INTERVJU DR ZIJAD BEĆIROVIĆ: Još smo taoci obaveštajnog podzemlja

Sredinom marta Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani objavio je izveštaj zanimljivog naslova: „Crna Gora 2021: Izvoznik kriminala u region“. U njemu se analizira situacija u Crnoj Gori stotinu dana od formiranja prve postđukanovićevske vlade u Podgorici, ali se sve dovodi i u regionalni kontekst, ali i u domen uticaja velikih sila, NATO, stranog kapitala i, pre svega, uticaja organizovanog kriminala. O samom izveštaju, ali i o stanju u regionu za „Ekspres“ razgovaramo sa dr Zijadom Bećirovićem, direktorom Instituta. Odmah na početku pitamo ga da li je organizovani kriminal počeo da napušta Crnu Goru tek sa promenom vlasti ili je Đukanović taj izvoz počeo i mnogo pre toga?

„Intenzivno je počeo da napušta Crnu Goru promenom vlasti, jer su uvideli da Crna Gora prestaje biti utočište za kriminal, barem ne u onom obimu kao za vreme Đukanovića. Kriminal je odlično informisan i već su znali da Đukanović nije ono što je nekada bio i da dolazi njegov kraj. Zar možete poverovati da će neko ostati na vlasti posle 31 godine vladavine ili bolje rečeno režima u srcu Evrope“, kaže Bećirović za „Ekspres“.

Zbog čega mislite da je Srbija izabrana za prvu zemlju tog izvoza? Zbog čega je mislio da je Srbija plodno tlo za organizovani kriminal?

„Srbija je centralna i najveća zemlja regiona. Beograd je metropola. Srbija se ubrzano razvija kao nijedna druga zemlja regiona. I što je najvažnije, svi su tradicionalno naviknuti na Beograd i Srbiju, tako da svi putevi vode ka Srbiji. Jaka je saradnja između kriminalnih struktura iz Crne Gore i Srbije, a Srbiju iz raznih razloga doživljavaju kao domaći teren, mnogi od njih imaju i državljanstvo Srbije.“

Kako objašnjavate to da uprkos brojnim istragama u inostranstvu Đukanović nikad nije seo na optuženičku klupu?

„On je trebao Zapadu, posebno zbog tadašnjeg zvaničnog Beograda. Nije tu baš bila časna uloga Zapada kada je u pitanju Đukanović. Đukanović je vršio neku vrstu bdenja nad Srbijom i njenom politikom i stalno pokazivao na sebe da je on taj pravi i pouzdani partner Zapada. Politički nestabilan Beograd ga je jačao u očima zapadnih partnera. Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast to se promenilo. Nema nikakve osnove da se Crnoj Gori pridaje jedna takva važnost, sve je bilo preuveličano, naduvano i nepotrebno da se daje važnost jednoj Crnoj Gori, koja u regionalnim okvirima ima neki minimalan, bolje rečeno, simboličan značaj. Crnogorci su vrlo vešti u manipulacijama i znaju da sebi pridaju mnogo veći značaj nego što im realno pripada. Đukanović je time i mnogo čime drugim odlično manipulisao. Njegova politika su manipulacije i stvaranje, bolje rečeno unošenje, podela. Ulaskom Crne Gore u NATO postao je suvišan političar, čovek koji nikome više ne treba. To se primetilo i pred izbore. Niko sa Zapada mu nije izrazio podršku pa je sakupljao neke potpise u regionu, da je navodno ugrožena Crna Gora. Zamislite tog konstrukta, kojeg je producirao Đukanović, da je ugrožena Crna Gora, kao članica NATO, i onda poziva Bošnjake iz Bosne i Hercegovine da mu pomognu da zajednički odbrane Crnu Goru od Beograda. A upravo je Đukanović neposredni učesnik ratova u Bosni i Hercegovini, povezuje se sa događanjima u Srebrenici, ali bilo je i zločina koji su se desili na teritoriji Crne Gore za koje je on odgovoran i koji nikada nisu sudski procesuirani. Crna Gora nije bila ni tada, a ni sada ugrožena. Ugrožena je njegova vlast i održavanje na vlasti. Sada osniva različite internet portale za fake news i počinje svoj hibridni rat sa svima koji mu se ispreče na njegovom putu navodnog povratka na vlast, a on je već sada prošlost. Ne zavaravajmo se da ne postoje otvorene istrage protiv Đukanovića. One mogu svakog trenutka biti aktivirane u nekoliko država.“

Spominjete intenzivno prebacivanje novca iz crnogorskih banaka u inostranstvo. O kojim je zemljama reč?

„Od zemalja regiona, pa po celom svetu. Kriminal uvek želi da rasprši rizike, tako i kada je u pitanju plasman novca i transakcije. Najlakše je islediti finansijske transakcije. Izašlo je mnogo novca (i u gotovini) iz Crne Gore, što je moglo ugroziti likvidnost bankarskog sistema. Vreme je pandemije Covid-19, bile su umrtvljene ekonomske aktivnosti, smanjena potrošnja, pa je sve to manje uticalo na stabilnost sistema.“

Mnogi su očekivali da će Zapad odlučnije okrenuti leđa Đukanoviću odmah posle poraza na izborima. On, međutim, i dalje očigledno pokušava da upravlja političkom scenom Crne Gore. Zašto je to tako?

„Stvara se samo privid da on upravlja. On je veliki manipulator. Doći će do konsolidacije političke scene. Važno je da su pokrenuti pozitivni politički demokratski procesi. Pojaviće se novi političari kao što se pojavio iz nedavno pokrenutih procesa i novi premijer Zdravko Krivokapić, za kojeg ni javnost u Crnoj Gori nije znala, a kamo li šire. Đukanović pokušava predstaviti situaciju u Crnoj Gori na način 'posle mene potop'. Ne, posle njega Crna Gora treba da krene napred. On mora biti sudski procesuiran, kao i članovi njegove porodice i svi oni koji su nezakonito stekli imovinu. On je neverovatno bogat čovek. Odakle? Od mesečne plate!“

Primetno je i nejedinstvo među strankama koje čine vladajuću većinu u Crnoj Gori. Koliko je ono plod realnih političkih razlika, a koliko posledica mogućeg Đukanovićevog uticaja?

„I jedno i drugo. Moramo znati da je režim trajao 31 godinu i da se nisu nekim prirodnim procesom mogle regrutovati normalne političke elite nego samo unutar Demokratske partije socijalista i njihovih satelita - Socijaldemokrata, Socijaldemokratske partije i bošnjačkih i albanskih predstavnika. Ništa nije bilo normalno kada se radilo o političkom procesu. Đukanovićev režim još uvek kapilarno drži Crnu Goru u svojim rukama i ne zavaravajmo se da je nova vlast preuzela vođenje zemlje u pravom značenju te reči, više je to uradila simbolično. Proces demontaže Đukanovićevog režima trajaće godinama, možda i deceniju. Mislim da politički subjekti u Crnoj Gori moraju biti ujedinjeni u jednome, a to je da zajednički sprovedu demontaža Đukanovićevog režima, koji treba da ode na smetlište istorije, a odgovorni u zatvor. Politička scena u Crnoj Gori je u fazi diferencijacije.“

Povezane vesti - Sigurnu mafijašku luku ruši samo reforma ANB

U izveštaju se navodi i da su manjinske stranke, bošnjačke i albanske, još pod kontrolom Mila Đukanovića, zbog čega su i odbile učešće u novoj vladi. Kako ih Đukanović to još kontroliše?

„One su sve vreme bile sa njim, neka vrsta porodice. Postoji jedan fenomen koji kaže da porodica u zločinu ostaje zajedno do kraja. Oni su uradili zločin prema Crnoj Gori i njenim građanima. On je prvo odvojio Islamsku zajednicu u Crnoj Gori od Bosne i Hercegovine i postavio sebi lojalno rukovodstvo. Uspeo je formirati od Bošnjaka tri etničke zajednice, Bošnjake, Muslimane i Crnogorce islamske veroispovesti kako ne bi predstavljali bilo kakav politički faktor. Oni su bili njegova glasačka mašinerija i ništa više. Albance je uspeo podeliti na Albance muslimane i Albance katolike i tu je skoro došlo do fizičkog sukoba. A poznato je da verska pripadnost kod Albanaca ne igra nikakvu ulogu nego je ključna pripadnost albanskom narodu. Bošnjaci i Albanci, odnosno njihove marionetske vođe, pristale su da budu manjina u državi u kojoj nema većine. E, sada kada je došla nova vlast on je od njih sistemom ucene tražio lojalnost, a oni su govorili da ova vlast ne priznaje genocid u Srebrenici, da je protiv Bošnjaka... A on je ratovao u Bosni i Hercegovini i po Hrvatskoj i sada je on veliki mirotvorac. Nije procesuirao ni zločine nad Bošnjacima unutar Crne Gore.“

Navodi se i da su uvezeni i domaći kriminal, deo političkih struktura i jedan deo stranog faktora uključeni u rušenje vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Koji je to strani faktor i koji je njihov interes za rušenje Vučića?

„Dolaskom Vučića na vlast Srbija postaje samostalna zemlja, koja donosi odluke u svom interesu. Ekonomski napredak daje mogućnost da ste autonomniji u donošenju odluka. Srbija je bila objekt dešavanja kada se radilo o dijalogu između zvaničnog Beograda i Prištine, u poslednjih nekoliko godina postala je subjekt i to se vidi. Svi priznaju da se mora postići kompromisno rešenje sa kojim će se složiti Srbija. I ne zaboravimo, Srbija je proglasila vojnu neutralnost. Vodila je svoju spoljnu politiku shodno svojim interesima i to se pokazalo ispravnim za vreme pandemije Covid-19. Centralna ličnost u svemu tome je predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Srbija je poprište obračuna velikih sila i brojnih obaveštajnih službi. Nimalo nije slučajno što je politička scena tako turbulentna i to upravo dozira taj spoljni faktor uz pomoć domaćih (pod)izvođača. Što veća destabilizacija, to bolje, da se odvraćaju strani investitori. A Srbija je upravo lider po stranim investicijama u regionu. Predsednik Vučić je nekim pojedincima ukazao preveliko poverenje, mislim da su ga izneverili, što je, čini mi se, i sam priznao. Međutim, istinska borba protiv kriminala počinje i po definiciji i u praksi kada tu borbu pokrenete u vlastitim redovima i tu je Srbija pravilno postupila. Pri tome je važno odabrati pravi trenutak za obračun sa kriminalom. Cilj je da ne dođe do okončanja dijaloga između Beograda i Prištine, jer taoci tih odnosa su i jedni i drugi. I to Srbiju guši, ne može da ostvari napredak koji bi inače mogla sa svojim potencijalom. I region je na neki način talac neokončanja dijaloga. Postoje krugovi unutar Srbije i u inostranstvu koji bi da ne dođe do rešenja nego da se stalno produciraju krize i da Srbija stalno nazaduje. Predsednik Vučić je svestan te opasnosti i zato zna šta je potrebno uraditi da Srbija napreduje. A period krize kao što je pandemija najbolje pokazuje koliko ko vredi i koliko je cenjen u međunarodnim krugovima. Srbija je uspela da se repozicionira u regionalnim i međunarodnim odnosima i rebrendira kao što je malo kojoj državi uspelo. Da se razumemo, napadi na predsednika Vučića biće još veći sa ciljem njegove eliminacije, jer brojni pokušaji diskreditacije nisu dosad uspeli. A u svemu ima i toga - sve vam mogu oprostiti osim uspeha!“

Povezane vesti - Glasali za promene, dobili zamene

Da li mislite da hapšenja i istrage koje se ovih dana vode u Srbiji mogu da utiču na Crnu Goru i kako bi mogle da utiču?

„Region funkcioniše po principu spojenih posuda. Trebalo bi pozitivno da utiče na sve u regionu, da krenu u obračun sa kriminalom, pa i na Crnu Goru. Posebno je važna saradnja organa unutrašnjih poslova, obaveštajnih službi, centralnih banaka i drugih organa. Neke stvari su pokrenute. Treba da znamo da kriminalne strukture u Crnoj Gori imaju vertikalnu strukturu, deluju kao koncern, za razliku od npr. Bugarske u kojoj je horizontalna struktura, sa kojom je teža borba i zahteva više resursa. Dobro je da su u Srbiji pokrenuta hapšenja i istrage. To je zaista hvale vredno. Niko ne sme biti jači i iznad države. Time Srbija šalje jasnu poruku tim strukturama.“

Jedna od ocena iz izveštaja je i da je nova vlast pogrešila što nije rasformirala Agenciju za nacionalnu bezbednost koja je, kako se navodi, "servis kriminalnih struktura". Da li je ijedna bivša jugoslovenska republika uspela da u potpunosti transformiše i reformiše slične bezbednosne službe?

„To je odlično pitanje. Još uvek smo taoci tzv. obaveštajnog podzemlja u regionu. Radi se o vrlo moćnim strukturama i dobro raspoređenim. Možda je tu najveći iskorak napravila Bosna i Hercegovina koja je iz razumljivih razloga formirala novu Obaveštajnu bezbednosnu agenciju (OSA/OBA). Nažalost, niko se nije mogao u potpunosti osloboditi obaveštajnog podzemlja, koje je realna opasnost za demokratsku državu i njene institucije. I zbog toga će uspeh Srbije biti uspeh svih, jer će pokazati da je to moguće. Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) Crne Gore je jedna mafijaška organizacija i servis kriminala. Nažalost, pojedine slične agencije izvan Crne Gore su sa njom sarađivale na takav način. ANB se ne može reformirati, oni su morali rasformirati ANB i napraviti novu obaveštajnu agenciju kao što je to uradila Češka. Tu su u pitanje ogromne količine sumnjivog novca koje su na raspolaganju tim strukturama. Strukture organizovanog kriminala su jače od mnogih država i zbog toga je važno izgrađivati institucije države, jer su one jedine koje se mogu suprotstaviti kriminalu. A cilj kriminala je upravo da uništi te institucije ili da na njih gledaju sa nipodaštavanjem.“

Predlažete održavanje zajedničkih sednica vlada Srbije i Crne Gore. Srbija je takve sednice već održavala i sa Mađarskom i Slovenijom. Očekujete li da do takvog sastanka između predstavnika vlasti u Beogradu i Podgorici dođe u dogledno vreme? Šta je najveća prepreka na tom putu?

„Najveća prepreka su repovi iz prošlosti i na balkanskim prostorima neki lični animoziteti, sujete pa i fikcije. Zašto, recimo, kao prvi gest dobre volje od strane vlasti Crne Gore ne bi bio povratak u Podgoricu ambasadora Srbije Vladimira Božovića, koji je proteran na način da je percepcija u javnosti da Crna Gora i Srbija ulaze u rat. Mislim da tu premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić kao mudar i umeren čovek može odigrati ključnu ulogu i opozvati Đukanovićevo proterivanje ambasadora Božovića, koji je, koliko znam, iz Nikšića. I to će otići u anale diplomatije, da su ambasadora proterali iz njegove zemlje, jer su i Srbija i Crna Gora njegove zemlje. Ovako se stvara utisak da je to nastavak politike kontinuiteta u Podgorici, što nije dobro. Moramo učiti jedni od drugih, Srbija je uspostavila praksu zajedničkih sednica vlada i treba videti šta je tu dobro pa iskoristiti dobre prakse, a šta nije poboljšati i unaprediti. Mislim da može vrlo brzo doći do susreta predstavnika vlasti obe zemlje. Verujem mnogo brže nego što mi možemo i pretpostaviti. Politička volja je magična reč za to.“

Povezane vesti - INTERVJU ANDRIJA MANDIĆ: Vlada se ne može oslanjati na „dželate“ bivše vlasti

Crna Gora je ekonomski vezana za Rusiju i Kinu. Kako objašnjavate da to ne smeta zemljama Zapada, a smeta im kada Srbija jača veze sa Moskvom i Pekingom?

„Crna Gora je najviše zavisna od Rusije i Kine od svih država članica NATO. U ruskom vlasništvu je petina kompanija, dok Kina zbog kredita za auto-put Bar-Boljare drži pod kontrolom javne finansije Crne Gore. Zaduženost prelazi 100 odsto BDP-a Crne Gore. A Ruse zna se ko je doveo, Đukanović, ko je doveo Kineze, opet Đukanović. Naravno, da ne smemo razlikovati ili ne daj Bože deliti biznismene i kapital po njihovoj nacionalnosti i državi iz koje dolaze, nego treba stvoriti zakonski okvir i ambijent, koji će biti atraktivan za investicije. A investitori da poštuju pravila koja je država usvojila i koja važe za sve. E, toga u Crnoj Gori nije bilo. Ako nisi bio Milov, onda nisi imao šta tražiti. Državna blagajna je bila potpuno opustošena prilikom preuzimanja vlasti od strane nove garniture, tako da su odmah morali izdati obveznice u vrednosti od 750 miliona evra i to ilustrativno pokazuje kako su Đukanović i DPS vodili Crnu Goru.“

Da li bi ulazak Crne Gore u "mini Šengen" označio i definitivni kraj vladavine Mila Đukanovića?

„Ulazak u 'mini Šengen' ujedno znači i dekriminalizaciju regiona. I potpuno je jasno zbog čega je taj projekat sve vreme opstruirao, odnosno odbijao Đukanović. Važno je da su započeti pozitivni procesi u regionu. Njemu bi bilo najbolje da se povuče i time učini najveću uslugu Crnoj Gori. Što se pre povuče, manje su posledice za njega. On se sasvim sigurno ne može povući bez posledica. Na ovim prostorima koriste se izrazi 'zločinac rata' i 'zločinac mira'. On je oboje. 'Mini Šengen' je vizionarska i najvažnija regionalna inicijativa i to znači i borbu protiv kriminala. On je to do sada stalno odbijao, jer mu se sužava manevarski prostor za kriminal. Đukanović se više ne pita i očekujemo da će nova vlada doneti odluku o uključivanju Crne Gore u 'mini Šengen'“.

O Institutu

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani okupio je na jednom mestu neke vrlo zanimljive ljude. Na primer, predsednik Savetodavnog odbora je, kako se može pročitati na njihovom sajtu, poslednji šef diplomatije SFRJ Budimir Lončar, dok su potpredsednici nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković i penzionisani izraelski general Efraim Lapid. U savetu Instituta, pak, kao počasni predsednik sedi Stipe Mesić, predsednik je politički direktor Bele kuće iz vremena Bila Klintona – Kreg T. Smit, dok je jedan od članova i dobro nam poznati Džejmi Šej, portparol NATO iz vremena bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.