Svet
23.11.2021. 07:05
Milan Mišić

Oproštaj od uglja

Novi šarm atomske energije

Nuklearna elektrana
Izvor: Shutterstock

Klimatski samit u Glazgovu, najvećem gradu Škotske, završen je kompromisom koji u sebi ipak sadrži jednu prekretničku komponentu. Više od 190 zemalja i organizacija se, kako je izvestio BBC, izjasnilo da će, ranije ili kasnije, da odustanu od uglja i time energent prve industrijske revolucije na početku četvrte pošalju na metaforično "đubrište istorije“.

To se neće desiti koliko sutra. Ugalj, koji je dokazano najveći zagađivač vazduha koji udišemo i najveći emiter gasova koji izazivaju zagrevanje planete i pustošne klimatske promene, biće napuštan postepeno, s ciljem da potpuno bude eliminisan do sredine ovog veka, jer će još dugo biti koliko neophodan toliko i nezamenljiv. Prema podacima od pre dve godine, sagorevanjem ovog primarnog "fosilnog goriva“ generisano je 37 odsto globalne električne energije.

Od njegove proizvodnje, sopstvene potrošnje i izvoza zavisno je nekoliko velikih (Australija, Indija, Kina i SAD) i mnoštvo malih ekonomija (uključujući i našu – oko 70 odsto struje koja se proizvede u Srbiji potiče iz termoelektrana sa pogonom na ugalj).

Kompromis je u tome što će bogati ugalj napustiti deset godina ranije od "globalne sirotinje“. Problem je što je sve što je dogovoreno premalo za ograničavanje porasta prosečne globalne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, čime bi se zaustavile klimatske promene, dok su za dobar deo zemalja obaveze koje iz toga proističu – prevelike.

Neto rezultat je da je izjavu o uglju odbilo da potpiše (mada ju je deklarativno podržalo) više od 40 zemalja, uključujući tu i najveće zavisnike, Australiju, Indiju, Kinu i SAD, i što je, jednom jezičkom akrobacijom (Kini i Indiji je udovoljeno da piše "postepeno smanjenje“ umesto "postepeno ukidanje“ uglja) omogućeno da se ishod glazgovskog samita istovremeno tumači i kao skroman uspeh i kao gotovo totalni neuspeh. Nije naime sporno da je umesto velikog skoka samit doneo samo jedan iskorak, ali takve su globalne realnosti. Potvrdilo se i ovoga puta da nema tog lidera koji će teške odluke koje mogu da naškode današnjem rejtingu doneti zbog nekog boljitka u dalekoj budućnosti.

Rezultatima Glazgova više je međutim nego zadovoljna industrija koja je malo pominjana na prethodnom klimatskom samitu 2015. u Parizu, na kome je pokrenuta globalna kampanja za zaustavljanje klimatskih promena i koja je dosad bila na neki način izvan opcija za novi energetski poredak: industrija nuklearne struje.

Tokom više od dve decenije od kako se govori o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama kao pretnji civilizaciji, akteri iz nuklearne industrije nisu bili dobrodošli gosti na klimatskim skupovima. Otkako postoje – a prva je puštena u pogon 1954. u Sovjetskom Savezu – nuklearne elektrane asociraju na razornu moć nuklearnog oružja, a zatim na sopstvene tehnološke udese – Černobilj i Fukušimu, pre svega, zatim na smrtonosnu radijaciju i potrošeno gorivo koje ostaje radioaktivno hiljadama godina.

U Glazgovu su međutim svi bili spremni da ih saslušaju, suočeni sa nužnošću da se sagorevanje uglja obustavi odmah i realnosti da "zeleni“ i obnovljivi izvori energije nisu ni dovoljni niti pouzdani da ga zamene. Samo jedna činjenica: da proces proizvodnje nuklearne struje u atmosferu ne emituje "gasove staklenika“, pa dakle ne pospešuje globalno zagrevanje, bila je dovoljna da se mane i rizici atomske energije gledaju kroz drugačije naočare.

"Nuklearna energija je deo rešenja za globalno zagrevanje“, izjavio je u jednom glazgovskom intervjuu Rafael Marijano Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). On kaže da su svi rizici koji prate ovu tehnologiju stvarni, ali da su istovremeno prihvatljivi u poređenju sa rizicima i štetom koju prati generisanje struje upotrebom fosilnih goriva. Nuklearne elektrane su takođe pouzdanije od solarnih panela i vetroparkova jer njihov rad ne zavisi od meteoroloških prilika.

Kao primer naveden je upravo domaćin klimatskog samita: Glazgov tri četvrtine svojih potreba za strujom podmiruje upravo iz nuklearnih elektrana.

Klimatske promene, klimatski samit 22.11.2021.
Izvor: EPA-EFE/Jonne Roriz / POOL

Direktor IAEA, čiji su osnivač Ujedinjene nacije, u Glazgovu je nastojao i da koriguje utisak da je nuklearni udes iz 2011. kada je zemljotresom izazvan cunami potopio nuklearnu centralu Fukušima u Japanu, bio alarmantan u onoj meri kako je to predstavljeno u globalnim medijima. "Niko nije umro od radijacije u Fukušimi, žrtve su izazvali zemljotres i cunami, što su, po Grosiju, dokazive činjenice.

Novinarska britanskog "Fajnenšel tajmsa“ Džulijana Tet, koja je Grosija intervjuisala na jednoj od tribina glazgovskog samita, podsetila je da je jedna studija UN objavljena na desetogodišnjicu Fukušime potvrdila da plavljenje elektrane i topljenje njenog nuklearnog jezgra nije donelo zdravstvene probleme lokalnom stanovništvu, ali uprkos tome reč "radijacija“ je u svesti japanske i svetske populacije i danas sinonim tog udesa.

Deo negativnog imidža i loše reputacije nuklearnih centrala su i činjenice da još nema sasvim pouzdanog rešenja za odlaganje nuklearnog otpada, da su preskupe i da je prosečno vreme njihove izgradnje između pet i sedam godina.

I dalje se trujemo

Ništa bez uglja

Ugalj

Ništa bez uglja

26.04.2021. 10:07

I dalje se trujemo

Prema podacima sa sajta Svetske nuklearne asocijacije koja zastupa globalnu nuklearnu industriju, oko 450 nuklearnih elektrana koje su u pogonu u 32 zemlje danas podmiruje oko deset odsto sveukupne potrošnje struje. Asocijacija ističe i da je dosad nagomilano "18.000 reaktorskih godina iskustva“. Važnom činjenicom smatraju i to što se kroz regionalne dalekovode nuklearno generisana struja izvozi u zemlje koje nemaju sopstvene nuklearne centrale.

Današnja realnost je i globalizacija nuklearne industrije: dok su tokom Hladnog rata postojale dve odvojene "nuklearne sfere“: američka i sovjetska, danas su te granice izbrisane, pa tako nuklearna elektrana koja se gradi negde u Aziji koristi komponente proizvedene u Južnoj Koreji, Japanu, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji i drugim zemljama.

Slično je i sa gorivom, uranijumom, koji je rudaren u Australiji ili Namibiji, isporučen Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pošto je prethodno "konvertovan“ u Francuskoj i obogaćen u Holandiji…

Prema pomenutom izvoru, u 2020. je 13 zemalja najmanje četvrtinu svojih potreba za strujom podmirivalo iz nuklearnih elektrana. Rekorder po potrošnji "atomske struje“ je pak Francuska koja na ovaj način podmiruje tri četvrtine svojih potreba. Slovačka i Ukrajina iz ovog izvora obezbeđuju po nešto više od polovine svog električnog bilansa, dok je nuklearnog porekla trećina struje potrošene godišnje u Mađarskoj, Belgiji, Sloveniji, Bugarskoj, Finskoj i Češkoj Republici.

Najveća ekonomija sveta, američka, iz nuklearnih elektrana dobija oko petinu svoje električne energije, što je i slučaj sa Rusijom, Velikom Britanijom, Španijom i Rumunijom.

Na tržištu novih reaktora danas inače dominira Rusija, koja je snabdevač reaktorskih projekata u Belorusiji, Kini, Mađarskoj, Indiji, Iranu i Turskoj, dok je na različitim nivoima i investitor u ovoj oblasti u Alžiru, Bangladešu, Boliviji, Indoneziji, Jordanu, Nigeriji, Tadžikistanu i Uzbekistanu.

Apsolutni rekorder po broju operativnih reaktora za proizvodnju struje su SAD sa 93, druga je Francuska sa 56, treća Kina sa 50, Rusija ih ima 38, Japan 33, dok su među prvih deset i Južna Koreja sa 24, Indija sa 23, Kanada sa 19 i Velika Britanija i Ukrajina sa po 15.

U našem okruženju nuklearne elektrane imaju Bugarska i Rumunija sa po dva operativna reaktora i Mađarska sa četiri. Na prostoru bivše nam zajedničke države, Jugoslavije, nuklearna elektrana Krško je u funkciji u Sloveniji već četiri decenije, a deo njene struje isporučuje se i Hrvatskoj.

U jeku aktuelne krize sa gasom i pritisaka da Srbija smanji svoju preveliku zavisnost od uglja aktuelizovana je tema atomske energije kao jedne od komponenti čistijeg energetskog bilansa. Kod nas je inače još od 1989. tri godine posle nuklearnog udesa u Černobilju (danas u Ukrajini) na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. Predsednik Aleksandar Vučić je pred kraj oktobra pustio u opticaj i mogućnost da Srbija bude suinvestitor i manjinski suvlasnik nuklearne elektrane koja će se graditi u Pakšu u Mađarskoj (oko 140 kilometara od Subotice), gde već postoji nuklearni kompleks.

Novom, globalnom šarmu atomske struje trebalo bi da doprinese i nova tehnologija malih, modularnih reaktora (SMR) koji se razvijaju u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD, čija je privlačnost u tome što se sklapaju na jednom mestu i tako kompletirani isporučuju naručiocu i instaliraju. Pažnju svojom novom tehnologijom – plutajućom nuklearnom elektranom sa dva reaktora, koja je već operativna – skrenula je i Rusija, gde je u julu počela izgradnja i prvog komercijalnog SMR reaktora…

Najzad, da atomska struja uveliko miriše i na profit, potvrdio je i američki milijarder Bil Gejts izjavom da će "nuklearna električna energija apsolutno biti ponovo prihvatljiva jer je bezbednija od nafte, uglja i prirodnog gasa“. Treba li dodati da je Gejts investitor u nove reaktorske tehnologije?

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Koliko nam je vremena ostalo do tačke bez povratka?
Klimatske promene, globalno zagrevanje

Klimatske promene

10.11.2021. 07:05

Koliko nam je vremena ostalo do tačke bez povratka?

Samit o klimatskim promenama u Glazgovu otvorili su govori predstavnika zemalja širom sveta, koji su sa sobom poneli torbe pune obećanja i lepih želja za budućnost planete. Pred njih je stavljena molba da ubrzaju procese koji će doprineti saniranju posledica klimatskih promena, ali i njihovom usporavanju, kao i da se obavežu da će smanjiti emisije štetnih gasova u svojim zemljama.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
28.11.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve