Vesti
17.07.2024. 15:15
Vesti
13.05.2025. 17:05
Marko R. Petrović
Ostavina Josipa Broza
Zlato, dijamanti... Šta se sve nalazi u TITOVOM famoznom "sefu 555"
"I posle Tita – Tito“, taj idolopoklonički slogan skovan posle smrti Josipa Broza sa namerom da se i nakon njegovog odlaska sa ovog sveta neguje njegov kult, verovali ili ne, aktuelan je i danas. I ne, nije reč o tome da opet gajimo neki kult ličnosti, mada smo na dobrom putu. Reč je o tome da ostavinski postupak koji je počeo nekoliko godina nakon njegove smrti traje i danas.
Ova ostavina traje već punu 41 godinu i verovatno je bez premca najduži ostavinski postupak u Srbiji, i mada je ušla u, da kažemo, završnu fazu, to ne mora da znači da je i blizu kraja.
Očekuje se, naime, da se u narednom periodu oglasi Vrhovni kasacioni sud, pred kojim se ostavina doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije nalazi u po zahtevu za reviziju, što je vanredni pravni lek.
No, ni ta odluka ne mora da bude konačna jer ukoliko neka od strana njome ne bude zadovoljna, može da "tera“ i dalje, preko Ustavnog suda, pa čak i do Strazbura i Evropskog suda za ljudska prava.
To za "Ekspres“ potvrđuje i advokat Violeta Kočić Mitaček, zastupnica Titove unuke Zlatice Broz.
"Vrhovni kasacioni sud većao je predmet pre određenog predmeta, što bi trebalo da znači da je nekakva odluka i doneta. Ona, međutim, još nije izrađena, očigledno, i nije ekspedovana. Mi je svakako nemamo. Ako ne bude zadovoljavajuća, postoji mogućnost ustavne žalbe o kojoj onda odlučuje Ustavni sud. Ali to baš i nije efikasan način. Ako i tada odluka bude nezadovoljavajuća, može da se ide u Strazbur. Šta bi tačno bio predmet žalbe, možemo da govorimo tek pošto se iscrpe svi pravni lekovi pred domaćim pravosuđem. No, nesumnjivo je da se može govoriti o povredi prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom na dužinu procesa, a potom i o povredi imovinskih prava naslednika u imovinskom postupku“, kaže advokat Violeta Kočić Mitaček.
To za "Ekspres“ potvrđuje i advokat Goran Petronijević, zastupnik Titovog unuka Joške Broza.
"Nikakvih noviteta još nema. Sve je to sramotno što je urađeno. Od samog otvaranja depozita 555, bez ikakve odluke suda i bez sudskog nadzora, i to što je popisano da se u njemu nalazilo. Sve do krađe Titovog sata ’filip patek’ koji je posle prodat za tri miliona evra na aukciji. To je sve posao i za odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala“, kaže Petronijević za "Ekspres“, podsećajući da je sat ukraden sa izložbe Titovih satova u Domu sindikata, uz spekulaciju da je i sama ideja izložbe bila da se pomenuti sat iznese iz Muzeja Jugoslavije, kako bi lakše bio ukraden.
Vesti
30.07.2024. 17:00
Ivan Mišković Brk: "Tito me je pitao KO STOJI IZA JOVANKE"
Od konačne odluke ovog suda zavisiće, dakle, i sudbina famoznog "sefa 555“, takozvanog Titovog sefa, u Narodnoj banci Srbije. Pompezno, ali i pod velom tajnovitosti, ovaj depozit otvoren je 2013. godine, popisan je, a onda zatvoren i svi su na njega zaboravili. Ili se neko makar trudio da svi na njega zaborave.
"Sud je morao da naloži otvaranje tog depozita i prisustvuje mu. Tito nije izneo nikakvo bogatstvo van zemlje, nije imao nekretnine na svoje ime, nepokretnosti koje je dobijao u inostranstvu poklanjao je našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Sve je ostavio narodu, a sada njegovi potomci ne mogu da naslede baš ništa“, kaže Petronijević.
Tih 11 platnenih vreća se, dakle, ako se ništa u međuvremenu nije promenilo, nalazi u sefu Narodne banke Srbije na Slaviji i čekaju okončanje ove komplikovane priče.
A šta se u njima nalazi. Prema onome što je saopšteno nakon što je tročlana komisija koju je imenovao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u sastavu Oliver Antić, general Milorad Simić i Nenad Jevremović, popisala njihov sadržaj, tu su bili predmeti za koje se moglo zaključiti da su uglavnom pripadali dinastiji Karađorđević.
U pitanju su predmeti primljeni u Narodnu banku 14. maja 1982. godine, koje je posle Titove smrti Predsedništvo SFRJ popisalo i prikupilo u Belom dvoru, a na mnogima od njih nalazile su se oznake Karađorđevića. To je po otvaranju sefa izjavio i sam Antić.
"U sefu gotovo svaka stvar nosi inicijale ili pečat kraljevske porodice Karađorđević. To nije nikakav ’Titov sef’! Pa tamo je ručni sat kralja Aleksandra sa ugraviranim njegovim imenom“, rekao je Antić za "Blic“ oktobra 2013. godine.
Vesti
08.05.2024. 04:15
Dan kada su Margaret Tačer, Gadafi, Sadam, kraljevi i predsednici ispratili JEDNOG ČOVEKA
Vesti
04.05.2023. 09:00
Misterija - Broz
Među tim predmetima je, kako je tada saopšteno, bilo 2633 zlatnika, zlato u polugama i prahu ukupne težine 29,366 kilograma, 149 predmeta od zlata, brilijanata i dijamanata, odlikovanja, srebrno posuđe sa i bez pozlate ‒ 18 kompleta, značke, numizmatička kolekcija... Popisano je i 26.219 američkih dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2200 danskih kruna.
Tu su i predmeti od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora Narodne banke Jugoslavije, zaplenjeni ili nabavljeni iz državnih sredstava, ukupno 251 komad.
Na spisku se nalazi još navodno i numizmatički novac veće vrednosti, ukupno 1271 komad, odlikovanja koja su pripadala porodici Karađorđević – 13 komada.
Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola Kraljevskog dvora, izjavio je prošle godine za nedeljnik "Vreme“ da su predmeti iz sefa 555 deo zahteva za restituciju porodice Karađorđević koji je podnet 2014. i koji još traje.
"Zanimljivo je da se čak i na dokumentima iz 1982. godine, kada je stavljanje u sef izvršeno, može videti da piše ’pripadalo porodici Karađorđević’. Znači, ni tad nisu negirali da je to bila privatna svojina kraljevske porodice, kao što uostalom nisu ni 1947. kada je konfiskacija izvršena. U naredbi Edvarda Kardelja kojom je otimanje imovine sprovedeno, jasno piše od koga se šta oduzima, to jest na koga se vodi“, objašnjavao je Parezanović.
On je dodao i da je sudski veštak Rajko Dupalo 2013. prilikom otvaranja sefa za veliki broj predmeta naveo kako nalazi ukazuju da su pripadali porodici Karađorđević.
"Tu ima nakita, dugmadi za manžetne sa kraljevskim monogramima, ordenja, satova, starih novčića, ali i posuđa… Tu je i privezak s natpisom ’Petar, rođen 6. 9. 1923 – kršten 21. 10. 1923. u Beogradu’, ili broš sa slovom M (Marija) i krunom, generalno dosta dragocenosti sa krunom“, rekao je Parezanović.
Jedan od zanimljivih predmeta koji ilustruje celu ovu priču, kako je naveo Parezanović, jeste i Orden Karađorđeve zvezde kraljice Marije u brilijantima, koji se vidi na njenim fotografijama pre Drugog svetskog rata, a koji je bio i u okviru famoznog "Sanduka 23“. Kada je počeo rat, prema njegovim rečima, dragocenosti kraljevske porodice spakovane su u više sanduka i odnete iz Beograda.
"Deo ovih kovčega stigao je i do manastira Ostrog, gde ostaju skriveni nakon evakuacije kralja Petra Drugog i Vlade Kraljevine Jugoslavije. Deo sanduka u manastiru nalazi Gestapo, i to veoma brzo nakon okupacije, da bi ono što je ostalo skriveno našla Ozna 1945. godine. Kada se uporede spiskovi sefa 555 i onoga što je Ozna odnela, i laik može videti da ima dosta podudarnosti“, rekao je Parezanović.
Što se tiče "sanduka 23“, naveo je da je on bio predat Narodnoj banci, a da se njegova sadržina detaljno navodi u spisima nakon 1945. godine. Nakon oduzimanja imovine ovaj sanduk stavljen je pod nadležnost Ministarstva finansija FNRJ i Narodne banke, s napomenom da one dragocenosti koje nisu interesantne ministarstvu mogu biti predate muzejima.
No, naslednici Broza ne traže ništa što je od Karađorđevića.
"To su jasno rekli i Joška, i Zlatica i pokojna Svetlana“, ističe advokat Goran Petronijević.
Oni žele samo ono što je ostalo iza Broza. Ako se ikad utvrdi šta je to ostalo.
Ostavinsku raspravu o Titovoj zaostavštini koja se čuva u državnim trezorima pokrenuo je još 1983. sada pokojni sin Josipa Broza – Žarko. Naslednici predsednika nekadašnje Jugoslavije su sin Miša i unuci Josip (Joška), Zlatica i Edvard Broz, Svetlana je u međuvremenu preminula, ali i naslednice Titove udovice, sestre Jovanke Broz.
Sud je 1989. godine doneo rešenje o podeli imovine, koje je Jovanka Broz tada osporavala, a proglašenjem neustavnim Zakona o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza 2002. godine otvorio se novi proces. Tada je počeo i novi postupak utvrđivanja šta su bile lične stvari predsednika bivše SFRJ.
Tek 2015. godine Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je kao neosnovan predlog naslednika Josipa Broza Tita za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja o raspodeli imovine jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi. Prema obrazloženju suda navedenom u rešenju, neophodan preduslov za donošenje dopunskog rešenja jeste da se radi o imovini za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, a što ovde nije slučaj jer je ostavinski postupak za podelu Brozove imovine pravosnažno okončan još 1991. godine.
Jedino što su Brozovi tada dobili pravosnažnim rešenjima tadašnjeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu jesu autorska prava, koja su podeljena između Titove udovice i njegovih sinova. Sve ostalo pripalo je državi: plakete, štafete, arhivska građa, pokloni, trofeji, umetnička i dela primenjene umetnosti, kulturna dobra koja se nalaze u Muzeju istorije Jugoslavije...
Nekretnine
Doživotni jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito nije posedovao ličnu imovinu kada su nekretnine u pitanju, iako je za vreme svoje vladavine koristio veliki broj rezidencija i kuća za odmor. Većina tih objekata pripala je republikama koje su činile Jugoslaviju. U Beogradu je koristio vilu u Užičkoj 15 na Dedinju i Beli dvor kraljevske porodice. Kompleks u Karađorđevu, selu kod Bačke Palanke, Tito je koristio uglavnom zbog lova, gde je ponekad primao i značajne goste. Koristio je i vilu na Zlatiboru, koja je vraćena restitucijom prethodnim vlasnicima, pa je prodata.
Najpoznatija Titova rezidencija u Hrvatskoj bila je u severnom delu Jadranskog mora, na Brionima. U Kumrovcu u Hrvatskoj, gde se Tito rodio, 1947. godine sagrađena je vila koja je danas u vlasništvu Ministarstva državne imovine Hrvatske. Vila "Dalmacija“ u Splitu je u vlasništvu grada Splita i iznajmljuje se za održavanje različitih događaja. U istočnoj Hrvatskoj, u blizini Iloka, nalazi se i vila "Dunavka“, koja je takođe danas u vlasništvu države, kao i dvorac Tikveš. Vile u Koprivnici i Gorici, u blizini Bugojna, nekadašnjeg Titovog omiljenog mesta za lov, danas su napuštene. Crnogorska vlada je prodala ili iznajmila veći deo Titove imovine, ali je i dalje vlasnik vile "Galeb“ u Igalu. Vila "Lovćen“ u Bokokotorskom zalivu data je pod zakup azerbejdžanskoj kompaniji "Azmont Investment“. Od brodova, Vlada Crne Gore prodala je "Galeb“ i jahte "Primorku“ i "Jadranku“. U Sloveniji je Tito koristio vilu na Bledu, a u Makedoniji na Ohridu. Oba objekta dobile su države u kojima se nalaze. Stan na Menhetnu, koji je takođe koristio, prodat je.
Život
15.05.2022. 16:50
Transkripti razgovora Tito–Stepinac ili šminkanje zločinca
Život
22.05.2022. 08:10
Transkripti razgovora Tito–Stepinac 2. deo
Život
28.11.2023. 21:05
Jugoslavija, CIA i ubistvo Kenedija
Komentari
