Slobodan Milošević
Ko će grob da obiđe?
Grob Slobodana Miloševića svake godine uporno je obilazio njegov partijski kolega Milutin Mrkonjić. Mrkonjić je, međutim, preminuo pre godinu i po dana, što postavlja pitanje ko će ovog 11. marta obići grob pod lipom u dvorištu Miloševićeve porodične kuće u Požarevcu, gde od pre tri godine počiva i njegova supruga Mirjana Marković.
Od Ivice Dačića, koji je Miloševića nasledio na čelu Socijalističke partije Srbije, niko to više i ne očekuje. Dolazili su povremeno socijalisti Nikola Šainović i Vladan Zagrađanin. Došao bi i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, koji je svojevremeno bio funkcioner Mirine Jugoslovenske levice.
I to bi bilo, otprilike, to. Milošević je zgodan za pomenuti ga u nekim situacijama, kada treba mobilisati i podstaći još uvek žive "slobiste“, koji možda i posumnjaju u put kojim SPS već godinama ide. Ali, očigledno, nije baš politički poželjno, naročito ukoliko imate i državnu funkciju, dolaziti na grob čoveka koji je umro u pritvoru Haškog tribunala, gde mu se sudilo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Kada je pre podne tog 11. marta 2006. godine prostrujala vest da je Milošević preminuo u pritvorskoj jedinici haškog tribunala u Sheveningenu, emocije su mnogima bile pomešane. I sa jedne i sa druge strane, dakle i među slobistima i onima koji su bili protiv njega, bilo je ožalošćenih – ali ne iz ljudskih razloga, već političkih.
Miloševićevci su žalili za Slobom što nije poživeo da "razbuca Tribunal u Hagu“ i dokaže svoju nevinost. Oni drugi su pak žalili što je umro te nije dočekao da dočeka, po njihovom mišljenju, pravednu osudu za sve što je njegova politika učinila srpskom narodu i narodima u okolnim državama.
Igra sudbine htela je da Milošević premine samo dan pre obeležavanja treće godišnjice ubistva Zorana Đinđića, čoveka koji je na neki način bio najodgovorniji zbog toga što se bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije uopšte našao u haškom pritvoru.
Šta danas Srbiji i Srbima znači Milošević, kompleksno je pitanje. Ruku na srce, među običnim građanima sve je manje onih koje to pitanje i interesuje. Mada ima onih koji veruju da "sve bi bilo drugačije da je Sloba ostao živ“ ili da nije popustio pod NATO bombama, ili da nije...
U istoriji će, svakako, ostati zapisano da je za njegove vladavine Srbija doživela neke od najtežih trenutaka u istoriji. Doživela je hiperinflaciju kakva je, maltene, postojala samo u Nemačkoj u jednom periodu između dva svetska rata. Bila je izložena međunarodnim sankcijama koje su hermetički zatvarale njene granice, što je opet neminovno vodilo švercu, sivoj ekonomiji, kriminalu...
Primila je više od pola miliona Srba izbeglih iz Hrvatske, Bosne, a potom i sa Kosova. Ostala je bez hiljada mladih koji su ili poginuli ili završili kao invalidi nakon ranjavanja na nekom od ratišta bivše Jugoslavije. Sedamdeset i osam dana trpela je NATO bombe. Ostala je, na kraju, i bez dela teritorije. Pa ako nekome treba još nešto kako bi sudio (o) Miloševiću...