Napeto
Reakcije na usvajanje rezolucije o Srebrenici, protesti u Podgorici (FOTO)
Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Reakcije iz ragiona, ali i sveta, su različite.
"Danas izglasana rezolucija nepogrešivo osuđuje zločin i poziva članice da spreče buduće genocide", rekao je u Njujorku predstavnik Crne Gore pri UN Damir Šabanović.
Crna Gora je glasala za donošenje te rezolucije.
Šabanović je kazao da je Crna Gora amandmanima na rezoluciju doprinela da se spreči zloupotreba i označavanje celog naroda genocidnim i da se jasno naglasi individualni karakter počinjenih zločina.
Za usvajanje Rezolucije o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici na plenranom sastanku Generalne skupštine UN glasali su predstavnici 84 zemalja, među kojima su sve zemlje Kvinte, veliki broj članica Evropske unije i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije.Protiv rezolucije je glasalo 19 država - Srbija, Mađarska, Kina, Rusija, Belorusija, Kuba, Severna Koreja, Sirija, DR Kongo, Nikaragva, Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Sao Tome i Prinsipe, Antigva i Barbuda, Komori.Uzdržano je bilo 68 država, među kojima su Grčka, Slovačka, Kipar, Jermenija, Gruzija, Indija, Brazil, Argentina, Meksiko, Alžir i Angola.
Ispred zgrade Vlade Crne Gore u Podgorici je priređen protest zbog usvajanja u UN. Čule su se kletve i da se u Srebrenici "desio zločin, a ne genocid", te da su mnogi ubijeni bili u paravojnim formacijama Nasera Orlića.
Kao i na protestnom skupu u sredu, okupljeni su i u četvrtak držali zastave Srbije, Kraljevine Crne Gore i Rusije, a neki su bili u majicama sa slovom "Z", simbolom ruske vojne akcije u Ukrajini i skandirali Ratku Mladiću, uzvikivali "Izdaja!" i "Rusija!".
Organizatori skupa su bili Srpski kulturni centar "Patrijarh Varnava", Srpski kulturni klub "Sveti Sava", Srpsko društvo Sveti Sava iz Bijelog Polja, Udruženje poštovalaca učesnika oslobodilačkih ratova 1912-1918, NVO "Herceg" – Pljevlja, NVO "Srpska nit", NVO "Božuri", NVO "Stupovi", NVO "Miholjski zbor", NVO "Serdar" i Noćni vukovi.
Slovenija je opisala kao "istorijski trenutak" današnje usvajanje rezolucije o Srebrenici, navodeći da je time potvrđena posvećenost međunarodne zajednice godišnjem sećanju na žrtve genocida u tom mestu.
"Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine, među čijim sponzorima je i Slovenija. Ovaj istorijski trenutak potvrđuje posvećenost međunarodne zajednice godišnjem sećanju na dostojanstvo žrtava genocida, koji je odneo najmanje 8.372 života", objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije na Iksu.
Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske pozdravilo je usvajanje Rezolucije o Srebrenici.
"Hrvatska svoje stajalište temelji na poštovanju međunarodnog prava. Međunarodni sud je još 2007. godine utvrdio kako je u UN-ovoj zaštićenoj zoni u Srebrenici počinjen genocid", navedeno je u saopštenju hrvatskog ministarstva objavljenom na društvenoj mreži Iks (X).
Predstavnik Slovačke pri Ujedinjenim nacijama, koja je bila udržana prilikom današnjeg glasanja o rezolucije o Srebrenici, rekao je da njegovu državu zabrinjava dinamika u regionu Zapadnog Balkana.
"Sa zabrinutošću gledamo dešavanja kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine i kada je reč o Bosni i Hercegovini kao i izazovima koji se tiču evropskog puta tih zemalja", kazao je slovački predstavnik dodajući da njegova zemlja ostaje čvrsto posvećena međunarodnom pravu i sprečavanju da se genocid i novi zločini ikada ponove.
"Posvećeni smo sprečavanju genocida i novih užasa, zalažemo se da se ovakvi zločini više ne ponove", rekao je slovački predstavnik.
"Rezolucija o sećanju na genocid u Srebrenici nosi rizik da bude pogrešno protumačena i mogla bi da podrije napore usmerene ka zajedničkoj evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana", izjavio je ambasador Grčke pri Ujedinjenim nacijama (UN) Evangelos Sekeris.
Na sednici Generalne skupštine UN, Sekeris je rekao da Grčka priznaje značaj tog dokumenta, ali da je "u kontekstu ozbiljnih izazova koji prete miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, potrebna inicijativa koja promoviše deeskalaciju i jedinstvo i koja utire put ka zajedničkoj budućnosti celog regiona".
"Grčka poštuje odluke međunarodnih sudova, uključujući presudu Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. godine, u kojima stoji da je počinjen genocid u Srebrenici. Grčka je na međunarodnom nivou posvećena borbi protiv negiranja genocida, ali upravo usvojena rezolucija nosi rizik da bude pogrešno protumačena", kazao je Sekeris.
Predstavnik Grčke, koja je bila uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji, rekao je da zabrinutost izaziva i trenutak koji je odabran za njeno podnošenje - posle odluke Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore sa BiH.
"To ugrožava pozitivan zamah koji postoji u okviru Evropske unije (povodom proširenja). Budućnost BiH i celog Zapadnog Balkana može da postoji jedino u okviru EU", dodao je grčki diplomata.
"PANDORINA KUTIJA JE OTVORENA"
Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja je posle izglasavanja rezolucijeocenio da cilj tog dokumenta nije pomirenje i da je to "pretnja miru i sigurnosti".
Nebenzja je u izlaganju posle izglasavanja rekao da međunarodni sudovi ne prepoznaju srpske žrtve iz razova 1990-ih.
"Sponzori ove odluke guraju BiH u konflikt bez razmišljanja o ceni koju je ova država platila tokom rata 90-ih" -kazao je predstavnik Rusije i dodao da donošenje rezolucije "otvara Pandorinu kutiju".
Rekao je da su sponzori rezolucije "doveli u zabludu" predstavnike država u UN jer su "prikrili da ona nema glavne elemente i saglasnost svih entiteta BiH i svih koji žive u toj zemlji".
"Čuli smo da ova rezolucija treba da zatvori jaz, ali je grozno ironično da glasanje pokazuje u kojoj meri svet ostaje podeljen. Rezolucija je Pirova pobeda, a ako je cilj da podeli Generalnu supštinu, onda su uspeli" - rekao je predstavnik Rusije koja je glasala protiv donošenja rezolucije.
Ruski diplomata je kritikovao najpre Holandiju koja je glasala za rezoluciju, a čije su trupe su 1995. bile u mirovnim snagama UN u Srebrenici, a kritikovao je i Nemačku, kao predlagača rezolucije, rekavši da su UN nastale posle Drugog svetskog rata da se upravo "nemački zločini" ne bi ponovili u budućnosti.
"Pandoirina kutija je otvorena. Glavni sponzor je Nemačka koja je na početku 20. veka počela dva svetska rata, ubila milione ljudi u koncentracionim logorima i počinila zločine u Africi. Ta država sada pokušava da drugima drži pridike o pomirenju. Nemačka nema moralno pravo ni da pominje genocid", ocenio je Nebenzja.