Zdravlje
14.03.2023. 02:10
R.E./Klima 101

Nova studija

Bezbedan i čist vazduh je postao prava retkost širom planete

Zagađenje vazduha
Izvor: Shutterstock

Istraživači, predvođeni Univerzitetom Monaš iz Australije, donose zabrinjavajuća saznanja o razmerama aerozagađenja širom planete: prema njihovim kompleksnim proračunima, tek 0,001 odsto globalne populacije, koja naseljava 0,18 odsto Zemljine kopnene površine, udiše vazduh čije se godišnje koncentracije zagađujućih PM 2,5 čestica kreću u okvirima graničnih vrednosti koje je preporučila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a koje iznose 5 μg/m³.

Sa druge strane, preporučena koncentracija PM 2,5 čestica u toku dana je 15 μg/m³. Analiza, objavljena u prestižnom medicinskom časopisu Lancet Planetary Health, otkriva da je ona, globalno gledano, premašena tokom više od 70 odsto dana u 2019. godini, što je preko 250 dana.

Prema sopstvenim navodima, autori su izradili mapu zagađenja vazduha na Zemlji u periodu od 2000. do 2019. u sklopu prve globalne studije sa fokusom na PM 2,5 čestice.

Tim je koristio podatke iz sistema monitoringa kvaliteta vazduha, satelitske detektore i mašinsko učenje kako bi što preciznije ustanovio koncentracije ovih sitnih zagađujućih čestica.

Na globalnom nivou, godišnji prosek (2000-2019) PM 2,5 čestica u vazduhu iznosio je 32,8 μg/m³, što je preko šest puta više od preporuka SZO-a, prenosi Klima 101

Najveće zagađenje primećeno je u istočnoj Aziji (50 μg/m³), južnoj Aziji (37,2 μg/m³) i severnoj Africi (30,1 μg/m³), dok su najbolje prošli Australija i Novi Zeland (8,5 μg/m³), kao i ostali regioni u Okeaniji (12,6 μg/m³) praćeni južnom Amerikom (15,6 μg/m³).

Ipak, i oblasti sa najnižim zagađenjem PM 2,5 čestica u vazduhu premašuju preporuke SZO i do preko tri puta.

Profesor Juming Guo smatra da je ovo istraživanje bitno zato što pruža duboko razumevanje aktuelnog stanja ambijentalnog zagađenja vazduha i njegov uticaj na ljudsko zdravlje. „Sa ovim informacijama, kreatori politika, nadležni za javno zdravlje i istraživači mogu na bolji način da procene kratkoročne i dugoročne zdravstvene uticaje zagađenja vazduha i da razviju strategije za ublažavanje”, kazao je on.

Ambijentalno aerozagađenje PM 2,5 česticama potiče iz termoelektrana na ugalj, industrije, vozila i drugih izvora. Zbog svoje veličine – 2,5 mikrometra i manje – ove čestice mogu lako da dođu do naših pluća i krvotoka, te da se na različite načine odraze na naše zdravlje.

U međuvremenu, procene Ministarstva zaštite životne sredine pokazuju da u Srbiji, samo od akutnih posledica zagađenja česticama PM 2,5 svake godine umre gotovo 10.000 ljudi. Dok na interaktivnom sajtu sa sveobuhvatnim podacima o zagađenju vazduha u svakoj zemlji sveta stoji da je prosečna godišnja koncentracija PM 2,5 čestica tokom 2019. u našoj zemlji iznosila 25,4 μg/m³. To je blagi pad u odnosu na godinu ranije (26,9 μg/m³).

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Šapić o tome šta se sve čini da bi se smanjilo zagađenje vazduha u Beogradu
zagađenje, zagađen vazduh, smog, beograd

Da li je dovoljno?

28.11.2022. 15:05

Šapić o tome šta se sve čini da bi se smanjilo zagađenje vazduha u Beogradu

"Želim da Beograd bude prestonica poput najvećih svetskih gradova i da čovek koji u njemu živi bude prioritet, da njegov svakodnevni život bude što jednostavniji, mirniji, bezbedniji, rekao je gradonačelnik Aleksandar Šapić gostujući na TV Hepi.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
13°C
15.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve