Vesti
05.08.2022. 15:03
Vesti
15.08.2022. 20:25
Rade Jerinić
Više maćeha nego majka
Šta je za nas Kosovo danas - mit ili crna rupa?
Šta nam je Kosovo? Šta nam je bilo, šta će nam biti, šta je ono Albancima?
Šta znači Kosovo Kinezima, Rusima, šta znači Zapadu? Da li je to za nas koren, ishodište našeg nacionalnog bića, srpska pokrajina, da li je to za Albance ostvarenje sna o nacionalnoj državi, korak pre stvaranja Velike Albanije kao ultimativnog cilja rudimentarnog i nedefinisanog albanskog etnosa.
Da li je to za Zapad najmlađa demokratija na svetu, čedo neoliberalnog globalnog zanosa nastalog u koitusu Klintonove i Blerove administracije koji su disali kao jedno, više nego što su to činili Ruzvelt i Vinston Čerčil koju deceniju ranije.
Vesti
07.08.2022. 19:05
"Na sastanku u Briselu neće biti razgovora o dokumentima i tablicama"
Neizbežne su i neke činjenice. Danas, ali i prethodne dve decenije Kosovo je bila sigurna kuća za svaku vrstu kriminala od organizovanog pa do onog transnacionalnog svih boja i vrsta, ali najčešće onog u čijem je portfoliju centralno mesto zauzimao narkobiznis, trgovina ljudima, oružjem, cigaretama i sličnim visokolukrativnim delatnostima.
Danas je Kosovo i za ljude koji tamo žive, bilo da su oni Srbi ili Albanci, više maćeha nego majka. Za Srbe je to donekle i razumljivo, ali ni oni koji ga vide kao svoju državu teško dolaze do posla i hleba. Kosovo godinama prednjači po stopi nezaposlenosti, privreda ne postoji sve se svodi na kraju na donacije iz inostranstva i devizne doznake iz istog pravca koje stižu uglavnom od Albanaca koji žive na Zapadu, ali su porodično vezani za taj prostor.
Ipak, ako pitate Albance, za njih je to najmlađa demokratija na svetu i zemlja koja se razvija, sa svim svojim manama i prednostima.
"Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost zahvaljujući podršci civilizovanih i demokratskih zemalja Zapada. U tom smislu Kosovo je najmlađa država u Evropi i smatram da je svojim učinkom do sada dokazalo, pre svega zbog slobodnih izbora koji su održani od ’90. godine do danas, da je održiva država... Naravno, narod nikada nije zadovoljan, već želi još više demokratije i bolje plate. Međutim, na dobrom smo putu da se integrišemo u evropske tokove i NATO pakt“, smatra Fatmir Šeholi, tamošnji politički analitičar.
Vesti
09.07.2022. 20:45
Pitali smo analitičare o Kosovu, Briselskom sporazumu, pregovorima...
Vesti
03.08.2022. 09:03
Vučić o tenzijama na Kosovu i šta bi bilo kada bi Srbija bila napadnuta
Sa njim se slaže i profesor univerziteta Nedžmedin Spahiju, koji još naglašava da je, pored toga što je najmlađa evropska država, Kosovo i neka vrsta NATO protektorata.
"Kosovo jeste jedna od najmlađih demokratija na svetu. Pored Južnog Sudana i Istočnog Timora. Ali je svakako i NATO protektorat. Ipak, Kosovo na svom postojanju treba zahvaliti NATO paktu koji održava mir i stabilnost u zemlji. Kosovo jeste američko dete, koje svojim strateškim partnerima smatra pre svega Ameriku, a potom i Englesku, Tursku i Evropsku uniju.“
Upravo je pitanje kako smo došli u sadašnje stanje u kome u Prištini veruju da imaju državu, a sa tim se u Beogradu i većem delu sveta ne slažu. Kada kažemo većem delu sveta, nismo pretenciozni, pošto Rusija i Kina to svakako jesu, ali ne treba zaboraviti ni neke zemlje Evropske unije koje takođe nisu priznale nezavisnost Kosova, poput Španije. Skicu nastanka smo dali na samom početku, ali je neizbežno konstatovati da na samom Kosovu Albanci smatraju da najviše za svoju nezavisnost, ma kakva ona bila, duguju Sjedinjenim Američkim Državama.
"Za Kosovo kao mladu državu naravno da smo pre svega zahvalni Americi u velikom zalaganju tokom bombardovanja 1999“, izričit je Šeholi i dodaje: "U tom smislu Kosovo vidi Ameriku kao velikog zalagača u formiranju demokratskog aspekta na Kosovu. S druge strane, mi i danas težimo Evropi i nismo protiv nje. Možda ljudi stiču takav utisak jer je percepcija tako uspostavljena. Ali u bombardovanju Srbije su učestvovale i druge značajne države Evrope... Ukoliko bismo radili istraživanje na Kosovu, siguran sam da će ljudi reći da mnogo više vole Ameriku nego Evropu, ali to ne znači da nismo za evropske civilizovane tokove.“
Vesti
16.06.2022. 11:57
"Srbija i Kosovo da urade svoje domaće zadatake"
Vesti
16.06.2022. 09:56
"Ako Srbija želi u EU mora da uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo"
Isto tako nedavni primer odlaganja mera reciprociteta pokazao je da vlasti iz Prištine ne gledaju isto na apel nekog evropskog i američkog zvaničnika... Čini se da je jedna vrsta uticaja ipak preovlađujuća.
"Potreba za dokazivanjem demokratije pred Amerikom sigurno je veća nego pred Evropom. Kosovo na Ameriku gleda kao na mnogo većeg saveznika nego na Evropu. To je zbog toga što je Albancima sa Kosova savezništvo sa Amerikom dalo mnogo više prostora za stvaranje demokratskih principa. Takođe, Amerika je imala mnogo veći doprinos od drugih da Kosovo postane ovo što je danas. Mi to ne krijemo i Kosovo će slušati Ameriku dok je sveta i to mnogo više nego druge. Ne zato što mi ne verujemo drugima, već zato što smo mnogo više povezani sa Amerikom. Nedavno je u Vašingtonu potpisan sporazum na osnovu kog nam je dato 260 miliona evra za razvoj energetike. To je veliki novac za malu državu. Ali to je samo jedan segment. Amerika ulaže na Kosovu i u drugim sferama života“, smatra Šeholi.
Ako se radi o tolikoj privrženosti i "poslušnosti“, Šeholija smo pitali koliko je moguće govoriti o nezavisnosti prilikom donošenja političkih odluka.
"Svaki premijer ili predsednik Kosova vodio je nezavisnu politiku. Ali, shvatite, mi kao društvo slušamo dobronamerne savete Amerike jer od ’90-ih godina do danas Amerika nas nikada nije lagala ili sputavala... Ni u Rambujeu, ni u Beču. Kosovo ima nezavisnu politiku, nezavisne institucije, ali smo veliki saveznici Amerike jer znamo da nas nisu sputavali ni u čemu.“
Jasno je da Albanci na Kosovu znaju ko je zaslužan za to što su do danas dobili i čini se da preterano i nekada vrlo neukusno izražavaju tu vrstu naklonosti i zahvalnosti. Setite se samo spomenika Vesliju Klarku, Medlin Olbrajt i nadevanju imena ulicama u tamošnjim gradovima po ovim političkim figurama. Ali pitanje je da li su ljubav i naklonost uzvraćeni i ako jesu – u kolikoj meri.
"Za Zapad ono je priča o nekoj demokratiji. Ali ta priča nije priča za njihovu javnost. Zapadna javnost se i ne bavi Kosovom. Ukoliko bismo sproveli ispitivanje javnog mnjenja u Americi, skoro niko ne bi znao gde je Kosovo, dok većina nema jasnu sliku ni šta je Kosovo. To je više priča za zapadne elite koje svoju agresiju i opstanak NATO pakta pravdaju tom intervencijom, odnosno agresijom nad Srbijom i okupacijom Kosova, a zapravo to nije tema koja je u široj javnosti prihvaćena“, smatra beogradski analitičar Dragomir Anđelković i zaključuje: "Kada se radi o Kosovu, tu nema globalne slike. Kosovo je tačka gde se potpuno paralelne predstave stvaraju zavisno od interesa, zavisno od istorijskog nasleđa.“
Za Srbe je Kosovo pre svega simbol nacionalnog identiteta. Za nas je ono centar nacionalne tradicije, temelj bez kog se ona ruši. Makar mi ne kontrolisali taj temelj, ali bitno da ga nikome nismo dali. Jer ukoliko smo ga dali, odrekli smo se nečega što je naše utemeljenje.
To nas dovodi do drugog ključnog pitanja: kako Kosovo i njegovu problematiku doživljavaju druge svetske sile. Čini se da je tu perspektiva bitno drugačija od one koja preovlađuje na zapadnoj hemisferi. Predstava o Kosovu je krajnje višeslojna u zavisnosti o kojoj strani sveta pričamo.
Za Ruse je Kosovo simbol rušenja međunarodnog poretka, što se u tamošnjem političkom i javnom diskursu sve češće naglašava naročito otkako je započet sukob u Ukrajini. Presedan Kosova u međunarodnom pravu je nešto što Moskva danas obilato koristi ne bi li osnažila pozicije dve novoformirane države, republike Donjeck i Lugansk.
Vesti
26.07.2022. 16:15
Wannabe Zelenski
Vesti
07.08.2022. 13:09
Ko je ruska novinarka koja je nepoželjna na Kosovu
Kada smo na terenu međunarodnog javnog prava i međunarodnog pravnog poretka, za Peking je pitanje Kosova paradigma za rušenje tih sistema. Pored toga, Kinezi konflikt na Kosovu vide i kao mesto agresije na Kinu kada je izvršeno bombardovanje kineske ambasade u Beogradu. To je incident preko koga Peking nikada nije sasvim prešao.
"Znate, oko 86 odsto stanovništva sveta živi u zemljama koje nisu pod direktnim američkim uticajem. To smo videli i na osnovu opredeljenja prema Rusiji. Ogromna većina stanovništva sveta i nema predstavu o Kosovu kakvu Amerikanci žele. Ogromna većina sveta ne vidi u Kosovu neku novu demokratsku državu, već američki protektorat i rezultat američke agresije. Znate, nama vreme ide u prilog. Ta slika koja preovlađuje u velikom delu sveta veća je šansa da će se preprojektovati na zapadni svet, nego što će se priča koja je prihvaćena u zapadnom delu sveta projektovati na Istok“, smatra Anđelković.
Problem Kosova, međutim, opstaje i preti da još jednom eskalira u pravcu koji niko razuman ne može predvideti. U svetlu novog globalnog pregrevanja između velikih sila i preraspodele uticaja i moći na planetarnom nivou Kosovo je jedna od neuralgičnih tačaka koje lako mogu da postanu aktivne i da de fakto status zamrznutog konflikta postane stvar prošlosti. Za pretpostaviti je da će to zavisiti opet od interesa velikih i njihovih odnosa, a u toj konstelaciji jasno je da Zapad ima mnogo više razumevanja za Prištinsku stranu i da se tu granice tolerancije uvek nanovo definišu. Ipak, da li postoji nada da se stvari bar malo preokrenu?
"Mislim da su zapadni pragmatični političari nezainteresovani za našu predstavu o Kosovu. Njih to ne interesuje, oni gledaju isključivo odnos snaga i svoj interes. Potpuno je nebitno šta bismo mi njima prezentovali. Mi pre možemo da delujemo među delom zapadnog javnog mnjenja na drugi način. Ono što je za nas bitno za njih nije, ali ono što bi veliki deo konzervativne Amerike shvatio ozbiljno to je kada im predstavimo hrišćansko nasleđe Kosova i to da su muslimani razarali to hrišćansko nasleđe. Dovoljno je predstaviti pogrom iz 1999. i predstaviti kako albanska rulja ruši crkve i to projektovati konzervativnom i vrlo hrišćanskom pojasu Amerike i videli bismo da tamo dobijamo snažno uporište za borbu za Kosovo. Ali mi to nikada nismo uradili jer se Beograd i naša vlast tradicionalno plaše da se ne zamere zvaničnicima u Beloj kući“, smatra Dragomir Anđelković.
Možda je ideja o uticaju Srbije na javno i stručno mnjenje u tom delu Sjedinjenih Država, tzv. "Bible Belt“, zakasnela ili neostvariva u ovom trenutku. Možda je i neostvariva jer nas je kroz istoriju više obeležilo šest decenija komunizma nego vekovi hrišćanstva, u očima Zapada. Ali sve to na stranu, Kosovo jeste naša prošlost, jeste naša sadašnjost i svakako će, na ovaj ili onaj način, u velikoj meri uticati na našu budućnost. Zato neće sutra pred istorijom postojati opravdanja ni za činjenje, a ni za nečinjenje.
Komentari
