Vesti
28.09.2022. 17:10
Đoko Kesić

Kosovo

Podrška pokrivanju žena: Da li Kurti koketira sa šerijatom?

Hidžab
Izvor: Shutterstock

Klizi li vlast u tzv. Republici Kosovo prema šerijatu?

Ovo pitanje se nametnulo posle odluke Aljbina Kurtija da se na Kosovu i Metohiji zvanično dozvoli nošenje marama kao verskog elementa devojkama starijim od 16 godina. Kurti je do pomenute odluke došao nakon peticije, odnosno građanske inicijative koju je veliki broj kosovskih Albanaca potpisao na društvenim mrežama, što oslikava pravo stanje na terenu i visok stepen njihove privrženosti islamu.

"Odluka Aljbina Kurtija i građanska inicijativa, koja je u tamošnjoj javnosti dobila veliku podršku, potire ranije tvrdnje koje su bile prisutne od 1945. donedavno, da su ’Albanci na Kosovu daleko od ideala’ u šta su verovali svi naši istoričari“, piše Milan Vukelić, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u autorskom tekstu nedavno objavljenom u "Politici“.

"Podsetimo se i istraživanja Instituta za političke studije u Prištini 2016. godine, po kojem je čak 32 odsto kosovskih Albanaca sebe predstavilo kao muslimane, a na drugom mestu kao Albance. Tri odsto ispitanika se deklarisalo samo kao muslimani. Dakle više od trećine ispitanika, po ovoj analizi, svoju religijsku pripadnost stavilo je ispred etničke. To je zapravo ista baza ljudi koja je podržala uvođenje marama i koja je, ako se za to stvore uslovi, za uvođenje šerijata umesto tzv. kosovskog ustava...

Odličnu analizu dao je albanski analitičar M. Baze koji je naveo da, ’ako tzv. Kosovo bude tretirano kao islamska zemlja, onda će nacionalni identitet Albanaca biti narušen’. Ono što je Baze zaboravio da napomene, a to mu se ne može zameriti jer je islam u Albaniji znatno umereniji nego na tzv. Kosovu, jeste da je prema islamskoj veri svaki prenaglašeni nacionalizam koji se ističe ispred pripadnosti veri strogo zabranjen i smatra se grehom“, piše Milan Vukelić.

Podsećanja radi, nonsens je da Aljbin Kurti sebe predstavlja kao socijaldemokratu, kao i svoju partiju Samoopredeljenje, što se kosi sa njegovim političkim potezima. Gospodin Vukelić podseća da ovo nije prvi put da Kurti pokazuje svoje simpatije prema islamskoj veri i donosi odluke koje idu u korist islamskim fundamentalistima.

Wannabe Zelenski

Aljbin Kurti

Aljbin Kurti

Aljbin Kurti

26.07.2022. 16:15

Wannabe Zelenski

Setimo se izjave jednog od istaknutih lidera Samoopredeljenja iz 2017. godine koji je bio kandidat za gradonačelnika Orahovca. On je povodom sukoba u Jerusalimu osudio Jevreje nazivajući ih "kukavicama koje će pre ili kasnije nestati s lica zemlje“. Pojedini kosovski lideri osudili su ovu antisemitsku izjavu, ali među njima nije bilo Kurtija.

Decembra 2020. godine član Samoopredeljenja postao je istaknuti islamski teolog, samim tim i vrhunski poznavalac šerijatskog prava M. Bajrami, koji se nikad ne bi pridružio ovoj političkoj partiji da ne vidi interes za islamsku veru i da Kurtija ne smatra za čoveka koji će, kad za to dođe vreme, podržati ostvarenje islamskih ciljeva... Podsetimo da je pre nekoliko godina u tzv. parlamentu Kosova vođena rasprava o uvođenju veronauke i obaveznog nošenja marama.

"Tadašnja poslanica Samoopredeljenja A. Lama usprotivila se tom predlogu, izazvala je gnev islamista praćen pretnjama i uvredama, ni Kurti ni Samoopredeljenje nisu je zaštitili...“, zaključuje doktorand Vukelić.
 

Šta trenutno ključni politički lider tzv. Kosova želi postići? On po svemu sudeći želi da dobije podršku islamske zajednice. Shodno tome tako valja razumeti i njegove bliske veze s O. Atalajem, jednim od lidera turske džihadističke organizacije, poznate po skraćenici IHH, čiji su pripadnici bili deo flote "Mavi Marvari“ koja je 2010. godine pokušala da se probije prema pojasu Gaze.

Da li Kurti samo koketira sa islamom ili ovim gestom namerava da razbije otklon nekih islamskih zemalja prema Kosovu?

Na ovu temu razgovaramo s najpoznatijim islamologom u regionu dr Darkom Tanaskovićem. Pitamo zbog čega je premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti prihvatio peticiju više od trećine građana Kosova i Metohije da devojke starije od 16 godina mogu da nose marame, obeležje pripadnosti islamskoj veri?

Profesor Tanasković je pomalo zatečen ovom odlukom Prištine jer, kako reče, Aljbin Kurti je bio daleko od islama. Ali, ovo su brza i nepredvidiva vremena. "Te devojke burke sigurno neće nositi. Toga nema u ovom delu islama, to samo ima tamo u Avganistanu...“

Aljbin Kurti je ipak potpisao tu odluku. Zbog čega?

"Na prvu loptu, postoje dva elementa koji su na to mogli uticati. Jedan je element što je tamo došlo do izvesne radikalizacije islama u odnosu na onaj kakav je bio ranije. Verujem da sam Kurti ranije sa tim nije imao veze, kao i cela ta njihova vladajuća garnitura. Oni su bili daleko od islama. Teško je poverovati da tu ima tako radikalnih promena. Međutim, promenila se činjenica da na Kosovu sada ima mnogo više radikalnih muslimana koji su se vratili iz ovih i onih ratova. Ti ljudi uživaju velike simpatije u tamošnjoj populaciji. Moguće da te nove islamske pojave imaju veze sa izdašnom finansijskom pomoći Saudijske Arabije i nekih drugih islamskih zemalja koje prepoznaju te promene na Kosovu i Metohiji. Te države, verovatno, prepoznaju i taj momenat da se unutrašnja situacija promenila i da to odgovara nekim planovima radikalnog islama koji se i finansiraju iz toga.

Skrenuo bih pažnju na činjenicu da je takozvano Kosovo jako loše pozicionirano u muslimanskom svetu. Mnogo muslimanskih zemalja ne priznaje Kosovo i odbijaju da prihvate da je taj problem uopšte muslimanski problem. Oni loše stoje i u organizaciji Islamske konferencije. Mnoge ozbiljne muslimanske zemlje, od Egipta pa dalje, ne doživljavaju Kosovo kao muslimansku državu. Svojevremeno je to favorizovao bivši albanski premijer Sali Beriša, koji je uveo "islamski“ amandman, iako je u Albaniji većina muslimanskog stanovništva, što je proizvelo dosta kvazimuslimana.

Što se KiM tiče, mislim da tu mogu biti dva elementa. Jedan unutrašnji, a to je da jača radikalni islam koji je finansijski podržan iz inostranstva. Njima su pare potrebne, ali i politička podrška. Drugo, većini stanovništva, verujem, svejedno je, pošto oni ne veruju ni u šta. Naravno, to bi za Kosovo i Metohiju i Balkan mogao biti problem. Islamizaciju favorizuju tendencije radikala, oni pokušavaju da stvore utisak muslimanskom svetu su oni pravi i veliki muslimani. Tim pre što im i u Evropi to dopuštaju. To bi, po mom mišljenju, bio deo objašnjenja tih novih događaja i peticije koju je prihvatio Aljbin Kurti“, kaže profesor Tanasković.

Na naše pitanje koliko bi moguća islamizacija mogla da utiče na neku homogenizaciju Albanaca na Kosovu i Metohiji, profesor Tanasković odgovara da je to u ovom trenutku teško proceniti "jer nisam dokraja upućen u tamošnju situaciju“.

"Na homogenizaciju ne verujem da može preterano da utiče jer to sigurno nije želja većine Albanaca da se tako ponašaju. Verujem da ima određeni broj onih koji bi prihvatili radikalni islam. Ali ne verujem da to baš doprinosi homogenizaciji. Pre bi to moglo biti povezano sa tim unutrašnjim činiocem jačanja fronta radikalnog islama i željom da se popravi imidž, odnosno percepcija Kosova u muslimanskom svetu...

Na sve pomenuto svakako utiče i onaj broj Albanaca koji su ratovali u Siriji, na drugim ratištima, pa sad i u Ukrajini. Naravno, to sigurno ima veze i sa tim. Ali tu su i oni koji će ratovati bilo gde, pogotovo ako su plaćeni. A onda i ratovaće uvek protiv pravoslavlja, ako je protiv Rusije, na strani Amerike, ali to nema veze sa islamom, nego jednostavno to je ta podela u svetu koja se opet produbila. Ima tu svega i svačega“, zaključuje profesor Darko Tanasković.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

U državu Kosovo niko više ne veruje
Kosovo

Dijalog

30.08.2022. 14:52

U državu Kosovo niko više ne veruje

Što se grbavo rodi, to ni vreme ne ispravi! Ova sentenca mogla bi da bude najpreciznija definicija suštine odgovora na pitanje – šta je tzv. država Kosovo danas?
Close
Vremenska prognoza
clear sky
4°C
03.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve