Vesti
20.04.2022. 07:10
Vesti
27.04.2022. 07:10
Marko R. Petrović
Regionalna saradnja
Ko bi da vidi "zatvoreni Balkan“?
Kada su februara 1991. godine četiri zemlje nekadašnjeg "istočnog lagera“ – Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka – formirale Višegradsku grupu, pred sobom su imale jedan cilj – što lakše i što brže postati članicama NATO-a i Evropske unije. U tome su i uspele.
Štaviše, danas ove četiri zemlje predstavljaju prilično koherentan blok unutar same Unije i nastupaju zajednički sa jasno izraženim stavovima i zahtevima. Briselu se to, doduše, ponekad i ne dopada.
Tridesetak godina kasnije na sličnu ideju došle su i tri zemlje Balkana – Srbija, Severna Makedonija i Albanija – formiranjem "Malog Šengena“ koji je potom promenio ime u "Otvoreni Balkan“. Zamišljen pre svega kao inicijativa čiji je cilj da olakša život ljudima regiona, tako što će omogućiti slobodan protok radne snage, robe i usluga, "Otvoreni Balkan“ je istovremeno trebalo da posluži i kao priprema za ulazak ovih država u Evropsku uniju.
Stoga prilično čudi to da nekima kao da je u interesu da inicijativa doživi neuspeh i da, jednostavno, zamre. Prema nekim informacijama, najagilniji u tome su Britanci na čelu grupe zapadnoevropskih zemalja koje bi rado videle "zatvoreni Balkan“.
To, doduše, u ovom trenutku može da izgleda kao samo još jedan vid pritiska na Beograd da se "jasno opredeli“ po pitanju ruske invazije na Ukrajinu, s obzirom na činjenicu da je Srbija po svemu najjači igrač u ovoj regionalnoj inicijativi.
A istina je da je, zapravo, rat u Ukrajini i te kako negativno uticao na "Otvoreni Balkan“, s obzirom na to da su odloženi neki ranije planirani događaji. Predstavnici Srbije, Albanije i Severne Makedonije planirali su, naime, da sredinom marta održe novi sastanak u okviru inicijative, ali je dogovoreno da taj susret bude pomeren za maj, rečeno je za Radio "Slobodna Evropa“ u Privrednoj komori Srbije.
Kako navode, to je dogovoreno kako bi se do tada "svi mogli usredsrediti na obezbeđivanje uslova za nesmetano funkcionisanje privreda i sagledali uticaji i posledice rata u Ukrajini na naše privrede“. U Privrednoj komori Srbije ističu da za privrednike i kompanije iz tri zemlje članice "Otvorenog Balkana“ "ova inicijative jeste i biće veoma održiva“, ali i napominju: "Istovremeno, svedoci smo tragičnih ratnih događaja u Ukrajini čije posledice po evropsku i svetsku ekonomiju niko sa sigurnošću još ne može da predvidi.“
"Otvoreni Balkan“ primarno jeste zamišljen kao inicijativa koja bi trebalo da potpomogne i ojača regionalnu privrednu saradnju. Nema sumnje, međutim, da bi ona svoju "primenu“ našla i u političkom segmentu u kojem bi, svakako, mogla da se osloni na iskustvo već pomenute Višegradske grupe, čije članice vrlo često zajednički nastupaju u okviru EU.
Zbog toga je važno da zemlje regiona zajednički nastupaju prema EU i/ili drugim spoljnopolitičkim inicijativama sa jednim glasom jer pojedinačno delovanje je nedovoljno i ne garantuje uspeh.
Vesti
28.11.2021. 22:00
Za igru je potrebno šestoro
Moguće je, doduše, da nekome baš to smeta jer mnogo je lakše manipulisati "usitnjenim regionom“, nego celinom koja bi, ukoliko bi joj se priključile i Crna Gora i Bosna i Hercegovina (i naravno Kosovo), imala oko 17 miliona stanovnika.
Istini za volju, Evropska unija je sama dosta kumovala formiranju ove inicijative koju sada neki žele da ugase, pre svega nezainteresovanošću i nespremnošću da dalje širi svoje granice.
Tokom slovenačkog predsedavanja Evropskoj uniji, kako podsećaju u ljubljanskom Međunarodnom institutu za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), početkom oktobra 2021. godine održan je neuspeli samit EU i država Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, koji spada u okvir strateške saradnje EU sa Zapadnim Balkanom. Samit je, kako navode u izveštaju IFIMES-a pod naslovom "’Otvoreni Balkan’ 2021: Jedan glas i šansa za sve“ potvrdio reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje je izrekao početkom pandemije kovida 19, da je EU "bajka na papiru“ i poručio da "ne postoji velika međunarodna niti evropska solidarnost“.
"Nezainteresovanost EU za proširenje potakla je čelnike zemalja Zapadnog Balkana da razmišljaju o budućnosti i potraže optimalna rešenja za kompleksnu situaciju. Shvativši situaciju u kojoj se nalaze njihove zemlje u pogledu proširenja EU na Zapadni Balkan, trojica čelnika, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama odlučili su se da u oktobru 2019. godine ’preuzmu sudbinu u svoje ruke’ i pokrenuli su izvornu vizionarsku ideju uspostavljanja ’mini-Šengena’, koji je krajem jula 2021.godine prerastao u regionalnu inicijativu ’Otvoreni Balkan’ i koji ne predstavlja zamenu za članstvo u EU, nego put ka ubrzanom članstvu i iskorišćavanju postojećih nedovoljno iskorišćenih potencijala, koji će omogućiti ekonomski prosperitet“, navodi se u izveštaju IFIMES-a.
Vesti
11.08.2021. 07:05
Otvoreni Balkan zatvara probleme
Neslaganja sa ovom inicijativom bilo je i ranije, naročito iz pojedinih zemalja Evropske unije. Jedna od tih zemlja koje nisu baš oduševljene idejom "Otvorenog Balkana“ je i Nemačka. Ona forsira inicijativu Berlinskog procesa, koju je pokrenula Angela Merkel 2014. godine s ciljem da se "podrži mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i da se unaprede regionalna saradnja i evrointegracije regije“. Naravno, ta inicijativa obezbedila bi i dosta poslova za nemačke kompanije u regionu.
Naslednik Merkelove na čelu nemačke vlade Olaf Šolc, međutim, prilikom susreta sa albanskim predsednikom Edijem Ramom u Berlinu, ponavljajući kako je integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju veoma važna, nije propustio priliku da napomene kako će da oživi Berlinski proces.
"Regionalna saradnja jača privredu, unapređuje dobrosusedske odnose i ubrzava približavanje EU. Berlinski proces je od 2014. godine pokazao koliki se potencijal nalazi u sveobuhvatnoj saradnji šest država Zapadnog Balkana. Želim da oživim Berlinski proces. Sada je važan napredak u uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta. Uspostavljanje i garancija osnovnih sloboda: slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala važan je za ceo region. Lično ću se angažovati sa svojom vladom“, rekao je Šolc.
Sve to, međutim, obezbeđuje i "Otvoreni Balkan“.
Sa važnošću Berlinskog procesa složio se tada i Rama, ukazavši da mu je danas više nego ikad potreban podsticaj zbog usporavanja, ali je potom dodao: "Informisao sam kancelara o inicijativi ’Otvoreni Balkan’, koja nije ništa više nego pokušaj implementacije Berlinskog procesa, ovladavanjem njime na dnevnom nivou. I sasvim sigurno njegova revitalizacija je najvažnija stvar koja poziva i pozdravlja sve zemlje u naporima da na Balkanu ožive četiri slobode EU. Slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala je prava stvar koja garantuje mir, garantuje saradnju i garantuje budućnost.“
Amerika, pak, prilično otvoreno podržava ovu regionalnu inicijativu, što je potvrđeno i Vašingtonskim sporazumom pre dve godine. A na pitanje Radija "Slobodna Evropa“ da li je za SAD u trenutnoj geopolitičkoj situaciji održiv nastavak inicijative "Otvoreni Balkan“, u ambasadi SAD u Beogradu kažu da je na zemljama članicama inicijative da to odluče. Oni dodaju i da Ruska Federacija "nema ’veto’ na ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana“.
"Ostajemo optimisti da će članice nastaviti da unapređuju taj cilj u okviru ovog i drugih mehanizama, i raditi na tome da osiguraju da su pogođene politike usklađene sa Evropskom unijom. Demokratije širom sveta ujedinjene su u osudi neopravdane i nezakonite agresije Rusije na Ukrajinu“, kažu u ambasadi SAD u Beogradu.
Vesti
25.12.2021. 07:05
Kome smeta "Otvoreni Balkan"?
Istovremeno, američki senatori koji su protekle nedelje bili u Beogradu, istakli su da SAD podržavaju evropski put Srbije koji, doduše, traje duže i ima više prepreka nego što se oečkivalo.
"Verujemo da Srbija ipak želi da se pridruži EU i u tome srpski narod ima podršku SAD“, rekao je senator Kris Marfi, nakon što se zajedno sa kolegama senatorima Džin Šejhin i Tomom Tilisom sastao sa predsednikom Srbije.
"Ovde smo da vas čujemo i da razvijamo jako prijateljstvo", poručio je senator Marfi posle sastanka sa Vučićem.
Marfi je izjavio da je razočaran time što nema više napretka u sprovođenju sporazuma u sklopu dijaloga Beograda i Prištine, i naglasio da će naredne nedelje u Prištini izvršiti pritisak na vladu privremenih prištinskih institucija da ispuni obećanja data vezana za sporazume.
Senatorka Džin Šahin je rekla da je jedna od tema sastanka bila i sankcije Rusiji, te da će Srbija i SAD o tome nastaviti da razgovaraju. Senatori su nagasili da Srbija ako sebe vidi na evropskom putu politiku mora da uskladi sa EU.
"Kao što je predsednik Srbije rekao, budućnost Srbije leži na Zapadu sa ostatkom Evrope i ona se kreće u tom smeru ", navela je Šahin.
ČETIRI SLOBODE
Ideja inicijative "Otvoreni Balkan“ bila je da čitav region Zapadnog Balkana počne da funkcioniše na četiri ključne slobode Evropske unije – slobodi kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi. Od osnivanja inicijative 2019. godine održano je nekoliko sastanaka najviših predstavnika tri države. Poslednji je održan u Tirani decembra 2021. godine. Na njima je dogovoreno da se slobodno kretanje njihovih državljana obavlja uz lične karte, a da se od 1. januara 2023. ukinu carinske kontrole.
Iako su inicijatori "Otvorenog Balkana“ više puta ponovili da je inicijativa "inkluzivna“ i pozivali ostale na Zapadnom Balkanu da se priključe, Podgorica, Sarajevo i Priština ne žele da budu deo regionalnog ekonomskog projekta. Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio da ukoliko u ovoj inicijativi nije "svih šest zapadnobalkanskih država“ – ona neće uspeti. Eskobar je ukazao da regionalne inicijative moraju biti jednako otvorene za sve države. Uprkos ovim izjavama, SAD nisu pritisle BiH, Crnu Goru i tzv. Kosovo da se priključe ovom projektu koji, kako ističu, podržavaju.
Komentari
