Vesti
25.03.2025. 16:10
Vesti
23.04.2025. 20:35
Momčilo Petrović
Kralj Aleksandar Prvi
Poslednje KRALJEVSKO VENČANJE u Beogradu (VIDEO)
Sklapanje braka jugoslovenskog monarha sa rumunskom princezom bio je državni posao od najvišeg značaja. Ali pre toga trebalo je proveriti mladoženjinu mušku moć.
Kad je završen Prvi svetski rat i stvorena Kraljevina SHS, Aleksandar je imao trideset godina, bio je "stari momak“, i jedna od ozbiljnih tema, državnih i političkih, bila je i njegova ženidba. Njegove pristalice pravdale su ga činjenicom da Srbija još oplakuje svoje mrtve iz rata, dok su oni koji su ga manje voleli tvrdili da čeka da mu otac, kralj Petar, umre, pa da se oženi kao kralj, boljom prilikom.
Neprijatelji su širili priče o njegovoj "muškoj nesposobnosti“: naime, još kao mladić, Aleksandar je bolovao od zapaljenja jednog testisa. Dugo je bio lečen, a posle prelaska Albanije 1915. godine, stanje mu se pogoršalo pa je morao da se operiše. Kažu da je Nikola Pašić najviše brinuo zbog ove boljke koja je direktno pretila da prekine dinastiju. Posle rata, Aleksandru su dovođene dame da bi se proverile njegove seksualne moći. Iz jedne takve probe sa lekarkom iz Francuske, kažu hroničari, poslednjeg dana decembra 1920. godine u jednoj od odaja američkog konzulata u Beogradu rodila se i zdrava devojčica Jelena.
Ona je u nekoliko navrata dolazila u Topolu i posećivala mauzolej Karađorđevića na Oplencu. Preminula je 1998. u Atini.
Nušić traži odlaganje svadbe
Još pre Prvog svetskog rata, prilikom jedne posete Petrogradu, Pašić je na kraju audijencije pitao ruskog cara Nikolaja da li bi svoju ćerku dao da bude srpska kraljica?
Pašić je posle pričao, a izgleda da nije mnogo lagao, da je "caru bilo milo“ i da je "osmehom potvrdio da neće stajati na putu toj ideji“. Ali, 1917. desila se Oktobarska revolucija...
Kad je Aleksandar, sada već kao kralj, saopštio da je najzad rešio da se ženi, imao je već 34 godine. Do tada je i državni vrh zauzeo stav po pitanju: šta je za dinastiju Karađorđević i tek stvorenu državu bolje – da kraljica bude strankinja ili da bude naša, "narodna“? Pošto su kraljevi preci narodni, zaključeno je da se strankinjom dinastija "oplemeni“ i istovremeno podigne njen međunarodni ugled. Izbor je pao rumunsku princezu Mariju, koja je poticala iz jedne od tada najmoćnijih kraljevskih kuća u Evropi.
Iako je reč bila o "ugovorenom braku“, sa rumunskog dvora stigle su vesti da je princeza pristala čim su joj pokazali fotografije budućeg muža. Odmah se, pričalo se u Beogradu, dala na učenje srpskog jezika.
Ali, na samom početku već desilo se nešto neuobičajeno – venčanje je, brzo po zakazivanju, bilo odloženo za nedelju dana!
Zvanično objašnjenje bilo je da starija sestra Marijina, princeza Jelisaveta, udata za grčkog prestolonaslednika, u Atini mora hitno na operaciju i da zabrinuti njeni majka i otac mole budućeg zeta Aleksandra da svadbu pomeri za 6. jun te 1922. godine.
Nezvanično, i izgleda bliže istini, dodatnih sedam dana bilo je potrebno srpskoj vladi i Beogradskoj opštini da venčanje kako-tako organizuju, delom zbog poslovične nesposobnosti, a delom i zato što se ispostavilo da će gostiju iz inostranstva biti mnogo više nego što se u početku računalo. I po ovoj verziji bila je upućena molba Aleksandru da pomeri venčanje, samo što je podnosilac bio – Branislav Nušić.
On tada već ima 58 godina, ovenčan je slavom komediografa i na funkciji je upravnika Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Vlada ga imenuje za predsednika državnog Priređivačkog odbora venčanja. U danima koji dolaze, ispostaviće se, odigrao je presudnu ulogu u organizaciji svadbe.
Uloga magaraca u kraljevskom venčanju
Uoči dolaska gostiju, reporteri beogradskih rubrika rastrčali su se po gradu u lovu na nedostatke koje treba otkloniti: jedan je tražio da se u vreme svadbenih svečanosti zabrani dolazak u grad seljankama koje su iz okolnih sela donosile mleko. Mirisale su na mleko i sir, i uvek bile u oblaku muva...
Nekoliko dana sva je štampa brujala jer se ispostavilo da u Beogradu neće biti dovoljno benzina za sve goste na svadbi, a ni hrane za magarce, zastupljenije u transportu od kamiona. Hroničari beleže da je Nušić "ubedio nadležne da bez benzina neće biti ni svadbe, pa neka oni vide šta će, i da je izdejstvovao da Ministarstvo vera naloži kaluđerima manastira u Rakovici da dopuste da se seče granje, da magarci ne lipsaju...“
Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike, a neki i cele delegacije, poslale su mnoge države, pa čak i Japan i Persija, današnji Iran. Doputovao je i gost iz Austrije, s kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala, možda i zato što je ova država sada bila upola manja, i bila republika... Jedino je Bugarima bio zabranjen dolazak! Sećanje na zločine njihove vojske prema srpskom narodu bilo je jače od diplomatske etikecije.
Pedantni novinari zabeležili su da je samo tokom poslednja 24 sata uoči venčanja u Beograd doputovalo više od 20.000 ljudi.
"I vazduhom“, jer su neke visoke zvanice stigle avionom. Novinari više francuskih revija i listova doleteli su avionom, prenoćili u Beogradu i sutradan se, pošto su prikupili materijal, vratili u Pariz. Ovoj ekspediciji "sedme sile“ prethodila je dva dana ranije slična, samo iz Engleske, i to na višem nivou: sa novinarima "Dejli mirora“, na aerodrom se iskrcao i glavni urednik lično. Englezi su bili i emotivno vezani za ovo venčanje, zbog rodbinskih veza dve dinastije.
Televizija će tek biti otkrivena, u to vreme njenu ulogu imali su filmski žurnali. Snimateljima, koji su pohrlili iz celog sveta, pravo na snimanje je, u skladu sa tadašnjom praksom u svetu, naplaćivano. Pravo da ubira taksu od dozvola za snimanje svadbe Priređivački odbor dao je organizaciji invalida, ali su kasnije otkrivene zloupotrebe pa se afera u novinama vukla još dugo...
Veličanstven doček mlade
Po mladu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, kralj je poslao svoju jahtu "Aleksandar“ pod zapovedništvom jednog admirala. Na ovom brodu bili su ugledni gosti i tada neizbežni novinari.
Predsednik Beogradske opštine sreo ih je, na povratku s nevestom, u Smederevu, na brodu "Karađorđe“, a kad je povorka stigla do Grocke, pridružio im se i brod "Zagreb“. To je bila najspektakularnija Nušićeva ideja: pozvao je devojke iz svih delova mlade države Jugoslavije da u narodnoj nošnji svog kraja dočekaju buduću kraljicu. Javilo ih se više od osam stotina pa je Nušić izabrao dvesta za brod "Zagreb“ da uz pesmu i muziku bacaju cveće na visoku gošću, a ostalima poverio "kopnene“ dužnosti, načinivši ih pretečama hostesa.
Hronike kažu da je ulazak jahte "Aleksandar“ i ostalih brodova u beogradsko pristanište bio veličanstven. "Na desetine malih čamaca, naročito zemunskih, mašući veslima i bacajući cveće, pretvorilo se u karneval...“ Ušće Save u Dunav nadletala je eskadrila vojnih aviona, a pristajanje jahte "Aleksandar“ pozdravili su topovi sa Kalemegdana – sto jednim plotunom!
Marija je stajala na palubi, iza nje rumunski vladarski par, a Aleksandar je ustrčao uz most. Tada je zagrlio mladu. Sa obale su ih posmatrali patrijarh Dimitrije, predsednik Narodne skupštine Ivan Ribar, ministri i generali, i radoznali narod.
Venčanje je bilo zakazano za sutradan.
Prepisujemo iz onovremenih izveštaja: "Na venčanju u Sabornoj crkvi, mlada je imala belu haljinu, dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa. Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu Belog orla.
Dugački šlep pridržavali su joj mlađi rođaci i rođake plave krvi. Iza mladenaca, kralj Ferdinand nosio je uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci. Rumunska kraljica je bila u divnoj lila haljini od tila sa tokom iste boje oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio čuveni đerdan bisera. Na prsima je imala odgovarajuće dekoracije, s lentom Svetog Save.
U povorci su sledili kum, sin engleskog kralja i potonji kralj Albert, u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan, i stari svat knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u svečanim oficirskim uniformama bili su knezovi Pavle i crnogorski Nikola.“
Na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je rekla: "Hoću! Da!“ Na srpskom.
Gosti pokrali srebrne viljuške
Na svečanom ručku, Aleksandar je, pre nego što je pročitao govor, zvanice pitao:
"Jesu li svi ovde koji su se borili na Kajmakčalanu?“
"Da, Vaše veličanstvo, svi, izuzimajući one koji su tamo pali“, odgovoreno mu je. Kralj je bio ratnik. Kralj je bio i političar.
U svečanom govoru zvanicama, rekao je:
"Egipćani su davali ručkove da bi uživali u jelu i piću, Rimljani – da bi pokazali svoje bogatstvo, moć i slavu, Francuzi – da bi svetkovali velike dane u svojoj istoriji ili da bi pri takvom društvu negovali umnost i književnost, što je dalo razvoj i slavu francuskom duhu. Ovaj pak naš ručak ima drugi zadatak. Mi smo u našoj prošlosti imali jednu tajnu večeru, na Kosovu polju, posle koje je sledila naša Golgota, a ovaj ručak predstavlja naše voskrsenje i ujedinjenje, i izraz je jugoslovenskog gostoprimstva...“
Ima onih koji tvrde da mu je ovaj govor napisao pravnik i istoričar, akademik Slobodan Jovanović. Ovaj to nijednom do kraja života u Londonu nije potvrdio.
A Milan Stojadinović, docniji ministar finansija i premijer, ekonomista i korupcionaš velikog stila, sredinom prošlog veka će iz Argentine, u svojim izgnaničkim memoarima pisati da su "svatovi odmah navalili na jelo i piće, ne vodeći računa o etikeciji“. I još će dodati da su svatovi za vreme ručka pokrali pola escajga.
Posle ručka, tek venčani par prisustvovao je vojnoj paradi, u kojoj je učestvovalo 18.000 vojnika, a zatim i prijateljskoj utakmici reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Pobedili su gosti, po svoj prilici je rezultat bio namešten...
Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par je otputovao na svadbeno putovanje u Sloveniju. Na Bled.
Svadbeni dar Albanca
Iako se od samog stvaranja zajedničke države Kraljevine SHS osećao otpor prema Beogradu, u Zagrebu se na dan kraljevog venčanja, iako je bio utorak, nije radilo. U Katedrali je održana služba božja kao na praznik, a organizovana je i vojna parada.
A još deset dana pre svadbe Beograd je imao šta da vidi: sa železničke stanice, pa uz Balkansku do Terazija, kretala se živopisna povorka. Naočiti Albanac u bogatom odelu, uglednik iz vučitrnskog sreza, dostojanstveno se kretao sredinom ulice dok su iza njega išla dva debela bela ovna, pozlaćenih rogova o kojima su visile staklene jabuke zlatne boje. Za njima još 98 ovnova, od kojih je svaki na čelu imao ogledalo, i svi su prošli kroz dvorsku kapiju! Bio je to prvi svadbeni dar.
U Skoplju je sedam najboljih kujundžija mesec dana pravilo filigransku kutiju za cigarete kralju, i drugu, veću, kraljici za nakit. Jevreji Jugoslavije naručili su u Beču da im se za poklon izradi poseban servis. Pre nego što su ga naručioci preuzeli, bio je izložen u centru grada, a policija je morala da danonoćno održava red među radoznalcima koji su se tiskali da ga vide.
Srbi u Beogradu i Vojvodini nisu hteli da zaostanu – pokrenuli su akciju skupljanja para za kupovanje poklona "kojeg se neće postideti“. U zemlji koja je samo četiri godine pre toga razorena izašla iz rata skupilo se toliko novca da je odlučeno da se podižu zgrade za opšte dobro, a da nazivima podsećaju na kraljevo venčanje. Sombor je, između ostalih, tada dobio bolnicu.
Para je ionako bilo: još pre svadbe, u aprilu, Pašićeva vlada je Skupštini poslala predlog zakona o kraljevoj apanaži. Do ženidbe, kraljevska porodica je godišnje primala 1.200.000 zlatnih dinara, a novim predlogom ona je povećana dvadeset puta, na – 24.000.000 dinara! Zakon je, posle oštre rasprave i žučnog protivljenja opozicije – usvojen.
Život
09.08.2023. 02:30
Srpkinja koja je rodila 10 Karađorđevića, jedina žena koju je odlikovao sultan
Opozicija je bila glasna i u još jednom pitanju – pitanju podele Banata.
Uporedo sa veridbom i pripremom svadbe, vodili su se na Mirovnoj konferenciji u Parizu teški pregovori o statusu Banata.
Posle rata, Srbija je zaposela ovu oblast, ali su Rumuni, na čelu sa svojim kraljem, tada već izvesnim tastom Karađorđevića, tražili da se pripoji njima. Ako ne, pretili su, oteće ga oružjem.
Banat je, zato, podeljen. U skladu sa i tada važećom politikom da niko ne bude zadovoljan. Rumuni nisu dobili tražene Vršac, Kikindu i Belu Crkvu, a Kraljevina SHS ostala je bez srpskog Temišvara. Ovamo je ostalo 64.000 Rumuna, a u Rumuniji 100.000 Srba.
Mnogi su tada verovali da je popuštanje naše delegacije bilo posledica kraljeve ženidbe.
Šta je bilo posle
Sud evropske štampe o svadbi u Beogradu odražavao je uvodnik u londonskom "Dejli kroniklu“:
"Nadmašuje svojom briljantnošću mnoge svadbe Imperije. Taj događaj nema samo dinastički interes, nego i socijalni. Tom prilikom sastali su se u Beogradu predstavnici istočne i zapadne Evrope i ceo događaj simbolizuje oživljavanje civilizacije koja je vekovima bila gažena od Turaka i tutorstva od stranih sila...“
Autor je pohvalio obe kraljevine na Balkanu što se "razvijaju na parlamentarnoj i demokratskoj osnovi“.
Marija je u braku sa Aleksandrom rodila tri sina – prestolonaslednika Petra, nazvanog prema dedi, kralju Petru Prvom, dok su imena ostaloj dvojici data u skladu sa idejom jugoslovenstva: Tomislav (hrvatsko ime) i Andrej (slovenačko).
Marija Karađorđević postala je udovica posle pogibije kralja Aleksandra u Marselju 9. oktobra 1934. godine. U znak žalosti, dve godine provela je u dubokoj crnini.
Uoči Drugog svetskog rata, Petar ostaje u Jugoslaviji, a Marija se s mlađim sinovima povukla na imanje koje je u Engleskoj kupila 1938. godine.
Jugoslovenska kraljica se nikada nije bavila politikom. U svojim pedesetim godinama studirala je crtanje i bavila se povrtarstvom na svom imanju.
Zdravstveno stanje kraljice Marije, posle ubistva njenog supruga, kralja Aleksandra, stalno se pogoršavalo. Imala je dve operacije, mučio ju je reumatizam, dok je poslednju godinu života, zbog paralize leve strane tela, provela nepokretna u postelji.
Preminula je u snu 22. juna 1961. godine, u svom stanu u londonskom umetničkom kvartu Čelsi. Sutradan je njeno telo izloženo u sali pogrebnog preduzeća da bi 1. jula kovčeg bio prenet u srpsku Crkvu Svetog Save u Londonu. Sahrana je obavljena 3. jula, u Vindzoru. Prisustvovali su svi Marijini sinovi sa suprugama, knez Pavle sa porodicom, predstavnici rumunskog i britanskog dvora...
Posmrtni ostaci Marije u aprilu 2013. godine preneti su iz Londona u Beograd i izloženi u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, a 26. maja sahranjeni na Oplencu.
Tada su u porodičnu grobnicu položeni i posmrtni ostaci kraljice Aleksandre, supruge Marijinog sina Petra II. Njena je svadba bila mnogo skromnija, ali to je već druga priča...
Biznis
02.03.2022. 07:15
Zašto je prodato zlato Kraljevine Jugoslavije?
Sport
08.02.2025. 02:25
Vreme sporta i razonode u staroj Jugi: Od Formule 1 na Kališu do PREPARIRANOG KITA!
Vesti
17.02.2025. 08:35
Ko je od koga "prepisivao": Vožd je imao svoj AVNOJ, vek i po pre Jajca
Komentari
