"Čistiji vazduh je projekat generacije"

Kada pomislite na "zagađenje vazduha“, kakvu sliku vidite? Visoke dimnjake fabrika i elektrana koji bešumno ispuštaju oblake dima? Ili, možda, siluetu velikog grada u gustom smogu?

Za multidisciplinarnu međunarodnu naučnu zajednicu koja je posvećena ispitivanju kvaliteta vazduha širom sveta perspektiva je odavno podeljena između zagađivača i posledica koje zagađen vazduh ima na životnu sredinu i naše zdravlje.

Znamo koji su organi odgovorni za disanje pa spisak posledica nije teško zamisliti. Najčešći zdravstveni problemi za koje teretimo zagađen vazduh su kardiovaskularna oboljenja, hronične bolesti pluća, hronične upale, astma, šlog, demencija i razna neurološka oboljenja, karcinomi pluća, disajnih puteva, jetre, dijabetes, kao i veliki broj raznih zdravstvenih problema gde nijedan sistem organa nije pošteđen.

Tokom ove pandemije u kojoj se nalazimo važno je da istaknemo i oboljenja koja su negativno uticala na ishod kovid 19 infekcije, pre svega oslabljen imunitet.

Deca, trudnice i pacijenti sa narušenim imunitetom su posebne grupe koje smatramo izuzetno podložnim infekcijama, pa time i efektima zagađenog vazduha. U razvoju ploda trudnice i dece koja rastu, za razvijanje astme, neuroloških oboljenja, dijabetesa i mnogih drugih stanja, jasna je povezanost i veliki uticaj koji zagađen vazduh ima.

I dalje se trujemo

Ništa bez uglja

Ništa bez uglja

Život 26.04.2021. 10:07

I dalje se trujemo

Ovakva lista čini se duža nego što je bila prethodnih godina i sa nekim oboljenjima koja možda prvi put vidite u istoj priči sa zagađenim vazduhom.

U poslednjih dvadeset godina doživeli smo velike pomake u svetu epidemiologije. Nove tehnologije dozvolile su nam da praktičnije, pouzdanije i jeftinije pratimo kvalitet vazduha na mnogo više lokacija širom sveta i sve to za znatno veći broj različitih čestica u vazduhu nego ikada do sada. Sa novim tehnologijama rodila su se i nova istraživanja, a sa novim istraživanjima dolaze i novi zaključci.

Danas je zagađenje vazduha na četvrtom mestu liste SZO-a najštetnijih uticaja na zdravlje, odmah ispod visokog pritiska, duvana i loše ishrane. Pored toga, uz proširenu sliku zdravstvenih posledica, broj preranih smrti, prema podacima SZO-a iz 2019, bio je 6,7 miliona širom sveta u poređenju sa 2015. godinom kada je bilo 4,2 miliona smrti. Dakle, ovaj rast i oštra razlika za samo četiri godine je i zbog većeg broja poznatih zagađivača i zbog uračunavanja novih.

"Ako ovako nastavimo neće biti ljudskih prava, a možda ni ljudi"

Klimatske promene

Klimatske promene

Život 28.10.2021. 18:05

"Ako ovako nastavimo neće biti ljudskih prava, a možda ni ljudi"

Ovakvi rezultati su već pokrenuli međunarodne organizacije da promene svoje stavove i da pokrenu značajan zaokret. Svetska zdravstvena organizacija je ove godine donela nove smernice za kvalitet vazduha, koje su mnogo strože od prethodnih i sada sadrže nekoliko novih čestica koje nisu bile ispitivane ranije.

U Evropskoj uniji pokrenuta je inicijativa za čist vazduh da bi se smanjio broj od 373.000 preranih smrti godišnje na Starom kontinentu, od kojih je 11.400 iz Srbije.

Kao dobar primer praćenja novih istraživanja i pronalazaka, inicijativa za čist vazduh EU se često menja i dopunjuje, recimo – 2020. godine su dodali: dijabetes, stopu mrtvorođenih, poremećen kognitivni razvoj i astmu kao posledice zagađenog vazduha. Doduše, prema mišljenju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) trebalo bi još više da se radi jer je uticaj zagađenog vazduha potcenjen, u rastu i opasniji nego što mislimo.

Kako namirnice koje jedemo utiču na životnu sredinu

Kupujte odgovorno

Kupujte odgovorno

Život 15.07.2021. 08:00

Kako namirnice koje jedemo utiču na životnu sredinu

Ova borba protiv zagađenog vazduha na međunarodnom nivou ima i etički značaj jer je čist vazduh osnovno ljudsko pravo koje bi trebalo da bude dostupno bez diskriminacije.

Uzimajući ovakve brojke i implikacije u obzir, nadamo se da će Srbija što pre da krene putem odgovornijih ekoloških praksi i zakonodavstva.

Uostalom, izvori zagađivača vazduha u Srbiji se ne razlikuju od ostatka sveta. Grejanje na čvrsta goriva, saobraćaj, privreda i jedna posebna grana koja uvek izbija na čelo – energetika, već su dobro ustanovljeni "obogaćivači“ atmosfere.

Postoje i prirodni zagađivači, kao što su vulkanske erupcije na primer, ali jasno je da su dugogodišnja, pa i viševekovna delovanja čoveka dovela do ovakvog stanja, pa gotovo ne postoji naseljeno mesto na planeti koje može da se pohvali da ima čist vazduh ispod graničnih vrednosti međunarodnih standarda.

Novi šarm atomske energije

Oproštaj od uglja

Oproštaj od uglja

Svet 23.11.2021. 07:05

Novi šarm atomske energije

Na pojedinačnom nivou, prvi korak obezbeđivanja čistog vazduha počinje kao i svaka druga prepreka – bitkom protiv neznanja. Informisanje iz pouzdanih izvora o tome kako smo uticali na kvalitet vazduha do sada i šta bismo mogli da uradimo kako bismo promenili svoje navike ubuduće odličan je početak. Uz istrajnost, lični svakodnevni izbori imaju potencijal da ublaže stanje zagađenog vazduha.

Korišćenjem gradskog prevoza rasterećujemo ulice od automobila, a aktivni transport, biciklom na primer, odlična je alternativa i za vožnju automobila i za gradski prevoz.

Za grejanje su, za sada, prelazak na biogorivo, geotermalni sistem ili priključak na ekološki neutralnu toplanu najbolje opcije. Pored otvaranja ovakvih "zelenih“ toplana, država ima priliku da ostvari najveći uticaj na kvalitet vazduha sprovođenjem određenih programa: subvencija i ulaganja za adaptaciju industrija i domaćinstava na nove smernice, menjanjem ekoloških zakona, ulaganjem u zeleni gradski prevoz i postepenom zamenom dizel vozila za električna. Ali pored još mnogo toga, najbitnije je da širi svest od zagađenju vazduha. Dakle, postoje stvari koje bi mogle da se preduzmu.

Iako nam gori pod nogama, još nismo došli do tačke bez povratka. Pred nama je prilika da pored zakona i dobrih namera zajedno sa celim svetom radimo na ovom projektu generacije. Jer na polju očuvanja Zemlje i zdravlja svaki pomak u pravcu čistijeg vazduha je i pomak protiv globalnog zagrevanja.