Vesti
06.04.2022. 07:10
Vesti
02.08.2022. 14:15
Đoko Kesić
Kompleksno pitanje
Šta nam danas znači Slobodan Milošević? Pitali smo analitičare
Šta Srbima danas znači Slobodan Milošević? Mnogi bi u potrazi za iskrenim odgovorom na ovo pitanje posegnuli za krajnostima: za jedne bilo bi lekovito i otrežnjujuće da su umesto u Hagu, srpski sudovi sudili njemu i Vojislavu Šešelju zbog nacionalne veleizdaje. Drugi bi rekli da je on, uprkos nepravednom svetu, otišao na pravu stranu istorije.
Ovu dilemu je nametnuo ne toliko domaći koliko narativ istočnog dela sveta, koji pominje Miloševića kao prvog čoveka na planeti koji se suprotstavio hegemonu koji se vaspostavio kao legitimni predstavnik međunarodne zajednice posle raspada SSSR-a. Na ovu temu nisu hteli da govore neki istoričari, uz pravdanje da "treba pogledati neke važne dokumente“. Zvali smo i gospodina Ivicu Dačića. Nije odgovorio na naš poziv.
Međutim, ugledni sociolozi, novinari, analitičari izneli su svoja gledišta na zadatu temu, naravno oprečna – što smo i očekivali.
Slobodan Reljić, sociolog i novinar, podseća da je ukrajinska kriza silovito u političku orbitu ponovno izbacila Slobodana Miloševića. "Zapad je napadajno, a optužujući Vladimira Putina, njega poredio sa Miloševićem, a današnju Rusiju sa Miloševićevom Srbijom. Rusi – oni u tome nisu videli ništa loše. Naprotiv. Srbija koja nije uvela sankcije Rusiji ruska je zvezda zornjača.“
Po Reljićevom tumačenju, tu nema ničeg nelogičnog. "Ukrajinska kriza je okončanje zapadnjačkih orgija na Istoku, a koje su krenule iz oblaka prašine koja se podigla od pada Berlinskog zida. Slobodan Milošević je, istorijski gledano, bio prvi koji tu beskrupuloznost nije video kao oslobođenje i tranziciju u dobro, a Vladimir Putin će to orgijanje zaustaviti i – ovaj poslednji ’Drang nach Osten’ u istorijskom maršu baciti u očaj.
Ovaj Drang nach Osten upakovan je kao širenje EU i NATO-a na Istok. A na do neba visokom talasu antikomunističke propagande istočnoevropski narodi su ga dočekivali kao oslobođenje, dolazak blagostanja, poništavanje drastičnih razlika između kolonizatora-pljačkaša i vekovima okupiranih naroda.“
Vesti
17.02.2022. 07:05
Mešavina sujeta, zabluda i kriminala
Slobodan Reljić hteo je da priča o Miloševiću u sklopu ukrajinske krize. On objašnjava da, posle tri decenije – ukrajinska kriza je ceo kontinent suočila sa morem laži, praznih obećanja, novih pljačkanja. Ali, ovaj put ni zapadni deo Evrope nije pošteđen. Čitav kontinent, koji je sebe smatrao cvetom savremenog sveta, trese se u groznici.
"Šta je bilo pogrešno u pobuni Slobodana Miloševića i Srba protiv novog svetskog poretka – ’svetska zajednica naroda (global community of nations) kao precizan, sistematski i strogo isplaniran mehanizam za upravljanje narodima i nacijama’ (Buš, 1990)? Danas je jasno i Orbanu, ništa.
Srbima je to još jasnije pošto je, prema pismu Vilija Vimera sa skupa u Bratislavi početkom 2000 (postalo javno 2007), direktno rečeno: ’Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.’
Milošević nikad nije video to pismo (umro 2006), ali se ponašao kao čovek koji je razumeo da presuda postoji. U svom obraćanju, kad ga je Zapad zbacio s vlasti, on je to ubedljivo ispripovedao. Na internetu to godinama gledaju milioni ljudi.
Vesti
29.06.2021. 08:40
"Mira je kriva za propast"
Mi, njegovi savremenici, možemo mu još nešto i prigovarati. Mada je to pozivanje na ’devedesete’ sad već besmisleno. Ali njegovo mesto u istoriji će biti nedodirljivo. I to ne samo u srpskoj istoriji“, zaključuje Slobodan Reljić.
Zoran Panović, novinar i programski direktor "Demostata“, na novu poziciju imena Slobodana Miloševića i njegovu ulogu danas gleda pragmatičnije:
"U Srbiji se više radi na konkretnoj rehabilitaciji Miloševićeve politike nego Miloševića, gde se u stvari Miloševićeva politika predstavlja kao jedna vrsta globalne avangarde u smislu otpora takozvanom novom svetskom poretku odnosno Sjedinjenih Američkih Država. Kod nas se stalno protura teza da bi sve bilo drugačije da je u Kremlju bio Putin i da bi ta politika pobedila.
To je jedna vrsta reaktivnog nacionalizma kod nas, koji je i dalje nastavak onoga što je počelo poznih ’80-ih sa Miloševićem, a to je antibirokratska revolucija. Nije se prekidala nikada, i mislim da je ona sada samo obogaćena ratnim nasleđem iz ’90-ih godina i novim narativima koji su stigli...
Da li je Putinu Milošević baš idol? To ne mogu da tvrdim, a što se tiče Vučića on očigledno pokušava da napravi neku vrstu balansa između Miloševićeve i Đinđićeve politike – što je politički i tehnološki vrlo kompleksno. U stvari, Vučić hoće da bude Milošević, ali da ne napravi nijednu Miloševićevu grešku. Pre svega da izbegne po svaku cenu sukob sa Zapadom, a da zadrži dobre odnose sa Rusijom, što je tehnološki vrlo komplikovano.
Vesti
10.03.2022. 08:10
Tajne o Miloševiću u Arhivu Jugoslavije
U fokusu
17.09.2021. 07:05
Borisav Jović: Odlazak desne ruke Slobodana Miloševića
Mislim da je problem što to na neki način možda ima u sebi jednu kontradikciju jer uz svu tu rehabilitaciju Miloševićevih kadrova ovakva Vučićeva politika bi bila nemoguća bez kontinuiteta sa politikom DOS-a. Jer ovakva međunarodna pozicija zemlje, izvestan ugled u spoljnoj politici je primetan kod Vučića, oba su mu na neki način prioritet, dobila je i određenu podršku Zapada, ne bi mogla da se vodi bez primesa dosovske politike“.
Zanimljiva je opservacija gospodina Panovića o nekoj našoj "posebnosti“ koja u suštini nije umno obrazloženje. "Ovde se često protura teza da neko naše srpsko ludilo postoji odavno, i da je Milošević i to što se desilo poznih ’80-ih pa nadalje – da je to neki kontinuitet sa Rankovićem, Apisom... ne znam s kim sve iz bliže i dalje prošlosti. Ja tvrdim da to što se desilo poznih ’80-ih, to ludilo u Srbiji, da je ono sui generis i da je ono autentično, originalno i da je napravilo takvu štetu Srbima i Srbiji da se nikada nećemo do kraja oporaviti. Možemo donekle sanirati, ali se oporaviti nećemo nikada do kraja.“
Vesti
21.06.2021. 07:00
Jedanaesti Srbin u Dejtonu
Podsećamo gospodina Panovića da je takav srpski nacionalizam jasna pobuna protiv svih nepravdi koje im je komunizam doneo, ali da Ranković nikako nije bio uzet kao uzor ili kao ideolog.
"Mislim da je Ranković kroz tu njegovu sakralnu vizuru na neki način možda i nepravedno oklevetan. Ovde se uzima zdravo za gotovo da je ’Milošević novi Ranković’. A otkud mi znamo da bi Ranković prigrlio Miloševića. Možda bi Ranković bio zgrožen Miloševićevom politikom pa bi ga postavio u Centar za kulturnu dekontaminaciju kod Borke Pavićević, kao što je tamo došao Mirko Tepavac i Ivan Stambolić.
Milošević jednu stvar dobro uradio u startu. Mislim da je dobra bila ta teza da je Srbiji trebala federacija ili konfederacija, kako bi se oslobodio kompleksa koji je svesno nametan u Jugoslaviji, a to je srpski hegemonizam. I zaista u toj nerazumnoj ustavnoj konstelaciji, sa dve autonomne pokrajine, Srbija jeste bila u jednom čudnom položaju. Pokrenuo je to pitanje, oslobađanje tog kompleksa, to bi uradili mnogi drugi političari na njegovom mestu. Ali metod na koji je to urađeno kroz Osmu sednicu, znači kroz partijsku, a ne demokratsku državnu vlast, bio je katastrofalan. Umesto da uđemo u slom Berlinskog zida sa demokratizovanom Srbijom, mi smo sa Miloševićem napravili negativnu anticipaciju. Neke smo promene izvršili pre i pada Berlinskog zida, a ispostavilo se da su te promene u stvari bile regresija i loša politika koja nas je blokirala...“
U javnom govoru, opozicija često povlači paralelu između Miloševića i Vučića. " Treba imati na umu da Milošević 1987. godine faktički dolazi na vlast posle Osme sednice. On pobeđuje i na prvim izborima ’90, ali od 1992. godine Milošević više ne može da vlada sam. Bez podrške Vojislava Šešelja 1992. godine on ne bi pobedio Milana Panića. Šešelj njemu suštinski pomaže i do kraja. Do njegovog pada Miloševiću uvek treba neko, ili Šešelj, SPO prećutno, Nova demokratija, prećutno DS.
Vučić je zaista politički u mnogo jačoj poziciji. Vučić je komotno godinama mogao da vlada sam pa i danas može da vlada sam. Tu treba praviti jasnu razliku.“
Vesti
28.06.2021. 06:00
Pare su presudile
Dogodio se Gazimestan bez viđenijih Šiptara u prvom redu, a potom rat u kojem su Srbi nestali u Hrvatskoj, a nema ih u Sarajevu, u Visokoj Krajini u BiH?
"To je napravljena suštinska greška u startu. Gazimestan je bio veliki povod – 600 godina, ali je politički veliki promašaj koji je uplašio ostatak Jugoslavije od Albanaca do muslimana, Makedonaca, Slovenaca... Velika i nepotrebna greška. A njegov odnos prema Srbima preko Drine vrlo je licemeran.
Veoma je učestvovao u huškanju naroda u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, a posle je često govorio za Srbe preko Drine da su nezahvalni, da Srbima iz Srbije gule kožu iako su im sve dali, a oni su nezahvalni. Jer, ipak ne treba zaboraviti realno da Hrvatska ne bi imala takav narativ danas, da nipodaštava Srbiju, da Milošević nije bio toliko naivan i izigran od Tuđmana.
Da je zaista neshvatljivo koliko je ta politika išla naruku Hrvatskoj u suštini. I da je taj rat u Hrvatskoj bio možda najkatastrofalnija Miloševićeva greška i posle to poniženje sa ’Olujom’ koju su Srbi doživeli. Čak mislim da su bosanski Srbi malo i bolje prošli jer nisu baš toliko slušali Miloševića u nekim situacijama. I Srbi iz BiH su slepački grešili: sećam se 9. marta da je Karadžić rekao da će doći sa milion Srba da brani Miloševića. On je mogao da kaže da će doći sa milion Srba da pomogne demokratiju u Srbiji. A nije.
Ono što je obeležilo Miloševića kao državnika to je apsolutna konfuzija u ciljevima nacionalne politike i njenih ostvarenja, politike simbola. Da na kraju nismo više znali ko je šta, ko je partizan, ko je četnik, ko je demokrata, ko je Jugosloven, ko je Srbin... To je bila apsolutna konfuzija u kojoj se zaista nije bilo lako snaći i nikako se iz nje izvući. To opterećenje nas i danas prati. U tim lošim Miloševićevim godinama on je imao, uslovno rečeno, liberalniju fazu. To je faza od Dejtona pa do krađe izbora 1996. godine i priznanja krađe. Potom, pojavljuje se OVK, koja Amerikancima preko noći od terorističke organizacije postaje oslobodilačka vojska. Na kraju to je bilo tragično i za nas i narode u regionu, a i za samog Miloševića koji je doživeo tragičnu sudbinu. Ima tu nekih elemenata antičke drame kada pogledamo sve to unazad. I naše sudbine i sudbine njegove porodice i mnogih porodica na ovim prostorima...
Vesti
06.04.2021. 16:11
Kratkovida kapitulacija Slobodana Miloševića na KiM 1999.
Ja ne verujem da bi Jugoslavija opstala u bilo kom slučaju, ali putevi za razlaz te države su mogli biti ipak malo bolji. I mislim da čak i kada neko napušta svoju domovinu, jedno je kada je napušta u zbegu i ratu, a drugo je kada neko može... Možemo samo da zamislimo kako bi bilo da su Srbi u Hrvatskoj dočekali da su u Hrvatskoj ulazili u EU, da su oni tamo, ili kako bi izgledalo Sarajevo sa ne znam 150.000–200.000 Srba ili Priština. Ali to je sada da pričamo“, objašnjava Zoran Panović.
Na kraju na naše pitanje da li bi ga iznenadilo da Slobodanu Miloševiću podignemo spomenik u centru Beograda, on odgovara: "Ne bih se iznenadio. Ne baš u centru Beograda, ali sam siguran da oni koji bi podizali spomenik Miloševiću ne bi napravili apstrakciju kao što je strela Đinđiću koja treba da se postavi Studentskom trgu, nego bi to bio prepoznatljiv spomenik, i svako ko bi mu prišao znao bi da je to Slobodan Milošević.“
Poznati srpski istoričar dr profesor Mile Bjelajac kaže da je pitanje šta je nama Milošević danas vrlo teško i kompleksno. On tvrdi da Milošević, pod broj jedan, istorijski nije završena priča, zato što tu sliku zamagljuju najmanje dve stvari: "Prva su naše unutrašnje podele posle 1987. gde se u našim uslovima često raspale te strasti i naprave dva kampa kao što je to bilo 1948. i 1966, 1972. te 1987. godine, i lako se zaboravljaju i koreni i razlozi nijanse i širi kontekst.
Milošević je samo personifikacija jedne potrebe Srbije da redefiniše svoje državno pitanje i svoj unutrašnji status kada je već bila izvesna kriza Jugoslavije koja je mogla da dovede i do trenutnog raspada Srbije da je ostalo onako kako je bilo po Ustavu 1974. U pregovorima (ono što naša javnost ne zna), za drugi stendbaj aranžman između MMF-a i ondašnje Jugoslavije 1982–83.godine jedan od uslova koji nam je nametnut bila je revizija Ustava. Od strane MMF-a inicirane su tržišne i finansijske reforme, trebalo je promeniti taj nepromenljivi Ustav da bi se napravio okvir za jedno normalno unutrašnje tržište i za finansijske reforme. To je proizilazilo iz njihovih analiza, a unutar Srbije smanjiti te nelogičnosti, ne samo ukinuti veto između republika koji je paralisao centralnu vlast, nego ukinuti ta veta i tu disfunkcionalnost same Republike Srbije. Tu je koren inicijativa za reformu, a ne Milošević kako je to upamćeno u pojednostavljenim, to je jedan deo priče.
Drugi deo priče je u vezi sa zaoštravanjem apsolutnog raspada Jugoslavije. Milošević je, što se isto zaboravlja, u poslednji minut ponudio četiri zajedničke funkcije savezne vlade – odbrana, spoljni poslovi, jedna emisiona banka ili jedna narodna banka i jedinstveno tržište. Sve ostalo je stvar republika. Naravno da se to u Sloveniji, Hrvatskoj, na Kosovu, Makedoniji danas ili Crnoj Gori čak nerado pominje ili se čak sakriva. O tome dokumentovano svedoči knjiga pokojnog Momira Bulatovića. Milošević je na proširenoj sednici Predsedništva SFRJ pitao: ’Da li ćemo mi, drugovi, gospodo, poslati poruku svetskoj zajednici i investitorima da će imati posla sa tržištem od 24 miliona ili ćemo im ponuditi tržišta od dva miliona, od četiri, pet, petsto hiljada ili milion?’ To je bio njegov pragmatičan pristup.“
Vesti
03.06.2021. 13:35
Prvo je pukao dinar
"Pre svih mojih odgovora, ja sam u svoje vreme bio politički protivan Slobodanu Miloševiću iz razloga njegovih ličnih osobina, njegove kadrovske politike, odsustva nekih refleksa i dosta razloga. Ovo što sada govorim, govorim jer sam mnoge stvari saznavao kasnije kroz građu i zbog toga kažem – to istorijski nije završena priča, pogotovo ovaj njen haški deo. I ne samo u Hagu, nego i ovde.“
Profesor Bjelajac kaže da je Slobodan Milošević bio dobar taktičar, a loš strateg, dokazano je više puta. Nije razumeo da se na slovenačkoj granici i u Sloveniji brani princip jedinstva i da se tu brani Kosovo. On to nije razumeo. Armija je govorila jedno, protivila se, a on je zastupao tobože realnu politiku. Svaka neprincipijelnost se vrati sa kamatama. To nije razumeo. "Ali, bio je potpuno u pravu pod kraj svoje vlasti što je rekao šta Srbiju ili Saveznu Republiku Jugoslaviju sa ovom političkom snagom čeka. Njegov čuveni govor odstupnika, kada je već bio skinut sa vlasti ovom obojenom revolucijom. Činjenica je da niko nije imao materijalne dokaze da je bilo više od 48–49 posto glasova u prvom krugu protiv Miloševića. To je znao i sam Koštunica i to je znalo i ovo okruženje, i to su znali i na Zapadu. On nije pao čak ni ratom. On nije bio oboren ni agresijom. Na kraju je morao da pomaže i Amerikancima i drugima da izvuku obraz iz svega toga. Ali nije mu ostao drugi izbor nego da brani zemlju. A pre toga smo u Srbiji imali opoziciju, Vesna Pešić, Borka Pavićević, pa i Ćosić pisali su protestna pisma o ugroženim pravima Šiptara na Kosovu...“
Milošević je tragično završio u Hagu, gde je pod nerazjašnjenim okolnostima umro?
"On je u Hagu imao zvezdane trenutke koje mu ceo svet priznaje. Recimo, u jednom britanskom klubu za odabrane bio je specijalni gost Džefri Najs. O tome mi je svedočio jedan prijatelj, Englez našeg porekla, čije ime ne smem da pominjem. Gospodina Najsa su pitali – da je ostao živ Milošević, da li bi bio osuđen? Džefri Najs je odgovorio: ’Ovo što ću vam reći možda će zvučati licemerno i nemoralno, ali ja sam kao tužilac dao sve od sebe da gospodin Milošević bude osuđen. Sve ono što sam tokom procesa saznao, gospodin Milošević bi izašao iz suda kao slobodan čovek’.“
Na naše podsećanje da je on bio izabrani vođa svih Srba i da je njegova politika doživela teške poraze u Hrvatskoj, BiH i na KiM, profesor Bjelajac upozorava da je Milošević uvek, sa zadrškom, popuštao pod pritiscima Zapada. Eksperti sa Zapada su dobro pročitali njegove psihološke karakteristike. Ja sam prošao tu građu, mi u našem društvu imamo mnogo novokomponovanih mitova, gotovo neupitnih. Treba navesti, ali ne kao zaključak, nego kao otvorenu činjenicu, da se mešao na neki svoj način, a nekad možda i ucenjen od međunarodne zajednice, da je arbitrirao o sudbini Srba na drugim prostorima, a posebno u Hrvatskoj. I to treba ostaviti kao otvoreno. Jeste činjenica da je njegova politika u Hrvatskoj doživela poraz, ali ono što je činjenica – mi ne znamo šta je njemu bilo rečeno kako bi NATO reagovao u prvom redu avijacijom da smo mi u Krajini podržali Srbe vojno. Istina, njegove psihofizičke slabosti još nismo sve postrojili...
Vesti
23.06.2021. 08:50
Mogao je da bude slobodan
Ono što je istorijski dokazano, nije bio nacionalista, branio je Jugoslaviju, tačno je da je nudio u skraćenoj Jugoslaviji da Alija Izetbegović bude predsednik države, a Muslimani da budu komandanti korpusa u BiH. Ovaj nije prihvatio. Činjenica je da su nas u Dejtonu izigrali, njega su lagali da će Srbija imati državne ingerencije nad Kosovom. U isto vreme oni su poslali Nortona Abramoviča dole da obeća Albancima samostalnost, nezavisnost, a to su sakrili od nas, samo da bi Albanci bili mirni dok ne bude Klinton reizabran.
Pustili su ga godinu dana u uverenju da je rešio državno pitanje i da će biti mir na Balkanu, a u stvari su krenuli u izvršnu fazu secesije Kosova... Prema tome, ti kad si kao država doteran, to se Đinđiću desilo, isto je na kraju morao da reaguje, ovi su ga ubili. Kosovo mu je presudilo...
Mnogo je činjenica prikriveno, neistraženo da bismo imali konačan sud – šta je nama Milošević danas“, kaže profesor Mile Bjelajac.
Komentari
