Vesti
15.04.2023. 12:15
Đoko Kesić

Medijska slika

Za Srbe politika je strast

srbija, rusija, protest 15.4.2023
Izvor: EPA / ANDREJ CUKIC

Gde, kako i uz čiju pomoć se oblikuje prosečno srpsko političko biće? Koje informacije konzumira, sa kojih izvora ih "pije“ i, što je najbitnije – kako razume sopstveni značaj u konačnom oblikovanju državne unutrašnje i spoljne politike?

Na ova, za neke države i narode obična pitanja, dokoni cinici sa domaće političke opservatorije će, verujem, reći da Srbi nikad nisu politiku shvatali na taj način, da smo nekoliko hiljada političkih godina daleko od državničke pameti Engleza, koji nisu prihvatili da Vinston Čerčil vodi zemlju posle 1945. godine. Oni su procenili da je rizično slavnom ratnom premijeru prepustiti zemlju jer pomisliće da je on važniji od Velike Britanije!

Ma koliko bilo tačno da ozbiljni narodi svoju budućnost projektuju u narednih stotinu godina, a mali poput nas, u nedostatku pomenute državotvorne svesti kubure s petogodišnjim projekcijama, apsolutno se podrazumeva da bismo od pametnijih mogli nešto i naučiti. Za početak, morali bismo zadužiti neke naučne institute, fakultete domicilne za ovu temu, SANU... da načine nacionalne programe koji bi se bavili važnim državnim i nacionalnim pitanjima i da o tome javno razgovaraju i sa nacionom! Pameti u pomenutim ustanovama zasigurno ima, novac za tako važne poslove ne bi smeo da bude upitan pa nam ostaje da shvatimo značaj pomenutih pitanja koja traže dobrog organizatora.

Jer, stanje u našoj političko-društvenoj svakodnevici na zadatu temu je, blago rečeno, haotično, bez sistema rasparčano i primereno dnevnim političkim potrebama stranaka na vlasti i u opoziciji. Istina, jesmo se odmakli od one "političke poetike“ uoči Prvog svetskog rata, kada je bila dragocena informacija kroz koje kukuruzište će proći radikali, koje je sačekivala suprotna strana s koljem u rukama da "prodiskutuju“ njihove političke stavove. Ali smo i dalje u razgrađenom i nedefinisanom političkom dvorištu.

Uprkos opštem narativu da su Srbi opsednuti politikom kao fenomenom, istraživanja na ovu temu govore da je dobar deo javnog mnjenja u Srbiji apolitičan. Zbog čega? Istina je da Srbi od početka Prvog svetskog rata do danas, s nevelikim pauzama, žive burno istorijsko vreme.

Zoran Panović, programski direktor "Demostata“, kaže da je dobar deo javnog mnjenja u Srbiji apolitičan na jedan čudan način. On je indiferentan, nezainteresovan za politiku. To je posledica nekoliko važnih događanja. S jedne strane, postoji određena zasićenost i nerazumevanje određenih trendova političkih, pre svega Zapada, pričom o nekakvom doglednom ulasku u EU.

S druge strane, vidan je i zamor od nekih nacionalnih priča ma koliko se htelo da su one i dalje nedominantne. Tako da je taj oportunizam sad glavni, dominantan, i kao takav se formirao zahvaljujući veštini vlasti. Napravljen je prećutni pakt sa većinom građana da se stvori novo potrošačko društvo u Srbiji.

"Za ovih više od deset godina vlast je uspela da promeni socijalnu strukturu društva, napravljena je apsolutno nova srednja klasa. Nova srednja klasa sad na pravi način može da demistifikuje one mitove o srednjoj klasi, a to je da je srednja klasa neki generator promena. Ova srednja klasa je u suštini konformistička jer je ona istovremeno i stabilizator poretka. Kao što je srednja klasa 2000. stabilizovala jednu vlast, davala joj legitimitet, ostaci socijalističke srednje klase davali su legitimitet Miloševiću. Ova srednja klasa sada cementira i legitimiše ovu vlast i njena pozicija je na neki način konstruktivna. U tom smislu su možda indikativni protesti raznih strukovnih udruženja, od radnika ’Fijata’, malinara kada je u pitanju mala cena maline, do Pozorišta ’Boško Buha’... To je vrlo interesantna, indikativna depolitizacija društva, iako se čini, gledajući srpske medije, da sve puca od politike. U realnom životu to apsolutno nije tako. Recimo studenti, od njih su strepele sve ranije vlasti u Srbiji. Danas gledamo prilično naglašenu apolitičnost studenata koji su nekada bili stalni politički lakmus stanja u zemlji“, kaže Panović.

On objašnjava da, osim nekih možda sitnih protesta oko studentskog standarda ili ispitnih rokova i nedavnog sitnog protesta za odbacivanje francusko-nemačkog plana za Kosovo, studenti pokazuju apolitičnost. Sve ovo ne treba gledati kao neku idiotizaciju studenata i njihovo nerazumevanje politike, već naprotiv kao jednu vrstu otrežnjenja na osnovu iskustva prethodne generacije, jedno vrlo pragmatično ponašanje, zrelosti koju možda neki delovi društva nemaju. To se pokazuje, naravno, i dalje kroz odsustvo mogućnosti da ovo društvo formuliše ozbiljne političke partije koje bi artikulisale neke njegove složenije interese.

Gde i kako se prosečno srpsko političko biće informiše? Današnja potrošačka "politička životinja“ (za razliku od one Brozove komunističke koja je svakodnevno gutala politiku i nešto manje kulturu, sve u čekanju svetlije budućnosti) guta žute strane o seksu, skandalima, kriminalu i veoma dozirano politiku. Prema istraživanju "Crte“ iz druge polovine 2022. godine, prosečan politički megaloman informiše se najviše na televiziji (62 odsto) i na internet portalima (40 odsto). Najgledaniji je RTS. Većina građana veruje samo medijima s provladinom uređivačkom politikom. Nešto više od polovine veruje provladinim televizijama (56 odsto), 18 odsto veruje opozicionim, dok 11 odsto veruje i jednima i drugima.

Čak četiri od pet građana (80 odsto) smatra da je uloga medija u oblikovanju političke svesti važna, a više od polovine građana (55 odsto) misli da su mediji u Srbiji pod značajnim političkim uticajem, a kad se informišu o važnim političkim i društvenim temama, veruje u mišljenja stručnjaka, mnogo manje političkim akterima i sredstvima informisanja.

Na pitanje kako se građani politički informišu Zoran Panović odgovara da građani Srbije nisu toliko neinformisani kao što se često govori.

"Manipulacije ima, naravno, i propagande. Vlast ima najveće resurse za to, ali tvrdim da je podrška ovoj vlasti više dobrovoljna nego prinudno manipulativna. Zato što postoje određeni indikatori vrlo racionalni za prihvatanje ove vlasti. Mnogi građani koji su kritični prema ovoj vlasti tu kritičnost pokazuju više kroz naslađivanje medijima koji su kritički opozicioni. Ali u njima nema racionalnog odgovora – nisu baš sigurni da im ta opoziciona alternativa uliva jasnu sigurnost... Medijska slika je više slika neke vrste emocija, strasti, recidiva, vrsta stvarnosti koja možda baš ne odgovara realnosti. Kada pogledamo nekada naše medije, neko bi pomislio da se vodi neka vrsta građanskog rata po Srbiji. Ali, jednostavno, realan život u Srbiji nije baš takav kako izgleda zaoštren u medijima. To mnogi ne vole da čuju, ali mali život postoji i mimo te medijske sfere“, procenjuje Panović.

Prema pomenutoj anketi "Crte“, po pitanju demokratije, polarizovana su mišljenja. Više od polovine građana (54 odsto) slaže se sa stavom da je demokratsko uređenje najbolje za Srbiju, dok 45 odsto građana misli da je za Srbiju u ovom trenutku najbolje da ima jakog lidera koga bi svi slušali, dok je petina građana za oba rešenja.

Zanimljiva su mišljena građana o kosovskom problemu, mada su ona uglavnom predvidiva. Većina građana, čak 70 odsto, ne očekuje da će dijalog s Prištinom dovesti do trajnog mira i stabilnosti. Od predloženih rešenja, većina (62 odsto) je za to da Srbija i Priština nastave dijalog, ali ne o priznanju Kosova, bez vremenskog ograničenja.

Za 24 odsto ispitanika bilo bi prihvatljivo da Srbija, uz saglasnost i podršku Rusije, prizna Kosovo i poboljša odnose sa Zapadom, a 21 odsto je za to da odustane od dijaloga i zamrzne sukob.

Većina ispitanika (79 odsto) misli da su o aktuelnim pregovorima sa Prištinom nedovoljno obavešteni. Dok 74 odsto misli da bi svaki dogovor o Kosovu morao da dobije potvrdu na referendumu.

Nedavno istraživanje "Demostata“ o ratu u Ukrajini pokazuje da se na tu temu većina građana informiše isključivo posredstvom televizija (60 odsto), na internetu 20 odsto. Najviše veruju RTS-u (38 odsto), Hepiju (32 odsto) i Pinku (11 odsto). O uzrocima rata u Ukrajini kažu – 64 odsto vidi Zapad – SAD, NATO i EU kao vinovnike početka rata, 15 odsto ispitanika veruje da je glavni krivac za rat Rusija, a pet odsto Ukrajina...

Kad su mediji u pitanju, mišljena građana o valjanosti informisanja medija su rezonantna. Istraživanje "Demostata“ iz septembra prošle godine kaže da čak 39 odsto ispitanika ne veruje RTS-u. Anketirani tvrde da Javni servis o osetljivim temama i sumnjivim transakcijama ne govori, da se takvi slučajevi ne istražuju dovoljno, a o svim pomenutim temama emituju izjave političara i saopštenje stranaka. U toj anketi 28 odsto ispitanika nema ni pozitivno ni negativno mišljenje o Javnom servisu, dok 30 odsto anketiranih ima poverenje u RTS.

Našu opasku gospodinu Panoviću da Srbi, ne samo građani, nego i državna vođstva, politiku prihvataju sa strašću, a nikako glavom i pameću, ilustrujemo trodnevnom sednicom ratne Skupštine Kraljevine Srbije u Nišu 1915. koja je odbacila Londonski ugovor, koji je nudio Srbiji ratni plen: celu BiH, gotovo ceo Srem, jadransku obalu sa zaleđem od Ulcinja do Zadra.

Slično je bilo i s Planom Z-4 za Kninsku krajinu, kojoj je nuđena velika autonomija i opstanak Srba u Hrvatskoj. Odbačen je... Srba danas gotovo da i nema u Hrvatskoj, Srbi su poraženi u tom ratu, a niko od vodećeg ratnog rukovodstva nije suđen. S ove vremenske distance Slobodanu Miloševiću je trebalo suditi u Beogradu za nacionalnu veleizdaju, ne slati ga u Hag.

"Apsolutno smo politički nezreli, redovno nedorasli velikim izazovima. Recimo, mi i dalje medije delimo na one koji su za vlast i one koji su protiv vlasti. Nismo u stanju da formulišemo medije na konzervativne i liberalne. Nama je medij konzervativan, koji možda i dalje ima simpatije prema nekoj dominantnoj politici iz ’90-ih godina. A liberalan je onaj koji ih nema. Konzervativan ko je za Vučića, liberalan ko je protiv Vučića, što apsolutno ne odgovara stvarnosti. Mi taj poremećaj zaista imamo. Tvrdim da podela za i protiv Vučića nije suštinska podela u našem društvu. Kada dođe Kosovo, na primer, onda ljudi počnu da se dele za i protiv Vučića. Podele u srpskom društvu su, ipak, malo složenije. Mi nemamo konsenzus o nekoj nerešenoj bliskoj prošlosti – šta se zaista desilo. Da li je to sve bilo toliko dobro pa su ti porazi bili zato što nismo imali dovoljno snage, a bili smo globalna avangarda, ili su ti porazi bili zato što je generalno bila loše ili trapavo vođena politika? To je konfuzija sa kojom poodavno živimo. Vučić vrlo vešto to medijski koristi. Ja često kažem da on kao da ima Đinđićev softver, a Šešeljev hardver. Što i jeste malo jedna frankenštajnovska kombinacija, ali daje rezultate. Očigledno“, kaže Panović.

Prisećajući se velikih političkih grešaka političkog i državnog vođstva Srbije, njene političke nezrelosti, trapavosti i kratkovidosti, ne smemo zaboraviti srpsko snalaženje i nedostatak kritičke misli o Jugoslaviji u vreme njenog raspada.

Poražavajuće za srpsko društvo jeste da se SFRJ raspala i sve okončalo na način kako su zapadni mediji još ’70-ih godina kalkulisali. Crtale su se i mape, kao što se sada crtaju. Većina zapadnih medija je govorila "zapadne republike otići će na Zapad, a ove neće“, obaveštavao je političku elitu "Tajni poverljivi bilten Tanjuga“, o čemu šira javnost nije bila obaveštavana. Što znači da je srpsko vođstvo bilo katastrofalno nesposobno, a niko za to nije odgovarao.

"Tih poznih ’80-ih neko u Srbiji, da je bilo pameti, morao je da kaže ono što je rekao Leh Valensa za Poljsku – pozicija Poljske je neupitno evroatlantska. Da je to neko rekao 1988. godine, drugačije bi bilo s tim što oni nas pokušavaju da ubede da bi bilo sve apsolutno isto. E pa ne bi bilo sve isto. Ali kažem, naša je tragedija što nismo imali Koštunicu devedesete, a ne dvehiljadite“, kaže Panović.

Srbija i dalje u medijima robuje stereotipima "napravili smo kuću nasred istorijskog puta“, "Srbi između Istoka i Zapada“, "Bog visoko, Rusija daleko“... Niko da kaže šta sve radimo bez upotrebe sive materije u lobanji, niko ne radi na tome kako da se Srbi ujedine oko nacionalno važnih pitanja.

Zbog tog nacionalnog nejedinstva, u međusobnim političkim obračunima doživeli smo katastrofalan poraz u raspadu SFRJ. Slovenci i Hrvati bili su nacionalno homogeni, što je za njih bila velika prednost u startu. Na stranu to što su oni na vreme prepoznali da se svet već prekomponovao pod vođstvom jednog hegemona. Krivicu za to snose i srpski mediji, koji su se uključili u srpske političke obračune u zemlji, dok nisu pisali o važnosti SAD kao jedinog svetskog lidera.

Zoran Panović se slaže da je nacionalno apsolutno odredilo kompletnu sudbinu u bivšoj Jugoslaviji. Samo je problem što su neki nacionalizmi umeli trendovski da se postave prema određenim događanjima u svetu, da se kontekstualizuju u odnosu na neke opcije koje su bile profitabilnije i istorijski su njima odgovarale. Jednostavno, većinske elite Srbije nisu to prepoznale i nisu otišle u tom pravcu. Napravili smo istorijski promašaj. Drugi su uspeli urade nešto što Srbija nije i svoj nacionalizam preveli su u neku drugu opciju koja se pokazala kao dobitna. Jednostavno Srbija to nije mogla i, očigledno, nije imala snage. "Zvuči gorko-smešno, ali tvrdim da mi još nismo izašli iz antibirokratske revolucije koja je počela poznih ’80-ih. Mi se još u njoj nalazimo“, kaže Panović.

Svaka revolucija po definiciji teži izvozu, od Francuske buržoaske, preko Oktobarske boljševičke, do Iranske islamske. I antibirokratska revolucija težila je izvozu. A izvoz je uspešno sproveden u Srbiji sa Vojvodinom. Na Kosovu je dala rezultate ukidanjem autonomije. Uspešno je izvezena u Crnu Goru. Doživela je debakl u Sloveniji...

"Ja ovim genijalcima koji pametuju o obojenim revolucijama pa ih kao kritikuju, kažem – najgora obojena revolucija koja se pojavila, koja nas je snašla, jeste antibirokratska revolucija. I dok se sa njom ne obračunamo i dok ne napravimo zaista pravu kontrarevoluciju, ne možemo krenuti suštinski napred. Malo sarkastično kažem da Vučić sada malo radi kao Milošević, ali bez grešaka. Znači, bez greške da napravi iracionalni sukob sa Zapadom. Da mu Ana Brnabić bude kao Zelenović Miloševiću i da ćemo sada zaista imati brze pruge i na neki način prići nekoj vrsti svetskog standarda u srpskoj verziji. Ali to i dalje ne znači da smo izašli iz antibirokratske revolucije“, objašnjava Panović i pita šta rade naši mediji, kako to oni oblikuju srpsko političko biće.

Vraćajući se priči o uticaju medija na politiku, pričam s gospodinom Panovićem da Srbija ima svoj specifikum koji počiva na dve važne činjenice: Srbi nikad nisu glasali za politički i ekonomski program jedne stranke, nego za njenog lidera, i drugi – da u Srbiji dugo već (ako izuzmemo nesrećni interregnum s Brozom), vlast nije rušila opozicija, nego se vlast sama urušavala i padala.

"To su sada trendovi koji pokazuju jednu vrstu sistema koji upravo pokazuje da je istrošena vlast glavni kriterijum za smenu vlasti. Ja to zovem ciklusima. Mi imamo faktički politiku koja se vodi u ciklusima, mada ne treba tu preterivati u nekim stvarima. Mi smo ipak imali neke smene vlasti u Srbiji, nije sve to bilo tako. Srpska napredna stranka došla je na demokratski način na vlast. Treba tu biti pažljiv. Mi imamo neke mitove, važne u svesti nacije, ali pogrešne. Ne treba generalizovati ni ovo oko vlasti. Istrošenost vlasti je bitna. Ali istrošenost vlasti ovde uvek ima neki kontekst s Kosovom. Milošević je došao na temi Kosova na vlast, a izgubio vlast zbog Kosova u suštini, posle bombardovanja. Koštunica je otišao s vlasti indirektno zbog Kosova. Tadić je izgubio podršku Zapada zbog Kosova. Zato je sada Vučićevo veliko iskušenje da li će uspeti da prekine to, da jednostavno racionalizuje kosovski problem i da sutra kada oni ne budu na vlasti, neće Kosovo da bude taj generator neke smene vlasti. Ali biće sigurno neki drugi veliki razlog“, zaključuje Panović.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Zapad nas je tukao da bi nam oteo Kosovo, a ne zbog Miloševića"
Kosovo

Aleksandar Vučić

07.04.2023. 07:15

"Zapad nas je tukao da bi nam oteo Kosovo, a ne zbog Miloševića"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su zapadne zemlje bombardovale Jugoslaviju da bi Kosovo bilo nezavisno, a ne zbog politike tadašnjeg srpskog lidera Slobodana Miloševića.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
27.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve