Vesti
20.05.2022. 12:15
R. E.

Srbija na meti hakera

Šta je motiv lažnih dojava o bombama?

Haker, krađa podataka
Izvor: Shutterstock

Preteće dojave o postavljenim bombama po Srbiji, otkako je Rusija vojno napala Ukrajinu, ne prestaju. Na sreću, sve dojave do sada su bile lažne, ali sa velikim uznemirenjem javnosti i materijalnom štetom.

Glavno pitanje javnosti je, sudeći po društvenim mrežama, ko šalje mejlove o postavljenim bombama i zašto ga do sada naše bezbednosne službe nisu otkrile.

Problem je očigledno složeniji od pukog praćenja mejl adrese i, kako navode stručnjaci, veoma je teško ući u trag pošiljaocima ovih mejlova. 

Posle "Skaj“ aplikacije za mobilne telefone, stručna javnost naučila je još jedan IT izraz – proton mejl. U pitanju je švajcarski onlajn servis, preko koga je do sada u Srbiju i stigla većina pretećih poruka o bombama.

"Proton mejl ima više od 50 miliona korisnika, čije poruke su zaštićene jakom enkripcijom pa je teško otkriti aj-pi adresu pošiljaoca. Moguće je da, preko VPN mreže, poruka bude poslata iz jedne države, a da se preusmerava preko desetina aj-pi adresa u drugim država kako bi se sakrio trag o poreklu“, objašnjava za "Ekspres“ jedan od IT stručnjaka.

Od početka rata u Ukrajini u Srbiju su poslate desetine lažnih dojava o postavljenim bombama, prvo u avionima "Er Srbije“ na letu za Moskvu, pa u njihovim poslovnicama, potom u brojnim objektima širom Beograda i Srbije.

Za neke od njih potvrđeno je da su stizale iz Ukrajine, Poljske i Švajcarske.

A onda je u ponedeljak ujutru usledio hakerski napad u kom su preteći mejlovi o postavljenim bombama poslati na adrese 173 škole u Beogradu. Đaci su evakuisani, a u mnogim školama u ponedeljak nije ni bilo nastave jer su kontradiverzione ekipe MUP-a tokom celog dana proveravale obrazovne ustanove.

Kada se ispostavilo da su dojave lažne, neke škole uspele su da organizuju normalnu nastavu u drugoj smeni, a neke nisu jer policija nije stigla da ih pregleda. Međutim, nova dojava, u popodnevnoj smeni, stigla je u još 21 školu pa je nastava otkazana. Svim direktorima stigao je istovetan mejl sa iste adrese u kome je pisalo:

"Čudan osećaj smirenosti, kao da čekamo normalan dan, ista rutina kao i uvek. Mrzimo sebe, ali želimo da povredimo svakoga ko nam se nađe na putu. Osećaj da je sve oko sebe samo san nas ne napušta. Ne vidimo razlog da pišemo nešto drugo. Na kraju, možemo reći da nismo prvi i daleko od poslednjih. Ubijaće vas automobilima, bombama, noževima, svime što vam dođe podruku. Ološ poput nas uništiće sve oko sebe, jer je svet truo, svi ste truli iznutra.“
 

Mejl je napisan na ćirilici i naslovljen sa "Na teritoriji škole postavljena ogromna količina eksploziva“.

A onda je usledila i treća dojava u kojoj je navedeno da su na meti: Brankov most, "Gazela“, Novi železnički, Most na Adi i Pančevački most, Narodni muzej, TC "Delta siti“, TK "Zmaj“, "Ada mol“, TC "Stadion“, TC "Konjarnik“, Beogradski zoološki vrt, Javni akvarijum i tropikarijum, "Mekdonalds“ Bežanijska kosa, "Evrodom“ na beogradskom aerodromu, Glavna železnička stanica Beograd, predsednikova kuća, Gradsko veće, elektrane, objekti za prečišćavanje vode, ambasada Ruske Federacije, kao i Aerodrom "Konstantin Veliki“ u Nišu.

Kontradiverzione jedinice MUP-a Srbije proverile su svaku lokaciju na koju je stigla dojava o postavljenom eksplozivu, što je trajalo duže od 24 sata. Ispostavilo se da su sve dojave bile lažne.

Specijalni rat

Državni organi saopštili su da je u toku intenzivan rad na otkrivanju izvršilaca krivičnih dela u vezi sa lažnim dojavama o bombama, ali do sada nije razotkriveno ko je napravio haos lažnim dojavama.

"Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i Višim javnim tužilaštvom u Beogradu intenzivno istražuju ove slučajeve, a u rad je uključeno i Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu“, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.

"Protiv Srbije se vodi specijalni rat. Sa različitih adresa iz više evropskih država stižu pretnje na adrese institucija, novinskih kuća, privrednih društava. Napadi na našu zemlju nisu ni pokrenuti, ni sprovedeni od strane bilo kog pojedinca, u pitanju su masovni, organizovani i veoma skupi hakerski napadi, vođeni iz različitih centara za hibridno ratovanje“, izjavio je Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova.

Ministar Vulin izjavio je i da samo vrednost opreme potrebne za udar takvog obima i snage prelazi sto hiljada evra, ali se naneta šteta u izgubljenim radnim satima i obustavljanju rada privrede meri milionima.

"Radi razumevanja koliko je napad organizovan i skup govori i informacija da se oprema uništava odmah po izvršenom napadu kako se ne bi moglo sa sigurnošću utvrditi odakle je udar poveden“, rekao je Vulin i naveo da su prijave o postavljenim eksplozivnim napravama u funkciji izazivanja uznemirenja, širenja panike i nanošenja štete privredi naše zemlje. Ali, suštinski cilj svih napada, kako je saopštio Vulin, jeste da Srbija prestane da vodi samostalnu politiku i da odluke donosi pod pritiskom i u strahu.

Politički pritisak

Da je reč o političkom pritisku na Srbiju potvrđuje i sadržaj pretećeg mejla u kome je u ponedeljak posle podne navedeno da je eksploziv postavljen na svim beogradskim mostovima, vodovodu, tržnim centrima...

"To smo uradili jer nam je dosta podrške Srbije Rusiji, a to su letovi ’Er Srbije’ za Moskvu i Sankt Peterburg, kao i odbijanje sankcija Rusiji. Je*ite se, kokoške kukavice. Nastavićemo da radimo ovo dok ne prestanete“, navedeno je u poruci.

Srpske vlasti smatraju da su u podizanje panike uključene strane obaveštajne službe s ciljem da se pojača pritisak na našu zemlju da uvede sankcije Rusiji.

Naše bezbednosne službe zabeležile su i da su poslednjih meseci učestale rokade stranaca koji po nalogu svojih službi prikupljaju informacije o našoj zemlji.

Prošle nedelje su tako dvojica poljskih državljana uhvaćena u fotografisanju prilaza i pogona fabrike municije "Sloboda“ u Čačku.

Analiza bezbednosnih službi Srbije ukazuje da su strani obaveštajni centri, danas, pre svega zainteresovani za proces donošenja političkih odluka, znatno pre nego što one uopšte dođu na red. To se prvenstveno odnosi na tiho lobiranje u svetu za povlačenje priznavanja Kosova i Metohije, budući položaj Republike Srpske, ali i uticaj koji Srbija ostvaruje u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Takođe, budno prate i primenu tehnologija u vojnoj industriji, buduće nabavke proizvodnih linija, njihove modifikacije i mogućnosti za proširenje lepeze proizvoda. U ovim okvirima je vojnoindustrijska špijunaža, kao i proces donošenja odluka u vezi s nabavkom sofisticirane vojne tehnike, kakvi su borbeni avioni, PVO i radarski sistemi, dronovi, raketna municija...

U Srbiji su tradicionalno dobro pozicionirani Britanci, SAD, Nemci i Rusi, zatim izraelska i turska, dok su od regionalnih "sila“ u Srbiji najaktivniji Hrvati, a u difuznoj formi i Albanci. Susedske službe, kako se smatra, prvenstveno rade kao "prekidači“, što znači da uglavnom deluju u senci neke druge, veće obaveštajne strukture, koja njihovu delatnost po potrebi "pali“ i "gasi“.

 

Vojna industrija – meta špijunaže
 
Vojna industrija najčešća je meta strane špijunaže, a u Srbiji je zabeleženo više pokušaja provaljivanja u sistem razvoja i proizvodnje oružja i municije. Krajem 2019. godine javnost je tako saznala za krađu tehničko-tehnološke dokumentacije iz fabrike "Prvi partizan“ za proizvodnju municije kalibra 12,7 milimetara. Reč je o kalibru koji je među najtraženijim u svetu.
 

 

Prete i "Anonimusi“
 
Pre mejlova sa pretećim porukama, na Tviteru se pojavio i snimak koji je okačio korisnik koji se predstavlja kao navodno jedan od pripadnika poznate hakerske grupe "Anonimus“. "Zdravo, Srbijo. Vi aktivno podržavate Rusiju u njihovim krvavim i terorističkim akcijama prema Ukrajini. Nije vas briga za ljudske žrtve i jadnu ukrajinsku decu i zato ste vi naša sledeća meta. Želim da vam postavim pitanje: Da li ste stvarno toliko glupi ili ne? Ali to nije važno u ovom trenutku, samo očekujte našu osvetu zbog svoje zaslepljenosti i gluposti. Mi smo Anonimus, ne zaboravljamo i ne opraštamo. Očekujte nas“, čuje se na snimku.
 

 

Poruka kao u napadu u Permu
 
Poruka o dojavama o bombama u Beogradu inače je veoma slična poruci koju je u septembru 2021. godine pre napada ostavio Timur Bekmansurov (18), mladić koji je ubio šestoro studenata Univerziteta u Permu. Bekmansurov, napadač koji je upao u kampus Univerziteta u Permu i počeo da puca po kolegama, danima je planirao zločin, čak kako je naveo u poruci koju je objavio na društvenim mrežama, "dugo je štedeo za oružje“. Bekmansurov je ubio šest, a pre napada na društvenoj mreži "Vkontakte“ napisao da njegov motiv nije verski ili politički, već "san koji je dugo sanjao“ zbog mržnje prema svima oko sebe. Napisao je da je razmišljao da napad izvrši automobilom-bombom ili nožem umesto pištolja. Takođe, detaljno je objasnio kupovinu pištolja i obuku za vatreno oružje, kao i proces dobijanja dozvole.
"Ovo što se dogodilo nije teroristički napad, barem ne iz pravnog pogleda. Nisam bio pripadnik ekstremističke organizacije, nisam bio religiozan i bio sam apolitičan. Niko nije znao šta ću uraditi i delovao sam samostalno“, stoji u poruci Bekmansurova, koju je tada objavio lokalni portal "59.ru“.
 

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Bombe" vratile đake na onlajn nastavu
škola

Zbog pretnji bombom

17.05.2022. 14:08

"Bombe" vratile đake na onlajn nastavu

Ministarstvo prosvete saopštilo je da će u 88 škola u Beogradu, u kojima još nisu obavljeni kontradiverzioni pregledi, biti organizovana onlajn nastava, dok će nastava biti održana neposredno u ostalim školama, u kojima je potvrđeno da su prijave bombi lažne.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
27°C
18.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve