Svet
31.10.2023. 08:42
Vesti
04.11.2023. 14:05
Mihailo Paunović
Popis stanovništva
Šta su Srbi Crnoj Gori
Popis stanovništva u Crnoj Gori ima pre svega politički karakter, statistika je na marginama. Sve će se vrteti oko tri pitanja koja će se naći u popisnom obrascu.
Više od četiri meseca posle izbora, Crna Gora je konačno dobila novu vladu, na čijem čelu se nalazi Milojko Spajić, lider Pokreta "Evropa sad". Na ovaj način zaokružena je godina promena koju je u političkom smislu obeležio poraz Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista, prvo na predsedničkim, a potom i parlamentarnim izborima.
Crna Gora je dugo čekala na novu vladu, ali ne i da sazna da će ova vlada biti oročena na godinu dana, nakon čega će uslediti, kako je najavljeno, njena rekonstrukcija. Biće to period u kome će nova politička struktura pokušati da uspostavi kurs kojim će država ploviti u narednim godinama i tokom kog će pokušati da se uspostavi politička stabilnost koja je, čini se, Crnoj Gori preko potrebna.
Prva odluka nove crnogorske vlade bila je da se za mesec dana odloži popis stanovništva, koji će bez ikakve sumnje biti pravi ispit političke zrelosti za Milatovića i Spajića. Prema rečima novog premijera Crne Gore, postoje dva razloga zbog kojih je došlo do odlaganja popisa stanovništva. Kako je naveo, pre svega, treba unaprediti softver za kontrolu popisnice, kako bi svako mogao da proveri šta je za njega uneto u bazu, a drugi razlog je da bi se za to vreme u popisne komisije dodali opozicioni članovi.
Za odlaganje popisa stanovništva najglasnija je bila Demokratska partija socijalista, koja je tražila da se on pomeri za šest meseci. Kao razlog navedeno je da je neophodno da se steknu institucionalni uslovi za održavanje, dočeka stabilan politički ambijent, ali i sumnja da je moguće doći do zloupotrebe. Nakon što je njihov zahtev odbijen, partija je nastupila u kampanju bojkota u toku koje parolama – "Na popis ćemo kad se vojska na Kosovo vrati", "Nijesmo doma, dođite dogodine", "Bojkotujem falš popis, dakle postojim" - poziva građane CG da ne učestvuju.
Šta će se konkretno dobiti odlaganjem popisa za mesec dana i da li se iza ove odluke krije pokušaj Spajića da kupi vreme i umiri DPS, pitali smo politikologa Vladimira Pavićevića.
Sagovornik "Ekspresa" na početku ističe da je pametno što je popis odložen za mesec dana iz dva razloga.
"Jedan se tiče momenta kada je popis trebalo da počne. Bukvalno bi se u dan poklopio početak popisa i izbor nove vlade. Svakoj vladi je potrebno vreme adaptiranja na početak rada i slično pa ne bi valjalo da se vlada čiji se članovi još uvek zagrevaju u toj fazi svog rada bavi popisom. Drugo se tiče opstrukcije Milovog DPS-a u radu popisivača. Pretilo je stanje da određeni broj popisivača u manjem broju opština iz političkih razloga odluči da odustane od toga posla. Posledica takvog delanja bila bi da nema dovoljno anketara za popis pa je i zbog toga bolje što je sve odloženo za mesec dana", smatra Pavićević.
Svet
31.10.2023. 16:25
Odložen popis u Crnoj Gori
Crna Gora na popis stanovništva čeka od 2011, dakle punih 12 godina. Iako popis stanovništva služi, pre svega, za prikupljanje statističkih podataka koji će pomoći da se prave projekcije za blisku budućnost, u Crnoj Gori ovo je pre svega političko pitanje u čijem fokusu je nacionalno, versko i jezičko prebrojavanje koje je suština svih tenzija. Poslednji popis iz 2011. godine pokazao je da u Crnoj Gori živi 45 odsto Crnogoraca, 29 odsto Srba, devet odsto Bošnjaka, pet odsto Albanaca, tri odsto Muslimana i po jedan odsto Hrvata i Roma.
Interesantno je da partiji na čijem čelu je doskoro bio Milo Đukanović održavanje popisa stanovništva u prošlosti nije predstavljao toliki problem, pogotovo ukoliko se uzme u obzir da su prethodna tri popisa održana baš u vreme vladavine DPS-a. Na pitanje da li iz DPS-a provejava strah od rezultata popisa, Pavićević kaže:
"Milov DPS je danas jedna ekstremizovana politička opcija koja po velikom broju pitanja traži način da spreči, blokira ili opstruiše procese. To je slučaj i sa popisom. Danas u Crnoj Gori imamo slobodu građana i verovatno je da u takvim uslovima Milo strahuje od rezultata onog dela popisa koji se tiče izjašnjavanja građana o nacionalnoj pripadnosti. Ono što Milo ne razume je da će bojkotom popisa on sam najverovatnije doprineti tome da će kod nekih pojedinaca koji se prepoznaju u dualnom srpsko-crnogorskom identitetu prevagnuti onaj srpski tas. Realno je očekivati da se to desi upravo kao reakcija ili kontra ovom Milovom neracionalnom ponašanju."
Svet
19.10.2023. 08:48
Milatović: "Spajić i ja nismo novi Momir i Milo"
Mnogi analitičari i poznavaoci crnogorskog političkog pitanja su stava da će ovogodišnji popis stanovništva biti prilika da se građani slobodno, bez ucena, pritiska i straha od diskriminacije izjasne. Koji je formalan, a koji faktički položaj Srba u Crnoj Gori pitanje je oko kojeg se godinama lome koplja. Crna Gora je po Ustavu građanska država u kojoj je "nosilac suverenosti građanin koji ima crnogorsko državljanstvo" (Član 2 Ustava Crne Gore).
Istina je da Srbi danas u Crnoj Gori, kojih je prema poslednjem popisu 29 odsto, nisu konstitutivni narod, jer takvih u CG nema, ali ne mogu ni da se smatraju manjinom jer se svojom brojnošću za taj status ne kvalifikuju. Prema preporukama Venecijanske komisije, manje brojna zajednica je ona koju čini ispod 15 odsto ukupne populacije. Da li su u tom slučaju Srbi u Crnoj Gori ugroženija ili privilegovanija grupa naroda od drugih? Jedini pravi i iskren odgovor na ovo pitanje daće vam samo Srbi koji su na svojim leđima osetili režim Mila Đukanovića.
Odgovor na pitanje koliko Srba živi u Crnoj Gori nećemo dobiti, verovatno, pre februara sledeće godine. Međutim, na osnovu nervoze koja vlada u DPS-u taj procenat bi mogao da bude veći od 30 odsto.
Sagovornik "Ekspresa" kaže da su dve stvari posebno relevantne za promišljanje.
"Jedno je da postoji veliki broj građana Crne Gore koji sebe vezuju za dualni identitet. To su ljudi koji su rođeni u Crnoj Gori, žive u Crnoj Gori i imaju istovremeno razvijen i srpski i crnogorski sentiment. I onda je veoma zanimljivo pitanje šta od ta dva kod ovih ljudi prevagne u datom momentu. Popis će za analitičare biti zanimljiv i u tom smislu. A drugo – nećete u Crnoj Gori naći veliki broj Srba koji bi sebe u Crnoj Gori definisao kao manjinsku nacionalnu zajednicu. To je rezultat izuzetne prožetosti srpskog i crnogorskog naroda, kulture, srpske i crnogorske države i ovih društava. To je komplikovano pitanje i ono ne potpada pod klasifikacije koje bismo potražili u drugim državama. Uostalom, i na prošlom popisu je najveći broj građana Crne Gore saopštio da govore srpskim jezikom", kaže Pavićević za "Ekspres".
Svet
30.10.2023. 18:32
Andrija Mandić je novi predsednik Skupštine Crne Gore
Nakon što se popis stanovništva u Crnoj Gori završi saznaćemo da li će se i u kolikoj meri promeniti etnička i jezička struktura države. Ukoliko popis pokaže da u Crnoj Gori živi više od 30 ili blizu 40 posto Srba, otvoriće se pitanje da li Srbi u Crnoj Gori zaslužuju status konstitutivnog naroda, kao i da li bi o njihovim pravima moglo da se razgovara na drugačiji način. Vladimir Pavićević smatra da ne bi bilo iznenađujuće da sada veći broj građana Crne Gore sebe veže za srpsku nacionalnost.
"To je realno očekivanje. Kako će se to kasnije politički artikulisati kroz delovanje političkih aktera, to ćemo kasnije da vidimo. Ali jedna stvar je sigurna – 30. avgust 2020. godine označio je kraj Milove antisrpske politike u Crnoj Gori. Zauvek je gotovo sa diskriminacijom Srba u Crnoj Gori. Kada je reč o popisu, to znači da će građani moći slobodno da se izjasne o svim pitanjima i da će podaci sa popisa, uključujući one o nacionalnoj pripadnosti, biti verodostojni."
Komentari
