Nova/stara ministarka
Prosveta na terapiji sa Slavicom
Političko iskustvo koje poseduje Đukić Dejanović neće joj biti dovoljno da iz korena promeni stanje u prosveti, položaj prosvetnih radnika i odnos koji društvo ima prema nekada prestižnoj profesiji.
Ministarstvo prosvete ostaje u domenu Socijalističke partije Srbije. Nakon Branka Ružića, koji je početkom maja ove godine podneo neopozivu ostavku, i Đorđa Milićevića koji je kratko bio vršilac dužnosti, Slavica Đukić Dejanović nova je ministarka prosvete.
Đukić Dejanović više je nego poznato lice u srpskoj politici i u svojoj dugoj političkoj karijeri bila je mnogo toga... Obavljala je dužnost predsednice Skupštine Srbije, bila je v. d. predsednika Srbije, ministarka zdravlja, ministarka bez portfelja, ministarka za demografiju i brigu o porodici, savetnica premijerke Ane Brnabić.
Iako je u politici od 1990. godine, ispada da se sa najvećim političkim izazovom suočava na samom zalasku karijere.
Srpska prosveta godinama unazad grca u bolovima, položaj nastavnika i profesora je maksimalno degradiran, dok je tragedija u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ ranila društvo tako da će se još dugo oporavljati od bola i šoka. Da će njen mandat obeležiti svi problemi koji su izašli na površinu nakon majske tragedije svesna je i Đukić Dejanović, pa se tragedije u "Ribnikaru“ dotakla odmah nakon što je postavljena za ministarku prosvete.
"Sa osećanjem ogromne odgovornosti prihvatila sam predlog, a danas sam i izabrana za ministra prosvete, svesna da sve što budem sa svojim saradnicima činila iziskuje kompletnu saradnju svih institucija i svih pojedinaca u zemlji da bismo mogli da napravimo one iskorake koji bi majsku tragediju učinili nečim što se nikad neće ponoviti ili učinićemo sve da se više nikad ne ponovi“, navela je Đukić Dejanović u obraćanju novinarima u Skupštini.
Na osnovu izjave nove ministarke prosvete mogli smo da zaključimo da će vraćanje ugleda i dostojanstva prosvetnim radnicima biti jedan od najvažnijih zadataka njenog ministarstva, kao i da materijalni položaj prosvetara mora da bude bolji.
Slavica Đukić Dejanović je u razgovoru za RTS istakla da "škola ne sme da bude mesto nasilja“, da uloga pedagoga i psihologa mora da bude na potpuno drugačijem nivou i da mora da ih bude više.
"Psihologa u školi, koja ima 1500 učenika, da ih imate dvoje-troje, to je apsolutno nedovoljno“, ocenila je ministarka.
Istakla je i da će školskih policajca biti više nego inače, kao i da od škole ne treba da pravimo ordinaciju, već da na prevenciji narkomanije treba raditi kroz edukaciju.
Sve što je Slavica Đukić Dejanović svojim prvim obraćanjima kao ministarka prosvete rekla je lepo čuti, ali isto tako nešto što svi znamo.
Međutim, političko iskustvo koje poseduje Đukić Dejanović neće joj biti dovoljno da iz korena promeni stanje u prosveti, položaj prosvetnih radnika i odnos koji društvo ima prema nekada prestižnoj profesiji. Za promene će joj biti neophodna uspešna saradnja sa bliskim institucijama i spremnost da srpsku prosvetu izloži neophodnim reformama.
Pored hrabrosti, biće joj neophodno i vreme. Iako je tek pre nekoliko dana postavljena na novu funkciju, već sada se postavlja pitanje koliko će Slavica Đukić Dejanović dugo biti ministarka prosvete. Razlog za ovakva nagađanja jesu naravno najavljeni vanredni parlamentarni izbori koji će se sigurno desiti, samo je pitanje kada. Činjenica da joj je mandat unapred vremenski ograničen sigurno joj ne olakšava posao.
Obrazovni sistem je izuzetno složen, izazovan i zahteva dugoročan proces. Čak i da je Đukić Dejanović trenutno najbolje rešenje za preuzimanje vruće fotelje, njeno imenovanje neće ničemu doprineti ukoliko se na ovoj funkciji bude kratko zadržala. Prosveta, a sa njom i naše društvo ponovo će biti na gubitku.
Odgovor na pitanje da li je Slavica Đukić Dejanović postavljena na mesto ministarke prosvete jer vlast u njoj vidi nekog ko će svojim višegodišnjim političkim iskustvom ugasiti požar koji vlada u prosveti ili u njoj vide dugoročno rešenje koje će prosvetu postaviti na stabilne noge videćemo tek posle održavanja najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora.
Ako pitate prosvetne radnike, velika većina će vam reći da od nove ministarke prosvete ne očekuje ništa, ali da se nada najboljem.
Za sada možemo da konstatujemo samo da je Slavica Đukić Dejanović bila više nego hrabra da sedne u vruću fotelju uz pretpostavku da je svesna da bi ovaj posao mogao da odredi njenu političku sudbinu, odnosno kako će ostati upamćena.
Da li joj je sve ovo trebalo i da li ćemo o njoj govoriti kao o uspešnoj ili neuspešnoj ministarki prosvete zavisiće od zaključne ocene prosvetnih radnika. Naravno, ukoliko budu imali dovoljno vremena za ocenjivanje.
BIOGRAFIJA
Slavica Đukić Dejanović, rođena 1951. godine, po profesiji je psihijatar, ali je paralelno gradila političku karijeru još od momenta kada je 1990. pristupila Socijalističkoj partiji Srbije na čijem čelu je tada bio Slobodan Milošević.
Najveći deo svoje karijere provela je kao redovni profesor, šef Katedre za psihijatriju i prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu. Od 1982. godine u nastavi je na predmetu Psihijatrija na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji i osnivač je dnevne Psihijatrijske bolnice.
Od 1992. do 2001. godine bila je profesorka i prodekan na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, direktorka kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu, direktorka Klinike za psihijatriju u Kragujevcu i potpredsednica Udruženja psihijatara Srbije.
Pošto je u politici više od 30 godina, imala je više nego dovoljno vremena da u svoju biografiju doda brojne državne funkcije koje je obavljala. U sedam mandata bila je poslanik u Skupštini Srbije, Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. U prelaznoj Vladi Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije.
Obavljala je funkciju predsednika Skupštine Srbije od 2008. do 2012. godine, kao i funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije, od početka aprila do kraja maja 2012. godine.
Od 2012. do 2014. bila je ministarka zdravlja Srbije. Od avgusta 2016. do oktobra 2020. obavljala je funkciju ministarke bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku.