Vesti
23.05.2021. 13:25
Vesti
06.04.2022. 07:10
Đoko Kesić
Neispričana priča
Eh, da smo kod Rambujea skrenuli desno
Uz obeležavanje 23. godišnjice NATO agresije na SRJ, koja se poklapa sa ratom u Ukrajini, u javnosti se opet potaklo pitanje da li je u Rambujeu bilo moguće da se izbegne razaranje Srbije i pogibija gotovo tri hiljade ljudi, kao i rasprava o tome šta se zaista događalo u Rambujeu početkom februara 1999. godine?
Odgovore smo tražili u razgovoru sa gospodinom Nikolom Šainovićem, jednim od svedoka i učesnika tih zbivanja. Zanimalo nas je kako gleda na Rambuje sa ove vremenske distance.
"Ono što tada nismo prihvatili, ja ni sada ne bih prihvatio, zato što je danas čak i jasnija ispravnost tog gesta. Od nas se tražilo da potpišemo okupaciju zemlje od NATO-a i mehanizam za proglašenje nezavisnosti Kosova. To je sadržao taj dokument“, čvrst je Šainović.
Vesti
20.12.2021. 01:26
Matijas Kincel: Bombardujući Beograd "ispravljali“ Aušvic
To je, kako kaže, bio kraj dokumenta, dok je sve ono prethodno bilo "pričam ti priču“.
"Kontakt grupa, Amerikanci i Britanci, na kraju u aneksu koji ima dve strane, traže da mi predamo suverenitet zemlje NATO alijansi, da NATO trupe dođu u Jugoslaviju, ne samo na Kosovo, nego u SRJ. U tekstu je pisalo i da imaju pravo da nose oružje po svom nahođenju, da imaju pravo da liše slobode koga smatraju da treba i da ga izvedu pred odgovarajući sud. To je klasična okupacija. Pa posle tri godine, da se reši pitanje Kosova i Metohije u skladu sa voljom naroda, što znači referendumom. Mi smo taj ultimatum odbili“, kaže Šainović.
Međutim, kako navodi naš sagovornik, sve priče o Rambujeu zaboravljaju šta je bilo pre. "Srbija je prethodno napravila dva krupna gesta: najpre je 1996. godine potpisan sporazum sa Rugovom o normalizaciji obrazovanja, a 1997. postigli smo tehnički sporazum koji delovi zgrada za nastavu pripadaju Albancima, a koji Srbima. Dogovorili smo da se nastava organizuje paralelno na srpskom i na albanskom jeziku. I koji delovi studentskih domova koriste Albanci, a koje Srbi.
Taj sporazum podrazumevao je da se albanska deca i studenti vrate u nastavu, od osnovnih, srednjih škola do univerziteta, i da se ta nastava organizuje paralelno na srpskom i albanskom na univerzitetu, i mi smo na početku 1998. godine uz posredovanje Vatikana došli do tehničkog dela sporazuma u smislu koji su to delovi zgrada za nastavu ekonomije na srpskom, a gde će se odvijati na albanskom...
Nažalost, Vatikan je prestao da posreduje u ovoj priči po nalogu SAD. Kada smo prihvatili sporazum Milošević–Holbruk, gde je između ostalog pisalo da dođe misija OEBS-a, da na KiM treba sprovesti izbore i usvojiti dokument o trajnoj samoupravi. U tom dokumentu se ne govori o otcepljenju. Ne govori se otcepljenju i to je dokument Milošević–Holbruk. Bilo je to oktobra 1998. Krenuli smo u izradu adekvatnih dokumenata, ali su Albanci odbili da razgovaraju na tu temu... Zapad i Albanci počeli su da jačaju OVK na terenu, da nas napadaju, mi smo se branili, a oni su tvrdili da je to ’spirala nasilja’ iza čega su usledili teški incidenti“.
Vesti
10.03.2022. 08:10
Tajne o Miloševiću u Arhivu Jugoslavije
Rambuje je bio jedna od stanica ka ratu. Kako je došlo do Rambujea? Gospodin Šainović objašnjava da je Zapad sačinio Kontakt grupu koju su činili SAD, Velika Britanija i Rusija, navodno s ciljem da se postigne mirovni sporazum. Kontakt grupa napisala je dokument u kome ona priznaje suverenitet SR Jugoslavije i traži da se održe pregovori koji će da reše samoupravu na Kosovu. Zbog toga je SRJ to prihvatila.
"Rambuje ima dva dela: prva sesija održana je u Rambujeu. Na kraju prve rasprave, pošto je u tom dokumentu pisalo o pitanju samouprave, mi smo rekli da je to u redu, ali to što je dat mehanizam sa NATO kontrolom zemlje i referendumom za nezavisnost Kosova, to ostaje pitanje o kome dalje razgovaramo. Kosovska delegacija nije prihvatila ništa. Na prvoj turi Rambujea izašla je Madlen Olbrajt i rekla da "srpska delegacija nije ništa prihvatila, ako Srbija ne prihvati, biće bombardovana“.
Uprkos tim tvrdnjama, deo srpske elite i danas veruje da smo tada svesno ušli u stravičan rizik i platili to razaranjem zemlje. Nikola Šainović odgovara da je lako lamentirati kada se izuzmu činjenice koje su tada bile na stolu.
"Znači, mi nemamo nikakvo akademsko pitanje pa da sada tu nešto raspravljamo, moglo je biti ovako, bilo bi pametno onako. Imali smo na stolu dokument – uzmi ili ostavi, bez prava da ispraviš gramatičku grešku. Država ima odluku – prihvatam ili ne prihvatam. Mi nismo prihvatili otcepljenje Kosova i okupaciju države“, kaže Šainović.
Podsećamo sagovornika da smo kasnije u neku ruku i to prihvatili.
"Govorite o takozvanom SOFA sporazumu koji je potpisao Vuk Drašković sa ministrom spoljnih poslova i koji se odnosi na zemlje na koje nisu članice NATO-a. Znači NATO traži da prođe kroz te države sa svojim konvojem, moraju da prijave broj vozila, broj ljudi, rutu kojom idu i rok za koji će da prođu i da izađu na drugu stranu...
Da li smo u Rambujeu mi bili svesni rizika. Jesmo. Da li smo i nasuprot tom riziku odbili predaju Kosova – jesmo. Samo ostaje pitanje da li ja kao vlada imam pravo da predam deo zemlje na pretnju i da izgubim i da prihvatim gubitak, krajnji gubitak suvereniteta? A ovo što se desilo Kumanovskim sporazumom, i to je sporazum koji se odnosi na Ujedinjene nacije. U Rambujeu se traži, znači sporazum je sa NATO-om, a ne sa UN. To je razlika.“
Vesti
10.03.2022. 11:48
"Nema paralele između NATO intervencije u SRJ i ruske invazije u Ukrajini"
Ostala je tajna kako je Milošević prihvatio referisanje delegacije iz Rambujea? Gospodin Šainović nema direktan odgovor na ovo pitanje jer "mi smo stalno bili u kontaktu, instalirali smo jedan pult u Ministarstvu inostranih poslova, šifrovani telegraf, tako da je Beograd stalno bio u toku sa tim što se događa. U vreme prekida pregovora mi smo napravili jednu strategiju, pošto smo imali već ponuđeni dokument, da rešimo šta da predložimo kao izmenu dokumenta u drugoj fazi Rambujea. I to je bio zajednički stav rukovodstva države. Kada smo došli na nastavak u Pariz, rečeno je – nema uopšte nikakvih izmena! Milošević je znao šta sledi, čim je odbijeno da se uopšte razgovara o bilo kakvom tekstu. Bilo je jasno šta sledi“.
Osim teksta koji su oni ponudili? "Da, jer je u nastavku, kada smo došli u Pariz, oni su rekli – sad razgovaramo o sprovođenju sporazuma iz Rambujea. Mi kažemo, čekajte, u Rambujeu nije usvojen nikakav sporazum jer ga ni Albanci nisu usvojili. O čemu pričamo? Odgovor je bio – vi ste veoma nekooperativni.
Razgovaramo sa gospodinom Šainovićem koliko je realno da se eventualno uz ukrajinsku krizu otvori novo ratno žarište na Kosovu i Srbija se opet uvuče u taj sukob? O tome se u široj javnosti spekuliše, neke geopolitičke analize govore da je ovaj sukob samo deo projekta koji će se širiti Evropom i svetom...
"Sukob u Ukrajini je planiran i isprovociran. Projekat se zove ’Kretanje NATO-a na Istok’ od momenta kada su se Varšavski pakt i SSSR raspali. Taj projekat se izvršava svim sredstvima. Tamo gde se stvori otpor, tamo se odvija oružana borba: to je kriza u Gruziji, Nagorno Karabahu, Moldaviji, pokušaj rušenja vlasti u Kazahstanu i Belorusiji. Sada Ukrajina. To je deo makroprojekta. Znači onaj ko je stigao u Kijev, on je pošao u Moskvu. Tu nema dileme. Na Kosovu može da se desi incident u kome bi stradali ljudi i koji bi doveo do oružanog konflikta, uz napomenu da na Kosovu mir održava KFOR, koji dominantno čine NATO trupe. To može da se desi samo uz njihovu dozvolu i njihovu kontrolu.“
U Rambujeu u srpskoj delegaciji bili su, uz Šainovića, i Vladan Kutlešić, Vladimir Štambuk, i Ratko Marković, šef delegacije. "Mi smo bili pregovarači u ono malo pregovora što ih je bilo i mi smo učestvovali. A ostali članovi delegacije bili su predstavnici nacionalnih zajednica sa KiM, onih koji su prihvatili da dođu. U albanskoj delegaciji bili su Rugova i akademik Ćosja Redžep. Njih dvojica trebalo je da budu vrh te delegacije. Međutim, kada su se sastali prvi put, njima su Amerikanci saopštili da je njima šef Hašim Tači. Rugova se više nije pojavljivao kao glavni pregovarač, a Amerikanci i Britanci su uveli OVK kao ratnu opciju što jasno govori o suštini pregovora“.
Na našu primedbu da je naša delegacija u jednom trenutku bila zamenjena jer je u razgovoru sa novinarima "Ekspresa“ profesor Vladan Kutlešić tvrdio da je delegacija bila zamenjena jer je iz Beograda stigao telegram: "Svi ste smenjeni. Izdajnici!“, navodno da ste bili spremni da potpišete dogovor koji je glasio da napišemo šta želimo, samo da se instalira jedna NATO baza na KiM, Nikola Šainović kaže: "Nažalost, Kutlešić nije živ, tu ima stvari koje se nisu dogodile. Mi jesmo imali problem. Neko iz naše delegacije bez znanja ostalih, nakon toga što smo mi razgovarali sa Beogradom, neko od naših tu poslao je neku informaciju i nastala je jedna konfuzija tokom jedne noći. Došlo je do rasprava između Beograda i nas. Ta informacija koju je neko poslao nije bila tačna. Ujutru je u Rambuje došao Milan Milutinović, predsednik republike. Sve se razjasnilo i delegacija je nastavila da radi i radila je do kraja bez promene sastava. Nikada delegacija nije bila smenjena. Ona je nastavila u istom sastavu i u Parizu... Ne dao vam bog da se nađete u tako vrućoj situaciji. I naprave vam nervozu jedne večeri i do jutra se stvar raspravila. Kutlešić je tome dao nenormalno veliki značaj, kao da se tu nešto promenilo. I ta priča o NATO bazi u Rambujeu ne postoji. Slušao sam Kutlešića šta je pričao.“
Gospodin Šainović nije dokraja razjasnio šta se tačno dogodilo, "bio je problem, nervoza cele noći do jutra, ali sve se razjasnilo“. Ipak, nije tek tako Milan Milutinović hitnom poštom stigao u Rambuje. Ali, ostaje da je gospodin Šainović dao dobar odgovor. On tvrdi da bi do rata, a sigurno do okupacije Srbije došlo da smo potpisali i onaj prvi sporazum, možda rata ne bi bilo, ali bilo bi okupacije i nezavisnog Kosova. "Možda rata ne bi bilo, a možda bi bilo građanskog rata u Srbiji. Šta bi se desilo. Vratimo se u to vreme, to bi se u Srbiji doživelo kao još jedna komunistička izdaja srpskog naroda. Svi, Vukovi Draškovići, Šešelji to nisu ovi današnji Vuk i Šešelj, nego onaj ondašnji Vuk. Uz to, većina srpskog naroda to ne bi dozvolila, došlo bi do bune i najverovatnije do građanskog rata.“
Podsećamo našeg sagovornika da se, nažalost, dobar deo toga što se tiče NATO okupacije i nezavisnosti Kosova ipak dogodio. On to priznaje i kaže da smo posle rata dobili Rezoluciju 1244. "U tom dokumentu piše sve ono što smo mi u Rambujeu tražili kao minimum sporazuma: suverenitet nad Kosovom, ostanak dela naših snaga na Kosovu, demilitarizacija OVK... Rezoluciju 1244 napisala je ista kancelarija Stejt departmenta. Ostaje pitanje za istoriju – što nam nisu dali 1244 u Rambujeu?
Ali Zapad ima te sporazume kao vid ratovanja. Ko god da potpiše bilo kakav sporazum, Amerikanci ga prekrše. Evo, potpisali smo Briselski sporazum sa gospođom Ešton, Amerikanci, a ne Kurti, ga ne sprovode. Reč je o Zajednici srpskih opština. U Parizu je potpisan Dejtonski sporazum, a Amerikanci ga krše na štetu Srba. Ta priča se ponavlja i sa sporazumom u Minsku. Vidite kako Amerika koristi sporazume kao ratno sredstvo: Briselski je iz 2013. godine, a Minski iz 2014. Iz Briselskog sporazuma nije realizovana Zajednica srpskih opština, iz Minskog sporazuma nije realizovana autonomija Donbasa, nego se krenulo da se vojno reši Donbas. Isto kao što kreće pritisak na Srbe sa Kosova i preti se oružanom intervencijom. To je potpuno isti model. Putin je pokušavao, insistira do besvesti da moraju da se provedu minski sporazumi. Uzmite njegove intervjue godinama unazad. A ispalo je da to ne mora. Naprotiv, dovedena je vojska na granicu Donbasa, kao pred početak ’Oluje’. I sada kada je Putin krenuo da to brani, pošto priča nije pomogla, sad Zapad poteže pitanja ukrajinskog suvereniteta dao svetinju. A šta je sa našim suverenitetom nad KiM?
Takva ratna sredstva SAD uz pomoć NATO-a su u Avganistanu, Iraku, u skoro svim zemljama Sredozemlja. Nama su rekli da ne poštujemo ljudska prava Albanaca, Sadamu Huseinu da poseduje oružje za masovno uništenje, Avganistanu – vi ste podržali talibane. Obrazloženja začas napiše, a posle se odvija šta se odvija. Direktna sličnost Minskog sporazuma u Ukrajini i Briselskog sporazuma što se Kosova tiče. Slično je sa Dejtonskim sporazumom i Republikom Srpskom, gde se direktno pod američkom komandom Srbima uskraćuju dejtonska prava. Ni jedan ni drugi ni treći nisu sprovedeni na isti način od strane Zapada koji ga je predlagao pa ga prekršio“, kaže Nikola Šainović.
Komentari
