Vesti
11.10.2021. 06:05
Milan Mišić

Pogledajte "semafor“

Nova nemačka vlada - brak ne iz ljubavi, nego iz računa

Vlada Nemačke 8.10.2021.
Izvor: EPA / CLEMENS BILAN

Na izborima održanim 26. septembra Nemci su izglasali novi sastav Bundestaga, nacionalnog parlamenta, ali ne i novu vladu. U najmnogoljudnijoj (85 miliona stanovnika) evropskoj demokratiji, pravo glasa imalo je 60,4 miliona onih koji su navršili 18 godina, a odziv je bio impresivan, mada za Nemačku uobičajen: 76,6 odsto.

Više od 40 učesnika izborne trke nije međutim obradovalo to što birači svoje građansko pravo nisu iskoristili da odrede jasnog pobednika. Nijedna partija, uključujući tu i dve najveće, Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) i Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD), nije dobila šansu da vlada sama, a najbolji rezultat, koji je SPD-u omogućio da sebe smatra izbornim šampionom, jeste tek 25,7 odsto glasova.

Ovi izbori su inače imali poseban karakter zbog ličnosti koja nije bila ni na jednoj partijskoj listi: posle četiri mandata i 16 godina na mestu kancelarke, a nakon formiranja nove vlade, u političku penziju odlazi Angela Merkel, bez sumnje najsposobniji političar Evrope u ovom veku. Odlazi, a da joj na vidiku nije naslednik ni u stranci, ni na nacionalnoj sceni: onaj za koga je mislila da bi to mogao da bude, Armin Lašet, prošao je katastrofalno: demohrišćani su osvojili samo 24,1 odsto glasova.

Ono što je, spolja gledano, takođe ostavilo snažan utisak, jeste savršeni red inače komplikovanog i strancima ne baš sasvim dokučivog izbornog procesa, pogotovo u poređenju sa samozvanom "učiteljicom demokratije“, Amerikom, i njenim traumatičnim predsedničkim izborima 2020, čiji ishod kandidat koji je izgubio, Donald Tramp, još nije priznao. Kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema, sa mehanizmom za korekciju broja poslanika prema stvarnoj izbornoj snazi svakog učesnika izbora, dali su rezultat kojim očekivano svi nisu podjednako zadovoljni, ali ga niko ne osporava.

Deo tog sistema je i promenljivi broj poslanika parlamenta: dok je odlazeći imao 709 poslanika, dolazeći će imati rekordnih 735 (početni broj, odnosno minimum mesta u Bundestagu je 598). Od toga najviše, 206, u novom sazivu će imati SPD, CDU-CSU 196, Zeleni 118, FDP (liberali) 92, AFD (Alternativa za Nemačku) 83, levica 39…

Već na prvi pogled vidi se da će i nova vlada, da bi imala većinu od 368 poslanika, morati da bude koaliciona. Matematički, najjednostavnije rešenje je da se obnovi "Velika koalicija“ CDU-a i SPD-a, dakle partija desnog i levog centra, ali to se u novom političkom kontekstu ne smatra mogućim.

Zbog toga je ono što se ovih dana dešava u Berlinu svojevrsni politički poker u kome se karte mešaju na nekoliko načina ne bi li se stiglo do dobitne kombinacije. Kao i obično, proces pregovaranja će se meriti ne danima, nego nedeljama, pa i mesecima (za dogovor o "Velikoj koaliciji“ posle izbora 2017. bilo je potrebno pola godine, dok je prosek dosadašnjih posleizbornih natezanja šest meseci). To je, između ostalog, i rezultat činjenice da nemački Ustav, za razliku od američkog, ne predviđa neki rok za okončanje svih posleizbornih radnji.

Glavni igrač u ovom momentu je lider socijaldemokrata Olaf Šolc (u odlazećoj koalicionoj vladi ministar finansija), koji to što je njegova partija dobila procentualno najveći postotak glasova i najviše glasova smatra "mandatom za promenu“.

Dok se za SPD ne bi baš moglo reći da je partija promena, novi ton nemačkoj politici, unutrašnjoj i spoljnoj, radi su da daju Šolcovi potencijalni koalicioni partneri. Najveće šanse u tom pogledu zasad se daju FDP-u (slobodnim demokratama) i Zelenima. Pošto u Nemačkoj svaka partija, pored imena, ima i svoju boju: CDU je crna, SPD crvena, FDP žuta, dok su Zeleni, naravno, zeleni, to daje priliku da se moguće koalicije nazovu metaforičnim imenima, pa je tako najizglednija kombinacija – socijalisti, liberali i Zeleni – dobila ime "semafor“.

Teoretski moguća, ali ne i praktično ostvariva jeste i "Jamajka koalicija“, udruživanje boja nacionalne trobojke te karipske države, dakle CDU, Zelenih i FDP-a. Kako god da bude, jasno je da će nova vlada biti brak utroje sklopljen ne iz ljubavi, nego iz računa.

S obzirom na to da su nemački birači gotovo podjednako udelili i levici i desnici, glavna dilema je kako će se to odraziti na nemačku unutrašnju i spoljnu politiku, čiji je pouzdani kormilar bila odlazeća kancelarka. Koalicioni pregovori su delikatni upravo zbog toga: sve partije moraju s jedne strane da pokažu vernost svojim programima i svojim biračima, a sa druge da vode politiku koja, u sve komplikovanijem kontekstu, pospešuje nemačke interese.

Zanimljivu analizu u tom pogledu je u medijskom servisu "Dojče vele“ izneo često citirani bugarski politikolog Ivan Krastev, po kome se sve četiri stranke koje imaju izglede da budu deo nove vlade "nalaze unutar postojećeg liberalnog konsenzusa Savezne Republike Nemačke“. Liberali (FDP) i Zeleni se doduše "znatno razlikuju kada je u pitanju poreska politika“, ali po Krastevu obe stranke vide odbranu ljudskih prava kao odlučujuću za njihov politički identitet. Budući da su to i stranke koje imaju i mnogo mladih birača, "za njih su prava seksualnih manjina i nezavisnost pravosuđa od posebnog značaja“. Krastev konstatuje i da bi "retorika Berlina u odnosu na kršenje načela pravne države u Poljskoj i Mađarskoj time mogla da postane oštrija“.

Kao zasad najizgledniji kandidat za novog kancelara, lider socijalista Olaf Šolc u opširnom intervjuu nedeljniku "Špigl“ iznosi ocenu da "birači žele novi početak i progresivnu vladu“, te da su zbog toga SPD učinili najvećom partijom“. "I žele da budem kancelar“, samouvereno dodaje, što potvrđuju i posleizborne ankete, po kojima, kako prenosi "Dojče vele“, čak 76 odsto građana misli da Šolc treba da bude na čelu nove vlade, dok je za kandidata CDU-a Lašeta samo 13 odsto. Poseban kuriozitet je da kandidata CDU-a za kancelara ne žele ni u sopstvenoj stranci – i među njima je Šolc popularniji sa 49 odsto.

Uprkos nesumnjivoj popularnosti kandidata za novog kancelara, Šolc bi, prema ocenama koje se iznose ovih dana, mogao da bude najslabiji kancelar dosada. Razlog za to je što Nemačka trojnu koaliciju na vlasti nije imala još od 1950-ih i što će, po prirodi stvari, kancelar morati mnogo da balansira. Kako bi to moglo da izgleda u praksi, videće se posle pregovora koji će, kako se najavljuje, u početnoj fazi tražiti elemente oko kojih se potencijalni partneri slažu, da bi se tek u kasnijoj tragalo za načinima kako da se premosti ono u čemu se razlikuju. Prema retkim prognozama, sve to bi moglo da potraje do kraja godine, što znači da se Nemci novoj vladi mogu nadati pre božićnih praznika.

To bi eventualno moglo da uspori najava Zelenih da će se o sporazumu koji eventualno bude postignut održati unutarpartijski referendum.

Pritom je samo jedan datum važan za buduću biografiju Angele Merkel: ako u kancelarskom kabinetu bude i 17. decembra, nadmašiće kancelarski staž svog mentora Helmuta Kola kao najdugovečnija šefica vlade savremene Nemačke.

Angela Merkel i Olaf Šolc 8.10.2021.
Izvor: EPA POOL / CLEMENS BILAN / POOL

Dotle će se nastaviti nagađanja šta će se u Nemačkoj bez Merkelove promeniti i šta će ostati isto, ali i u kolikoj meri će, u odnosima sa svetom, pa i našim regionom, nedostajati njen pragmatizam i političko strpljenje, koji su uveliko doprineli da Nemačka, ali i cela Evropa preguraju finansijsku krizu iz prve decenije ovog veka, zatim onu migracionu iz sredine prošle dekade, Bregzit i četiri godine transatlantskog zahlađenja tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Prema analizi koju je za portal "Politiko“ napisala dr Ulrike Franke iz Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR), spoljna politika nove nemačke vlade, ako se obistine aktuelna nagađanja o njenom sastavu, mogla bi da u odnosima sa Amerikom sa jedne strane stvori neke nove nesporazume, dok bi istovremeno na meniju moglo da bude više saradnje kad je reč o izazovima koje nameće Kina.

Zeleni i liberalne slobodne demokrate (FDP) su, naime, na poziciji čvršćeg stava prema Pekingu, što je postojeća koalicija predvođena Merkelovom izbegavala.

Po dr Franke, SPD će u dobroj meri zadržati koncept jakog Bundesvera (nemačkih oružanih snaga) što zemlji omogućava da bude pouzdan partner Evropi i NATO-u. Zeleni su međutim protiv ispunjavanja obaveze koju je preuzela svaka članica Alijanse da za odbranu izdvaja najmanje dva odsto od BDP-a.

Novu vladu u tom pogledu čeka i teška odluka o zameni "tornado“ borbenih aviona koji su verifikovani kao nosači atomskog oružja, što Nemačkoj omogućava da posredno bude deo nuklearnih snaga NATO-a. Nuklearni aspekt NATO-a je međutim nepopularan u zemlji, što bi "semafor“ koaliciju moglo da stavi pred ozbiljna iskušenja.

Liberali i Zeleni su takođe spremniji za čvršće povezivanje sa Amerikom kad je reč o obuzdavanju Kine, oko čega je nemačko javno mnjenje takođe podeljeno: samo 18 odsto Nemaca smatra da je i njihova zemlja, koja ima značajne interese u Kini, akter tog konflikta.

Sve ovo na neki način potvrđuje suštinu nemačke spoljne politike i njene pozicije u svetu, koju je, još dok je trajao Hladni rat, sa pozicije šefa američke diplomatije definisao Henri Kisindžer: "Jadna stara Nemačka, prevelika je za Evropu, a premala za svet.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Hoće li nas Zeleni zaviti u crno?
Katarina Fegebank i Analena Berbok

Odnos Berlina i Beograda

03.06.2021. 10:43

Hoće li nas Zeleni zaviti u crno?

Svako učešće Zelenih u novoj nemačkoj saveznoj vlasti, koje je praktično sigurno, i te kako će uticati i na promenu odnosa između Berlina i Beograda, a reflektovaće se, pre svega, u još tvrđem stavu prema kosovskom pitanju.
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
4°C
06.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve