Svet
26.03.2025. 16:20
Vesti
10.06.2025. 16:20
Marko R. Petrović
Analiza
Srbija među figurama moći: Kome se prikloniti?
Tri i po decenije od kako je Hladni rat okončan svet se našao u vihoru novog sukoba hladnoratovskog tipa. Njega karakterišu mnogi lokalni i regionalni sukobi kojima, naravno, diriguju velike sile, poput Sjedinjenih Američkih Država, vodeće zemlje Evropske unije, Velika Britanija, ali i Rusija, a donekle i Kina.
Ono po čemu se ovaj hladni rat razlikuje od onog koji je "harao“ drugom polovinom 20. veka, jeste sukob Sjedinjenih Država i Kine, koji se, za sada, odvija uglavnom na ekonomsko-tehnološkom planu. Kina kao, po gotovo svim parametrima, trenutno vodeća ekonomija sveta pušta "pipke“ ekonomske i finansijske moći, čime opasno ugrožava dosadašnji primat Sjedinjenih Američkih Država.
I kako to obično biva kada se veliki tuku, najveću cenu uglavnom plaćaju oni mali, koji od velikih zavise manje ili više, a neki i potpuno od najmoćnijih zemalja sveta. Zbog toga je, naravno, izuzetno važno pravovremeno i objektivno sagledati situaciju, prepoznati trendove i predvideti, sa što je moguće većom verovatnoćom, na koju će se stranu i u kom trenutku klatno globalnih promena pomeriti.
Već je gotovo istorijska činjenica da srpsko rukovodstvo pre gotovo 40 godina nije uvidelo kuda će krenuti svet posle pada Berlinskog zida te je u skladu sa svojom anahronom politikom donelo neke odluke koje su proizvele teške posledice. Ne može se tvrditi da neki od tih poteza nisu bili i iznuđeni, ali je činjenica da je inicijalna procena trenutka bila pogrešna, da je potom sa tim pogrešnim pretpostavkama bilo teško doneti odluke adekvatne datom trenutku.
Kakva je pozicija Srbije danas? Zvanična politika jeste da smo opredeljeni za ulazak u Evropsku uniju. Za sada taj cilj ne izgleda baš toliko realan, koliko zaslugom Srbije, toliko i zaslugama Brisela. Nerešena pitanja poput kosovskometohijskog, a donekle i onog sa Republikom Srpskom, nagone Beograd da saveznike traži među onima koji, opet svako iz svojih interesa, na neki način "drži stranu“ Srbiji. Kolika je cena toga, teško je i pretpostaviti.
Metju Kroning, profesor Univerziteta Džordžtaun i potpredsednik Atlantskog saveta, nedavno je, gostujući u programu Redio-televizije Srbije, ocenio da u geopolitičkom nadmetanju velikih sila male zemlje poput Srbije treba da vode računa o dugoročnim posledicama saradnje sa Kinom i istakao da je "minimalizacija rizika“ ključ novog svetskog pristupa Pekingu.
On naglašava da Srbija ne mora da bira između SAD i Kine, ali upozorava na rizike tesne saradnje s Kinom.
"Savetovao bih prijateljima u Srbiji da razmotre da li se kineske investicije zaista isplate. Pitanje je kvaliteta, standarda i dugoročnih posledica“, rekao je profesor Kroning gostujući u "Jutarnjem programu“ RTS-a.
On ukazuje da u Vašingtonu razumeju saradnju Srbije i Kine, posebno imajući u vidu kinesku podršku teritorijalnom integritetu Srbije. Međutim, on upozorava da se Srbija mora zapitati kakvu budućnost želi da gradi.
"Ako je ta budućnost na Zapadu, mislim da bi previše bliski odnosi sa Kinom mogli da predstavljaju problem. Ako Srbija želi da pristupi Evropskoj uniji, mislim da bi trebalo da se prihvati taj pristup EU minimalizacije rizika u poslovanju sa Kinom u nekim oblastima, ali i ne u drugim. Takođe, ako Srbija želi da ostvari veću bezbednost u vojnoj saradnji sa zapadnim silama, onda bi kinesko oružje i vojna oprema mogli da budu prepreka za to. Dakle, mislim da se pitanje svodi na pravac kojim Srbija želi da ide u budućnosti“, kaže profesor Kroning.
On smatra i da Srbija može da održava dobre odnose i sa SAD i sa Kinom jer i SAD imaju diplomatske i trgovinske veze s Kinom. Međutim, istovremeno duboko strateško partnerstvo sa obe strane je, kako kaže on, teško ostvarivo.
Mišljenja u Srbiji o tome kako bi trebalo da se postavi u ovoj novoj multipolarnoj realnosti su podeljena, što, naravno, nikoga nimalo ne čudi. Jer da je drugačije, stvari bi bile, verovatno, mnogo jednostavnije.
Vlast se trudi da, makar zvanično, održava dobre odnose sa svim svojim "prijateljima“ odnosno "partnerima“ u inostranstvu, što su izrazi koji su u doba političke korektnosti postali eufemizam za one od kojih zavisite i one koji su vam zbog nečega potrebni, dok ste vi njima samo povremeno ‒ korisni.
Nema jedinstvenog mišljenja ni među analitičarima. Jedni povlače paralele sa vremenom od pre više od sto godina, drugi se pak trude da deluju koliko-toliko racionalno, ali opet bez jasnog zauzimanja stava.
Tako, na primer, Dragomir Anđelković, govoreći o položaju Srbije između velikih sila, ističe da "Srbija nije obična država koja varira između velikih sila, gledajući gde će da ima veliku korist“.
"Naša je nesreća da jedan deo velikih sila nama otima ono što je nama nacionalni interes. Imamo evropske sile i NATO sile koje nam otimaju Kosovo i Metohiju, odnosno pokušavaju da uruše Republiku Srpsku. Tako da naša pozicija nije neutralna pa da možemo da idemo tamo gde ćemo da imamo korist. Naša pozicija je takva da nas jedan blok ugrožava. To već prirodno definiše šta mi treba da radimo. Mi moramo da se maksimalno orijentišemo na one sile koje su oslonac i mogu da budu oslonac za odbranu teritorijalnog integriteta, odnosno Republike Srpske. Da gledamo da maksimalno razvijamo odnose sa Rusijom i Kinom, koliko je moguće da unapredimo odnose sa SAD koje su donekle odstupile od ranije unisonog evroatlantskog kursa.
A što se tiče evropskih sila, nesumnjivo je da one rade protiv teritorijalnog integriteta Srbije. Pošto smo, nažalost, dali prevelike ustupke po pitanju Kosova i Metohije, onda se pretvaramo kao da smo prijatelji. Međutim, ne možete da budete prijatelj sa nekim ko vam uzima deo teritorije“, kaže Anđelković za "Ekspres“.
Vesti
20.02.2025. 14:45
Građani Srbije imaju pozitivnije mišljenje o Kini nego o EU
A na činjenicu da je isto tako Srbija ekonomski najviše vezana za Evropsku uniju, Anđelković povlači jednu istorijsku paralelu:
"Pa, bili smo više vezani za Austrougarsku pred Prvi svetski rat pa Srbija nije bila spremna da se odrekne svoje državnosti i onog što je njen teritorijalni integritet. Znate, Ustav je iznad svega, bili mi za nekog ekonomski vezani ili ne. Ustav Srbije kaže da je ona nedeljiva, da je naš teritorijalni integritet nedodirljiv. Otuda nema uopšte daljeg razmišljanja da li smo za nekoga ekonomski vezani ili kulturno. Osnovni zadatak je odbrana teritorijalnog integriteta.“
Posle ovakve izjave koja donekle podseća i na vremena kada su pojedinci, poput nekadašnjeg crnogorskog člana Predsedništva SFRJ Branka Kostića, govorili "Ješćemo i korijenje ako treba, ali se nećemo odricati suvereniteta“, podsećamo Anđelkovića i da je Srbija takav stav od pre više od 100 godina vrlo skupo platila.
"Pa, znate, i sada je plaćena prilično visoka cena, uprkos tome što naša vlast tvrdi da vodi mudru politiku. Veliki broj građana se iseljava, demografski trendovi su nam gori nego ikada. Imamo veliki pad nataliteta. Samo ove godine sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je svakako u velikoj meri rezultat društvene krize i nespremnosti ljudi da u ovakvoj zemlji rađaju decu. Tako da plaćamo ceh i dok gubimo teritoriju“, kaže Anđelković.
Na pitanje misli li da bi se nešto u tom smislu promenilo, ako bi se Srbija vezala za Kinu i Rusiju, Anđelković odgovara da Srbija pre svega "treba da se veže za sebe, a ne za Kinu i Rusiju“ i da "gradi demokratski ambijent u državi, a ne da se ugledamo na bilo koga“.
"Da svoj sistem razvijamo u skladu sa svojim interesima. A što se tiče geopolitike, svakako treba da se oslanjamo više na Kinu i Rusiju, ali ne da se vezujemo. Vezivati se znači jedno, a oslanjati se drugo“, precizira sagovornik "Ekspresa“.
Komentarišući ocene profesora Metjua Kroninga o tome da bi za Srbiju strateški bilo nepovoljno da se veže za Kinu, Anđelković kaže da Srbija pre svega ima interes da očuva svoj teritorijalni integritet i svoj Ustav.
"Država koja ne čuva Ustav po jednom pitanju, ne čuva ga ni po drugim pitanjima. Mi i ovako imamo mnoga odstupanja od Ustava u raznim sferama. Ako hoćemo da budemo ozbiljna zemlja, prvo moramo da se vratimo svom Ustavu. A što se tiče daljeg popuštanja Zapadu radi dobrih odnosa, ko kaže da će sve da se završi sa Kosovom i Metohijom? Imamo već nagoveštaje da će biti jačan separatistički proces u Vojvodini, imamo takve nagoveštaje u Raškoj oblasti i na jugu. Ako mi odustanemo od odbrane teritorijalnog integriteta na jednom mestu, odustajemo na svim. Onda se više ne postavlja ni pitanje sa kim treba da budemo dobri jer nas neće biti“, zaključuje sagovornik "Ekspresa“.
Vesti
04.06.2025. 16:18
"Srbija mora da pokaže verodostojnu posvećenost evropskim vrednostima"
Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, u skladu sa time i koju organizaciju predstavlja ima prilično drugačije stavove. I kod njega, međutim, provejava osnovna nit da bi Srbija, pre svega, trebalo da sebe dovede u red, pre nego što se odluči "kojem će se carstvu privoleti“, ako do toga dođe.
"S obzirom na to da se Srbija zvanično nije opredelila ni za jednu stranu ovog multipolarnog sveta, u ovom trenutku ona nema neprijatelje, niti iko od ovih zemalja vrši jak pritisak da se to promeni. Beograd se, očigledno, trudi da svakoj od pomenutih zemalja, a mislim na SAD, Rusiju, Kinu i zemlje Evropske unije, maksimalno u okviru svojih mogućnosti izađe u susret. Srećom pa njihovi zahtevi nisu takvi da bi moralo da dođe do zatezanja odnosa. Videćemo dokle će to trajati tako. Istorija ne ide u prilog takvoj slici“, kaže Živulović za "Ekspres“.
Na ocenu profesora Metjua Kroninga da bi Srbija u geopolitičkoj borbi između velikih morala da vodi računa o dugoročnim posledicama saradnje s Kinom te da Srbija može da održava dobre odnose i sa SAD i sa Kinom, ali da je duboko strateško partnerstvo sa obe strane neostvarivo, Živulović kaže da "stav profesora Kroninga odražava trenutno stanje između ove dve velike sile nastalo izborom novog ‒ starog predsednika u Americi“.
"Ti odnosi se menjaju u zavisnosti od toga i ko vodi pomenute zemlje. Pitanje je da li ljudi koji vode Srbiju žele duboka strateška partnerstva sa nekom zemljom. Za sada to se nije pokazalo, već želja da se sa svakom silom održavaju što bolji odnosi. Pitanje je do kada će to moći tako da se odigrava, odnosno koja će prva velika sila da traži od nas dugoročno strateško partnerstvo. Tada će se otvoriti Pandorina kutija, nama tako poznata još od Prvog srpskog ustanka i borbe za slobodu. Mi sa tim ’strateškim partnerstvima’ nemamo baš najbolja iskustva“, dodaje Živulović.
Na pitanje da li je onda rešenje neki, uslovno rečeno, "treći put“, sa neizvesnim rokom trajanja, ili je pametnije biranje strateškog partnera, sagovornik "Ekspresa“ odgovara da "treći put skoro da ne postoji“.
"Sklon sam da posle ozbiljnog analiziranja moći velikih sila treba tražiti dugoročnog partnera koji će moći da nam, kao maloj i relativno siromašnoj zemlji, pruži zaštitu naših nacionalnih interesa. Nažalost, sem ’Načertanija’, nijedna Srbija do danas nije definisala i izradila bar nekakav nacrt šta su to nacionalni interesi naše zemlje. Redosled: definisati nacionalni interes ‒ potvrđen na referendumu ‒ pa onda traženje dugoročnog strateškog partnera, pod uslovom da je predviđeno nacionalnim interesom“, sugeriše Živulović.
A na pitanje koga bi on, u trenutnoj situaciji, i prema preferencijama želeo za strateškog partnera Srbije, odgovara: "Trenutna situacija u svetu je vrlo turbulentna. Amerika pod novim rukovodstvom želi da promeni svoju svetsku ulogu, Evropska unija je u evidentnoj krizi, Rusija zaglibljena u rat koji je inicirala, sa ekonomskim problemima, Kina takođe u blagoj recesiji. Teško da iko ima vremena i potencijala da se bavi Srbijom. Za kratko ne bih se bavio strateškim partnerima, već bih pokušao da sredim svoje dvorište. Kuća nam nije u sjajnom stanju“, zaključuje Živulović.
Vesti
07.06.2025. 10:35
"Jedini u Evropi trgujem vojnom municijom sa Izraelom"
Vesti
08.06.2025. 12:05
"Odnosi Crne Gore i Srbije idu blago uzlaznom linijom"
Vesti
04.06.2025. 23:35
"Verujemo da je Srbija upoznata sa opasnošću da isporuke oružja dođu u ruke režima u Kijevu"
Komentari
