Vesti
21.03.2022. 07:20
Đoko Kesić

Siniša Ljepojević

"Stvorena su dva globalna bloka, novi ratovi na vidiku"

Siniša Ljepojević
Izvor: Marko Stevanović

Siniša Ljepojević živi dugo u Londonu. Skoro 15 godina bio je dopisnik Tanjuga sa Ostrva. I danas se povremeno viđa sa Borisom Džonsonom. Upoznali su se na Kosovu 1999. godine. Objavio je osam knjiga na razne zanimljive teme. Razgovor sa gospodinom Ljepojevićem počinjemo pitanjem – da li je Rusija zaista morala da vojno interveniše u Ukrajini?

"Nikada se rat ne može opravdavati. Amerika je, međutim, zaista radila sve na tome da instalira nuklearne glave na granici sa Rusijom i da izgradi infrastrukturu koja se zove biološka laboratorija na granici sa Rusijom. Ona taj biološki rat već nekoliko godina vodi protiv Rusije. Amerikanci to i ne kriju. Rusija je par godina upozoravala da to ne čine, na neki način molila ih je. Rusija nije želela ovaj rat, međutim, sa Amerikom nema razgovora. Američke obaveštajne procene su bile da je Rusija slaba i da ona nema snage za tako ozbiljnu vojnu akciju. Pogrešili su. Rusija je morala da reaguje da bi sprečila još goru situaciju. Jer instalacija nuklearnih glava podrazumeva da one stižu do Moskve za sedam-osam minuta", priča Ljepojević za "Ekspres".
 

Koliko je bila realna NATO opasnost iz Ukrajine? Ona nije članica Alijanse.

"Predsednik Ukrajine je u februaru, na konferenciji u Minhenu, obznanio da će oni da odustanu od ugovora iz Budimpešte iz 1994. godine u kojem piše da Ukrajina nema ambicije da izgradi nuklearno oružje. A pre tog februara general iz Ukrajinske misije pri NATO u izjavio je da Ukrajina ima kapacitete, i intelektualne i logističke, da napravi atomsku bombu. Onda je došlo do toga da se komandna struktura ukrajinske armije inkorporira u NATO, što praktično znači da je NATO komanda mogla da izda naredbu bilo kojoj ukrajinskoj jedinici bez znanja Kijeva... U tim okolnostima Rusija nije imala kud.

Ali, Rusija je imala svoje procene da NATO neće reagovati. Interesantno je da Rusija poslednjih par meseci u kontaktima sa SAD i Evropom ništa nije krila. Oni su rekli da će ovo uraditi. Amerika je na neki način to želela. Sada niko ne može da predvidi kako će se ratne operacije razvijati, kojom brzinom i kad će stati. Zapad je medijski predstavio da Rusija hoće da osvoji Ukrajinu na blickrig. To se nije desilo, pa sad kažu ’Rusija je slaba i ima probleme u Ukrajini’. Međutim, ruski ratni plan je drugačiji. Putin je indirektno rekao šta Rusiju interesuje. Rusija je za sada eliminisala te bezbednosne pretnje sa svojih granica. Sad ih kontroliše. Rusija će otkloniti bezbednosnu pretnju u odnosu na Crno more, pošto je izlazak Ukrajine na Crno more takođe bezbednosna pretnja Rusije. Oni sad i taj prostor prema Crnom moru kontrolišu, što je inače prirodna Ukrajina. Ukrajina nikada nije bila na Crnom moru. Interesantno je šta će biti sa zapadnim delom Ukrajine, to još ne znamo."

Na TV Hepi rekli ste da će najveće gubitnik u ovom ratu biti EU, a da će Amerika u neku ruku pobediti?

"SAD će pobediti iz ugla ciljeva. Svako u ratnom sukobu ostvari svoje ciljeve. A da li će oni biti pobednik ili gubitnik, to ćemo videti. Odavno je strateški cilj Amerike da odvoji Evropu od Istoka. U vremenu u kome sada živimo bio je glavni cilj da se odvoji povezivanje Nemačke sa Rusijom, sa Kinom i sa Evroazijom. To Amerikanci nikako ne smeju da dozvole. U praktičnom smislu to znači da su oni preko ukrajinske krize izvršili ponovnu okupaciju Evrope, gde je ključni instrument EU, koja je i nastala kao geostrateški cilj SAD u Hladnom ratu, ali da kontroliše bilo kakve veze Nemačke sa Rusijom i Istokom. Amerika je uspela. Ona je potpuno uništila Evropu. Ove sankcije će naravno koštati Rusiju mnogo, međutim, istovremeno ove sankcije će dovesti do privrednog zastoja Evrope. Tu je najmanje pogođena Francuska jer Francuska najveći deo svojih energetskih potreba uvozi iz Alžira. To je stara veza. Ali Nemačka kao motor razvoja Evrope je potpuno skresana i Amerikanci se hvale: ’Evo, mi smo po treći put u 100 godina pobedili Nemačku’."

Siniša Ljepojević
Izvor: Marko Stevanović

Srpski diplomata Vladislav Jovanović je skoro postavio pitanje – dokle će EU i Nemačka da ćute, da slepo podržavaju SAD?

"Moramo podsetiti na događaje iz poslednjih 20 godina, da se polako EU izmicala kontroli Amerike i kontroli NATO-a, pošto Amerika koristi NATO kao svoj bič, kao oružanu formaciju koja ostvaruje njene političke i ekonomske ciljeve. Naravno, Amerika hoće da zadrži ekonomsku zavisnost Evrope. Međutim, došlo je do prirodne promene u svetu. I Nemačka, i Francuska i Italija su počele privredno da se povezuju, ne samo sa Rusijom. Ključni problem Amerike je Kina. Kad su visoke tehnologije u pitanju, ja sam se iznenadio da je Nemačka prestala da razvija telekomunikacionu tehnologiju i potpuno se oslonila na Kinu. Ali, ovaj poraz Evrope je takva tektonska promena, to je neverovatno."

Ukrajinska kriza, bez obzira na to kako da se završi, obrnula je svet naglavačke, više ništa neće biti onako kako je bilo do juče.

"Zbog toga što je na ovaj način Zapad povukao gvozdenu zavesu. Ipak, gvozdena zavesa 30 godina nije postojala. Drugo, takvim svojim odnosom Zapad je samo još više učvrstio podelu sveta koja se već ranije desila, a to je podela na dva nepomirljiva sveta. Jedan je Zapad a drugi je Evroazija. U Srbiji se dosta potcenjuje taj proces u Evroaziji jer to je deo sveta za koji se na Zapadu već 200 godina veruje da ’ko drži Evroaziju, on komanduje svetom’. Ali to je tako. Gubitkom Avganistana i Pakistana Zapad je prvi put u poslednjih 10 godina ostao bez Evroazije. A Evroazija daje trenutno 60 posto globalnog društvenog proizvoda, skoro 80 posto energetskih i prirodnih resursa, i 75 odsto svetskog stanovništva. I to nije samo ono što mi zovemo Azijom, to je sve do Egipta. Na neki način Srbija je u stvari zapadna granica... Sada je nastao haos na Zapadu, pre svega u Americi, kada im je došlo u glavu da oni više u Evroaziji ne predstavljaju ništa sem u Japanu i Južnoj Koreji. Ne predstavljaju ništa. Tu je Kina koja je kao i u 18. veku industrijski motor sveta. Uvek se zaboravlja da je Kina u 18. veku bila najrazvijenija industrijska zemlja. To su sve činjenice. SAD koriste priliku da ovim ukrajinskim sukobom, sukobom sa Rusijom, pošalju poruku Kini. U stvari, Americi je krajnji cilj Kina. Da se pošalje poruka Kini, ali mislim da su američke procene nerealne."

Siniša Ljepojević
Izvor: Marko Stevanović

Kažete da će Srbija biti poslednja zapadna granica. Šta to znači za Srbiju?

"Zaključak svih relevantnih ljudi koji su se bavili Balkanom, istoričara i drugih stručnjaka, ne samo danas nego i ranije, jeste da je od političkog identiteta Balkana, otkad je Vizantija propala, Balkan uvek bio granica svetova. To je jednostavno tako. Ta granica svetova smo mi i naši susedi. Šta će biti sa nama, to je sada drugo pitanje jer ja nisam vlast. Međutim, to ne znači da ti moraš biti u jednom ili drugom svetu. Možeš biti deo i jednog i drugog sveta. To je proces koji će trajati, ovo će sve dugo da traje. Ne rat u Ukrajini, nego uopšte ove sankcije, ova demonizacija i mnogo šta još potrajaće 15-20 godina ako ne bude globalnog sukoba."

Koje su sada globalne pretnje?

"Najpre, to su oni koji su doveli do prethodnih ratova, ali uslovi nisu isti. Sada su uslovi isti. Došlo je do promena ekonomske dominacije, ovi koji gube neće da priznaju da gube moć. Ne mogu to da prihvate, i tu će se svašta dešavati. Jedina srećna okolnost u ovoj fazi je što je Zapad svestan da nema vojsku. Oružane snage su vrlo slabe, oružje je u osnovi zaostalo tehnološki, nuklearne glave postoje generalno i to dosta nižeg nivoa nego rusko i kinesko. Da li će preovladati u jednom času to uverenje da je to besmisleno ili neće? Ja mislim da neće. Taj sud donosim na osnovu poznavanja ljudi koji to rade. Došla je jedna generacija koja je školovana na nekim nerealnim stvarima, koja više brine da li je neko peder ili transdžender, nego da li je sposoban ili nije. Evo, sada se pokazalo kada se kaže šta je takozvani liberalni svet baš kroz ove sankcije, pokazalo se da slobodno tržište ne postoji. To je najveća laž na Zapadu. Jer velike kompanije su slušale odluke političkih vlasti. One mogu biti moćne pojedinačno, ali sve one zavise od države. Niko nije napravio pare bez države. One su koristile državnu infrastrukturu, onda su ulazile u te projekte, onda su oni radili neke državne poslove. Na celom Istoku kontraobaveštajne službe jure profesionalnog obaveštajca. A glavni obaveštajni posao rade trgovački predstavnici, predstavnici kompanija. Primer je bila britanska kompanija ’Istočna Indija’ u 19. veku. Ta kompanija bila je prva duboka država, imali su svoju armiju. Ali kada je britanska vlada povukla u drugoj polovini 19. veka svoju podršku kompaniji ’Istočna Indija’, ona je propala. Evo, od 1945. Amerika je, bez obzira na Hladni rat, nametnula globalno svoj sistem finansijske kontrole sveta, od Svetske banke do UN. E, sada se to slomilo i to je ono što je i najopasnije jer je nastao haos. Imate istočni deo koji je sve to dobro pratio i očekivao.“

Spremali su se?

"Da, oni nikada to nisu krili. Recimo, 2015. godine je Igor Ivanov, koji je nekada bio ministar spoljnih poslova Rusije, kada je otišao iz ministarstva, postao direktor za strateške studije i on je na forumu u Sankt Peterburgu još tada saopštio ’nas više Zapad ne interesuje. Dugo smo razmišljali i doneli smo tu odluku. Ako hoćete da ekonomski sarađujemo, to je u redu, ali mi više nećemo čekati da čujemo šta će Zapad da kaže’. Naravno, ta njegova izjava je ignorisana kao i sve druge. Ali hoću da kažem da je to proces stvaranja jednog drugačijeg sveta.“

Kakvo je raspoloženje građana Ukrajine posle ruske intervencije?

"Koliko znam iz kontakata sa ljudima, velike su podele. Zato što je u poslednjih 20 godina Zapad organizovao hiljade kurseva, organizovao je letnje škole, gde su mladi ljudi koji sada imaju 30 godina indoktrinirani zapadnom propagandom, instalirana je mržnja prema Rusima. Podeljeno je stanovništvo. Međutim, kod ovog drugog dela stanovništva, što vidimo u ovim ratnim operacijama, u većini tih delova nema potpore stanovništva. Rusija ide tamo gde su ljudi još uvek proruski, ne ide tamo gde ih mrze. Ja verujem da Rusija ne namerava da okupira Ukrajinu. To je besmisleno, to je ogromna zemlja. Ukrajinska kriza je došla u fazu da je razotkrila ruševine međunarodnog sistema. I na tim ruševinama je stvoren novi sistem.“

Istoričar Srđa Trifković kaže da će se Rusija možda naći na meti terorizma jer će ovom vojnom intervencijom izazvati mržnju kod dela Ukrajinaca koji će poput vehabija ratovati protiv Rusa i Rusije?

"Rusija je ovo sve temeljno planirala. Ona naravno očekuje i stvari koje gospodin Trifković pominje. Prvo, Rusija ima 30 miliona muslimana, prema tome može da se očekuje nešto tako, znači terorizam od nezadovoljnih hrišćana. To su, verujem, sve ukalkulisali. Ali šta je realno? Većinski narod u Rusiji je spreman da plati cenu jer ovde nije reč o nekom političaru ili ideologiji. Ovde je bukvalno reč o očuvanju suvereniteta Rusije. To, koliko sam razumeo iz razgovora sa nekim ljudima u Rusiji, i većina ljudi shvata. I ako imate podršku naroda, nema te sile koja bitno menja osnovne postulate. Naravno da će biti tu svašta. Ali bitnije je šta će biti sa Evropom. Evropa je slomljena. Doći će do privredne stagnacije, inflacija je već ogromna. Poskupelo je sve. Od 1. aprila u Engleskoj jednokratno struja i gas poskupljuju 54 posto, 40 odsto domaćinstava u Engleskoj, barem prema sadašnjoj proceni, neće moći da plaća zimi grejanje i to na gas. Tamo je sve na gas. Prema tome kako će tu biti, ja ne vidim neku akumulaciju nezadovoljstva koja bi mogla dovesti do bunta naroda. Na Zapadu je na delu još uvek veliki pritisak politike straha. To su neverovatni metodi laži, ’bombardovanje’ ljudi. Čovek čak i ako ne veruje u tu propagandu ipak je zabrinut. Ne mislim da će doći do bunta, ali će doći do ogromnog prestrojavanja. Na kraju će neko da se zapita – čekajte šta mi radimo? Njima je glavni problem Kina. Njima Rusija nije toliki problem ekonomski i strateški koliko je Kina.“

U mnogim geostrateškim teorijama postoji narativ da je u Evropi najprirodnije savezništvo između Nemačke i Rusije?

"To je suštinski problem Nemačke, od ujedinjenja. Prvo Engleska u to vreme kao velika sila, kasnije Amerika, neće da dozvole taj savez. I Nemačka se uvek borila da to nekako održi, a sada je slomljena. Na primer, Nemačka je deo Zapada prvi put postala 1945. godine. Nikada nije bila Zapad. Hitler je finansiran upravo zbog toga, pored ostalog, da odvoji Nemačku od Istoka. I danas u samoj Nemačkoj postoji veliki animozitet prema ljudima u istočnoj Nemačkoj, ne zato što su oni bili komunisti. Nego zbog toga što su oni Prusi. Zapadni Nemci njih zovu Azijatima. To je nesreća te Nemačke.“

Kako vidite mogući kraj, kako će se to sa Ukrajinom završiti. Da li Rusija planira da granica sa bivšom Ukrajinom bude na reci Dnjepar?

"Njena interesna zona će biti tu. Ali Rusija neće prelaziti u organizacionom smislu ukrajinsku granicu. Ali će unutar Ukrajine uz tu granicu biti kao ovaj Donjeck, biće neke polunezavisne republike, koje će biti neka tampon zona prema toj staroj Ukrajini.“

U "Nedeljniku“ Andrej Kozirjev, bivši ministar inostranih poslova Rusije, kaže da je Putin napravio fatalnu grešku koja će koštati Rusiju mnogo, da je zavadio bratski narod i da je okružen klimoglavim, uključujući i ministra spoljnih poslova Lavrova?

"Ne bih se bavio komentarima Kozirjeva. Ali bih samo podsetio gde on živi. U Majamiju. On je izdajnik. Prema tome, to je potpuno očekivano, to je propaganda. On ima pravo da tako misli. Ali, to nije relevantno. Zapad inače nema novih ideja. Oni dugo rade na isti način. Sad je ’On (Putin) lud. Možda nije lud, ali je poludeo od lekova jer on ima rak’. To su neverovatne stvari. To je čak i naivna propaganda. Jutros je bilo da je neka budala upala u kuću Putinove ćerke. Ona živi u Holandiji, kažu ’upao je u kuću Katarine Tihonove’. Ona se zove Katarina Vladimirovič, a ne Tihonova.“

Putinu oduzimaju crni pojas osmi dan. Rusima zabranjuju da gledaju Premijer ligu, ruskim oligarsima u Engleskoj oduzimaju imovinu. Sve je toliko ogoljeno, politika teče ulicom?

"To pre svega svedoči o očaju Zapada. Svedoči o osećaju krivice i svedoči o panici. Oni su sada krenuli u neverovatnu propagandu, to su specijalne psihološke operacije. Ovako nije bilo ni u vreme Sadama Huseina. Oni su uspeli da deo stanovništva uplaše i taj strah povodom Ukrajine se u stvari nakalemio na nezadovoljstvo ljudi generalno jer to dugo traje. Tako da imate situaciju da je pre tri dana neka grupa ljudi opljačkala rusku crkvu u Oksfordu. Prošle nedelje je kamenovana ruska crkva u Kembridžu. Došlo je do neverovatne frustracije. Kad se ovo završi kao operacija, nikoga neće ovo zanimati kada nema rata, ali će ta međunarodna frustracija da ostane. Šta ćeš onda? To je veliki slom, ne samo međunarodnih odnosa, međunarodnog sistema, nego je slom tih zapadnih društava, njihove kohezije. Tako da je to početak vrlo dinamičnog diplomatskog procesa, jednog velikog zla. Tu će opet Evropa najgore proći. Amerika je kontinent, oni mogu sami bez ikoga. A Evropa ne može.“

Srbija će biti u problemu, ona je i sada u problemu. Ekonomska je kriza zahvatila svet, stigla je i kod nas?

"Ali ne zbog Ukrajine.“

Šta nas čeka, šta nam je činiti?

"Što kaže naš narod – teško je biti pametan. Mi smo od svih među retkim vanblokovskim zemljama, mi formalno ne pripadamo nijednom bloku. Mi smo u najnepovoljnijem položaju. I Turska je, ali ipak nije toliko jer ima čime da trguje. Mi smo tu baš onako kao što kažu u američkoj policiji kad te hapse ’sve što kažete može biti upotrebljeno protiv vas’. Jednostavno, teška je situacija. Moje mišljenje je da mi treba da ćutimo dokle god možemo. Naravno, veliki su pritisci, ali mi moramo da ipak neke stvari pogledamo. Ja čak znam kako bi to moglo da se uradi. Ja ne znam kakvi su dugovi lidera Srbije prema nekim centrima moći. Jer Zapad stalno radi na principu ucena. Oni ucenjuju lidere, drugo, nije to samo lider, to je jedna ogromna mreža u vladajućim strukturama i onda je teško tu postaviti jasnu sliku. Jer, treba proceniti ko će na kraju pobediti. Ne mislim u Ukrajini, nego u političkim transformacijama, i koliku cenu smo mi spremni da platimo. Mi smo prezadužena zemlja baš prema zapadnim bankama. Imamo duga u Kini, u Rusiji nešto malo. I ruske investicije su ovde relativno skromne. Ovde je samo Kina veliki investitor, a Kina je primarni cilj Zapada. Poseban problem je što nas mogu ucenjivati i sa investicijama sa Zapada koje su kod nas aktivne, a domaća privreda u BDP-u učestvuje sa manje od 15 odsto. Napravili smo i grešku kada smo uveli sankcije Belorusiji. Jer evo – posle Belorusije dolazi Rusija. Ako prihvatiš i taj ultimatum, dolazi i Kina. Šta ćeš onda? Moje mišljenje je da bi Srbija trebalo malo da ćuti. Ili na kraju da kažemo – mi smo bili bombardovani bez pravednih razloga, mi smo bili pod sankcijama!

Na kraju, stavio bih naglasak na dve stvari. Prvo, potpuni raspad međunarodnog sistema, međunarodnih institucija i formiranje na tim ruševinama novog međunarodnog poretka da se temelji na dva nepomirljiva sveta i takozvanom globalnom jugu koji su bliže ovom istočnom delu. To je jako važno. Završiće se vojne operacije u Ukrajini pa će doći do nekog mira, ali priča o biološkom ratu neće stati. To je ključ. Može da se desi da bude neki međunarodni sukob. To su one stvari za koje ja mislim da su najvažnije.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dr Mile Bjelajac: "Stati na put politici ucenjivanja"
Naslovna02

Intervju

25.02.2022. 07:05

Dr Mile Bjelajac: "Stati na put politici ucenjivanja"

Ničim izazvano i bez razloga, Srbija se našla usred rusko-ukrajinskog/NATO konflikta jer obe strane očekuju da se Beograd izjasni i opredeli.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
21°C
25.06.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve