Zdravlje
07.02.2025. 04:05
Vesti
09.07.2025. 21:20
Marko R. Petrović
Aktuelno
Da li zakon može da očisti vazduh?
Desetogodišnji Mihailo bi, iako tek osnovac, komotno mogao da radi kao detektor zagađenosti vazduha. Dovoljno mu je svega nekoliko sekundi nakon što otvori prozor da registruje ukoliko je vazduh zagađen. Istog trenutka počne da kašlje, toliko da na trenutke izgleda kao da će da se uguši. On, svakako, nije jedinstven slučaj.
Građani Srbije godinama se i doslovno guše zbog vazduha koji je često sve osim "smese gasova koji nema ni miris, ni ukus“. Neretko se, bukvalno, može i videti, s obzirom na to da je koncentracija raznih čestica koje ga zagađuju očigledno viša od normale. I pored toga, nema odgovora na pitanje koje svi postavljaju – šta nas to truje.
Da li će novi Zakon o zaštiti vazduha koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili pre oko dve nedelje nešto da promeni na tom polju?
Ministarstvo zaštite životne sredine tvrdi da taj akt unosi značajne novine i nova rešenja za bolji kvalitet i efikasniju zaštitu vazduha. Brojne organizacije civilnog društva, međutim, još od januara, kada je zakon stavljen na javnu raspravu, ističu da on ne rešava suštinske uzroke zagađenja te da zakon deluje kao pokušaj delimične harmonizacije s direktivama Evropske unije, a ne kao iskren napor da se poboljša kvalitet vazduha.
U Ministarstvu zaštite životne sredine kažu za "Ekspres“ da novi Zakon o zaštiti vazduha predstavlja "ključni korak ka dugoročnom unapređenju kvaliteta vazduha“.
"Prethodni Zakon donet je još 2009, a kroz petnaestogodišnju primenu uvideli smo da Srbiji treba novi zakon koji će unaprediti ovu veoma važnu oblast s ciljem zaštite životne sredine, ali i radi bolje usklađenosti sa zakonodavstvom Evropske unije.
Istakla bih da zakon uvodi preciznije standarde za merenje zagađenja, strože kontrole za zagađivače i jasne obaveze za lokalne samouprave. Dakle, ovo nije samo zakon – ovo je poruka da ćemo vrednije i odlučnije raditi na tome da obezbedimo čist vazduh koji zaslužuju naši građani.
Ponosna sam što smo na dobrom putu da rešimo dugogodišnji problem, u čemu nam je pomoglo i veće učešće javnosti na kome smo insistirali jer je ovo zaista oblast koja se tiče svakoga od nas i bilo nam je veoma važno da čujemo svako mišljenje, predlog i sugestiju. Cilj je postići što širi konsenzus pa je ključno učešće javnosti i pri donošenju onih planova i programa gde to do sada nije bilo predviđeno, kao i insistiranje na jasnijem definisanju informacija i podataka koji se objavljuju pri informisanju javnosti. S obzirom na činjenicu da je zaštita vazduha oblast koja utiče na sve nas, smatramo da povećana transparentnost i razumljivost propisa doprinosi kvalitetnoj javnoj debati u ovoj oblasti“, navodi u pisanim odgovorima za "Ekspres“ ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov.
Ona navodi kako su predanim radom i trudom ministarstva targetirani i mapirani gradovi sa najvećom štetnom emisijom, kako bi u skladu sa tim reagovali na najbolji mogući način, pa je zbog toga i uloženo mnogo u monitoring i pokrivenost mrežom.
"S ciljem efikasnijeg nadzora nad zagađivačima Zakon o zaštiti vazduha je unapredio odredbe koje regulišu inspekcijski nadzor, kao i kaznenu politiku koju smo dodatno pooštrili. Radimo na tome i da 12 opština koje nisu imale svoje ekološke inspektore uskoro dobiju iste kako bi dodatno pojačali i unapredili inspekcijski nadzor. Drago mi je što danas na efikasan način rešavamo dugogodišnji problem i što ćemo podići kapacitete naših inspekcijskih službi. Mi smo do sada problem lokalnih samouprava koje nemaju ekološke inspektore rešavali tako što smo u kontrole upućivali inspektore iz obližnjih gradova, ali od sada će svaka od ovih lokalnih samouprava imati svoje inspektore zadužene isključivo za lokalnu kontrolu, što će znatno povećati efikasnost i broj nadzora. Takođe, pooštrili smo kaznenu politiku, ali ujedno i povećali obuhvat, tako da sada svako ponašanje koje zakon reguliše može da bude jasno kažnjivo i operateri znaju kakva je kazna. Jasno je nabrojano šta je zabranjeno i šta se kažnjava“, navodi ministarka Pavkov.
Jedan od, kako se veruje, najvećih uzroka zagađenja u Srbiji jesu kotlarnice i energenti koje one koriste, a koji nisu ekološki prihvatljivi. Zbog toga bi jedan od zadataka trebalo da bude i njihova zamena i prelazak na ekološki prihvatljiviji energent širom Srbije.
"Ministarstvo zaštite životne sredine intenzivno radi i sprovodi veliki broj mera s ciljem unapređenja kvaliteta vazduha, a jedna od njih je svakako i zamena kotlarnica i ložišta u domaćinstvima i prelazak na prihvatljivije energente. Podsetila bih vas da je do 18. juna trajao drugi konkurs koji je raspisalo ministarstvo, na čijem sam čelu, za 2025. godinu, za prijavu kvalitetnih projekata, jer se upravo njihovom realizacijom doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha u Srbiji.
Na taj način ćemo već u narednoj grejnoj sezoni obezbediti bolji kvalitet vazduha u lokalnim samoupravama koje dobiju ova sredstva. U prethodnom periodu ova mera je dala dobre rezultate i zato ćemo nastaviti da je sprovodimo jer je važna za bolji kvalitet vazduha.
Ponosna sam na činjenicu da je od 2021. godine do sada zamenjeno ukupno 187 kotlarnica u javnim ustanovama širom Srbije, a naš cilj je inicijalno bio da do 2027. godine zamenimo 200 kotlarnica, ali smo na korak do ispunjenja tog cilja, koji ćemo po svemu sudeći i nadmašiti“, navodi ministarka Pavkov.
Vesti
24.11.2024. 10:25
"Individualna ložišta su najveći zagađivač vazduha u Beogradu"
Ona dodaje i da se u narednom periodu očekuje raspisivanje konkursa za pošumljavanje.
"Sproveden je konkurs za čišćenje divljih deponija pa sa velikim zadovoljstvom mogu da vam kažem da je uklonjeno više od 1000 divljih deponija od 2021. godine, a planovi za sanaciju u više od 40 opština tokom 2025. pokazuju da borba protiv nelegalnog odlaganja otpada nije samo trenutna akcija, već strateško opredeljenje. Cilj nam je da ovaj trend ne samo zadržimo, već i ubrzamo.
Podsetila bih vas i na uspešno subvencionisanje eko-vozila koje ide svojim tokom, a sve ovo bez sumnje utiče na unapređenje i kvalitet vazduha. I u prethodnim godinama smo ubrzano radili, a u 2025. je cilj da budemo još brži i efikasniji“, kaže ministarka Pavkov.
Na kraju, ne treba zaboraviti da je novi zakon i deo procesa usklađivanja sa Evropskom unijom i Poglavljem 27.
"Kako sam već prethodno napomenula, novi Zakon o zaštiti vazduha ne samo da će unaprediti i poboljšati pitanje kvaliteta vazduha u Srbiji, već će doprineti i konkretnijem definisanju zakonskih osnova za usvajanje podzakonskih akata koji će pomoći Republici Srbiji na putu ka sprovođenju i daljem usklađivanju sa propisima Evropske unije.
Zakon o zaštiti vazduha usklađuje se sa čak devet propisa EU, od čega sedam direktiva. Važno je da težimo visokim standardima koje EU ima u ovoj oblasti, istovremeno nalazeći načine da prevazilazimo finansijske prepreke, odnosno istovremeno ćemo se truditi da obezbeđujemo sredstva za primenu“, kaže ministarka Pavkov.
Zdravlje
28.11.2022. 14:05
Da li je Beograd zaista najzagađeniji grad na svetu? Pitali smo stručnjake
U celom procesu je, naravno, bitna podrška i saradnja sa lokalnim zajednicama.
"Izuzetno sam ponosna na dobru saradnju sa lokalnim samoupravama. Snažna saradnja sa lokalnim samoupravama nije samo poželjna, ona je preduslov za uspeh u oblasti zaštite životne sredine. Upravo na lokalnom nivou se sprovode mere, vide rezultati i oseća napredak. Zbog toga je Ministarstvo za zaštitu životne sredine spremno da pruži podršku, što kroz javne konkurse, finansijsku podršku, stručnu pomoć, ali i veće učešće i implementaciju kroz kontinuiranu komunikaciju.
Kada govorimo o finansiranju, treba imati u vidu da ministarstvo od 2021. godine u kontinuitetu obezbeđuje podršku lokalnim samoupravama kako bismo zajedničkim snagama mogli da se izborimo za bolji kvalitet vazduha.
Bolji vazduh jedan je od prioriteta u radu mog tima i ministarstva, ali i Vlade Srbije. Ministarstvo zaštite životne sredine u 2025. godini raspolaže najvećim iznosom koji je do sada opredeljen za ovaj resor, 23,8 milijardi dinara. Imajući u vidu da je 2010. godine za ovu oblast bila izdvojena 5,1 milijarda dinara – to je najbolji pokazatelj koliko je ova vlast, i ova i prethodna vlada, koliko nam je svima u fokusu životna sredina.
Sredstva će biti utrošena na ubrzanu izgradnju zelene infrastrukture, ali i na programe za bolji vazduh.
Uz to, nastavićemo, od programa do programa, da obezbeđujemo sredstva i iz budžeta, i iz kreditnih linija, i kroz partnerstvo za međunarodnim organizacijama, kako bismo doprineli ovom našem cilju“, navodi ministarka Pavkov.
A kada je reč o podršci lokalnim samoupravama, ministarka dodaje kako se ministarstvo i do sada trudilo da podrži jedinice lokalnih samouprava.
"Sprovodimo javne konkurse za sufinansiranje projekata smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora i za dodelu sredstava za finansiranje realizacije projekta nabavke, zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje.
Podržali smo, primera radi, kroz kreditnu liniju EBRD-a, i kapitalni projekat kompletne zamene kotlarnice na ugalj kotlovima na ekološki prihvatljivije energente u Kragujevcu, a upravo rešavamo i problem pepela nataloženog u kompleksu toplane, koji će u skladu sa principima cirkularne ekonomije biti ponovno upotrebljen.
Takođe, u okviru projekta ’EU za Zelenu agendu u Srbiji’ jedinice lokalne samouprave podržane su kroz pružanje tehničke podrške u izradi, kao i u unapređenju planova kvaliteta vazduha i kratkoročnih akcionih planova za predstavnike gradova i opština. Predstavnici JLS su u okviru ovog projekta imali priliku da kroz obuke unaprede svoja znanja i veštine, kako bi mogli bolje da planiraju i sprovode mere zaštite vazduha. Vrata ministarstva su uvek otvorena svima da nam se obrate i da zatraže podršku. Ranije smo, često i u partnerstvu sa međunarodnim organizacijama, obezbeđivali obuke za lokalne samouprave. Sigurna sam da ćemo i za ovaj važan zakon naći mehanizme podrške za efikasnu primenu“, zaključuje ministarka Pavkov.
Neminovne su, međutim, i kritike, koje dolaze pre svega iz redova nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine. Tako je, na primer, Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) rekla za medije da je zakon svakako unapređenje u odnosu na prethodni, ali i da bi poboljšanja bilo i sa starim zakonom "da smo primenjivali odredbe zakona i podzakonskih akata i programa koje je donela vlada“.
Ona je rekla da su ekološke organizacije dale primedbe kada je zakon pušten na javnu raspravu. Neke od sugestija su usvojene, poput one da se iz zakona ne izbacuje pojam javnost, što je veoma važno u kontekstu transparentnosti, navela je Paunovićeva.
Ona je skrenula pažnju i na to da je Evropska unija 2024. usvojila novu Direktivu o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD), dok je naš zakon usleđen sa prethodnom direktivom, iz 2008. godine. EU je tako postavila stroža ograničenja i ciljane vrednosti za zagađujuće materije sa ozbiljnim uticajem na zdravlje ljudi, približne vrednostima koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija.
Novi zakon u Srbiji ne definiše dozvoljene vrednosti, nego će biti određene podzakonskim aktima.
Zdravlje
10.01.2022. 06:05
"Čistiji vazduh je projekat generacije"
Zdravlje
03.12.2023. 07:00
Kako zagađenje vazduha utiče na mentalno zdravlje
Komentari
