Vesti
10.07.2021. 09:05
Marko R. Petrović

Skretanje pažnje

"Zli Srbi" i pitanje braće Bitići

Bitići
Izvor: EPA / VALDRIN XHEMAJ

Kada god je postojala izvesna zategnutost između Prištine i Vašingtona, kosovske vlasti su u prvi plan stavljale tragičnu sudbinu braće Bitići i time pažnju SAD ponovo okretale ka ,"zlim Srbima“ i ,"zlom Guriju“.

Plaketi Žandarmerije koju je prvi komandant ove policijske formacije Goran Radosavljević Guri primio, osim njega, obradovali su se,
čini se, i u Prištini. Zašto? Pa zato što su ponovo dobili priliku da u žižu javnosti ubace pitanje braće Bitići i da tako donekle skrenu pažnju sa pomalo zategnutih odnosa sa zvaničnim Vašingtonom.

Agron, Mehmet i Ili Bitići bili su državljani SAD koji su se borili na strani OVK tokom rata na Kosovu. Oni su uhapšeni p0 završetku NATO bombardovanja na granici sa Kosovom zbog ilegalnog prelaska u Srbiju. Prekršajnu kaznu od 15 dana zatvora su odležali, ali se na Kosovo, a ni u Ameriku, nikad nisu vratili. Njihova tela pronađena su u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, gde se nalazila baza SAJ kojom je u to vreme komandovao upravo Guri. On je, naravno, odbacio bilo kakvu odgovornost za smrt braće Bitići.

Amerikancima, međutim, to nije bilo dovoljno, pa su prvo Guriju još 2018. zabranili ulazak u SAD, a godinu dana kasnije usvojili su i rezoluciju kojom se od Srbije traži da pronađe ubice njihovih državljana – braće Bitići. Reagovala je ambasada SAD i nakon što je Guriju nedavno dodeljeno gorepomenuto priznanje: "On bi trebalo da bude suočen sa pravdom, a ne da prima počasti.“ Za osudu su, međutim, potrebni dokazi za koje Tužilaštvo kaže da ih nema.

No vratimo se na početak i pitanje zašto Prištini sada odgovara ponovo otvaranje slučaja Bitići. Prvo, američka administracija sigurno nije previdela izjavu Perparima Krijezijua, portparola kosovske vlade, koji je pre nešto manje od mesec dana rekao da Vašingtonski sporazum nema pravnu vrednost jer se parlament u Prištini nije izjasnio o njemu.

"Da ponovim stav premijera Kurtija da pre svega taj sporazum nema pravnu vrednost. U skupštini se o njemu nije raspravljalo niti je dobio podršku skupštine. Kao takav s pravom se naziva dokumentom sa jednostranim opredeljenjima vlade koja je u vreme pot pisivanja sporazuma bila nelegitimna“, rekao je Krijeziju.

A američka administracija ne voli kada neko kaže da neki zvaničan dokument na kojem stoji potpis predsednika SAD nema pravnu vrednost. S druge strane, američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer naznačio je da sve što je dogovoreno u Briselu treba da bude ispunjeno.

"Zajednica srpskih opština je obaveza koju je Kosovo preuzelo i koju treba da ispuni. Sve sporazume treba sprovesti, čak i u slučaju da se radi na dodatnim sporazumima, a koji su usmereni u pravom smeru“, dodao je Palmer.

Na konstataciju novinara da je sporazum o ZSO koji je postignut u Briselu "kosovski Ustavni sud proglasio neustavnim“, Palmer je uzvratio da je siguran da postoje mehanizmi na osnovu kojih bi Kosovo moglo da formira ZSO u skladu sa Ustavom, kao i da smatra da postoji prostor za postizanje kompromisnog rešenja.

U takvoj situaciji, kada ih Amerika podseća na neispunjene obaveze, dakle, logično je da Priština ponovo u prvi plan izbaci tragediju porodice Bitići, koja već 22 godine čeka da sazna šta se desilo sa trojicom njihovih članova.

Time se, naravno, istovremeno skreće pažnja zvaničnog Vašingtona sa onoga što škripi u odnosima sa Prištinom i ponovo se prstom upire na „zle Srbe“ i „zlog Gurija“. Jer rešavanje slučaja američkih državljana braće Bitići nešto je na čemu američke vlasti insistiraju još od trenutka kada su njihova tela otkrivena.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
fog
5°C
09.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve