Vesti
05.06.2024. 14:39
Vesti
12.06.2024. 14:45
R.E.
Beograd i Priština
Jači i od izbora
Bez obzira što su građani država Evropske unije ovih dana glasali za novi sastav Evropskog parlamenta, pa samim tim i za novu Evropsku komisiju, mandat specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine je siguran.
Miroslav Lajčak ostaće na toj poziciji i narednih meseci.
E, sad, da li će to uticati na to da dijalog između Beograda i Prištine bude i nastavljen, to je već drugo pitanje.
No, Lajčak je, kako je to izjavio portparol Evropske unije Peter Stano “u potpunosti angažovan sa partnerima u regionu, EU i na međunarodnoj sceni kako bi se pokrenule stvari u okviru dijaloga i pomoglo u rešavanju pitanja iz dijaloga“.
“Specijalni izaslanik EU ima mandat, trenutno je mandat aktuelnog specijalnog izaslanika za dijalog i dalje u toku i trajaće narednih meseci.
On je u potpunosti angažovan u interakcijama sa nizom partnera, kako u regionu i u EU tako i na međunarodnoj sceni, kako bi pokušali da pokrenu stvari i pomognu stranama da rešavaju pitanja, jedno za drugim, uz prioritet hitnog sprovođenja takozvanog Ohridskog sporazuma“, rekao je Stano.
Lajčaka je u aprilu šef evropske diplomatije Žozep Borelj imenovao za novog ambasadora EU u Švajcarskoj i na tu funkciju trebalo bi da stupi 1. septembra ove godine. Za sada nije poznato ko će naslediti Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine.
Dijalog između Beograda i Prištine počeo je 8. marta 2011. godine u Briselu tehničkim pitanjima i temama, koje su imale za cilj unapređenje kvaliteta života građana Kosova i Srbije.
Od 19. aprila 2013. godine, kada je postignut prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, takozvani Briselski sporazum, započet je proces političkog dijaloga i pregovori su prešli na visoki nivo, dijalog predsednika i premijera.
U početku je postignuto niz uspešnih sporazuma i najambiciozniji, Briselski iz 2013. godine, u kome se od 15, šest tačaka odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština.
Jedanaest godina kasnije, zajednica je neformirana, ali i glavna prepreka za nastavak dijaloga.
Poslednjih godina se dijalog zaista vodio samo kako bi se smirivale tenzije, bilo oko barikada, registarskih tablica, zbog izlaska Srba iz institucija.
Posle sastanaka, posebno onih bez dogovora, obe strane su optuživale jedna drugu za nekonstruktivnost.
Za kosovskog premijera Aljbina Kurtija dijalog nije bio na vrhu agende, ni u predizbornoj kampanji, a ni posle dolaska na vlast, ali je zajedno sa srpskim predsednikom prihvatio Ohridski sporazum, iz februara prošle godine.
Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, odgovarali su iz Beograda.
Iz Evropske unije uglavnom su dolazili signali da je “učinjen izvestan napredak“ u razgovorima i redovno su pozivane “obe strane da budu konstruktivne i ne preduzimaju jednostrane akcije koje doprinose destabilizaciji situacije na terenu!
“Za nas se dijalog i dalje nastavlja, ali je veoma teško predvideti kada će biti bilo kakvog sastanka na visokom ili višem nivou sa glavnim pregovaračima ili između premijera Kosova i predsednika Srbije, zato što ovi termini zavise od sposobnosti obeju strana da se dogovore oko datuma i dnevnog reda.
Vesti
25.05.2024. 00:17
Kosovo i zamena vozačke dozvole - KOLIKO ZAHTEVA je podneto
Ima dosta pitanja koja su na dnevnom redu, koja su prioritetna i hitna. Na primer, implementacija takozvanog Ohridskog sporazuma, to je najhitnije i pored svih pitanja koja su stvorena jednostranim odlukama i nekoordinisanim delovanjem, posebno sa kosovske strane“, rekao je portparol Evropske unije Peter Stano.
Poslednji sastanak između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, uz posredovanje šefa spoljne politike Evropske unije Žozepa Borelja održan je u Briselu 14. septembra prošle godine, bez bilo kakvog dogovora.
Vesti
04.06.2024. 22:57
KFOR spreman da reaguje u slučaju povećanja tenzija
Komentari
