INTERVJU BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Ova država je nastala na poljoprivredi

Nema privrednog sektora koji ne trpi posledice pandemije koronavirusa. Izuzetak nije ni poljoprivreda koja je višestruko pogođena. Na udaru su proizvođači, koji muku muče sa neophodnim radovima, pre svega zbog ograničenja kretanja.

Negativne efekte osećaju i prodavci, trgovci, koji sada teže dopremaju robu do svojih prodajnih objekata.

Država je, kako je to ranije najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, predvidela opšte mere pomoći za sve poljoprivredne subjekte i poljoprivredna gazdinstva, kao i sektorske mere koje se tiču finansijske podrške, na primer, povrtarima koji su ugroženi zatvaranjem pijaca.

Pomoć je, reklo bi se, u ovom trenutku upravo i najpotrebnija svakom povrtaru ili malom mlekaru, dok ratari obavljaju svoje poslove koliko-toliko normalno, uz problem koji im pričinjava zabrana kretanja, a setva je obavljena još jesenas.

Potpuno zatvaranje zelenih pijaca možda još nije nanelo veću štetu, jer je povrće i voće moguće kupiti i u velikim marketima, ali se posledice i te kako osećaju i one najviše udaraju upravo one koji su do sada robu plasirali upravo ovim putem, ali i one koji su navikli da, najčešće vikendom, uzmu ceger u ruke i prošetaju do najbliže pijace.

I za to čini se, međutim, ima rešenja u vidu elektronske pijace. Ubuduće će, ako cela stvar profunkcioniše, dakle, ljudi na pijacu umesto sa cegerom ići pomoću kompjuterskog miša.

Ministar Nedimović je optimista u pogledu ovog rešenja i veruje da će, ako sve bude u redu, elektronska pijaca da startuje već u petak, odnosno na dan kada se ovaj broj "Ekspresa" nađe na kioscima. Izazovi su, svakako, veliki, ponajviše možda u oblasti logistike, odnosno u načinu dopremanja robe od proizvođača do krajnjih kupaca.

"Ako sve bude u redu, elektronska pijaca bi trebalo da startuje od petka, možda će i ranije. Ali, hajde sada da ne baksuziram. To podrazumeva jednu elektronsku platformu na kojoj će se nalaziti elektronska ponuda svih povrtara, voćara, a kasnije i proizvođača mleka i mlečnih proizvoda koji imaju višak proizvoda u Srbiji, a koji zbog zatvaranja zelenih pijaca najčešće nemaju gde da ih prodaju. Moraćemo, sa druge strane, da uvezujemo i velike trgovinske lance, a isto tako i pojedinačne kupce koji žele da kupe njihovu robu. Pomoću te platforme biće moguće organizovati dostave robe pomoću raznih kurirskih službi, sa kojima već pregovaramo. Na portalu elektronske pijace nalaziće se slike svega onoga što se nalazi u ponudi u Srbiji. To će sada biti kompenzacija zbog zatvaranja zelenih pijaca, a ja se nadam da će to kasnije, i kada prođe pandemija koronavirusa, da zaživi kao elektronska pijaca Srbije“, kaže Nedimović na početku razgovora za "Ekspres".

Da li će pristup elektronskoj pijaci biti omogućen svim građanima Srbije?

"Apsolutno. Kako oni koji budu želeli da kupuju, tako i oni koji budu imali da ponude nešto za prodaju što se tiče voća, povrća, mlečnih proizvoda, ili kasnije možda čak i nekih drugih poljoprivrednih proizvoda."

Da li će svoju ponudu na elektronskoj pijaci moći da iznesu samo registrovana poljoprivredna gazdinstva ili i drugi mali proizvođači?

"Svako ko ima nešto od poljoprivrednih proizvoda moći će da iznese svoju ponudu. Prioritet, naravno, imaju registrovana gazdinstva kojih u ovom trenutku ima oko šeststo hiljada u Srbiji."

Ali će to moći da urade i oni koji nisu registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo?

"Svi oni koji imaju robu koju mogu da ponude na prodaju, a da je poreklom sa njihove njive, moći će to da urade na elektronskoj pijaci."

Kako će biti kontrolisano poreklo, kvalitet i ispravnost tih proizvoda? To će biti veoma zahtevan posao.

"Kada je reč o mlečnim proizvodima i prerađevinama biljnog porekla, reč je isključivo o proizvodima koji već imaju potrebne sertifikate. A što se tiče druge sirove robe, postoji sanitarna kontrola koja će to uraditi. Sanitarni inspektori su i ranije izlazili na pijace i kontrolisali robu, a svi koji su prodavali imali su neka odobrenja za prodaju."

Da li to znači da će sada inspektori da posećuju te ljude koji će robu da nude na onlajn pijaci i kontrolisati ono što prodaju, ili će postojati drugi način kontrole?

"Rukovodimo se sistemom analize rizika. Na primer, svaki deseti uzorak se kontroliše i na bazi monitoringa se određuju neophodne mere."

To će, dakle, podrazumevati kontrolu pošiljaka, a ne kontrolu ljudi koji tu robu prodaju?

"Apsolutno."

Da li Srbija ima dovoljno kapaciteta za takav posao?

"Prvi put radim ovo u životu. Ovo je stvar koja će tek da se razvija. A perspektiva postoji, o čemu sudim po zainteresovanosti i trgovinskih lanaca, ali i prodavaca, naročito iz krajeva poput Žitorađe gde ima dosta plasteničke proizvodnje, kao i uz Moravu, iz Leskovca... Zaista vidim da su ljudi zainteresovani. Sa druge strane, imamo veće finansijske kuće koje posluju sa platnim karticama koje se, takođe, interesuju da uđu u sistem bezgotovinskog plaćanja za elektronsku pijacu, da i oni budu deo celog sistema. Eto, vidite da smo dovršili priču sa digitalizacijom pijaca, što je nešto o čemu nismo ni sanjali pre pandemije koronavirusa."

Ispada da je situacija kao i u obrazovanju, u kojem je za par dana organizovan kakav-takav vid onlajn nastave i učenja na daljinu.

"Znate kako, kad nešto imate kao problem, a vi ga zapravo pretvorite u izazov i na kraju ga rešite, onda iz minusa idete u plus. Isto kao što je bilo problema sa kvascem. Prvo ste ga uvozili, a sada ćemo ga od vikenda izvoziti."

Kako smo, zapravo, došli do te situacije, kada je kvasac u pitanju, da ga uvozimo, a sada ćemo moći da ga izvozimo. Zašto je moralo tako da bude?

"To morate da pitate one koji su pre 20 godina privatizovali sve. I što su se radile privatizacije, po mom mišljenju, bez ikakvog plana i sistema. Princip je bio takav da se prodavalo samo onom ko ponudi više novca. Mi smo za 48 sati sa ljudima iz Sente uspeli da osposobimo liniju za proizvodnju kvasca koja godinama nije radila."

Da li je moguće da tim ljudima pre cele ove situacije nije bilo u interesu da pokreću proizvodnju?

"Oni su imali svoje savezničke firme. Istog vlasnika imaju u Mađarskoj i Hrvatskoj i oni su tamo proizvodili kvasac. Nisu imali razloga da proizvode ovu vrstu kvasca u Srbiji, već su to dopremali iz Mađarske i Hrvatske. Oni proizvode neku drugu vrstu kvasca koji je namenjen za industriju i izvoze ga za Japan. Čak 97 odsto proizvodnje im je izvoz. Ali kako su se zatvorile granice i kako je prestalo da ide sve kako je išlo ranije, nije bilo isporuka, rodila se ideja o ponovnom pokretanju ove proizvodnje. I od subote ujutru, kada se rodila ideja, u nedelju uveče je već krenula proizvodnja. Samo je trebalo da neko radi svoj posao. Ili da neko radi tuđi posao."

Više pročitajte u štapmanom izdanju Ekspresa...