Vesti
21.05.2023. 16:25
Vojislav Tufegdžić

Pravna pomoć za svakoga

Pitali smo advokate o "odbrana pod moranjem"

advokat, prvanik, sud, pravda
Izvor: Shutterstock / ARMMY PICCA

Osim potresa u čitavom društvu i suočavanja sa užasom koji je donedavno bio nezamisliv, masakri dece, devojaka i mladića počinjenih u Beogradu i u okolini Mladenovca proizveli su razumljivu nedoumicu i kod advokata koji bi, po pozivu ili nuždi, trebalo da se pojave kao branioci zločinaca. Bar u slučajevima gde su neophodni.

Prema slovu zakona kakav je na snazi, ako maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, po službenoj dužnosti može da ga postavi sudija za maloletnike. Maloletnik mora da ima branioca i prilikom prvog saslušanja i tokom čitavog postupka. Ujedno, branilac maloletnika može da bude samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

"Što se tiče dečaka koji je počinio masakr u Osnovnoj školi ’Vladislav Ribnikar’, on krivično neće odgovarati jer u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao 14 godina. Njemu nije potreban advokat i tu je priča završena. Drugo je pitanje socijalnih, medicinskih ili psihijatrijskih mera. Verovatno se sada zarad nekakvog umirivanja javnosti tu nešto radi. Jer, razumna je pretpostavka da neko zaista ne može da bude ’čist’ i učini tako nešto. To je nespojivo“, kaže za "Ekspres“ advokat Goran Petronijević.

"Nije uvek lako i svaki advokat kao čovek osuđuje sve ovo što nam se desilo. Da kao u ’Krvavoj bajci’ strada mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu. Kada stradaju deca u školskim klupama, kada dete ubija decu – od toga nema dalje! Ili kada kod Mladenovca nedužni mladići i devojke stradaju na pikniku gde su otišli da se zabave, sve je to previše tužno... To nas je sve do temelja uznemirilo, uzdrmalo, rasplakalo i duboko unesrećilo, ali posao advokata je da brani i u takvim slučajevima. Uvek treba imati na umu da advokat nikada ne brani počinjeno delo, već brani čoveka“, kaže za naš list advokatica Zora Dobričanin Nikodinović.

Ona takođe odbija mogućnost krivične odgovornosti za dečaka koji je ubio vršnjake u "Ribnikaru“:

"S obzirom na uzrast, branilac mu nije potreban. Njegova porodica će moći da angažuje advokata za pomoć u postupcima pred Centrom za socijalni rad, kao i za zastupanje u parničnim postupcima povodom naknade štete na šta imaju pravo porodice stradalih.“

Tanka granica

O nedoumici kako uopšte zastupati ljude, bez obzira na njihov uzrast i bilo kakve druge okolnosti, koji su učinili neobjašnjivo surove i besmislene zločine, Toma Fila, jedan od najiskusnijih krivičara u Srbiji, za "Ekspres“ kaže:

"Advokat mora po profesionalnoj etici da prihvati svakoga ko mu se obrati. Svaki advokat to mora da prihvati bez obzira na težinu dela, bez obzira na to što će biti napadnut u javnosti. Advokat mora da radi bez obzira na to šta je čovek uradio. Ali, mora da brani korektno. Znači, ne na ’prljav’ način, nego da se usredsredi na dokaze, ne sme da se izruguje žrtvama ili da uradi bilo šta što etički nije u redu.“

Na pitanje kako ne prekoračiti tanku liniju između odbrane čoveka i zločina koji je počinio, objašnjava:

"Kada uđeš u sudnicu, onda si advokat, nisi više običan čovek da tako kažem. Tek kada izađeš iz sudnice onda možeš da razmišljaš o nekim osećanjima, o tome kako razmišljaju ostali građani.“

I pored svih obrazloženja, većini je ipak nejasno kako se advokati ophode prema ovakvim predmetima.

"Pitanje je ličnog osećaja, pitanje građanske odgovornosti čoveka. Ali, to je jedna stvar. Drugo je pitanje profesionalne advokatske etike jer je obaveza advokata da štiti prava optuženog, nekoga ko je izvršio krivično delo, makar i najteži zločin. Advokat ne štiti zločin, ne brani to što je uradio, nego njegovo pravo u postupku. I kontroliše da ta prava u postupku budu maksimalno poštovana u skladu sa zakonom. E sad, ima advokata koji malo nevešto uđu u postupak, pa se malo više zbliže, malo se užive, malo poistovete, svega tu ima. Ali, u principu, advokat je isto što i lekar. Kada u bolnicu dovedu najvećeg zlikovca, lekar ne može da odbije da mu pomogne“, kaže Petronijević.

Kao ilustraciju advokatske obaveze navodi slučaj monstruma koji je u Beogradu zlostavljao i ubio trogodišnju devojčicu:

"Njega je branio veoma ozbiljan advokat. Profesionalno je prihvatio to da radi i izdržao je. A to uopšte nije lako jer se na advokata strovali ozbiljan odijum javnosti. Napadaju ga mediji, pa onda preko društvenih mreža, pa kreću vređanja, pretnje… Nije to ni lako ni jednostavno.“

Profesionalna etika predviđa mogućnost da advokat odbije zastupanje u tačno određenim situacijama, kao i u onim kada je dužan da odbije zastupanje.

"Advokat bi u konkretnom slučaju mogao da odbije zastupanje ukoliko ’proceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni’, što je mogućnost koju advokatski kodeks predviđa. Međutim, u krivičnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane lične osobine okrivljenog, vrsta krivičnog dela i visina zaprećene kazne, način odbrane okrivljenog, gnev koji je krivično delo izazvalo u javnosti i ponašanje oštećenih. Tako da advokat ne može tek tako da odbije zastupanje“, objašnjava Zora Dobričanin Nikodinović.

Ipak, Petronijević navodi da je praksa pokazala da postoji način da se i pomenuti Kodeks advokata izbegne:

"Kada optuženog ne želi niko da brani, sud će odrediti advokata po službenoj dužnosti. Može i on da odbije da primi predmet. Pa će odbiti drugi, treći, četvrti, ali će peti prihvatiti. Niko neće reći da ne želi da brani zato što je reč o ubici jer to nije profesionalno, suprotno je Kodeksu advokature, pa će reći da nema vremena, da je prezauzet, da nije u stanju da dođe određenog datuma, naći će adekvatan izgovor da to ne prihvati.“

O odnosu kolega advokata prema poslednjim zločinima Petronijević kratko kaže: "Vrlo je loš stav. Najveći broj će uplitanje u predmet želeti da izbegne.“

Fila je saglasan sa svojim mlađim kolegom: "Mislim da će većina želeti da to izbegne. Ali, oni koji su pravi advokati neće bežati, jednostavno će to da urade.“

O okolnosti o kojoj se nerado govori, ali može da ima presudnog značaja u najtežim krivičnim predmetima, Petronijević kaže: "Postoje situacije kada su najteži zločini u pitanju i zavise od socijalnog miljea iz kojeg potiče optuženi. Ukratko, kada ne postoji motiv koji advokat mora da ima – a to je da mu se plati za angažovanje u predmetu. Jer, advokat krivičar ne može da živi od zaljubljenosti u istoriju, muziku ili književnost. Mora da živi od bavljenja svojim poslom. A među optuženima ima i narko-dilera i ubica. To je jednostavno tako. Takva vrsta posla.“

Najteža kazna

Nakon slučaja masovnog ubistva u Mladenovcu i okolini, koji je usledio dan posle masakra u beogradskoj osnovnoj školi, ponovo je pomenuta smrtna kazna za takvu vrstu zločina, što je tema koju današnji evropski standardi potpuno isključuju kao opravdanu zakonsku meru.

Koliko god se tako nečemu bar javno i deklarativno protivili, zgražavali nad tom civilizacijski "prevaziđenom odmazdom“, takav način razmišljanja nikako nije stran za peovlađujući deo Evropljana. Pogotovo zbog učestalih teških zločina. Smrtna kazna je izričito ukinuta od strane Veća Evrope protokolom broj 6. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. EU se snažno bori za ukidanje smrtne kazne zato što je reč o "nehumanim postupcima koje EU ne toleriše“.

Podaci nisu sasvim sveži, ali su dovoljno opisni i, iz brojnih razloga, razložno je verovati da je mišljenje Evropljana spram ove kaznene mere danas još drastičnije nego pre nekoliko godina. Za smrtnu kaznu je u Srbiji 2019. godine bilo čak 58 odsto ispitanika. Uprkos drugačijim pretpostavkama, stanovište naših građana nije se razlikovalo od preovlađujućeg mišljenja u drugim zemljama. Prema istraživanju iz iste godine, veliki broj Evropljana podržao bi ponovno uvođenje smrtne kazne. Za to su u velikom broju bili građani Francuske, nešto iznad 50 odsto, u Rusiji, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj je između 50 i 60 odsto anketiranih glasalo za njeno ponovno uvođenje, znatno veći procenat bi podržao takvu inicijativu u Estoniji, Litvaniji i Letoniji, dok Rumunija i Turska prednjače sa više od 90 odsto građana koji bi želeli da se ova kazna ponovo uvede. Nije zanemarljiv ni broj Poljaka, Britanaca, Portugalaca, pa ni Bugara i Nemaca koji se ne bi protivili takvoj praksi.

Zagovornici smrtne kazne je pravdaju etičkim, pravnim i društvenim argumentima, uvereni da je ona jedini prihvatljivi način kazne za krivično delo ubistva. Prema davno iznetom stavu, ovakva kazna morala bi da postoji za učinioce teških dela protiv dece i masovnih ubistava. U saglasju s navedenim, to se sažima u odgovoru, zapravo pitanju, jednog od ispitanika: "Da li mislite da je normalno da onaj što je pobio stotinu dece u Norveškoj ima pravo da živi, da završava fakultet, da se žali na uslove u zatvoru, a da roditelji 100 ubijenih devojčica i dečaka idu da pale sveće? Vi mislite da je to normalno?“

Možda bi, donekle, tumačenje za takav stav mogao da se pronađe u izgubljenom poverenju velikog broja građana u pravosudni sistem, ali i u mišljenju da zakonske norme ne odgovaraju činjeničnom stanju.

Advokat Goran Petronijević navodi okolnost koja ni na koji način neće naići na prihvatanje građana u Srbiji, a odnosi se na počinioca višestrukog ubistva iz okoline Mladenovca:

"Njemu je, naravno, neophodna odbrana i zastupanje advokata. Ali, pošto nema punu 21 godinu starosti, prema zakonu ne može da bude kažnjen sa više od 20 godina zatvora. To je maksimalna kazna. On doživotnu kaznu robijanja ne može da dobije.“

Svojim kratkim komentarom o počiniocima zločina u školi i u Mladenovcu unosi dodatnu dozu nemira: "Obojica kao da su ’odabrani’ da im zakon ne može naškoditi, nešto tu ne štima.“

"Što se tiče masovnog ubistva u Mladenovcu i okolini, taj okrivljeni već ima branioca po službenoj dužnosti. Inače, i ubica iz Ivanče i ubica iz Jabukovca... kao i svaki drugi okrivljeni za masovno ili za brutalno ubistvo imali su i morali su da imaju branioce. Advokat je obavezna pretpostavka za suđenje u takvim predmetima“, kaže Zora Dobričanin Nikodinović.

Na pitanje da li pritisak javnosti u postupanju advokata može nešto da promeni, Toma Fila odgovara:

"Uvek je toga bilo. Pa, Jovanku Broz kada sam zastupao pretili su mi sa svih strana, svašta su mi govorili. Više sam imao napada i pretnji kada sam zastupao Jovanku nego kada sam branio Slobodana Miloševića. Uvek postoji deo javnosti koji će napadati advokata. Poenta priče je u tome da advokat mora da se ponaša profesionalno, da brani punim srcem kao da čovek nije kriv, ali ne sme da zloupotrebi nijedno dokazno sredstvo. Ni na jednom suđenju, a kamoli za najteža krivična dela. I ne sme, nipošto, u čemu naročito greše neki advokati, da unosi politiku u postupak, da se vezuje za političke okolnosti, pa poneki smatraju da šta god je neko počinio, optuže neku stranku. To je politikantstvo, nije odbrana. U to naravno spadaju i opravdavanja nečijeg dela uz pomoć navođenja nekog socijalnog miljea, društvenog statusa i sličnih stvari.“
 

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dan kad smo dobili dijagnozu i kako smo došli do toga
sveće ata images

OŠ "Vladislav Ribnikar"

20.05.2023. 15:25

Dan kad smo dobili dijagnozu i kako smo došli do toga

Od trećeg maja, kada je 13-godišnji učenik ušao u svoju školu i bestijalno ubio devetoro svojih drugova iz školske klupe, Srbija je u šoku. Ovaj užasni događaj Srbiju je potresao iz temelja i zauvek ju je promenio! Kako smo došli do toga?
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
15°C
06.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve