Vesti
14.03.2022. 07:05
Vesti
31.03.2022. 18:29
Marko R. Petrović
Izbori u Srbiji
Ostati neutralan
Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti šta je interes države i naroda u vremenima kada se svet nalazi na ivici, pa možda čak i u predvorju, krize u poređenju sa kojom bi ona izazvana pandemijom virusa korona bila gotovo pa beznačajna. Dakle, potrebno je samo setiti se one poslovice da, kada se slonovi tuku, obično strada trava, i potruditi se da se ne nađemo u ulozi trave.
Dve su ključne stavke koje je potrebno ispuniti. Jedno je politička stabilnost, a drugo ekonomski napredak. I jedno i drugo pitanje biće na velikom ispitu. A najteže od svega je što na obe stvari presudno mogu da utiču faktori koje je teško, pa možda čak i gotovo nemoguće kontrolisati jer se nalaze van domašaja ovdašnjih aktera.
Već sada se, naime, može pretpostaviti, pa i očekivati da ekonomski rast ne bude onoliki koliki bismo priželjkivali. Rast cene energenata na globalnom nivou, i neminovni pad izvoza, jer Srbija je u Rusiju i Ukrajinu godišnje izvozila robe u vrednosti od oko 1,2 milijarde dolara, svakako neće pogodovati celokupnoj ekonomskoj situaciji.
Pitanje je, takođe, šta će da bude sa direktnim stranim ulaganjima. U poslednjih deset godina (od 2011. do 2020. godine) priliv po osnovu stranih direktnih investicija u Srbiju kumulativno je iznosio 24,7 milijardi evra, od čega je najviše ulaganja bilo iz Holandije (4,2 milijarde evra), Austrije (2,6 milijardi evra), Ruske Federacije (2,2 milijarde evra), Kine, uključujući Hongkong i Tajvan (2,1 milijardu evra) i Luksemburga (1,9 milijardi evra). To su podaci Narodne banke Srbije.
Rekordna je bila 2019. godina sa ulaganjima vrednim oko 3,8 milijardi evra (što je bilo oko 8,3 odsto bruto domaćeg proizvoda), da bi već naredne godine zbog pandemije virusa korona investicije pale za gotovo 800 miliona evra.
Vesti
29.03.2022. 09:31
"Bio bih veoma tužan i veoma nezadovoljan zbog svakog glasa ispod 60 posto"
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković uveren je da Srbija, jednostavno, mora da nastavi putem kojim je do sada išla. A to znači da je neophodno da se održavaju stabilnost i nekakav ekonomski rast.
"Krizna vremena nisu ona u kojima će se tražiti i očekivati nekakav vrtoglavi privredni rast. Bitno je samo da se taj trend rasta nastavi, da privreda ne upadne u recesiju“, kaže Dejan Vuk Stanković za "Ekspres“.
Ministar finansija Siniša Mali, ipak, optimistički je najavio početkom marta da je 90 investitora najavilo ulaganje u Srbiju, čime bi se otvorilo novih 30.000 radnih mesta.
Održanje ekonomskog prosperiteta biće, svakako, samo jedan od izazova sa kojim će morati da se suoči vlada koja bude izabrana nakon što budu proglašeni konačni rezultati izbora koji se održavaju u nedelju 3. aprila.
Drugi, takođe veliki izazov za buduće vlasti odnosi se na održavanje političke stabilnosti, na unutrašnjem planu, odnosno političke neutralnosti na međunarodnom planu.
"Odgovor na to je relativno jednostavan, mada to ne znači da je to lako i postići. Treba se, naime, držati nacionalnog interesa. Na unutrašnjem planu potrebno je smanjiti broj pitanja koja polarizuju društvo da bi se održao što veći stepen jedinstva. Jer kriza ne pogađa selektivno samo vlast i stranke koje su na vlasti. Kriza pogađa celo društvo, sve njegove slojeve. Zato je potrebno postići što veći stepen jedinstva“, kaže Dejan Vuk Stanković.
Trenutna situacija, naravno, nosi sa sobom mnogo nepoznanica. A najveće su one koje se odnose na pitanja poput onih – koliko će rat u Ukrajini dugo da traje, kakav će da bude njegov krajnji ishod i kakve bi globalne posledice ovog sukoba mogle da budu.
"U igri će, očigledno, da bude mnogo toga. Naša pozicija je prilično specifična iz nekoliko razloga. Prvo, mi ne možemo da se svrstamo na stranu, pre svega, zapadnih zemalja koje su uvele ekonomske sankcije Rusiji. S druge strane, imamo bar dva moralna i politička razloga zbog kojih moramo da budemo i uz Ukrajinu. Prvi je taj jer podržavano njihov suverenitet i teritorijalni integritet, a drugi jer su se i oni našli na udaru koji nije bio autorizovan i odobren od Ujedinjenih nacija, baš kao što smo i mi bili meta agresije 1999. godine“, kaže Dejan Vuk Stanković.
Pitanje je, međutim, koliko će biti moguće održavati položaj politički neutralne države.
"Politička neutralnost je bitna. Sasvim je, međutim, sigurno da će, ako kriza u Ukrajini bude rezultirala stvaranjem nekakvog novog svetskog poretka, ta neutralnost kad-tad da bude na velikom ispitu. Jer u okolnostima kada se pravi nova preraspodela uloga na međunarodnoj sceni veoma je teško ostati po strani“, ocenjuje sagovornik "Ekspresa“.
No, dok se tačno ne vidi u kom će se smeru stvari odvijati, prema rečima Dejana Vuka Stankovića, trebalo bi se što je moguće više držati po strani kada je reč o ratu Ukrajini.
"Srbija sa tim ratom nije direktno povezana ni na jedan način. Zbog toga i treba da se držimo po strani jer mi tu nikakav interes nemamo“, kaže Dejan Vuk Stanković.
Jedino je pitanje da li bi neko, i zbog čega, želeo da natera Srbiju da se na bilo koji način opredeli u tom sukobu. To bi, naravno, mogao da bude interes nekoga kome u agendi nije stabilnost Srbije, zarad ostvarivanja nekih drugih ciljeva.
No, takva taktika često može da se pokaže kao mač sa dve oštrice. Jer nestabilnost u jednoj državi regiona, koja je pritom najveća i ekonomski jača od većine ostalih, ne može da ostane samo u njenim granicama, već vrlo lako može da se prelije i na susedne zemlje, a posredno i na ceo kontinent.
To je, svakako, nešto sa čime bi svako ko bi želeo da izazove krizu ozbiljno morao da računa, ali isto tako bi na takve namere morali da motre i oni koji bi mogli preventivno da spreče razvijanje takvih ideja.
Do istih zaključaka dolaze i u Međunarodnom institutu za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, u čijem se izveštaju o predstojećim srpskim izborima konstatuje da je u postojećoj situaciji Srbiji potreban šef države koji će nastaviti kontinuitet sigurnosti i sačuvati postojeći mir i stabilnost te nastaviti sa rebrendiranjem i repozicioniranjem Srbije u regionalnim i međunarodnim odnosima.
U njihovom se izveštaju takođe konstatuje i da je Srbiji potrebna snažna opozicija kao korektiv vlasti.
"U postojećoj situaciji od mira i stabilnosti u Srbiji zavisi mir i stabilnost u regionu. Zbog toga su ključni međunarodni akteri zainteresovani da se u postojećoj konstelaciji odnosa sačuva vojna neutralnost Srbije. Spoljna politika Srbije koja je bila zasnovana na četiri stuba EU, SAD, Rusija, Kina, plus Pokret nesvrstanih, pokazala se u vremenu krize optimalnom jer šta bi se desilo da je Srbija bila oslonjena na samo jedan stub bez obzira koji to bio“, navodi se u izveštaju.
U IFIMES-u navode i da EU mora da precizira svoju politiku proširenja na Zapadni Balkan sa vremenskim odrednicama i da odustane od upotrebe opštih floskula o evropskoj perspektivi i da Zapadni Balkan pripada Evropi, koje državama Zapadnog Balkana i njihovim građanima ništa ne znače, niti smanjuju, već povećavaju postojeću neizvesnost.
"Analitičari smatraju da EU zahvaljujući uticaju ukrajinske krize može ispraviti svoju grešku ubrzanim prijemom u svoje punopravno članstvo preostalih zemalja Zapadnog Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora) jer će region, po svemu sudeći, potpasti pod snažan uticaj Rusije, Kine i Turske, što može dovesti do velikih geopolitičkih promena. Integracija Zapadnog Balkana u EU važnija je nego ikada“, konstatuje se u izveštaju IFIMES-a.
Komentari
