Vesti
14.12.2022. 13:43
Đoko Kesić i Mihailo Paunović

Liberalizacija

Kosovo na putu pustoši

Kosovo
Izvor: Shutterstock

Ko se najviše obradovao vesti iz Brisela da će Evropska unija krajem naredne godine u viznu liberalizaciju uvesti i građane Kosova i Metohije?

Vest je svakako obradovala većinu građana južne srpske pokrajine. Jer prosek starosti stanovništva na Kosovu i Metohiji je oko 30 godina, što im po demografskim statistikama obezbeđuje prvo mesto. Ovaj podatak je usamljeno ohrabrujući, svi ostali su, kako piše Tim Džuda, porazni. On navodi da je broj stanovništva iz 2001. godine iznosio 2,1 milion, sedamnaest godina kasnije pao na 1,7 miliona. Uznemiravajući je podatak da procenat nezaposlenih u južnoj srpskoj pokrajini, po zvaničnoj statistici Prištine, jeste frapantna 44 odsto, sa tendencijom daljeg rasta.

Viznoj liberalizaciji za Kosovo i Metohiju obradovali su se demografi i vlade Nemačke, Francuske i Velike Britanije, koje očekuju da će u njihove zemlje stići više stotina mladih i plodno sposobnih ljudi koji će popraviti demografski pad njihovih nacija. Uz to, oni su belci, verski tolerantni i željni posla i boljeg života. Očekivanja zapadnih država zasnovana su na dosadašnjem iskustvu i brojkama.

Samo u decembru 2021. i januaru 2022. godine više od 100.000 stanovnika Kosova podnelo je zahtev za radnu vizu u ambasadi Nemačke u Prištini, dok se veliki broj građana prijavio i u drugim ambasadama, pre svega u Švajcarskoj.

Koliko će ljudi u narednim godinama napustiti KiM u potrazi za boljim životom?

Prema dosadašnjim podacima i istraživanjima, reklo bi se – previše.

Rezultati istraživanja koje je sproveo Regionalni savet za saradnju (RCC) pokazuju da čak 43 odsto žitelja Kosova razmišlja o odlasku.

Na to treba nadovezati podatke "Evrostata“ koji pokazuju da je u periodu od 2013. do 2018. godine Kosovo napustilo 125.000 ljudi, dok je 2015. postavljen rekord jer je teritoriju Kosova napustilo oko 50.000 stanovnika. Samo prošle godine, prema podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), emigriralo je 42.728 ljudi, dok stručnjaci procenjuju da bi do kraja ove godine Kosovo moglo da napusti između 50.000 i 60.000 ljudi, pre svega zbog loših ekonomskih uslova.

Da bi demografska "krvna slika“ mogla da bude još gora, svojevremeno je upozorio i Nedžmedin Spahiju.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini veruje da će Pokrajinu posle vizne liberalizacije napustiti oko 500.000 stanovnika, napominjući da svaka porodica sa ovih prostora ima bar jednog člana koji živi u zemljama Zapadne Evrope.

Milivoje Mihajlović, poznati kosovski novinar i istraživač, tvrdi da su svi podaci koje Priština saopštava frizirani. Oni kažu da "po nekakvom popisu iz 2021. godine na KiM živi 1.739.825 stanovnika. Prava istina je da u Pokrajini živi 1,3 miliona stanovnika, ne priznajući da je u međuvremenu emigriralo u Zapadnu Evropu, SAD i Kanadu više od pola miliona stanovnika. Treba imati na umu da se poslednji pravi popis na KiM obavio 1971. godine, svi ostali su politička montaža. A koliko stanovništva na jednom prostoru zaista živi, najpreciznije se može izračunati po dnevnoj potrošnji hleba, ali i po broju mobilnih telefona. Na Kosovu i Metohiji, po najnovijim podacima, registrovano je oko 790.000 mobilnih priključaka.

Tvrdim da će u narednih sedam do deset godina na Kosovu i Metohiji živeti oko 500.000 Albanaca i 120.000 Srba. Svi ostali će naći utočište na Zapadu. Po statistici iz Prištine, oko 25 odsto stanovnika pokrajine živi u teškoj bedi i da preživljava sa dva evra dnevno. I taj podatak nije tačan. Istina je da 60 odsto stanovništva prosečno troši 0,7 evra dnevno, što je svakako poražavajuće. Taj svet nema izbora, na KiM nema privrede, nema perspektive u bilo kom vidu, mora da ide trbuhom za kruhom preko granice.

Život će pokazati da je Kosovo i Metohija najveći gubitnik u rastakanju bivše Jugoslavije. Stariji ljudi tamo o tome šapuću, mladi bi se pobunili, ali ne smeju, jer to nacionalno jednoumlje je veoma opasno“, kaže Mihajlović.

Migracija stanovništva trend je koji pogađa čitav Balkan već decenijama, a pojačana migracija posebno je prisutna na Kosovu poslednjih dvadesetak godina. U potrazi za boljim životom u države Zapadne Evrope naročito odlaze mladi ljudi. Kao razlozi za odlazak najčešće se provlače nestabilna situacija, nepovoljne ekonomske prilike, niske plate, visoka nezaposlenost, život bez jasne perspektive…

Temom odlaska mladih sa Kosova, ove godine, bavili su se panelisti debate "Položaj mladih i zašto mladi odlaze sa Kosova“.

Izvršna direktorka NVO "Inicijativa mladih za ljudska prava“ Marigona Šabiju navela je brojne prepreke na koje nailaze mladi.

"Mi kao organizacija radimo sa mladima sa Kosova od 2004. godine. Kada govorimo o tome zašto mladi odlaze sa Kosova, moramo imati u vidu da je to rezultat nedostatka perspektive za odvijanje normalnog života. Problemi sa kojima se mladi suočavaju su složena politička situacija, politički lideri koji nemaju jasnu strategiju, isključenost iz procesa odlučivanja i kreiranja politike“, rekla je Šabiju, a potom dodala:

"Aktuelni obrazovni sistem ne priprema dovoljno mlade za tržište rada niti razvija tražene veštine i to stvara jedan zastoj zbog čega mladi imaju poteškoće prilikom zapošljavanja. Na osnovu statistike međunarodnih organizacija, nezaposlenost je jako visoka i ide do 50-60 odsto, što podstiče inferiornost kod mladih i želju da odu u neke druge zemlje.“
 

Podaci pokazuju da je problem niskih plata identifikovan pre svega u privatnom sektoru Kosova koji broji više od 220.000 zaposlenih, dok je u javnom sektoru zaposleno više od 80.000 ljudi.

Ukoliko se oslonimo na podatke Agencije za statistiku Kosova, oni pokazuju da je 2019. godine više od 70.000 ljudi bilo u potrazi za poslom, dok je 2020. godine taj broj iznosio više od 168.000. U potrazi za poslom 2020. godine najviše su bili ljudi koji pripadaju starosnoj grupi od 25 do 39 godina, čak 67.844. U istoj godini primećen je i veliki porast u starosnoj grupi od 40 do 54 godine (njih 50.950), dok je 2019. taj broj iznosio 17.945 ljudi.

Podaci Agencije za statistiku Kosova, takođe, pokazuju da je u 2021. godini prosečna bruto zarada na Kosovu iznosila 484 evra, dok je u 2020. godini iznosila 466 evra. Dakle, došlo je do povećanja od svega 18 evra. Ovoliko povećanje će teško nekoga zadržati da ostane.

Migracija mladog stanovništva odraziće se na manjak radne snage u budućnosti, koja je već primetna. Samo prema podacima Lekarske komore, sa Kosova je u poslednje četiri godine u inostranstvo otišlo 580 lekara.

Viznoj liberalizaciji Kosova i Metohije obradovaće se svakako i albanska mafija, koja ozbiljno posluje u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, pa i u Češkoj i Slovačkoj. Oni će dobiti nove vojnike koji govore istim jezikom i koji, uz patrijarhalno vaspitanje znaju šta je "familija“.

Odranije je poznato da mafija sa Kosova drži primat u poslovanju s heroinom na Balkanu, objedinjuje rutu preko centralne Srbije i Mađarske ka Evropi, a preko Kosova pristiže heroin iz Turske i Makedonije. Deo ove robe distribuira u Albaniju, po zahtevima starijeg brata.

Čestiti čovek i veliki poznavalac organizovanog kriminala u Srbiji Dobrivoje Biba Radovanović kaže da je poznato da kosovska mafija radi sa starijim i moćnijim bratom albanskom mafijom, ali napominje da nije dovoljno izučavao tu problematiku, pa nije želeo da govori na ovu temu.

Međutim, poznato je da je Interpol još 2000. napravio temeljan izveštaj o delovanju albanske mafije, što je "La Parizjen“, objavljujući delove, naslovio "Albanska mafija uništava Evropu“. To je savršeno organizovana kriminalna mreža koja potiče iz Albanije i širi se na zapad. U izveštaju Interpola navodi se da su 40 odsto dilera heroina uhapšenih u Austriji prethodne godine bili Albanci. Posle toga u Francuskoj objavljena je i knjiga "Albanska mafija – pretnja Evropi“ u kojoj se navodi da albanska mafija "čak izaziva veliko poštovanje među moćnim mafijaškim porodicama na Siciliji“. Član američkog diplomatskog kora na Kosovu autorima knjige je rekao da je OVK u zamenu za novac i krijumčarenje mafiji dao "politički legitimitet. To je pomoglo albanskoj mafiji da proširi svoju sferu delovanja tako da je kontrolisala 70 odsto tržišta heroina u Austriji, Nemačkoj i nordijskim zemljama.

U izveštajima Interpola i Evropola navodi se da je problem sazreo 2010. godine kad je Savet EU odobrio bezvizni režim za Albaniju. Albanci su najpre krenuli u Nemačku, a posle, kad je Berlin počeo da odbija njihove zahteve za boravak, krenuli su u Francusku i Veliku Britaniju. Francuska je oprezno prihvatala zahteve za azil, ali Britanija je bila široke ruke – više od 55 odsto zahteva je prihvatala.

Britaniji je albanska mafija velikodušno uzvratila: počeli su ilegalno čamcima preko Lamanša da prebacuju migrante, drogu i oružje. U 2019. čamcima je prebačeno 1843 migranta, naredne godine 8466, a 2021. 39.000 migranata. Među migrantima bilo je oko 12.000 Albanaca od kojih 10.000 slobodnih muškaraca starosti između 18 i 35 godina... Britanski izveštaji govore da su Albanci uspostavili imperiju u kontinentalnoj Evropi, a tabloid "San“ navodi da su 2019. godine Albanci "gotovo potpuno preuzeli britansku kokainsku industriju vrednu pet milijardi funti“. A u svojoj kolumni poslanik Dejvid Dejvis rekao je da je u njegovoj izbornoj jedinici Hambersajd u poslednje dve godine policija "izvela šest operacija usmerenih na grupe povezane sa Albancima osumnjičenim za krivična dela od droge do prevara“.

U međuvremenu, albanska mafija uspostavila je stalne kanale šverca kokaina iz Kolumbije i Meksika, gde se najčešće pominju dvojica albanskih državljana Malo Frank zvani Pelo i Meta Gentijan zvani Barbas. Evropski stručnjaci za kriminal kažu da albanska mafija nije samo jedna grupa, postoji nekoliko klanova širom Evrope, ali najistaknutija je organizacija koja okuplja nekoliko klanova okupljena oko kompanije "Belo“. Ona ima pipke u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Španiji, Portugaliji i Nemačkoj.

Kompanija "Belo“ doživela je udar 2020. Interpol je sproveo veliku akciju u deset evropskih zemalja, uhapsio 20 istaknutih mafijaških glavešina, ali kako su kasnije komentarisali mediji, "’Belo’ se brzo oporavio“, a s viznom liberalizacijom za KiM dobiće svežu i vrelu krv.

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Jarinje i Brnjak još uvek blokirani
kosovo 26. 2. 2022.

Kosovo i Metohija

11.12.2022. 09:46

Jarinje i Brnjak još uvek blokirani

Glavni putevi na severu Kosova i dalje su blokirani, a administrativni prelazi Brnjak i Jarinje zatvoreni su i za vozila i za pešake.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
9°C
29.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve