Vesti
17.07.2022. 10:15
Vesti
23.07.2022. 21:20
Rade Jerinić
Mera licemerja
Istorijski gaf Zagreba
Ne znamo pouzdano da li je slika autentična ili ne... Ali prizor dvojice "ukrajinskih izbeglica" navodno na plaži Kantrida u Rijeci, išaranih kao strip nacističkom ikonografijom sa sve Adolfom Hitlerom preko celih leđa, nešto je što možete da zamislite da se desilo u Hrvatskoj.
Ono što ne možete da zamislite je da se dešava u jednoj zemlji članici Evropske unije, ali dva Ukrajinca sa svastikom nisu čudni u zemlji gde se slične slike mogu videti na svakom koncertu Marka Perkovića Tompsona ili obljetnici "Oluje", "Bljeska...
Da li je Hrvatska zaista nakon osam decenija raskrstila sa nacističkom prošlošću ili se još uvek stvari daju gurnuti pod tepih? To je, nažalost, pitanje svih pitanja, a ne pitanje posete srpskog predsednika Jasenovcu.
Mada zamena teze i propagandni rat koji je potom usledio sa obe strane potpuno je obesmislio namere i suštinu. Pitanja protokola, diplomatskih dobrih manira, sve to je nebitno osim jednog problema koji se krije iza formulacije Zagreba "da nije pravi momenat" za posetu. Para- doks se krije u ovoj formulaciji – određivanja momenta za posetu srpskog predsednika najvećem stratištu jednog naroda. Pitanje je, dakle, momenta.
Mada sama hronologija mnogo govori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Vlada Hrvatske njegove službene posete Jasenovcu dva puta do sada odgodila. Rekao je da je u septembru 2021. poseta odgođena i da je Hrvatska kao razlog navela "unutrašnju političku situaciju".
Verovatno iz želje za dobrosusedskim odnosima, na ovakvu molbu je sasvim pristojno udovoljeno.
U martu 2022. godine, prema rečima Vučića, preneto mu je da "poseta nije dobrodošla u tom trenutku". Istakao je da je u Jasenovac hteo da ode "samo da upali sveću i položi cveće".
Posle dva neuspela pokušaja da se sa Hrvatskom dogovori, poštujući kanale komunikacije, predsednik Srbije nameravao je da Hrvatsku poseti privatno, bez državnog protokola i ostalih propratnih igrokaza i uglavnom nesuvislih formi.
Povodom nameravane privatne posete, izjavio je da je predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj Milorada Pupovca obavestio da želi da dođe u Ja- senovac i da on "prenese Plenkovićevom kabinetu ako je to potrebno".
Vesti
17.07.2022. 12:08
Zorana Mihajlović otkazala službenu posetu Zagrebu
Nakon što je Pupovac preneo nameru Zagrebu, Vučić kaže da je 14. jula otpravnica poslova Hrvatske u Beogradu došla u Predsedništvo kako bi prenela "iskrenu molbu" da on ne dođe u Jasenovac i da je vlada u Zagrebu "zbunjena" najavom o kojoj je "neslužbeno" obaveštena. Šef diplomatije Srbije Nikola Selaković izjavio je 18. jula da je Beograd uputio notu Zagrebu u kojoj je izražena spremnost Vučića da službeno poseti Jasenovac.
"Pošto su oni nama zamerili na proceduri i pokušavaju da zamere na iskrenosti, evo mi smo uredno javili da predsednik hoće da dođe i da će ta poseta biti propraćena svim onim čim zvanična službena poseta jednog predsednika države treba da bude", rekao je Selaković.
Prema njegovim rečima, Srbija bi želela da Vučić poseti Jasenovac do 17. septembra.
Još nema zvaničnih potvrda iz Zagreba da je najava Vučićeve službene posete stigla. Hrvatski "Jutarnji list" je, citirajući neimenovanog diplomatu 18. jula objavio da će Hrvatska odobriti Vučićevu posetu, ali da se to "neće dogoditi pre jeseni".
Šef diplomatije Hrvatske Goran Grlić Radman izjavio je dan ranije da su hrvatske vlasti "neslužbenim kanalima" saznale za Vučićevu nameru i da mu privatna poseta nakon toga nije omogućena.
"Podsjećamo da prigodom svakog posjeta stranih dužnosnika vrijeme, prigoda i plan posjeta trebaju biti dio dogovora dvaju strana. Hrvatska nije informirana, to je za Hrvatsku neprihvatljivo i smatramo to nedobronamjernim. Mislimo da to nije iskreno, da to nije odavanje pijeteta (žrtvama)", naveo je Grlić Radman. On je dodao i da Vučićev potez karakteriše kao "provokaciju".
Vesti
19.07.2022. 09:24
Andrej Plenković o (ne)dolasku Vučića u Hrvatsku
"Ovdje su žrtve sredstvo, a ne cilj. Cilj je Vučića dobiti dodatne političke bodove u Srbiji", rekao je hrvatski ministar.
Hrvatski premijer Andrej Plenković potvrdio je da je hrvatska vlada bila svesna nastojanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da krajem februara ili početkom marta poseti Spomen-područje Jasenovac, ali da, kako je rekao, nije bio trenutak za to. Plenković je reakciju Beograda povodom tog slučaja označio histeričnom.
"Nezvanično smo saznali da postoji želja da dođe u nedelju, ali bez ikakvog formalnog obaveštenja – što smatramo da je potrebno da prethodi. To nije privatna poseta, kolika god je želja da se diskretno obavi. To je stvar koja ima svoje političke implikacije i reperkusije i treba da se dogodi u pravom trenutku i za zemlju domaćina i za onoga ko želi da dođe“, rekao je premijer Hrvatske.
"Naša pozicija je principijelno jasna, rekli smo da nije trenutak niti je metodologija bila za to ispravna. Kada dođe trenutak i kada se steknu uslovi, onda možemo razgovarati. Hrvatska je inkluzivna i tolerantna. Prvi put sam u srpskim medijima video da smo mi ustaška vlada“, rekao je Plenković posle redovne sednice stranačkog vrha vladajuće Hrvatske demokratske zajednice.
Govoreći o tome zašto nije bio pogodan trenutak, Plenković je dodao novo značenje pojmu slobodnog interpretiranja činjenica. Naime, hrvatski premijer je ukazao da je u periodu kada je Vučić predlagao posetu zbog sumnji na korupciju bio uhapšen ministar Darko Horvat, a vodila se i istraga koja je obuhvatala ministre Borisa Miloševića i Josipa Aladrovića.
"Hrvatska poštuje srpsku manjinu u Republici Hrvatskoj, poštuje sve manjine u Hrvatskoj, čini velike napore za zaštitu prava Hrvata koji žive u Srbiji... i sa tim ćemo nastaviti, činiti ono što smatramo dobro i ispravno. Naša politika je sve, samo ne histerija ili bilo kakvo sticanje političkih poena na ovoj temi“, poručio je Plenković.
Ministar policije u Vladi Srbije Aleksandar Vulin je, s druge strane, brzo uzvratio na vesti iz Hrvatske odlukom da svi hrvatski funkcioneri koji žele da uđu u Srbiju ubuduće moraju da poštuju posebnu proceduru, traže odobrenje za ulazak u zemlju i navedu razlog posete.
A u Zagrebu, Milorad Pupovac je rekao da "do ovakve situacije nije smelo da dođe“, da se "nije smelo dogoditi da predsednik Srbije ne može da dođe u Jasenovac“, te da je trebalo tražiti alternativne načine da se osigura dolazak predsednika Srbije.
Naglašavajući da je reč o osetljivom i traumatičnom pitanju i da je Jasenovac mesto iskazivanja pijeteta prema "strašnom zločinu i jednako strašnom broju žrtava“, Pupovac je izrazio bojazan da će "ionako loši odnosi Hrvatske i Srbije ovime biti dodatno pogoršani“.
Na vesti iz regiona reagovao je i Centar "Simon Vizental“, čiji je direktor za istočnoevropske poslove Efraim Zurof u pismu hrvatskoj ambasadi u Izraelu meru Hrvatske nazvao "surovom i neshvatljivom“, te da ona može samo da pogorša tenzije između Beograda i Zagreba.
Zurof je u pismu koje su preneli mediji u Beogradu zatražio od hrvatskih zvaničnika da nađu način da isprave svoju odluku.
Ostaje samo da se nadamo da će to zaista biti ispravljeno, mada šteta je već načinjena i strah da je nepopravljiva je potpuno opravdan.
Čudna simbolika i njen primerMinistar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Hrvatske Davor Božinović je 18. jula ponovio stav zvaničnog Zagreba – da se poseta predsednika Vučića Jasenovcu nije mogla organizovati kako se to u Beogradu pokušalo.Na primeru posete potpredsednice Vlade Srbije i ministarke energetike Zorane Mihajlović, koja je u utorak trebalo da poseti Hrvatsku, ilustrovao je da Beograd "zna poslati najavu – kada želi“."U toj noti su svi elementi koji trebaju biti – tko dolazi, tko dolazi u pratnji, tražila se policijska pratnja od granice, vrijeme prelaska granice, osobe koje su u delegaciji i to se tako radi. Srpska diplomacija ima dugu tradiciju, da ne bi znala kako se to radi“, rekao je hrvatski ministar unutrašnjih poslova.On je uporedio postupak Srbije u slučaju Zorane Mihajlović i najave posete predsednika Vučića."S jedne strane – dvije stranice note o dolasku potpredsjednice Vlade, a s druge strane o dolasku predsjednika Republike – ništa“, naglasio je Božinović. Ministarka energetike Zorana Mihajlović je u nedelju, nakon odluke Hrvatske da uskrati gostoprimstvo Vučiću, otkazala najavljenu posetu Zagrebu.
Broj žrtava u JasenovcuPrema poimeničnom spisku žrtava, objavljenom na sajtu Memorijalnog muzeja Jasenovac uz ogradu da "nije konačan niti potpun“, istraživači su do sada identifikovali 83.145 žrtava.Najnovije procene Muzeja žrtava genocida u Beogradu pokazuju da je u Jasenovcu poginulo između 122.000 i 130.000 ljudi, rečeno je za BBC na srpskom iz ove institucije.Muzej sećanja na Holokaust Sjedinjenih Američkih Država procenjuje da je u Jasenovcu nastradalo između 77.000 i 99.000 ljudi. Centar "Simon Vizental“ navodi broj "od najmanje“ 100.000 nastradalih.Tokom četiri meseca 1941. u kompleksu logora Jadovno–Gospić–Pag u Lici ubijeno je najmanje 42.123 ljudi, od toga 38.000 Srba.Herman Nojbaher, nekadašnji visoki zvaničnik nacističke Nemačke, koji je boravio na našim prostorima, u svojoj knjizi "Specijalni zadatak Balkan“ koju je objavio beogradski "Službeni glasnik“ izneo je procene koje daleko prevazilaze gorepomenute brojeve."...Poslednja tačka programa bila je sprovedena u delo. Kada ustaške vođe pričaju o tome da su zaklali milion pravoslavnih Srba – uključujući bebe, decu, žene i starce, to je onda, po meni, preterivanje i samohvalisanje. Na osnovu izveštaja koji su stigli do mene, procenjujem da broj nevinih, nenaoružanih, zaklanih Srba iznosi oko 750.000“, zapisao je Nojbaher.Sa ovom procenom slaže se i izveštaj ekspertske komisije za Jasenovac iz 1968. godine koji je u tadašnjoj SFRJ sačinio tim eksperata predvođen Srboljubom Živanovićem, mladim patologom, koji je nakon toga bio prinuđen da emigrira u London.Inače, naš nedeljnik je pre nekoliko godina pokrenuo inicijativu za podizanje spomenika žrtvama jasenovačkog logora čija su tela bacana u Savu, a zatim pronalažena na obalama ove reke duž njenog toka kroz Srbiju sve do Beograda.
Komentari
