Hronika
07.03.2023. 11:54
Vesti
08.03.2023. 11:15
Vojislav Tufegdžić
Zločinci su bili brži...
Kako je ubistvo Zorana Đinđića moglo biti sprečeno
Krajem 2002. godine premijer Zoran Đinđić uveliko je najavljivao oštru borbu protiv organizovanog kriminala. U nedeljama pre zločina intenzivno se o načinu kako je to najbolje da učini konsultovao s ljudima u koje je imao poverenje, te obilazio stručne policijske službe. O ugroženoj ličnoj bezbednosti oni koji su za to bili zaduženi nisu ga upozorili na neophodan način.
Sredinom januara 2003. Đinđić je, kao prvi premijer koji je to učinio, sa svojim saradnicima, ministrom policije Dušanom Mihajlovićem i najvišim policijskim rukovodiocima, posetio Kriminalističko-tehnički centar. Prema onome što ga je najviše interesovalo, bilo je jasno šta je uočavao kao najveće probleme i kakve su mu namere.
Veoma se zainteresovao za rad laboratorije za hemijska veštačenja i analize, pogotovo za analize narkotika, potom za balistička veštačenja, a tokom obilaska laboratorije za poligrafska ispitivanja kratko prokomentarisao "Kako bi ovo meni dobrodošlo za neke članove vlade“. Objašnjen mu je princip rada testiranja i izneti podaci u kojoj meri se na ovaj način dobijeni nalazi vrednuju i kakav im je status tokom sudskog postupka.
Upoznat je sa strateškim ciljevima kriminalističke tehnike, objašnjeno da će se papilarne linije otisaka prstiju i balistički tragovi vrlo brzo automatski obrađivati, kao i da će u funkciji uskoro biti laboratorija za DNK analize. Kada mu je rečeno koliko može da košta novi koncept opremanja kriminalističke policije, odgovorio je da nema problema jer je neophodno da Srbija ima savremeno opremljenu policiju koja će efikasno pribavljati dokaze koji će biti potvrđeni u sudskim postupcima.
Potraga bez efekta
U istom periodu savetovao se sa psihologom Dobrivojem Radovanovićem koji je pune 24 godine vodio Institut za kriminološka istraživanja.
"Pozvao me je, otišao sam kod njega i dosta dugo smo razgovarali. Tražio je od mene da napravim nekakav model efikasnije borbe protiv kriminala svih vrsta, a naglasak je bio na organizovanom kriminalu. Iz onoga što ga je najviše interesovalo stekao sam utisak da kreće u oštru borbu protiv organizovanog kriminala jer je tražio rešenja u mnogim stvarima, u mnogim elementima od kojih taj kriminal zavisi“, kaže Radovanović, dodajući da nije stekao utisak da Đinđić i pomišlja na sopstvenu ugroženost.
"Ubrzo će se pokazati da je ta njegova ležernost i sigurnost u zaštitu od strane države bila pogrešna i da je država značajno doprinela da bude ubijen. Lično sam ubeđen da je kretanje u tu akciju i činjenica da je taj kriminal bio spregnut sa Državnom bezbednošću rezultirala njegovim ubistvom.“
Krajem februara i početkom marta pripadnici takozvanog zemunskog klana uveliko se skrivaju u "štekovima“, ne komuniciraju ni sa kim van grupe i nigde se ne pojavljuju. U to vreme Ljubiša Buha Čume, kasnije prvi svedok saradnik, iznosi podatke o zločinima ove grupe, o tome da je u sve umešan i Milorad Ulemek Legija, komandant JSO-a. "Zemunci“ pokušavaju da lociraju gde se nalazi i da ga likvidiraju, a policija konačno dobija mogućnost da preko DB-a prisluškuje sve mobilne telefone za koje ima saznanja da ih koriste kriminalci i Legija. Spremni su da ih na osnovu prikupljenih dokaza pohapse zbog otmica i krivičnih dela za koje ih je optužio Čume. Ali, nikakvih rezultata od prisluškivanja i otkrivanja mesta gde se kriju nema.
Naknadno će osvanuti priča da su u Državnoj bezbednosti imali indicije da se sprema napad na Đinđića, u šta su pojedini inspektori policije bili ubeđeni, pogotovo posle 24. februara kada je kod hale "Limes“ Dejan Milenković Bagzi kamionom pokušao da prepreči put automobilu u kojem se nalazio premijer. Nažalost, ništa se konkretno nije promenilo. Neodgovoreno je ostalo na pitanje da li je s malo drugačijim pristupom ubistvo moglo da bude sprečeno.
Veče uoči zločina Bora Banjac, tadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, posetio je kolege u Bezbednosno-informativnoj agenciji:
"Otišao sam uveče kod njih oko 23 časa, gore su bili direktor agencije, njegov zamenik i još nekoliko ljudi. Bukvalno sam im ovako rekao: ’Ljudi, imam užasan predosećaj da će se nešto strašno desiti u Srbiji. Mi na merama ne čujemo ništa, ništa se ne dešava, mene osećaj nikad nije prevario. Imam osećaj da će se nešto strašno desiti.’ Nažalost, sutradan je i ubijen premijer.“
Od haosa do dobre odluke
Okolnosti zločina su odavno utvrđene i dobro znane, uprkos svakojakim teorijama zavere koje su za cilj imale prvo da ometaju istragu i skrajnu je u neke druge tokove, potom i da konstruišu sasvim drugačiju sliku od realne. Do prave slike se, ipak, došlo nedugo posle atentata.
Prvi sati nakon ubistva, prema svedočenju učesnika u njegovom rešavanju, bili su veoma haotični. Niko, zapravo, nije bio siguran šta bi i kojim redosledom trebalo činiti. "Idemo u MUP, potom u vladu, tamo je haos... teška je situacija, SUP grada preuzima vršenje uviđaja, svi zbunjeni, ošamućeni... strašan udar, niko nema nikakvu ideju šta, gde, kako, do negde predveče kada se malo selo, kada se videlo da to neko mora da radi. Prave se nove ekipe ko će šta da radi, ali te večeri nemaš šta da radiš“, opisuje jedan od aktera.
I sam uviđaj ubistva u dvorištu zgrade Vlade Srbije odvijao se u istim okolnostima. Šef forenzičkog tima Uprave kriminalističke policije Radivoje Stojanović opisuje:
"Konkretan poziv je bio da uviđajna ekipa, ja i kolega iz Osmog odeljenja, odemo u Urgentni centar. Nismo imali nikakvu drugu informaciju. Ušao sam unutra, sačekao me je ministar zdravlja i od njega sam dobio informaciju šta i kako se desilo. Odmah smo se uputili u dvorište zgrade vlade. Tamo je zaista bilo haotično, muvanja raznoraznih političara, masa ljudi je pohrlila u zgradu ne znam kojim povodom, da li iz znatiželje, da li iz obaveze. Nisu slušali obezbeđenje, maltene službe obezbeđenja zgrade nisu funkcionisale. Trebalo je prvo da identifikujem mesto gde se odigrao događaj, da ga obezbedim, da prikupim što više tragova, pa da radim statičku i kasnije dinamičku fazu. Do uveče smo ipak polako sklapali mozaik onoga što se desilo.“
Vesti
21.02.2023. 14:05
Katastrofa je počela kod "Limesa“
Na sastanku u Vladi Srbije te večeri je odlučeno da se sastavi poternica za pripadnicima klana i Legijom, da se objavi na RTS-u i prosledi svim medijima. Odluku jesu doneli političari, ali na osnovu informacija koje su im sugerisali iz policije. Isključivo politička odluka je bila da se na poternici objavi i fotografija Legije. Do večeri su prikupljene sve fotografije.
Na opasku da je nelogično da se još u danu ubistva premijera objave fotografije ljudi koji se sumnjiče za ubistvo, jer je to veoma kratak rok da bi se došlo do pouzdanih podataka o izvršiocima, Banjac odgovara:
"U Srbiji niko nije mogao da izvrši tako teško krivično delo sem ove kriminalne grupe. Zajedno s Legijom. Tu nije bilo mudrosti, a znali smo već da se kriju, niko od njih nije na kućnim adresama, niko se nije javljao na telefon, pojavljivao bilo gde...“
Zajedno s poternicom proglašeno je i vanredno stanje u zemlji i policijska akcija "Sablja“.
"Niko i ne zna ni šta je to vanredno stanje. Za mene je poternica bila veliko iznenađenje jer nismo navikli tako da radimo. Srećom, ispostavilo se da je to pun pogodak jer je ta poternica kriminalcima razbila sve moguće planove, sve moguće koncepcije, oni i nisu imali prijatelje van svog kruga, ostale su im samo majke i devojke. A imali su neko lažno obećanje, pre svega Legija, da će kad nastane haos u zemlji JSO maltene da preuzme vlast, to je bila neka njihova nebulozna kombinacija“, kaže Mile Novaković, tada načelnik Uprave kriminalističke policije.
Vesti
09.11.2022. 16:05
Kako je, zapravo, došlo do pobune JSO
Hapšenje glavnog operativca klana Miladina Suvajdžića zvanog Đura Mutavi, koji je znao sve pojedinosti o pripadnicima bande, njihovom skrivanju i kretanju, presudno je uticalo na ubrzanje "Sablje“.
Na prvoj objavljenoj poternici nije bilo Đurine fotografije. Sutradan je i on osvanuo među osumnjičenima, ali je fotografija bila loša, pa je bio gotovo neprepoznatljiv. Prilikom pretresa stana njegove žene nađene su dobre slike, pa je objavljena i njegova, ali i slika njegove majke koja je za račun klana kupovala zabačene seoske kuće gde su držali otete. Među "zemuncima“ je tada nastala panika i razbežali su se iz "štekova“ svako na svoju stranu.
Poslednja Legijina poruka koju je preko kurira poslao Dušanu Spasojeviću, vođi klana, glasila je: "Zasrali ste stvar, šuma. Doviđenja. Ja napuštam ovo, više me ne tražite...“
"Prvo što smo pitali Đuru bilo je – čekaj, ko ubi Đinđića, kaže onaj momak iz JSO-a, visoki, Zveki ga zovu, zna se u JSO-u ko je Zveki. Da bismo bili sigurni, doneli smo pred njega sve slike ljudi iz JSO-a, iz njihovih kartona. On je listao, gledao ’aha, evo ga, to je’. Đura nam je sugerisao gde bi mogao da se nalazi i snajper iz kojeg je ubijen premijer Đinđić, jer je on bio s malim Ninom Konstantinovićem kada je ovaj išao da ga sakrije“, priča Novaković.
Politička promišljanja
Kada je od Suvajdžića dobijena informacija da je Zvezdan Jovanović iz JSO-a neposredni izvršilac atentata na premijera Đinđića, u zgradi Vlade Srbije je iste večeri održan sastanak. Političari su upoznati s tim da je mogući izvršilac ubistva Jovanović, nakon čega je, po opisu jednog od inspektora, "nastao pakao, bujica suludih predloga političara kako i na koji način lišiti slobode Zvezdana Jovanovića“.
Jedan od predloga bio je da se podigne avijacija i da se bombarduje sedište JSO-a u Kuli. Drugi predlog je bio da se, "pošto neće naša vojska sigurno to hteti da uradi“, angažuje NATO, pa da njihova avijacija dođe i da bombarduju bazu JSO-a. Treći predlog bio je da se pokupe građani širom Srbije, da se organizovano autobusima dovezu do Kule i oko baze naprave živi prsten, pa da se onda pozove Zvezdan na predaju...
Saslušavši sve predloge, za reč se javio Sreten Lukić, u to vreme načelnik Resora javne bezbednosti, i rekao "Gospodo, dosta je u ovoj Srbiji bilo prolivanja krvi, pustite nama profesionalcima da to rešimo na naš način“.
Plan je bio da se starešine JSO-a, među kojima je bio i Jovanović, pozovu na sastanak u MUP kako bi "pomogli policiji“. Istovremeno je na ulazu u zgradu postavljeno obaveštenje da svi koji ulaze moraju da ostave naoružanje na prijavnici jer je to navodna obaveza tokom vanrednog stanja. Niko nije bio siguran u reakciju pripadnika JSO-a. Međutim, oni su sutradan došli su u zakazano vreme, ostavili na prijavnici lično naoružanje bez ikakvih komentara i ušli u kabinet Sretena Lukića. Unutra su ih, uz Lukića, čekali Bora Banjac i Goran Radosavljević Guri, komandant Žandarmerije. Lukić je ponudio prisutne kafom i sokom. Svi su nešto uzeli osim Zvezdana. U međuvremenu su se pred kancelarijama u zgradi rasporedili pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice i inspektori UKP-a.
Vesti
29.01.2022. 07:05
Kada se likvidiraju vođe, motiv je uvek politika
Banjac je starešinama JSO-a saopštio da su neki od njih pomenuti tokom saslušanja pripadnika kriminalnih grupa da su učestvovali u nekim krivičnim delima, te da bi trebalo da razgovaraju s njima na te okolnosti. Onda su zamoljeni da pojedinačno napuste kabinet. Ispred su svakog čekala po dvojica pripadnika SAJ-a i inspektori UKP-a. Odvedeni su u različite prostorije. Zvezdan je odveden u kancelariju na treći sprat zgrade MUP-a gde mu je predočeno da se sumnjiči da je ubio premijera. Jedino što je rekao bilo je "ne želim ništa da pričam“ i pružio ruke da mu stave lisice. Ništa više tog dana nije hteo da kaže. Odveden je u CZ.
Dva pokušaja razgovora sa Zvezdanom Jovanovićem u zatvoru bila su neuspešna. Uoči trećeg susreta inspektori su obišli njegovu porodicu, postavili patrole koje su ih obezbeđivale i omogućili Zvezdanovoj supruzi da ga poseti. U međuvremenu je pronađen i snajper iz kojeg je pucao. Sve se promenilo. Nekoliko dana kasnije je preko upravnika zatvora poručio da hoće da razgovara sa Miletom Novakovićem i Rodoljubom Milovićem iz UKP-a.
Treći susret trajao je od 11 uveče do gotovo pet sati ujutru. Priznao je kompletno svoje učešće i sve okolnosti. Više puta je naglasio da on nije kriminalac i da je ubistvo izvršio iz svojih pobuda. Veoma mu se dopala policijska priča o Gavrilu Principu, "eto, istorija će postaviti sve na svoje mesto, nikada se ne zna, drugačije će se misliti o istorijskim ličnostima kada za to dođe vreme...“
Komentari
