Hronika
17.05.2024. 17:15
Vesti
30.05.2024. 14:49
Mihailo Paunović
Ima li rešenja?
Maskiranje stvarnog problema: Šta nam se dešava sa decom i društvom?!
Društvo smo u kome je nasilje duboko ukorenjeno. Ono odavno nije izuzetak, već praksa u svakodnevnoj komunikaciji.
Ima ga svuda i širi se poput korova. Prisutno je na televiziji, u saobraćaju, na utakmicama, u školama, domovima...
Samo od početka ove godine u Srbiji je ubijeno devet žena, a da stvar bude još gora, u četiri slučaja nasilje je ranije prijavljivano institucijama. Prema podacima “Femicid memorijala“ koji je predstavio Autonomni ženski centar, u Srbiji je od 2011. do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica... Najviše femicida dogodilo se u Beogradu, nešto manje od 20 odsto, a najviše nastradalih žena imalo je između 46 i 55 godina.
Uporedo sa informacijama o nečijim majkama, sestrama, prijateljicama, domaća javnost skoro svakodnevno izložena je vestima o nasilju u školama.
Poslednja dva slučaja koja su nas kao društvo uzdrmala bila su prebijanje profesora u Bačkoj Palanci i sukob učenika Desete i Treće beogradske gimnazije u kome je jedan od aktera teško povredio nastavnika Treće beogradske gimnazije koji je pokušao da razdvoji zavađene učenike.
Šta nam se to dešava sa decom i društvom? Ponovo smo počeli da se pitamo i iščuđavamo, iako smo pre nešto više od godinu dana posle tragedija u “Ribnikaru“ i selima Malo Orašje i Dubona bili sigurni da imamo odgovore na ova ista pitanja, kao i plan za budućnost kako nam se nešto slično nikada ne bi ponovilo.
Da je situacija ozbiljna govore i nedavni potezi koje je povukla država, a koji govori da ćemo se nasilja rešiti oštrijim kaznama.
Ministarka pravde Maja Popović nedavno je izjavila da je za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici predloženo da se pooštri kazna zatvora od šest meseci do pet godina, umesto sadašnje od tri meseca do tri godine, a da se za sve oblike krivičnog dela silovanja, obljuba nad nemoćnim licem i detetom, može izreći i kazna doživotnog zatvora.
Takođe, Popović je za “Večernje novosti“ izjavila da je predloženo pooštravanje i propisane kazne zatvora u rasponu od jedne do deset godina za krivično delo nasilje u porodici koje je izvršeno korišćenjem oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi ili teško naruši zdravlje. Trenutno propisana kazna za ovakvo delo je od šest meseci do pet godina.
Nastojanjem da se utiče na savest i odgovornost vozača kako bi se sačuvali životi pešaka, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika biće pooštrene i kazne zatvora za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja…
Kada se pojavila informacija o pooštravanju kazni, naročito onih koje su usmerene na porodično nasilje, u javnosti se odmah otvorila debata da li je to pravi i jedini put ka rešavanju ovog problema, ili samo maskiranje stvarnog. Odnosno da li je pooštravanje kazne dobra prevencija bilo kog krivičnog dela.
Pitanje je da li je problem, naročito jedan tako kompleksan kao što je nasilje u društvu, moguće rešiti na brzinu tako što će se pooštriti kazne. Jer ovo je pre svega problem sociološke prirode koji zahteva dugotrajnije i temeljnije bavljenje.
Kada konkretno govorimo o nasilju nad ženama, stručnjaci se slažu da su razgovor i prevencija neophodni i da u njega treba uključiti celo društvo, baš kao i institucije koje su dužne da se pozabave pitanjem zašto žrtve ne veruju u njih i ne prijavljuju nasilje.
Svedoci smo, takođe, kako se iz generacije u generaciju uloga i integritet profesora sve više urušavaju. Prosvetni radnici su poslednja kolateralna šteta hroničnog nasilja od kog kao društvo decenijama bolujemo.
Upravo oni su nedavno noseći transparente: “Dokle više“, “Ne odustajemo““, “Dostojanstvo, sigurnost, ličnost“, “Rušenje prosvete, Srbija bez budućnosti“, ponovo protestovali zbog učestalog nasilja u školama i tražili hitnu izmenu Krivičnog zakonika i zaštitu koju uživaju advokati.
Ukoliko im se mere zaštite izjednače sa onima koje imaju advokati, onda bi značilo da će napad u vezi sa obavljanjem službe biti kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine. Takođe, ako prilikom izvršenja dela učinilac nanese laku telesnu povredu ili preti upotrebom oružja, bio bi kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. U zatvor od jedne do osam godina išao bi onaj ko nastavniku nanese tešku telesnu povredu, dok bi za uništavanje imovine kazna bila zatvor do dve godine.
To nije sve. Prosvetari traže i odgovornost roditelja, odnosno zahtevaju da oni krivično odgovaraju umesto dece koja su mlađa od 14 godina i zato ne podležu krivičnoj odgovornosti. Prosvetni radnici su posle sastanka sa predstavnicima Vlade Srbije dobili obećanje da će njihovi zahtevi biti ispunjeni.
Međutim, pre nego što bude usvojen, predlog zakona moraće da prođe javnu raspravu i da dobije zeleno svetlo nadležnih evropskih pravnih institucija. Važna stavka ovog predloga zakona jeste rešavanje nedoumice kako će biti tretirani đaci mlađi od 14 godina koji po sadašnjem zakonu ne podležu krivičnoj odgovornosti. Podsećanja radi, smanjenje granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 pominjalo se odmah nakon tragedije u “Ribnikaru“ i oko toga se još uvek vodi polemika.
U celoj priči o nasilju nad profesorima zaboravili smo da se pozabavimo, čini se, ključnim problemom. A to je da je napad na profesora čist dokaz da deca ne prezaju od autoriteta i da se strahopoštovanje kao pojam u školama izgubio.
Zbog toga se postavlja pitanje koliko će i da li će izmena krivičnog zakona zaštiti profesore. Da li se predlogom izmene krivičnog zakona rešava ili maskira problem, pitali smo Aleksandra Markova iz Foruma beogradskih gimnazija.
“Mišljenja sam da je predlog zakona pre maskiranje problema, ali i da sam zakon neće biti usvojen makar ne u integralnoj formi u kakvoj je predložen, budući da je ostavljeno da se proveri da li je predlog u skladu sa evropskim zakonodavstvom, a sigurno nije jer ne znam da je negde u evropskom zakonodavstvu predviđeno da učenici odlaze u zatvor. Ovim predlogom ne rešava se problem nasilja jer je u školama prisutnije međuvršnjačko nasilje. Napadi na nastavnike, moram priznati, još uvek su izuzetak. U jeku kampanje ovakav predlog je dobar u političkom smislu jer deluje kao da rešava jedan ozbiljan problem... Takođe, dobar je i za sindikalnu kampanju jer ispada da sindikati nešto rade i daju predloge, ali u suštini mi se krijemo iza nekih predloga koji nisu realni. Vi možete doneti bilo kakav zakon, ali ako se on ne primenjuje u praksi, onda je to mrtvo slovo na papiru“, ističe sagovornik “Ekspresa“ i dodaje:
“Takođe, bilo bi zanimljivo kada bi Ministarstvo prosvete dostavilo statistiku koliko je učenika isključeno iz srednje škole zbog vršnjačkog nasilja ili nekih drugih povreda obaveza učenika.. A ja unapred znam odgovor – nijedan, eventualno možda jedan. Svakako mali ili nemali broj. Sa druge strane, donosimo zakon kojim ćemo učenike slati u zatvor. Hajde onda da prvo sprovodimo ovo što imamo. Tako da je zaključak kako se na ovaj način samo maskira rešavanje problema.“
Profesorski autoritet i strahopoštovanje teško će se vratiti pooštravanjem kazni… Koren problema ponovo treba tražiti, baš kao i u slučaju nasilja nad ženama, ali i bilo kog drugog nasilja u porodici. Deca u svojim domovima treba da uče da nastavnik ne sme ni verbalno ni fizički, ali ni na društvenim mrežama da bude omalovažavan i da ni na koji način ne treba rušiti njegov ugled i dostojanstvo.
Markov u razgovoru za naš list ističe da je upravo prevencija važan aspekt suzbijanja nasilja.
“Mi imamo problem što živimo u nasilnom društvu. Kao društvo skrenuli smo ka nasilju i imamo obrasce ponašanja koji, ne mogu da kažem podržavaju, ali podstiču nasilje. Prosto, neophodno je napraviti neku vrstu društvenog ugovora kako će se ponašati javne ličnosti, političari, svi oni koji imaju mogućnost da se pojavljuju u medijima i javnosti. U tom pravcu treba ići. Svi moramo da vodimo računa kako se ponašamo, a onda kroz školu da se deluje. Možda i posebnim programima. Ne samo na časovima odeljenskog starešine, već i kroz nastavne programe postojećih predmeta profesora koji posvećuje vreme i svoju vaspitnu ulogu časovima koji bi bili posvećeni prevenciji umesto što neprekidno jurimo da obradimo svaku lekciju koja je propisana programom. Moramo da razgovaramo sa učenicima. Plašim se da se sa učenicima sve manje razgovara na časovima iz potrebe da se ne zakasni sa predviđenim programom. Što se tiče roditelja i njihovog razgovora sa decom, tek tu imamo problem. Roditelji zauzeti svojim obavezama sve manje viđaju svoju decu, tako da umesto da obrasce ponašanja preuzimaju od roditelja, učenici to često rade od nekih pogrešnih uzora.“
Od tragedija u “Ribnikaru“, i selima Malo Orašje i Dubona prošlo je nešto više od godinu dana, a mi kao društvo izgleda nismo naučili mnogo iako su nam ostavljeni doživotni ožiljci. Nismo naučili da razgovaramo međusobno, ali ni sa svojom decom. Posle trećeg maja 2023. svima su nam usta bila puna nasilja u društvu, toga da smo svi zakazali i da je neophodno da vratimo ulogu škole i porodice. Koliko smo za ovih godinu dana uradili možda najbolje govori to što ponovo postavljamo ista pitanja...
Aleksandar Markov ističe da su u međuvremenu napravljene određene zakonske izmene, ali da suštinski nije urađeno mnogo u srpskim školama.
“Obećano je na primer bilo da će se povećati broj psihologa u školama, ali to nije učinjeno. Suštinski, ništa bitno nije se promenilo. Promenjen je malo zakon o samom sistemu obrazovanja i vaspitanja, koji je predvideo uvođenje mogućnosti suspenzije učenika, ali to se takođe ne primenjuje. Evo, ovo sada je dobar primer, da li će učenici Treće i Desete beogradske gimnazije biti suspendovani. Kakve će mere prema njima biti izrečene nakon što se ovo desilo. Vi kao novinari možete ispratiti kako je škola reagovala. Napravljene su zakonske izmene, ali se opet vraćamo na staru priču da su i oni stari zakoni pre izmena pružali mogućnost da škola reaguje u kaznenom smislu. Osim tih zakonskih izmena ništa se drugo nije promenilo“, podvlači sagovornik “Ekspresa“.
Vesti
15.04.2024. 10:33
Zabrinjavajući podaci: Deca su nam SVE AGRESIVNIJA
Komentari
