Vesti
18.11.2021. 15:05
Vesti
19.11.2021. 08:05
Marko R. Petrović
Trideset godina kasnije
U Vukovaru se Srbi i Hrvati i dalje gledaju ispod oka
Trideset godina kasnije, Vukovar je i dalje podeljeni grad u kojem ljudi komuniciraju manje-više normalno samo dok se ne dotaknu politike. Ali, u Vukovaru je, nažalost, sve politika zbog koje se Srbi i Hrvati i dalje gledaju ispod oka.
Ako je istinita tvrdnja da vreme leči sve, onda je Vukovar onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo. Jer 30 godina nakon završetka borbi u ovom gradu, od kojeg su tada ostale samo ruševine, situacija je takva kao da od tog nesrećnog vremena nisu prošle tri decenije. Fizička oštećenja razrušenog grada jesu donekle sanirana. Rane na dušama onih koji su tu ostali ili su se posle izbeglištva vratili, međutim, nisu zacelile. Bez obzira na to sa koje strane oni dolaze.
Najgore od svega je što se gotovo ništa ne radi na tome da se te stvari promene. Vukovar je i danas podeljen grad, što neminovno utiče na novije naraštaje, koji na tim podelama odrastaju. To, međutim, i ne bi bio toliki problem da uz njih ne ide i podgrevanje negativnih emocija prema "onim drugim“.
Došlo se dotle da će, praktično, pre sesti da razgovaraju stariji ljudi koji su se pre tri decenije praktično gledali "preko nišana“ nego njihovi potomci.
"Mlade stalno napadaju na ulici“, priča za "Ekspres“ jedan od vukovarskih Srba koji ne želi da govori pod imenom. U poslednje dve godine bilo je, kaže, na desetine napada na mlade Srbe u Vukovaru.
Objašnjenje za takvo ponašanje mladih hrvatske nacionalnosti pronalazi u činjenici da su odrasli sa predrasudama prema Srbima.
Sagovornik "Ekspresa“ dodaje i kako Srbi, obični građani, danas teško javno govore o situaciji u ovom gradu, što iz straha, što iz nekakvog unutrašnjeg osećaja nelagode.
"Svima je dosta te priče i zarobljenosti u njoj“, kaže on.
Ivan Kovačić, predsednik Hrvatske udruge vukovarskih branitelja iz Domovinskog rata "Vukovar ’91“, i danas se pita kome je trebala vukovarska tragedija.
"Često se pitam da li smo tada bili ljudi ili nismo bili ljudi. Izgleda da nismo bili. Jer da smo bili, mogli smo da sednemo, da se dogovorimo i da se rastanemo. Pa ljudi kada su u braku, a ta Jugoslavija je bila kao neki brak, samo sa više partnera, kad vide da im ne ide, sednu, dogovore se i rastanu se. Mogli smo i mi da se dogovorimo, ali nismo. Mi smo hteli rat, topove...“, priča za "Ekspres“ Kovačić, koji je na mestu predsednika Udruge nasledio čuvenog Mileta Dedakovića Jastreba, komandanta odbrane Vukovara.
Nije, dodaje on, to bio interes naroda, već "nečiji sitni interes“. Jer činjenica je da je Vukovar bio višenacionalni grad u kojem su ljudi različitih nacionalnosti živeli zajedno, družili se…
"A onda, odjednom, kao da je sve to neko presekao nožem početkom ’90-ih. Ljudi su počeli da se ne javljaju jedni drugima na ulici, da se izbegavaju... Pa, ako smo do juče bili prijatelji i išli na zajedničke proslave, zašto sad to više nismo. I onda je počeo rat. A u njemu su stradali nedužni, najviše. Deca, žene, stari i nemoćni koji su ostali u kućama, od granata, bombi... A mogli smo se dogovoriti. U Vukovaru smo nekad imali bratstvo i jedinstvo. Od toga više nema ništa. Sada imamo nešto što se zove suživot. Šta je to, nemam pojma. Ako imamo ljude koji idu ulicom i ne pozdravljaju se, skreću pogled, gledaju se ispod oka, da li je to taj suživot? Ne znam zašto je to“, priča Kovačić, koji je pre rata radio najpre u policiji, a potom u vukovarskoj lučkoj kapetaniji.
Ima, kaže, i onih koji komuniciraju, ali su ti ljudi u manjini. Kada bi njemu neko sa druge strane pružio ruku, on bi je prihvatio.
"Svako odgaja decu na svoj način. Deca se ne mešaju, ne druže se. Pa, ne mogu biti ni prijatelji kada se ne poznaju, kada ne znaju ništa jedni o drugima. Idu u odvojene vrtiće, u odvojene škole“, priča Kovačić i dodaje: "Treba nam dobrih ljudi i tolerancije.“
Scena
17.11.2021. 08:05
"Nije ti bio dosta jedan rat?"
Priznaje, doduše, da ne zna da li bi razmišljao na isti način da je neko od njegovih najmilijih stradao u ratu. To se, kako kaže, na sreću nije dogodilo.
"Razumem ljude kojima su bližnji stradali. Ne znam kako bih se ja ponašao da sam u toj situaciji“, kaže Kovačić koji je sam proveo 273 dana u zarobljeništvu, najpre u Stajićevu kod Zrenjanina, a potom u Sremskoj Mitrovici.
"A u Mitrovici mi je jedan stražar stalno govorio: ’Dok sam ja ovde, ti živ odavde izaći nećeš.’ A ja sam odgovarao: ’Nema problema, sačekaću ja da ti odeš’“, priseća se tih dana Kovačić.
Vukovar danas ima gotovo upola manje stanovnika u odnosu na to koliko ih je imao pre 30 godina. Prema zvaničnim podacima sa popisa od pre 10 godina. Nema sumnje da će ovogodišnji popis, a čiji se prvi rezultati očekuju već u januaru, biti još gori. Već danas, naime, kako kažu, Vukovar ima stanovnika manje nego što je bilo zaposlenih u ovom gradu početkom ’90-ih.
Sve to je možda i logična posledica ako se prihvati ocena Srđana Kolara, aktuelnog zamenika gradonačelnika Vukovara iz redova Samostalne demokratske srpske stranke, da nijedna dosadašnja vlast, kako ona na republičkom nivou tako ni ona na lokalnom, nije radila za dobrobit grada.
"Kao zamenik gradonačelnika izražavam žaljenje što nijedna vlast do sada nije vodila politiku koja je dobronamerna za grad Vukovar. Tu mislim i na Vladu Republike Hrvatske, ali i na lokalne vlasti u Vukovaru. Svi su ga koristili isključivo u političke svrhe, onda kada im je to bilo prigodno, kao što je, na primer, bilo 2015. godine sa uvođenjem ćiriličnih natpisa za imena ulica. Malo je dobre namere kako Vukovar ne bi ostao grad slučaj, umesto da postane grad prosperiteta“, priča Kolar za "Ekspres“.
Stanje u Vukovaru 30 godina kasnije je, kako kaže, kao da se nalazite u tom vremenu od pre tri decenije.
"Pritom vlast podgreva takvu atmosferu širenja mržnje prema jednom narodu, u ovom slučaju srpskom. Ne razmišlja se o gradu i njegovom boljitku, kako otvoriti nova radna mesta, već kako podići neki novi spomenik. Naravno da i to treba raditi, naravno da je to bitno, da mladi naraštaji znaju šta se dogodilo, ali i to mora da bude objektivno“, kaže Kolar.
On ipak ističe da obični ljudi u Vukovaru manje-više komuniciraju normalno "dok se ne uplete politika u to“.
"Čim se uplete politika, stvari se menjaju za 180 stepeni. Nažalost, činjenica je da je u Vukovaru sve politika, sve se gleda kroz vizuru politike, koja nije dobronamerna“, kaže Kolar.
Iako zamenik gradonačelnika, njegova pozicija je u dobroj meri simbolična. Da je "bez ovlasti“ govore i vukovarski Srbi, a svestan je toga i sam Kolar.
"U aktuelnoj atmosferi je tako i ne može da bude drugačije“, kaže Kolar, koji je jedan od dvojice zamenika gradonačelnika Ivana Penave, lidera desničarskog Domovinskog pokreta, kojem je antisrpstvo, praktično, osnova političkog programa.
"Nije da ne komuniciram sa aktuelnim gradonačelnikom. Činim to mnogo više nego što je radio moj prethodnik na mestu zamenika gradonačelnika sa srpske liste. Ali i ne sarađujemo preterano“, kaže Kolar.
Na primedbu da li je razmišljao da u takvoj situaciji napusti funkciju zamenika gradonačelnika, odgovara da bi to bilo kontraproduktivno.
"Moje odustajanje bi njima dobrodošlo, jer bi to oni i želeli. Tada bi tek mogli da rade šta im je volja. To, doduše, i sada čine, ali ja bar o tome ne ćutim“, kaže Kolar.
RASKORAK IZMEĐU TEORIJE I PRAKSE
Borbe oko Vukovara počele su još u maju 1991. godine. Za datum početka same vukovarske operacije uzima se, međutim, 25. avgust iste godine. Završena je 18. novembra, predajom oko 1600 preostalih branitelja i ulaskom jedinica Jugoslovenske narodne armije, Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija u razrušeni grad. Ono što je usledilo (zločin na "Ovčari“) nikome ne služi na čast.
Ali ono što i dan-danas mnoge zbunjuje jeste – zbog čega se JNA "zakucala“ u Vukovaru skoro tri meseca.
"Vukovar je klasična priča o raskoraku između vojne teorije i prakse. Jer svaki oficir zna da se ne treba uvlačiti u gradske borbe ukoliko postoji mogućnost blokade grada, a da u međuvremenu nastaviš dalje“, kaže za "Ekspres“ vojni analitičar Aleksandar Radić.
Nejasno je i zbog čega je jedinicama JNA i TO bilo potrebno toliko dugo vremena da preseku linije snabdevanja grada i stave ga pod blokadu. Tog trenutka kada je obruč oko Vukovara zatvoren, i grad se ubrzo predao.
"Pritom, direktiva iz septembra bila je jasna. Zadatak je deblokada vojnih objekata. Kako se JNA onda zaglavila u vukovarskom blatu?“, pita se i sam Radić.
Stvari su još čudnije kada se uzme u obzir da je JNA angažovala praktično kompletne snage, pre svega oklopno-mehanizovane jedinice, predviđene da spreče eventualni prodor snaga Varšavskog pakta iz Mađarske.
"Računali smo, dakle, da ćemo time moći da zaustavimo Sovjete, a zaglibili smo se u vukovarskom blatu“, dodaje Radić.
Vukovarska operacija je, prema njegovim rečima, tipičan primer odsustva političke podrške za JNA, ali istovremeno i nedostatka odgovornosti u samoj JNA da se povuku neki potezi, kao i odsustva vizije šta raditi.
"Jer jedna od direktiva bila je i da deo jedinica Prve gardijske nastavi ka Vinkovcima, gde bi se spojila sa jedinicama 17. korpusa iz Tuzle i dalje auto-putem ka Zagrebu“, dodaje Radić.
Posle svega, ipak, prema rečima sagovornika "Ekspresa“, danas je najveći problem što do sada nije urađena nijedna prava stručna analiza onoga što se dešavalo 1991. i 1992. godine, baš kao što nisu analizirana ni dešavanja iz 1998. i 1999. godine sa Kosova i Metohije i rata sa NATO-om.
"A te analize su neophodne kako bi se izvukle neke pouke. Mi se stalno hvalimo kako se neke naše bitke izučavaju na stranim vojnim akademijama. I to je istina, jer uvek se studentima daju određeni primeri iz nekih regiona. A ovo bi mogao da bude školski primer raskoraka između vojne teorije i prakse“, zaključuje Radić.
Komentari
