Vesti
21.11.2025. 07:56
Vesti
21.11.2025. 14:20
Đoko Kesić
U fokusu
Rašomon u Banjaluci
Ovih dana obeležava se 30 godina Dejtonskog mirovnog sporazuma, potpisan je u Parizu i označio je kraj četvorogodišnjeg krvavog građanskog rata između Srba sa jedne strane i muslimana i Hrvata sa druge.
Taj sporazum inaugurisao je državnu zajednicu Bosnu i Hercegovinu, koja nije država, a to joj belodano piše i u Ustavu, koji je pisan u inostranstvu.
U Republici Srpskoj 23. novembra biće održani izbori za predsednika entiteta, koje je raspisala Centralna izborna komisija iz Sarajeva. Savez nezavisnih socijaldemokrata istakao je Sinišu Karana kao kandidata, a opozicija Branka Blanušu, profesora Elektrotehničkog fakulteta u Banjaluci.
Kada je reč o Srbima u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, Dejtonski sporazum je samo nastavak one politike "demokratskog Zapada“ iskazanog u NATO bombardovanju položaja Vojske Republike Srpske avgusta 1995. godine. Nastavak "bombardovanja“ manifestovan je kroz politiku visokih predstavnika i njihovih bonskih ovlašćenja, koji su rušili i poništavali državne prerogative Republike Srpske, s namerom da je svedu na folklorno društvo i da od Bosne i Hercegovine naprave "građansku“ državu sa majoritetom muslimanske verske zajednice.
Četvorica od osam dosadašnjih visokih predstavnika bili su Nemci ili Austrijanci, koji su imali podršku Klintonove i Bajdenove administracije, uz otvorenu podršku Brisela.
Potpuni besmisao institucije visokog predstavnika ozakonio je gospodin Kristijan Šmit, nelegalno izabrani službenik Ujedinjenih nacija, koji je, mimo Dejtona i Ustava BiH, doneo samovoljno zakone koji, između ostalog, svu imovinu Republike Srpske – od voda i šuma, do svih rudnih prirodnih bogatstava – prenosi u vlasništvo većeg entiteta, odnosno Sarajeva.
Rukovodstvo RS u Banjaluci, pozivajući se na ustavna ovlašćenja entiteta, donelo je zakone koji poništavaju sve odluke tzv. visokog predstavnika jer po ustavnim dejtonskim ovlašćenjima Srpska je 80 odsto samostalna država.
Sve je kulminiralo inicijativom predstavnika Ruske Federacije u UN, da je 31. oktobra ove godine sazvana sednica Saveta bezbednosti UN sa temom o stanju u BiH, na kojoj je misiji mirovnih snaga EUFOR-Altea produžen mandat na godinu dana.
Kristijanu Šmitu, koga Rusija smatra nelegitimnim visokim predstavnikom, nije bilo dozvoljeno da u tom svojstvu govori na Ist riveru. Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Ruske Federacije u UN, rekao je da je "Šmit uzročnik bezakonja u BiH“ naglašavajući da je Dejtonski mirovni sporazum "jedini mogući osnov za rešavanje svih problema“ i da "ukidanje kancelarije visokog predstavnika može građanima BiH doneti mir i prosperitet“.
Sa njim se složio i predstavnik Kine Geng Šuang, koji je ocenio da je "Šmit pogoršao stanje u BiH te da je suđenje Dodiku dovelo do podele i etničkih tenzija, i da se svi problemi u BiH rešavaju unutrašnjim dijalogom“.
Vesti
08.08.2025. 16:15
Cvijetin Milivojević: "Šmitovi potezi samo jačaju Dodika"
Doroti Šej, ambasadorka SAD u UN, unela je zanimljivu korekciju pozicije Amerike prema BiH. Ona je "pozdravila pozitivne korake koje je 18. oktobra, pokazavši odgovornost, preduzela Narodna skupština RS, zbog čega su i ukinute sankcije zvaničnicima Srpske“. Važna je i njena poruka "da politika Amerike nije više međunarodni intervencionizam, već je vreme za lokalna rešenja i dijalog predstavnika svih naroda u BiH“.
Velika Britanija jedina je stalna članica Saveta bezbednosti UN koja je podržala Kristijana Šmita. Uprkos tome, sasvim je izvesno da se Kristijanu Šmitu bliži kraj, njegov odlazak je planiran sredinom 2026. godine, ali ključno je pitanje da li će Rusija i Kina u Savetu bezbednosti progurati rezoluciju kojom će njegovom legalno izabranom nasledniku biti ograničen mandat i ovlašćenja, što podrazumeva zatvaranje OHR-a.
Međutim, u Srpskoj, pa i u Srbiji, napravljen je istinski rašomon u liku Milorada Dodika, odnosno njegovim kopernikanskim obrtom sa Srpskom i njenim približavanjem Vašingtonu. Odluke Narodne skupštine RS od 18. oktobra, na kojoj su ukinuti svi zakoni i odluke u vezi sa apsolutno nezakonitim postupanjima tzv. visokog predstavnika Kristijana Šmita, čak i zakon o poništavanju njegove odluke da se Srpskoj oduzmu sva njena bogatstva, pa i vode, šume rudna bogatstva...
Već nekoliko dana kasnije iz Vašingtona stiglo je rešenje da se poništavaju sankcije Dodiku i njegovoj porodici, Željki Cvijanović, Nenadu Stevandiću i Radovanu Viškoviću. Sa "crne liste“ izbrisano je ukupno 46 fizičkih lica i firmi iz Srpske i BiH koji su se na njoj prethodno našli "zbog opstrukcije Dejtonskog sporazuma“.
Kako piše "Politiko“, to se desilo na insistiranje nekoliko bliskih saveznika Donalda Trampa, poput MAGA influenserke Laure Aumer i nekoliko zvaničnika iz prve Trampove administracije Majkla Flina i Rudija Đulijanija.
Ipak, ključnu ulogu odigrao je Kristofer Landau, zamenik državnog sekretara SAD, koji navodno ima nezavisnu poziciju u odnosu na šefa Marka Rubija, koji je sa Željkom Cvijanović dogovorio da zbog "kooperativnosti Banjaluke Vašington ukida sankcije političarima, privrednicima, Dodiku i njegovoj porodici, te da Kristijan Šmit odlazi najkasnije u maju 2026. godine“.
Dodik i njegovi saradnici slave, a u Republici Srpskoj, u opoziciji očekivano, ali i u biračkom telu SNSD-а, to vide kao izdaju principa i Ustava za koji su mnogi izgubili i živote u ratu 1992‒1995. godine. Kažu, "Dodik je zbog sebe, svog bogatstva i bogatstva svojih najbližih saradnika žrtvovao Republiku Srpsku“.
Vesti
09.09.2025. 23:12
Bosna i Hercegovina: Početak kraja?
Dodiku i njegovim saradnicima jasno je nezadovoljstvo patriotskog bloka u vladajućoj koaliciji, kao i onih neopredeljenih iz akademske elite, pa uporno tvrdi da odluke Narodne skupštine od 18. oktobra nisu suštinski promenile njegovu nacionalnu politiku i dodaje da "pozicija Republike Srpske na međunarodnoj sceni nije nikad bila bolja nego danas“.
Vidan i neprikriven razdor desio se između vođstava RS i Srbije. Na pomenutoj sednici u Banjaluci registrovana je žučna rasprava između Željke Cvijanović i predsednika SNS-a Vučevića. Nezadovoljstvo Beograda je višeslojno: tvrde da ih Dodik uopšte nije obavestio o svojim namerama, a morao je jer je Srbija garant Dejtona. Pomućen je, kažu, i poništen "srpski svet“, sve pomoći koje je Srbija činila Srpskoj, a zbog tog prikrivenog Dodikovog obrta reagovali su Andrija Mandić i Milan Knežević iz Crne Gore... Po svemu sudeći, trenutno, između Vučića i Dodika nema komunikacije.
Milorad Dodik, bez sumnje najtalentovaniji političar u BiH u poslednje tri decenije, zatvorio je svoj politički krug. Na vlast je došao kao "dašak svežeg vetra na Balkanu“ (Medlin Olbrajt) na tenkovima SFOR-a, odnosno NATO alijanse, a odlazi pod patronatom onih koji su ga pre dve i nešto decenije doveli na vlast.
Političar i ozbiljni biznismen iz Laktaša je u političkoj karijeri imao dobre političke odnose sa svim političkim liderima iz Srbije, od Slobodana Miloševića, Koštunice, Đinđića, Borisa Tadića, do Tome Nikolića, Ivice Dačića i, svakako, Aleksandra Vučića.
U politici nema ljubavi, ima isključivo interesa, što nameće krucijalno pitanje – šta je to Milorad Dodik od državnih i nacionalnih interesa žrtvovao da bi od 18. oktobra postao lider u smirivanju međunacionalnih tenzija u BiH, koje je Vašington definisao kao prostor za dijalog naroda u dejtonskoj BiH?
Ove događaje u Republici Srpskoj i pregovore sa američkom administracijom pratila je upadljiva distanca u Beogradu. Nebojša Vukanović, opozicioni prvak iz Trebinja, na svom društvenom nalogu napisao je "da je Beograd jako nezadovoljan odlukama bivšeg predsjednika RS oko izbora svog nasljednika i zbog poništenja svih zakona parlamenta RS koje je Ustavni sud BiH prethodno proglasio neustavnim“.
Takođe je napisao da je na Svečanoj akademiji 24. oktobra u Banjaluci došlo do oštre rasprave između Dodika i Miloša Vučevića, formalnog lidera Srpske napredne stranke (SNS) i izaslanika predsednika Srbije. I dalje uticajan u Beogradu, bivši šef BIA-e i nekadašnji ministar Aleksandar Vulin ocenio je da je Skupština 18. oktobra bila "poraz“ i da "ukidanje ličnih sankcija funkcionerima nije dovoljan dobitak… (u) odbrani RS“. Bivši ministar u Vladi Srbije Ratko Dmitrović, blizak Vučiću, na Iks mreži je napisao da je "Dodik pristao da BiH uđe u NATO, te da se sva imovina registruje u Centralni registar i katastar BiH“.
Dok je trajalo suđenje u Beogradu, u Banjaluku su ekspresno dolazili predsednik Vučić, ministar Ivica Dačić, zatim srpski lideri iz Crne Gore Andrija Mandić i Milan Knežević.
Za Dodika je to slatka prošlost. Međutim, i dalje stoji krucijalno pitanje šta je to Dodik žrtvovao. Svakako nije dovoljno njegovo objašnjenje da se "RS nije odrekla svojih načelnih nacionalnih i državotvornih principa.“
Vesti
18.10.2025. 12:54
"Moj jedini cilj je nezavisna Republika Srpska"
Deo nacionalno-akademskog korpusa u Banjaluci je veoma sumnjičav, dok je opozicija izričita "Dodik je, da bi sačuvao svoje bogatstvo i bogatstvo svoje porodice žrtvovao Republiku Srpsku“.
Draško Aćimović, karijerni diplomata, bivši ambasador BiH u Briselu, mišljenja je da Dodik nije obećao Amerikancima litijum u Podrinju niti je obećao da će BiH ući u NATO.
Slobodan Reljić, univerzitetski profesor i politički analitičar, kaže: "Sve što je Skupština RS usvojila u borbi čuvenoj ima da se poništi. I svi Srbi mogu da svom prezimenu dodaju Babić – Trišić. Ili možda da se to podigne na neki nivo: samo Srbi koji imaju preko milion evra. Ili potvrdu s Kajmanskih ostrva. Ali, to je za raspravu. Mora Skupština nešto da radi. Jer u svom prokletom Ustavu RS i dalje stoji da je ona ’ustavotvorna i zakonodavna vlast’. A to se nekad smatralo važnim. Ljudi su ginuli da bi se mogla napisati ta rečenica i sve što iza nje sledi, a uredno je prepisano iz baš uzoritih ustava.
Dok Milorad D. to obezbeđuje na način kako on to zna, američki činovnik će da mu ukine sankcije (i odmah bi!) – da može Mile da radi u Laktašima, u Beogradu, u Sloveniji, gde god. Da, Amerikanci su odlučili da nam pokažu da razumeju ’da je privatna svojina svetinja, posebno da je ostvarena pošteno u najnepoštenijoj utakmici u prošlom veku u tzv. tranziciji. Da, stvarno bi bilo smešno da ’dobitnici tranzicije’ više veruju gologuzom narodu nego kreatorima tranzicije iz Vašingtonskog konsenzusa.“
Uz obeležavanje 30. godine Dejtonskog mirovnog sporazuma u Banjaluci i u Sarajevu održana su dvodnevno akademska savetovanja. Miloš Šolaja, univerzitetski profesor i politički analitičar, za "Ekspres“ govori da se na tim sesijama nije dogovorilo ništa značajno. On je i sam bio učesnik u banjalučkim savetovanjima. Podsećamo našeg sagovornika da su u Sarajevu pričali da je nužno menjati Ustav Bosne i Hercegovine.
"Mogu oni da pričaju i o Ustavu, ali oni o tome ne odlučuju. To je samo neka vrsta pritiska na javno mnjenje. Ali u principu to nikakve svrhe nema, od toga neće biti ništa. Zasad nema ni političke volje ni interesa da bilo ko raspakuje taj Ustav Bosne i Hercegovine, jer on bi podrazumevao međunarodne aktivnosti, međunarodne dogovore i sporazume da bi se to pokrenulo. Jer taj ustav je pisala međunarodna zajednica. Dokument je samo isporučen Dejtonskoj BiH pod naznakom ’da se poštuje’. A, tu ti je Rusija članica kontakt grupe, Srbija je neko ko je bio u pregovorima i bez njih nema nikakvih promena. Prema tome, u Sarajevu mogu da pričaju šta hoće, najčešće po onom principu što je babi milo... Ni u Banjaluci ništa značajno nismo dogovorili“, objašnjava Šolaja.
On dodaje da i dalje nema nikakvih opipljivih odgovora na pitanje koje žulja javnost u Srpskoj pa i u Srbiji – šta je suština političkog obrta Milorada Dodika da se bezrezervno prikloni Americi?
"Ne vidi se suština, osim izjava Milorada Dodika koje su ranije objavljene. To je neka taktika da se skinu sankcije, ali generalno ništa se nije promenilo u odnosu. I dalje je ista priča, ista retorika. Nema suštinske promene odnosa.
Istina, u delu javnosti iznenađujući politički obrt Milorada Dodika izazvao je ozbiljno nezadovoljstvo, posebno u onom patriotsko-akademskom bloku. To je očekivano jer nije saopštena suština i očekivanja, kao ni cena tog čina. Zasad stoji – bila je ona, a sad je ova politika. Izbori za predsednika RS koji se održavaju u nedelju 23. novembra mogli bi se delimično odraziti na broj glasova kandidata vlasti. Ali ne značajno. Uostalom, pitanje je ko će biti predsednik Srpske? Jer po Ustavu RS, Dodik je i dalje predsednik.
Vesti
03.10.2025. 19:15
"Tražio sam od Putina da ne prepusti Republiku Srpsku na milost i nemilost EU"
Istina, stoji ona presuda, što je način da se pokuša izaći iz ovog nekog klinča u kojem su se svi zapetljali, a ne mogu ništa da donesu. Činjenica je samo da ko god da pobedi biće predsednik dva meseca, zato što mi imamo iduće godine opšte izbore, a kod nas kampanje krenu brzo. U toj kampanji saznaćemo možda i neku suštinu Dodikove ’američke odluke’.
Možda je deo objašnjenja ove nove politike Milorada Dodika saopštenje Marije Zaharove, portparolke Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, da pozdravlja odluke Skupštine Republike Srpske od 18. oktobra i imenovanje Ane Trišić Babić za vršioca dužnosti predsednika Republike Srpske. To znači da je Dodik, posle razgovora sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, doneo pomenutu odluku.
Možda se u ovom dogovoru u Sankt Peterburgu mogu naslutiti nove geopolitičke podele SAD, Kine i Rusije, gde je Bosna i Hercegovina upakovana u neki novi blok. Kopernikanski obrt Milorada Dodika je toliko ozbiljan da nije mogao proći bez Putinovog blagoslova, što na jasan način objašnjava i Zaharova. Ili možda pogrešno razmišljam“, kaže Šolaja.
Pitamo našeg sagovornika da li sa pomenutim komunicira i izjava Fridriha Merca, nemačkog kancelara, koji je nedavno izjavio da je Zapadni Balkan pa i Bosna i Hercegovina interesna sfera Nemačke.
Profesor Šolaja odgovara pitanjem – a kad nije tako bilo?
"Podsetio bih te na izjavu Ahmeta Davutoglua, bivšeg turskog ministra spoljnih poslova, a 2014. biran je za premijera Turske, koji je rekao da je Dejtonski mirovni sporazum odraz ravnoteže snaga Amerikanaca i Nemaca na Balkanu. Ja se slažem sa njim. Prema tome, kada Amerikanci imaju drugi pristup, onda Nemci pojačavaju svoje prisustvo. Ako pogledaš, većina, ne svi, ali većina, visokih predstavnika dolazi iz nemačke interesne sfere, ili su Nemci ili su Austrijanci. Znači, oni nastoje da drže to pod svojom šapom. To je tako.“
Koliko se, dakle, pita Sarajevo za budućnost Bosne i Hercegovine u vremenima koja dolaze?
"Oni imaju svoj film. Oni hoće da dođe neki stranac koji će reći – nema Republike Srpske, nema Hrvata u Bosni i Hercegovini, ovo je država muslimana! To je njihova logika i njihov cilj. Muslimani iz Sarajeva svaku konfuziju koriste da nametnu tu priču koja je generalno gledano nerealna. Ali bože moj, oni guraju taj narativ. Ja sam bio danas na toj konferenciji o Dejtonu u Banjaluci, kad se govorilo o politici Sarajeva, rekao sam da oni imaju strategiju iako su odnosi među njima mnogo gori nego odnosi među nama. Ali kada je to u pitanju, oni to guraju kao jedan. Srbi će se podeliti i oko sitnih povoda.
Dokle god je prisutan strani faktor u BiH, oni će računati na njega. Jedini je način i jedina strategija bi bila da se ide na to da se kaže ‒ postoji šansa za budućnost.
Muslimane iz Sarajeva vređa taj sinonim jer oni su sad Bošnjaci. Sličnim povodom često se setim u ratno vreme razgovora generala VRS Pere Čolića i američkog generala Simpsona. General Čolić muslimane zove Turci. Nekom prilikom, možda početkom 1993, dolazi general Simpson kod Pere i kaže – generale, zbog čega Bošnjake zovete Turci? General Čolić kaže: ’Slušaj, generale, kada sam ja bio mali, njih su zvali Turci. A onda je došao Drugi svetski rat pa su izašli neopredeljeni. A onda su morali da budu ili Srbi ili Hrvati. A posle toga sebe nazvali muslimani, a sada se nazvali Bošnjaci. Jebem li ga, ne znam šta su oni?’
Benjamin Kalaj, mađarski Jevrejin, ministar u K und K monarhiji, kad je anektirana Bosna 1908. godine, prepoznao je krucijalni problem da muslimani imaju problem identiteta. On je najpre hteo da svi žitelji BiH budu Bosanci. Srbi i Hrvati su hrišćani pa nisu pristali. Onda je muslimane krstio kao Bošnjake, ali oni do danas nisu pronašli svoj identitet, što je za jedan narod istorijski pogubno. Zahvaljujući Aliji Izetbegoviću, oni su ostali muslimani, jer je Aliji, ideologu muslimanskog sveta u bivšoj Jugoslaviji, bio važan taj verski identitet. Nacionalni nikako, jer je i sam Izetbegović posle Drugog svetskog rata bio Srbin muslimanske veroispovesti. Josip Broz je posle toga muslimane dekretom proglasio za naciju, što se docnije raspršilo jer nacija nastaje u istorijskom trajanju i dokazivanju. Nikako dekretom pa čak i od Broza“, kaže profesor Miloš Šolaja.
U celoj ovoj priči o Dodiku, prevratu njegove politike i njenoj suštini, objasniće vreme. Međutim, mučno je da se istorija, ona njena ružna kolonijalna strana i moderno porobljavanje država i naroda ponavlja. Prvenstveno mislim na izjavu Fridriha Merca, koji kaže da je Zapadni Balkan nemačka interesna sfera, sve u miljeu njegove nove politike koja glasi da će Nemačka postati najsnažnija vojna sila u Evropi. Stvaraju Četvrti rajh, strahuju istoričari!
Nemci su dolazili na Zapadni Balkan još u vreme Nemanjića kao plaćena vojska. Vraćali su se kao vojska u dva svetska rata, pa su podvijenog repa odlazili. Istina, posle Drugog svetskog rata vratili su se u Srbiju kao vojnici, kršeći sopstveni Ustav, učestvovali su u NATO agresiji 1999. godine.
Sad se vraćaju kao moderni kolonizatori. Doći će i u Bosnu i Hercegovinu. Ponavlja se aneksija Bosne iz 1908. godine. Znamo kako se to završilo pa ako se ta sramna istorija sramno ponavlja možda ne bi bilo loše da Nemci i Austrijanci raspišu konkurs – ko je novi Franc Ferdinand?
Vesti
08.09.2025. 18:35
NENAD KECMANOVIĆ: "Kriza je uvod u rasplet, koji se u Bosni čeka tri decenije"
Komentari
