izborima neće imati ozbiljniju konkurenciju među opozicijom. Njihova prednost može da bude u tome što ostatak opozicije izmučen nemanjem finansijskih sredstava, neulaskom u parlament, zapravo neće moći da ponudi neku novu alternativu pa će ljudi glasati za ovu opoziciju strateški.

U smislu, izaći ću na izbore i radije ću da glasam za nekoga za koga sigurno znam da će preći cenzus, nego da rizikujem pa da glasam za neku drugu stranku za koju ne znam da će preći cenzus. Prosto, suviše smo daleko od kalkulisanja koliko će ova koalicija vredeti kada mi zapravo nismo videli odgovor kako će izgledati, šta će nuditi, kako će funkcionisati. A sa druge strane nismo dobili ni odgovor konkurencije. Nije realno očekivati da će sve one stranke koje nisu deo ovog saveza da sede mirno. Dakle, nije realno očekivati da će ’Ne davimo Beograd’ da se pomiri sa sudbinom. Ili SDS Borisa Tadića, ili PSG. Nije realno da će sedeti skrštenih ruku. Imaće"neku vrstu reakcije, a videćemo kakvu."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...