Dragan Vesić
Kolumna: Pandorina kutija u školama
Reči mogu biti moćne, a besmislene, i nemoćne, a smislene. To se, kao po pravilu, dešava kad se nešto jezivo desi, a desio se masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru. Epilog je krvav – ugašeno je devet života. Trend nasilja se nastavio u Mladenovcu, a na internetu su "neki novi digitalni klinci" veličali ubice i slavili ih kao heroje.
Pandorina kutija je otvorena, zlo je izašlo i širi se kao pandemija.
Sad, kad su sve vrednosti uništene, kad nam je svaka izopačenost bila važnija od dece, kad nismo imali vremena za njih zauzeti brigom o sebi i pravima seksualno različitih i kada smo vaspitanje dece prepustili video-igrama, mobilnim telefonima i Tiktoku, odjednom smo postali humani i empatični pa se, stojeći na razvalinama smisla, pitamo – kako se ovo desilo?
Čudimo se i upiremo prstom u druge tražeći krivce, ali pakao nisu drugi – to je izgovor infantilnih – pakao smo mi jer smo okretali glavu i zatvarali oči pred činjenicama. Ko je kriv za masakr? Oni koji su dopustili da sve što vredi bude uništeno.
To nije od juče jer to je proces i to je globalni trend: društvene mreže nam godinama poručuju da je normalno ono što je nenormalno. Empatija je ukinuta: „Voli sebe, ali ne i druge“, sugerišu psihički poremećeni lajf koučevi, koji nisu psiholozi, ali se „razumeju“ u ljudsku dušu, dok su ozbiljni psiholozi skrajnuti i niko na njih ne obraća pažnju.
Mediji su u udarnom terminu godinama promovisali satanizam i sad mnogima nije jasno zašto je Đavo došao po svoje!? Neka pitaju Geteovog dr Fausta koji je sklopio ugovor sa Mefistom (pa mu se to obilo o glavu baš kao i nama) pod uslovom da su čuli za Getea i čitali „Fausta“, mada verovatno nisu jer su im stupidne poruke lajf koučeva o sreći preko noći bile zanimljivije i dublje štivo. Takvima, niščim duhom, svi su krivi iako nisu jer su oni krivi.
Nema kolektivne krivice, to je apsurd. Ne mogu biti krivi oni koji su ukazivali na uništene vrednosti niti su preporuke Unicefa potrebne ozbiljnim novinarima: oni ne pišu po šablonu jer ne vezu goblene, nego po standardima profesije.
Nezreli bi lečili posledice, a ne uzroke, mada se na taj način posledice samo gomilaju i biva još gore. Lečili bi represijom, hajkama, pozivima na linč, smrtnim presudama za bebe...
Nije na (s)ceni razum nego opako neznanje.
Zato u prajm tajmu na televizijama sa nacionalnom frekvencijom imamo promociju primitivizma, nasilja i seksa pred kamerama u liku propaliteta – kriminalaca i elitnih prostitutki. Starijima je rijaliti zabava i duhovna hrana, dok je deci, mlađim i starijim maloletnicima ovakav polusvet uzor – identifikuju se sa kriminalcima, moronima i kurvama. Idoli su im i influenseri, influenserke, jutjuberi sa novih medija i društvenih mreža, koji imaju milione pratilaca, ali osim vulgarnosti nemaju šta da ponude. Tako dobijete decu monstrume.
Klinke od 13 godina ubacuju silikone u grudi i usta da bi ličile na starlete iz rijalitija.
Ako tome dodate muzički šund gde si dasa ako imaš pare, drogu i oružje pa je svaka vrh „riba“ tvoja jer voli nabildovane, tetovirane, ćelave momke bez mozga, koji i ona nema, onda Sodoma i Gomora, uz krvavi pir, može da počne jer roditelji daju deci pištolje kao igračke umesto plišanih meda i barbika.
Uništena je porodica i sve što je ljudsko. Za to su zaslužne radikalne feministkinje i LGBT propaganda: nisi u trendu ako si strejt i ako ne padaš na self care budalaštine.
Normalan i pristojan svet nije homofobičan i nema ništa protiv feminizma koji se, izvorno, zalagao za ravnopravnost polova. Ali, normalni i pristojni ljudi su protiv ekstremizma svake vrste, dominacije, self care koncepta, nametanja nenormalnog kao normalnog, ukidanja empatije i ljudskosti.
Danas "jake žene" nemaju vremena da vaspitavaju decu – kako da im posvete vreme kad su se razvele brzinom svetlosti jer je brak diskriminacija emancipovanih žena!?
Psiholozi kažu da se dete vaspitava do pete godine (neka bude i do puberteta), posle toga je kasno. Kažu i da se mozak psihopate razlikuje od mozga normalnog čoveka. Neki stručnjaci pak tvrde da traume iz detinjstva formiraju psihopatu, dok drugi misle da ne formiraju.
To što se psihopata rađa, a sociopata postaje ne znači da će svoju zločinačku monstruoznu prirodu uvek da ispolje – potrebna im je pogodna društvena klima, odnosno poremećen sistem vrednosti, a imaju je. Potreban im je haos, a imaju ga. U skladnom civilizovanom društvu nemaju tu klimu.
Nama su potrebne normalne društvene okolnosti da bismo ih sputali, da bismo sprečili zlo, i jasno je kako se to postiže: samo treba promovisati prave vrednosti, vratiti se izvorima.
Za vernike, izvor je hrišćanstvo, za ateiste univerzalne moralne vrednosti.
Jedno znamo – pametan i zreo čovek ne pada ni pod čiji uticaj i propagandu, dok je tipičan predstavnik konzumerističkog društva podložan svakoj manipulaciji jer je nezreo i kao takav nema stav.
Danas imamo jedan paradoks – normalni i fini ljudi su kao tempirane bombe, dok su primitivci „mrtvi hladni“. Ali, kad se normalnim ljudima prelije čaša, neće ubijati sve oko sebe – ovi drugi hoće kad im okolnosti idu naruku.
Rešenje je u doziranju i meri, u marginalizovanju, a ne promociji neukusa i nasilja.
Da se preteruje u promociji svega što ukida ljudskost i veliča nasilje, to je činjenica. Rijaliti program se, na primer, emituje u celom svetu, ali ne u udarnom terminu, nego u kasne sate i ne promoviše se nasilje i neukus. Mi ne bismo bili mi da ne preterujemo na skaredan način. Zato valja voditi računa kakav se sadržaj emituje, a ne zabranjivati rijaliti program.
Problem može trajno da se reši ako se hoće – nije kasno da se isprave stvari.
Pandorina kutija jeste otvorena, iz nje je izašlo zlo, ali je u kutiji ostala nada.